Србија је окупирана земља. Србија се ништа не пита нити о својој садашњости нити будућности, већ се о томе питају водеће НАТО земље. О томе јасно говори чињеница да српски државни врх из народу нејасних разлога одбија да особљу руског… Read More ›
Коментари
Драгана Трифковић: Међународни посматрачи руских председничких избора на Криму
Укупан број гласова које је председник Путин освојио на изборима је 76,69% што је историјски максимална подршка коју је добио један председник Русије, док је на Криму освојио чак 92% гласова
Милош Милојевић: Ђурић и вишеструко понижавање Србије
Марко Ђурић је у свему овоме претрпео немало непријатности, али немојмо се претварати да је он жртва. Није он на Косову боравио као представник Срба, па чак ни као представник српске Владе. Ђурић је представљао један режим који је својим… Read More ›
Војислав М. Станојчић: Вучић у Њујорк, Вучић из Брисела
Док се његови блиски сарадници заклињу да се никада неће одрећи Косова ради чланства у ЕУ, највећи еврофанатик у нашој земљи не губи веру у Европу, јер је она, како каже, потребна Србији због радних места у фабрикама које отварају… Read More ›
Драгослав Пакић: Последњи казачок у Лондону
Доказ да су Руси употребили гас новачок је управо чињеница да се тако изговара и казачок
Драгана Трифковић: Косово као централна тема српско-руских односа
Спољна политика Русије и унутрашња политика Србије долазе у конфликт, а конфузија се огледа у чињеници да Русија брани интересе Србије, али истовремено даје подршку српским властима које раде против интереса земље
Гордана Секулић: Старе заблуде на нову годишњицу НАТО бомбардовања
Гушени деценијама, испраног мозга медијском манипулацијом Запада, многи Срби и данас маргинализују српску традицију и историју, не поштују веру предака а национално схватају као бреме на путу и продору у свет
Игор Вукадиновић: „Срби и Албанци кроз векове“ или Чиме је Сорос „даровао“ библиотеке у Србији?
Kритички приказ књиге Петрита Имамија „Срби и Албанци кроз векове“
Љубиша Спасојевић: Бриселизми
У Србији бусање, у Бриселу пузање
Љубиша В. Јовановић: Они и ми
Србија већ деценијама стоји заглављена у идеолошкој магли, и не помера се. Држава и скоро сви системи су непромењени. Начин владавине, једнопартизам, једно мишљење и једна идеологија, култ вође, све је непромењено
Драгослав Пакић: Кад Путин убија (у појам)
Ако се којим случајем покаже да Руси и нису криви за гасно тровање, а способни су да то ураде, онда су криви због тога што то нису урадили ако су већ способни
Војислав М. Станојчић: Петогодишњица бриселско-приштинског шамарања Србије
Пет година како је у Бриселу потписан споразум по коме се Приштина обавезала на формирање Заједнице српских општина, али то ни до данас није испунила, док је у исто време Србија низ својих институција препустила Приштини
Александар Живковић: Албанци се боре за територију, Срби за власт
Несумњиво историјско искуство каже – што је Србија мања у њој је мање демократије, више корупције и мање деце
Милош Милојевић: Јанковићева косовска непаметност
Најпогрешнију и најштетнију политичку процену Јанковић је изнео тврдњом да се „косовски проблем“ не може решити у диктатури већ само у демократији
Гордана Секулић: Вучић је вазал чија је стратегија „осиромаши па манипулиши“
Морамо озбиљно схватити речи Махатме Гандија да је „сиромаштво најгора форма насиља“ и понашати се као одговорни људи који не желе да трпе насиље
Милош Милојевић: Смеју ли Руси да не буду већи Срби од Срба?
