Коментари

Владимир Половина: Дипломатски статус за Руски центар у Нишу

Србија је окупирана земља. Србија се ништа не пита нити о својој садашњости нити будућности, већ се о томе питају водеће НАТО земље. О томе јасно говори чињеница да српски државни врх из народу нејасних разлога одбија да особљу руског… Read More ›

Милош Милојевић: Ђурић и вишеструко понижавање Србије

Марко Ђурић је у свему овоме претрпео немало непријатности, али немојмо се претварати да је он жртва. Није он на Косову боравио као представник Срба, па чак ни као представник српске Владе. Ђурић је представљао један режим који је својим… Read More ›

Војислав М. Станојчић: Вучић у Њујорк, Вучић из Брисела

Док се његови блиски сарадници заклињу да се никада неће одрећи Косова ради чланства у ЕУ, највећи еврофанатик у нашој земљи не губи веру у Европу, јер је она, како каже, потребна Србији због радних места у фабрикама које отварају… Read More ›

Драгана Трифковић: Косово као централна тема српско-руских односа

Спољна политика Русије и унутрашња политика Србије долазе у конфликт, а конфузија се огледа у чињеници да Русија брани интересе Србије, али истовремено даје подршку српским властима које раде против интереса земље

Гордана Секулић: Старе заблуде на нову годишњицу НАТО бомбардовања

Гушени деценијама, испраног мозга медијском манипулацијом Запада, многи Срби и данас маргинализују српску традицију и историју, не поштују веру предака а национално схватају као бреме на путу и продору у свет

Љубиша В. Јовановић: Они и ми

Србија већ деценијама стоји заглављена у идеолошкој магли, и не помера се. Држава и скоро сви системи су непромењени. Начин владавине, једнопартизам, једно мишљење и једна идеологија, култ вође, све је непромењено

Војислав М. Станојчић: Петогодишњица бриселско-приштинског шамарања Србије 

Пет година како је у Бриселу потписан споразум по коме се Приштина обавезала на формирање Заједнице српских општина, али то ни до данас није испунила, док је у исто време Србија низ својих институција препустила Приштини

Милош Милојевић: Смеју ли Руси да не буду већи Срби од Срба?

Формулисање руске „српске политике“ која није само праћење „шта год одлуче наши београдски пријатељи“ прилика је за један потенцијално добитни потез у региону у коме је за Русију последњих година било много узмицања

Олег Бондаренко: Једна од грешака руске политике била је подршка издајнику Ђукановићу

Бондаренко је обрнуо наглавачке питање некадашњег руског амбасадора у Београду Алексеја Конузина – ако Американци понекад могу да буду већи Албанци од Албанаца, и већи Хрвати од Хрвата, зашто Руси некада не би могли да буду већи Срби од Срба

Војислав М. Станојчић: Шездесетосмочасовно ванредно стање (а о пуњеним лигњама и да не говоримо)

У предизобрној тишини и електронске и штампане „Вучићанке“ остају без пригодних прилога у славу човека који ради 16 сати дневно како би Србија што брже напредовала на свом европском путу и безбројним странпутицама

Љубиша Спасојевић: Напредна зона сумрака или Кад мој невидљиви станар гласа

Пред изборе у Београду у мом поштанском сандучићу сам затекао гласачке листиће за мене и за извесног Петра (Петра) Спасојевића. Усуд, случај или нека друга виша сила удесио je да се са невидљивим станаром сретнем лице у лице

Александар Живковић: После Београда – потоп Косова

Вера нас је одржала вековима, неће нас Господ, упркос свим греховима нашим, напустити ни данас. Жив је Бог и преживећемо и косовски потоп и полом. На делатној, жртвеној вери заснива се и култ отпора

Војислав М. Станојчић: После Вашингтона и Београд признаје самопроглашени црногорски језик

Водећи амерички слависта је нове називе за језике у бившој Југославији објаснио потребом да свака независна држава има и свој језик. Није му пало на памет да се запита да ли постоје амерички, канадски, чилеански, аргентински, бразилски…

Никола Варагић: Како да постанемо богата држава без „промене свести“

Ми можемо на свој начин да ширимо предузетнички дух и да стварамо услове за развој предузетништва, а да то не значи „промену свести“ у смислу да усвајамо протестантску етику, фаустовску културу и неолибералну економију

Александар Живковић: Македонија никому не ја даваме, Македонија никому не ја продаваме

Њихов предсједнички избор, вјерујем, није и наш, избор грађана Србије и Црне Горе. Уз све политичке разлике, грађани су довољно писмени да схватају да се отварањем македонског фронта отвара врло вјероватан општи балкански рат

Слободан Рељић: О „будућности наше деце“ и европској небудућности

Ова генерација политичара се дубље клања Ангели Меркел и неком америчком сенатору који не разликује Сирију од Србије него патријарху. Њима је дан са Мекејном дан испуњен целомудреношћу, а Савиндан досадни празник на који морају да иду на свечану академију