Љубиша В. Јовановић: Они и ми

Србија већ деценијама стоји заглављена у идеолошкој магли, и не помера се. Држава и скоро сви системи су непромењени. Начин владавине, једнопартизам, једно мишљење и једна идеологија, култ вође, све је непромењено

Извор: Titoslavija.com/Delo.si

Како то да неки од нас видимо све на један начин, а много других и даље на други, супротан?

Једни тврде да је све измислио и створио комунизам у социјалистичкој Југославији – и фабрике, и градове, и бране, и хидроцентрале, и пруге и путеве, као да их нема другде, и као да их не би било у другом систему у истој овој земљи. А било их је, на пример хидроцентрала, међу првима у Европи, и свету, и још су исправне.
Али, о томе се није учило у том праведном школству.

И праведно школство за све, здравство, судство и остало, измислио је комунизам. Како да не!
Свуда је све то неправедно и лоше, само су комунисти смислили најбоље. И најправедније.
Само су комунистички руководиоци и политичари пожртвовани и праведни, и нигде више ниједни други.

Они пре фабриканти и трговци су били сурови и неправедни израбљивачи, кажу они. Али, кад прођете центрима наших градова, мноштво зграда и данас носи натписе „задужбина“, „своме отечеству“, „омладини“, „сирочићима“ …
Текелијанум је задужбина, Матица српска је задужбина, многе установе, болнице, зграде, цркве, збирке … Где су задужбине комунистичких богаташа, до данас? Да бар нису растурили и потрошили задужбине оних пре њих, него су и то махом све упропастили. Имали бисмо неке од најбољих збирки уметничких слика и скулптура у Европи, на пример.

До данас, да.
Јер, ми већином живимо ментално и даље у комунизму. Овде се и даље Тито сматра светлом фигуром, и социјалистичка Југославија најбољом државом. И даље се влада на исти начин, на исти начин су устројени сви државни системи, друштво и привреда. Упркос томе што је та послератна Југославија на злочинима настала, на лажираном изборима установљена, на аутократији, једнопартизму и култу вође одржавана, на фалсификатима о успешности и напретку…

А распадала се све време, док није пукла као запуштени, гнојни чир. Држава у којој грађани нису смели да подигну ни цркву у свом селу? Ни да имају приватно предузеће. Ни друкчије мишљење од званичног. Ни браду и дугачку косу, нити било шта што штрчи од једноличног, наметнутог идеолошко-партијског. У којој Храм Св. Саве ни после неколико десетина упорних молби Патријарха није одобрен да се даље гради? Где је милион грађана који нису могли да нађу себи посао отишао у гастарбајтере да би преживели, они и њихове породице? Је ли то успех? Где су људи убеђени да нема бољег, иако је било лоше. Где су грађани затварани ако само кажу краљ, демократија, слобода говора, реч српско, реч оправдане критике, да све није најбоље на свету … Где су убеђени да нас други цене, а ценили су нас као што сада цене Косово и Метохију, јер им одрађују тамо геостратешки посао, и баш их брига што то није пристојно друштво, као што није била ни комунистичка Југославија.

Примају и подржавају шиптарске руководиоце, и ове овде, као што су примали и хвалили Тита. Баш брига оне на Западу да ли су они злочинци, а јесу, и како се овде живи, догод им обављају посао, или им бар не сметају много. Ето, то је истина о Титу. Који је расцепао Србију, уништио јој државност, привреду, културу и језик.

Али, нашим грађанима је било лепо јер су могли да заврше школу иако су били сиромашни (били су често фаворизовани чак и ако су били неспособни за школу), као да нигде на свету није могуће завршити школу и успети у животу ако нема Брозовог комунизма. Добили су станове. Где, после колико година? Везани су били за стамбене листе и морали да буду послушни да би остали на њима, и тако заробљени и завезани за листу (и исто предузеће …) чекали годинама, неки и деценијама. И добили махом неодговарајуће станове, у делу града који нису бирали, с комшијама које нису бирали, на спрату који нису бирали, квалитета и особина које нису бирали. Убедили су их да ни у једном другом систему не би добили стан … Што је тачно, нигде се станови не поклањају, већ се зарађују. Али, људима је испран мозак, убедили су их да нигде не би имали боље од – тих махом лоших станова, у ружним и неодржаваним зградама, у насељима која су по правилу имала само једну самопослугу, школу, месну заједницу, и – ништа више.

Тако је научник живео у истој згради с портиром из неке установе који је држао кокошке у купатилу, и прасе на тераси пред 29. новембар. Који се осећао интелектуално и морално надмоћно у односу на научника, јер је стан добио брже, и већи него он. И све време га је држао на оку, и пријављивао све сумњиво, зна се коме. То ли је тај систем?

