Представљање „Свудописа“ Растка Јевтовића

Растко Јевтовић је писао откуд је и чији је и када то знате могуће је, много лакше, ступити на стазу путовања, рекао је Александар Живковић о књизи „Свудописи“

Миљурко Вукадиновић, Растко Јевтовић и Александар Живковић (Удружење књижевника Србије, Француска 7)

У Клубу књижевника у Београду, 12. фебруара о.г., одржано је књижевно вече посвећено електронској књизи Свудописи. Уводничар књижевне вечери Миљурко Вукадиновић рекао је да ова књига показује да је књижевност све мање видљива. „Мултимедијална завера“ довела је до појаве ове књиге и уопште идеје о „свудописању“.

Књижевно вече било је организовано тако да је после једног излагања о књизи или уопште ауторовом књижевном остварењу следило читање одломака књиге. У овом прегледу биће сумирана само излагања учесника књижевне вечери док ће текст књиге бити доступан на интернет сајту Стање ствари.

О књизи је први говорио режисер Радослав Павковић. Према његовим речима, он се са књижевним делом Растка Јевтовића упознао пре више година читањем „параноја трилера“ Тајна кућа. Павковић је указао да су у књизи Тајна кућа доминантна три мотива – средњошколски професор који тргује лековитим биљем,  исти тај средњошколски професор који „флертује са оцвалим дамама“ и несташлуци његових ученика.

Павковић је додао како је Растко Јевтовић врстан приповедач који стално прави напетости како би прича била боља – он уме да из сцене извуче драмски потенцијал, истакао је Павковић. „Реперским жаргоном речено има ‘флоу’.“

Потом је говорио Александар Живковић, извршни уредник Стања ствари. Он је, пошто је поздравио присутне, исказао своје задовољство што може да говори у Француској седам, односно у Клубу књижевника. Поделио је своја сећања из осамдесетих година, запамћена у овом здању. Подсетио је на протестне вечери о Косову и Метохији када је, како је рекао, био узраста као ђаци присутни на промоцији. Тада је имао прилике да слуша истакнуте личности београдске интелектуалне сцене које су говориле о овом важном питању. Подсетио је на књижевника Радомира Смиљанића, који је, како је рекао, у то доба био омиљен међу новинарима а сада прилично запостављен.

Живковић је у наставку рекао да се од њега, као од школског друга Растка Јевтовића, очекује да подели неки занимљив биографски детаљ. Према његовим речима Јевтовић се доста рано определио за позив поете но, рекао је Живковић, он није обичан поета већ и „скитница, чергар“ што се јасно одсликава у његовом делу.

Растко Јевтовић, према Живковићевим речима, долази из „позоришта и школе“, две установе чију блискост често занемарујемо. Јевтовић је ту везу оцртао као ретко ко у српској култури, подвукао је Живковић.

Према речима Жарка Видовића, које је навео Живковић, два су кључна питања људске егзистенције – одакле долазимо и куда идемо. Растко Јевтовић је, према Живковићевој оцени, писао откуд је и чији је и када то знате могуће је, много лакше, ступити на стазу путовања.

Живковић се упитао можемо ли да верујемо Свудописима. Рекао је да има поверење у ову књигу – иако су описи, места и људи из књиге Растка Јевтовића прилично необични. „Књижевни путопис није ни данас занемарен жанр у доба телевизије и Јутјуба“, оценио је Живковић.

Оценио је да ако неко за сто година буде изучавао менталитет, навике, обрасце понашања и уопште живот српске омладине са почетка 21. века, мораће да поред свих трагова које остављамо по разним мрежама да консултује и Тајну кућу Растка Јевтовића.

На крају је говорио аутор књиге Растко Јевтовић. Он је указао како му није први пут да наступа на овом месту али да то по први пут чини у својству аутора. Подсетио је да је ово шесто његово књижевно дело и прво електронско.

Указао је да електронско издање приређује и из „личне освете издавачима“ који су по његовом искуству врло несолидан свет.

Свудописи су током 2017. били смештени на интернет страници Библиотеке Милутин Бојић. Књига ће се, током 2018. године, налазити на интернет сајту Стање ствари.

Да се ова књига појавила у штампаном облику, указао је Јевтовић, онда би била посвећена његовом покојном оцу, Владимиру Јевтовићу, који је са својим „Озоном“ и порукама личне природе „најавио време Фејсбука и уопште друштвених мрежа“.

Аутор књиге је закључио речима да он никада није вољан да говори о свом делу и да то препушта читаоцима, којима сада књига припада више него њему.

Након читања још једног одломка из књиге уследио је краћи музички програм.

Милош Милојевић

Преузмите још

Advertisements

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s