Формулисање руске „српске политике“ која није само праћење „шта год одлуче наши београдски пријатељи“ прилика је за један потенцијално добитни потез у региону у коме је за Русију последњих година било много узмицања
Драгослав Пакић: Изборно бомбардовање Београда
Свака евентуална сумња у нерегуларност изборног процеса, ако се са тим не би сложио и амбасадор, могла би довести до НАТО бомбардовања Београда. За његово добро
Слободан Самарџић: Какав је то добитак „Заједница српских општина“
Српска страна је тако водила преговоре о тзв. Првом бриселском споразуму да је албанска с правом помислила да на крају може проћи и без минималне концесије – формирања ЗСО
Олег Бондаренко: Једна од грешака руске политике била је подршка издајнику Ђукановићу
Бондаренко је обрнуо наглавачке питање некадашњег руског амбасадора у Београду Алексеја Конузина – ако Американци понекад могу да буду већи Албанци од Албанаца, и већи Хрвати од Хрвата, зашто Руси некада не би могли да буду већи Срби од Срба
Гордана Секулић: Модел „две Немачке“ по једном шиптарском симпатизеру
Зашто Душан Јањић – који агресору признаје прече право отимања него држави чија се територија отима право очувања интегритета – уопште има места у медијима
Војислав М. Станојчић: Шездесетосмочасовно ванредно стање (а о пуњеним лигњама и да не говоримо)
У предизобрној тишини и електронске и штампане „Вучићанке“ остају без пригодних прилога у славу човека који ради 16 сати дневно како би Србија што брже напредовала на свом европском путу и безбројним странпутицама
Љубиша Спасојевић: Напредна зона сумрака или Кад мој невидљиви станар гласа
Пред изборе у Београду у мом поштанском сандучићу сам затекао гласачке листиће за мене и за извесног Петра (Петра) Спасојевића. Усуд, случај или нека друга виша сила удесио je да се са невидљивим станаром сретнем лице у лице
Драгослав Пакић: Danke Sonja B. или За Европу спремни!
Србија је проглашењем за земљу достојну учлањења у друштво земаља са фашистичким обележјима, испунила све услове за улазак у Унију цивилизованих народа Европе
Александар Живковић: После Београда – потоп Косова
Вера нас је одржала вековима, неће нас Господ, упркос свим греховима нашим, напустити ни данас. Жив је Бог и преживећемо и косовски потоп и полом. На делатној, жртвеној вери заснива се и култ отпора
Војислав М. Станојчић: После Вашингтона и Београд признаје самопроглашени црногорски језик
Водећи амерички слависта је нове називе за језике у бившој Југославији објаснио потребом да свака независна држава има и свој језик. Није му пало на памет да се запита да ли постоје амерички, канадски, чилеански, аргентински, бразилски…
Љубиша Спасојевић: Изборне и постизборне игре Србијадних
Србија-дни и нису толико јадни кад имају изборних и постизборних игара (без хлеба, додуше)
Гордана Секулић: Вучић као извршилац аустроугарске ратне политике
Као шлаг на торту долази похвала Немице Меркел зарад Споразума због заштите војних меморијала и озарен план намесника Вучића да немачка канцеларка посети Србију и обиђе Шумарице
Никола Варагић: Како да постанемо богата држава без „промене свести“
Ми можемо на свој начин да ширимо предузетнички дух и да стварамо услове за развој предузетништва, а да то не значи „промену свести“ у смислу да усвајамо протестантску етику, фаустовску културу и неолибералну економију
Драгослав Пакић: Председник свих наших грађана – најсиромашнији човек на планети
Ако је ћутање злато онда је наш Председник, односно наш и ваш, или прецизније, Председник свих грађана, најсиромашнији човек на планети
Александар Живковић: Македонија никому не ја даваме, Македонија никому не ја продаваме
Њихов предсједнички избор, вјерујем, није и наш, избор грађана Србије и Црне Горе. Уз све политичке разлике, грађани су довољно писмени да схватају да се отварањем македонског фронта отвара врло вјероватан општи балкански рат
Гордана Секулић: Истрајати
Снага вас издаје, морал попушта и задовољавате се све мањим и мањим и мањим… А потребно је само да одлучите. И истрајете
Слободан Рељић: О „будућности наше деце“ и европској небудућности
Ова генерација политичара се дубље клања Ангели Меркел и неком америчком сенатору који не разликује Сирију од Србије него патријарху. Њима је дан са Мекејном дан испуњен целомудреношћу, а Савиндан досадни празник на који морају да иду на свечану академију
Представљање „Свудописа“ Растка Јевтовића
Растко Јевтовић је писао откуд је и чији је и када то знате могуће је, много лакше, ступити на стазу путовања, рекао је Александар Живковић о књизи „Свудописи“
Ниш: Култура дијалога у доба популаризма
Дијалог је супротстављен популаризму и без њега неће бити стварне демократије, речено на трибини у Нишком културном центру
Војислав М. Станојчић: Слогане одгађај или Добро за Данску а није за Србију
Обичном Србину остаје да размишља због чега су Данци и Данкиње насели на ратнички ритмички поклич шкотских горштака и повећали број становника своје земље