Александар Живковић: После Београда – потоп Косова

Александар Живковић

Вера нас је одржала вековима, неће нас Господ, упркос свим греховима нашим, напустити ни данас. Жив је Бог и преживећемо и косовски потоп и полом. На делатној, жртвеној вери заснива се и култ отпора

Пошто је десет милиона Београђана на Фејсбуку исказало незадовољство изборним резултатом, остало је да се каже још само једно – после 4. марта Александра Вучића више ништа не спречава да постигне „историјски договор са Албанцима“, односно да прихвати амерички диктат око Косова и Метохије.

Вучић је показао да ефикасно управља и својим „сигурним гласовима“, али и опозицијом, коју може да „напакује“ тачно онолико колико му треба да би неки избори имали какав-такав демократски легитимитет, а да не угрозе његову апсолутну власт. У таквој ситуацији чак је и неки референдум непотребан, а његов исход лако предвидљив (са све потписницима подршке мудром референдумском питању!).

Разуме се, одмах ће да се појави у Србаља развијена аналитичарска школа која ће да тврди да јачање унутрашње Вучићеве позиције, повећава нашу спољнополитичку кредибилност. Управо супротно, и Американци и Вучић, добро знају да се такве „стабилне демократије“ лако цепају превратима унутар владајуће структуре. Зато се не треба много љутити и на председника који добро зна зашто му нису допуштени и парламентарни избори, истовремено са градским, и који је већ прихватио зацртану „агенду“. Чак, у његову одбрану, треба рећи да је тешко замислити политичког лидера у Србији који би то данас одбио.

Ако немамо парламентарну снагу за отпор, можда би се могли ослонити на ванпарламентарни пут, уличне протесте? Искључено. „Србска десница“ је толико у служби режима да би лако компромитовала сваки протест.

„Дубока држава“ још из времена Милошевића, можда би могла мало да помогне, али она је блокирана, са једне стране сталним надзором Запада, са друге, млаким ставом Русије. О нашој економској елити и њеном патриотизму, излишно је да се говори.

Шта онда преостаје Србима на Косову и Метохији и онима којима је до њих још увек стало? Како је то дивно рекла једна бака из Метохије у својевременом документарном филму Нинослава Ранђеловића: „Уздамо се само још у Мајку Божију.“

Вера нас је одржала вековима, неће нас Господ, упркос свим греховима нашим, напустити ни данас. Жив је Бог и преживећемо и косовски потоп и полом.

На делатној, жртвеној вери заснива се и култ отпора. Са нужном напоменом на данашњи дан: они који сада преузимају одговорност за културни отпор, више немају право на политичку наивност, било да она потиче из странчарења, било из жеље за комодитетом.

Advertisements

One thought on “Александар Живковић: После Београда – потоп Косова”

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s