Драгослав Пакић: Парадајз револуција

Парадајз револуција“ треба простом народу да објасни да парадајз, паприка, крушка, јабука, бресква и шљива, због родне равноправности и социјалне правде, имају исти укус, исти мирис, а разликују се по спољном изгледу

Фото: Shutterstock

Недавна чувена „Јогурт револуција“ оставила је неизбрисиве трагове како за учеснике, који нису остварили заслужено право на револуционарни додатак у виду националних пензија, тако и за посматраче са стране који, управо због заслуженог посматрања упадљиво са стране, постадоше виђени страначки лидери и вође које ми данас будно посматрамо. Такође са стране.

Најлошије је ипак прошло кисело млеко које је јогурт, у револуционарном жару, потиснуо у потпуни запећак док је, насупрот млеку, сурутка постала душевна и идеолошка храна пре свега поменутим посматрачима са стране. Сир је, после ове револуције, нашао своје место само у мишоловкама, намењен пре свега црвеним мишевима, док је кајмак задржао улогу знака захвалности онима који успеју на време да га скину. Остале млечне прерађевине, због револуционарне неактивности, индолентности, бојкота свега што живот значи и несхватања промена које су их чекале на Берлинском зиду, заузеле су место на најнижим полицама изборног супермаркета, најчешће са ознаком „акција“. Као опоменом да се и оне већ једном дозову памети и крену у акцију револуционарних промена. Ако би којим случајем незаинтересоване и без жеље за променама и поштеним изборима остале на истим полицама, значај сурутке сигурно не би никада достигле.

После „Јогурт револуције“, која није стигла да поједе сву своју децу, појавио се нови правац и пут за излазак из тунела. Прешло се, наиме, на масовну производњу футошког купуса у чему је најзначајније резултате постигао Обреновац и ближа околина термоелектране Никола Тесла. Тамо је купус, можда и због славног имена централе, почео да се јавља у сасвим оригиналном издању. Главица се формирала тако да је између два листа купуса био видљив значајан слој угљеног праха самодонетог са оближње депоније сушеног угља. Предност овакве производње купуса је била у томе што се више сарма уопште није правила, него је, уместо ње, коришћена цела главица специјалног купуса. Тако се смањују трошкови производње класичне сарме, угљени прах се не губи неповратно у изненадним ветровима, а идеја створена макар и у главици, ако је оправдана, доноси успех при избору пута. Уколико је избор слободан и фер.

Аналитичари и стручњаци опште праксе ову појаву називају „Еколошка револуција“.

Сви су изгледи, међутим, да ће две наведене револуције Јогурт и Екологија, замени трећа са много већим претпоставкама за потпуни успех. Ради се, наиме, о најновијој револуцији чије ће обележје бити црвена боја што је унапред разумљиви знак куда се кренуло, а главни актер друштвених, тако дуго очекиваних промена, биће – парадајз или рајчица што неизоставно асоцира на рај. На енглеском paradise.

Нове сорте револуционарног парадајза су тако значајне и упадљиво напредне да се само чека тренутак када ће добити облик лубенице, или оне тикве коју популарно зову лудара, с тим што ће парадајз задржати спољашњу револуционарну црвену боју, а зелен ће бити изнутра. Да се не поквари.

Дакле, очекивана „Парадајз револуција“ без укуса и мириса, која се зачиње у пластеницима и рађа као грожђе, које није кисело, јер рекосмо да је без укуса и мириса, тренутно је на веома ниској цени јер народ, прост каквог га је Бог створио, не схвата да није све у јелу и пићу, него управо у социјалној једнакости која се може постићи једино ако парадајз, паприка, крушка, јабука, бресква и шљива, због родне равноправности и социјалне правде сви имају исти укус, исти мирис, а разликују се по спољном изгледу. Љуте папричице више не морају бити љуте. И до сада су се неоправдано и сасвим без разлога љутиле.

Важно је да све рађа крупно и велико, да га је у изобиљу а што све има исти укус који чак не личи ни на дињу, уопште није важно, јер: шта зна свиња шта је диња!

Драгослав Пакић (Фото: Јутјуб/Снимак екрана)

Због парадајза Американци, кад крену у посету Паризу, сматрају да иду у рај управо због оног paradise.

Можда у то верују што се Париз у време Рима звао Paradise. Не схватају јадни да то није због раја, него због родне равноправности.

Нешто као метеоролог и метеоролошкиња, или лудак и лудара.



Categories: Сатиристика

Tags: , ,

1 reply

  1. Аха. Значи, децо, рајчица је превод томејтоа, што значи парајдајз на српском. Обеатите пажњу и на Фрушке горе због Фарсијског народа Ирана – Парсије, Пруса, Франака, Британије, Француске, Парија-Париза и Россије. Кад одрастеш, од мор мненијаморије пре иде у по узу разума.

    3
    1

Оставите коментар