Александар Живковић: Нова Бриселска капитулација Србије

Дељење „основних европских вредности“ од сада има да се схвати као самоиспуњујуће пророчанство српске политичке будућности. Више нам нема мрдања из кластера или капитулације, како вам драго да то назовете

Александар Живковић (Фото: Соња Ракочевић)

Након скупштинске шараде председника Републике из које смо сазнали да „ситуација на Косову није идеална“, председница владе је учинила неочекивану (?) ноћну екскурзију у средиште ЕУ из кога је јавила радосне вести: отворен нам је кластер 1, а – до краја године и под председништвом Словеније – напредоваћемо у бриселским преговорима и отвориће нам кластере 3 и 4. Кога занима, ти „кластери“ представљају груписана ранија поглавља, а сада отворени кластер 1 се односи на прихватање „основних вредности ЕУ“. Брнабићева и јесте симбол тога да делимо „основне европске вредности“, односно да ћемо у пожељно време капитулирати пред Бриселском Европом и измењене свести ући у њено окриље. Ван тога, њена улога на политичкој сцени Србије је небитна.

Шта је допринело томе да европски званичници промене „вредновање Србије“ у само неколико дана? Санкције Белорусији, сигурно, посета британског министра одбране и њени резултати, наравно (иако Британија, није члан ЕУ, али то је, као што знамо, више уступак енглеским намћорима, него лишавање европских земаља британске бриге и милости). Кључна је, ипак, била јучерашња скупштинска шарада, коју су благословили и представници „ванпарламентарне националне и суверенистичке опозиције“! Истина, председник се обавезао (?) да неће да потпише признање независности Косова, али је нагласак ставио на то да Србија неће ни да брани Косово. Тако противуречна позиција лагодно пристаје председнику Вучићу и већ девет година није озбиљно доведена у питање, јер он будно прати да га нико од „издајника“ и „страних плаћеника“ не потисне из матрице патриотског (и русофилског) дискурса, а, са друге стране, користи евроамеричку прећутну, а некада и гласну, подршку да ради унапређивања „основних вредности“ разбија друштвене покрете отпора политици његове странке.

Александар Вучић (Фото: А. Васиљевић)

Видећемо како ће „еврофили“ у српској „грађанској опцији“ прихватити резултат синоћње Брнабићкине екскурзије. Тактички важно у борби за донаторски део колача, ово питање и нема, тренутно, већи стратешки значај. „Патриотска опозиција“, за разлику од Вучића који је поново капитулирао пред Бриселом, није се домогла ни тих висина. Она је капитулирала пред Вучићем самим. Све у свему: трагови су многи до пећине, али сада је доста узалудан посао следити их.

Дељење „основних европских вредности“ од сада има да се схвати као самоиспуњујуће пророчанство српске политичке будућности. Више нам нема мрдања из кластера или капитулације, како вам драго да то назовете. Вучићу сада може да се честита на вештини и испољеној упорности да се не представи као капитулант него тек као накнадни колаборант. Европској унији и Сједињеним Државама се исплатило што су играли на његову карту. Русија сада делује као потпуни губитник „балканске игре“. Питање је колико је она и имала снаге за ту игру?

Грађанима следи период у коме је питање опстанка, питање разликовања новог друштвеног морала („основне европске вредности“), са једне, и личног и породичног морала, са друге стране. То је уједно, данас, и основно питање опстанка Срба као националне заједнице.



Categories: Четири стотине речи

Tags: , , , , ,

1 reply

  1. Опстанак јесте НЕПРИСТАЈАЊЕ ! Безусловно, личноносно, Крстоносно НЕПРИСТАЈАЊЕ ! Ма колико жртва и подвиг, гледајући и доживљавајући сваку личност по себи и за себе, била малена, крхка, склона паду колико и воздизању, БИТНА јесте, као угаони камен свеколиког НЕПРИСТАЈАЊА… Њихово велеиздајничко, брозовско малограђанско, самопорицајуће у постистини, банално и ташто, нихилно и оскотовљено НЕПРИСТАЈАЊЕ на НАС, Србље многострадално и распето, а ЗАВЕТНО, као стуб правице и истине каменовани и уломачени, труло је, прах на ветру, помрачено и бесмислено наспрам НАШЕГ НЕПРИСТАЈАЊА ! ХРИСТА РАДИ БИВА ТАКО, ОПСТАЋЕМО јер они ће ПРОПАСТИ, ПРИСТАЋЕ они само да МИ опстанемо у НЕПРИСТАЈАЊУ… Није лако, васколико је тешко, здраво тешко, али лако и не треба да буде кад је већ ХРИСТА РАДИ…

    Њима нека буде кластер,
    Сваки грех и сваки блуд;
    Прилично је њима јер су хуље…
    А Нама у руке алабастер,
    Да вајамо свој велепни суд
    И улијемо у њ мирисно уље…
    ХРИСТА РАДИ !

    27

Оставите коментар