Тако је полуписмени Шиптар (пример из живота) с десеторо деце, сестрама, теткама, бабама и другом родбином који никада нису видели Београд, добио велики стан у новој згради, а идеолошки неподобни књижевник и научник никакав, и никада. У „праведном“ систему, где је лажна потврда из месне заједнице и припадност мањинској или политичкој повлашћеној групи били недостижна предност у односу на истинску научну, иноваторску делатност, или истрајан, вишедеценијски поштен рад на свом радном месту.
А Шиптар је заменио стан у Београду за знатно већу кућу у низу у Приштини, с неким веселником који је на време схватио како ствари стоје и куда иду, па се склонио отуда на време.

Извор: Демостат/Недељник

И комунистичка архитектура је најбоља, за понос. Видимо то по центрима наших градова нагрђених социјалистичким солитерима и другим ружним зградама које се распадају, ружне и једноличне; свуда у Европи су обновили разрушене центре градова онако какви су били пре рата, а у напредној брозославији – не. Видимо то и по околини наших градова, загушених дивљом градњом – без улица, канализације, градског превоза и друге инфраструктуре. Наши градови по томе више личе на оне из најсиромашнијих земаља Африке и Азије, него на европске. Али, из неких разлога, све је лепо кад гледаш кроз одговарајуће, посебно подешене наочаре. И смрад, и влага, и тескоба, и одсуство цивилизацијских вредности и постигнућа.

А предратна архитектура? Ето је, оно што је најлепше по нашим градовима – старе школе, судови, општинске зграде, железничке станице, факултети, галерије, музеји, дворови, паркови, пословне и приватне зграде … Преживело у свој својој смислености, складу и лепоти, иако никако одржавано после рата.
Гледана кроз идеолошке наочаре, сва та лепота је била у ствари – ружна, превазиђена и невредна.

А социјалистичка привреда? Било је добрих, јаких предузећа. Понешто добро има у свакој, и најпропалијој земљи. Али, праведан систем, који није никада ни био такав, брзо се извргао у своју надреалну, најгору супротност. Лажне потврде, везе, пријатељске, родбинске, завичајне, предност члановима партије, акције запошљавања свих који су дипломирали, лење и обесне бирократије више него радника, национални кључ који је, на пример у војсци, многим честитим официрима претпоставио мање способне и неморалне припаднике других народа и мањина. Од којих су неки изнутра саботирали војску, јер су све време били свесни националних циљева свог народа, и нису хтели Југославију.
Иначе, већина успешних предузећа, фабрика и комбината су били предратни, само преименовани, и избрисане историје.

Јесу се добијали станови, али највише по великим градовима, и највише републичка и савезна бирократија. У Београду је грађено на десетине хиљада станова, а у неком тамо индустријском месту једна зграда с неколико десетина станова за десет година. Зато та мега-бирократија и данас, и њихови потомци који су наследили те станове без свог труда и заслуге, уздижу социјализам и Југославију. Свако би се, свуда у свету, радовао таквом поклону. Али, у нормалном свету нема ништа џабе. Лепо се живело – запослиш се преко везе, без заслуга, дембелишеш, излазиш током посла кад хоћеш, изађеш раније кад хоћеш, ту су лажна боловања, лажне потврде за инвалидску и превремену пензију, гурање на листе за одмор у државним одмаралиштима, гурање за колективне излете, прославе … грабеж за све што се могло уграбити.

То је било друштво које је до сржи било покварено и устројено да одговара неморалним скоројевићима, док су се они мислећи, вредни и нормални повукли, ћутали, гледали да и сами понешто штрпну (отуда је све државно било алајбегова слама, крало се све што се могло, из канцеларија, с градилишта, железнице, пољопривредних комбината, службених аутомобила и путовања, све и свуда, до данас), да се сагну не би ли дошли до пасоша, потврде, лекара, службе за дете, неке ситне или крупне услуге и повољности. И били захвални када би нешто од тога остварили … Некако се подразумевало да је нормалан начин на који се све то остварује у нормалним земљама, на много бољем нивоу – ненормалан, шта ли?

Многи су добили заслужено свој стан, не баш по жељи у погледу места, квалитета и других услова и особина, али, наводно, бесплатно. Некако им је било слађе да им се током целог радног века одваја ОБАВЕЗНИ допринос за станове и онда га добију, као, бесплатно, него да, као у нормалним системима, штеде сами и купе стан где хоће, какав хоће, на спрату који им одговара, квалитета и других особина који им одговарају. Или га не купе никад. И, ако га купе, отплате га за одређен броја година. Идеологија је учинила да желе и цене нешто што је горе од – очигледно бољег. Онима који су брзо добили станове (и добијали с временом боље и вредније) који су вредели више него што су одвајали кроз обавезан допринос, онима који су преко политичког, идеолошког, рођачког, племенског и другог утицаја користили здравствени, судски, полицијски, административни и друге системе јефтиније него што су плаћали одвајањем кроз доприносе за њих, то се све исплатило, и то је време било добро за њих, без сумње. Није чудно што га се радо сећају и хвале га.
А што је село планирано запуштено и пропало, што већина радника никада није добила стан, што су социјалне, здравствене, правне и друге услуге за њих биле много неприступачније него за привилеговану бирократију, то се њих не тиче. Што је постојала привилегована политичко-партијска каста која је лагала и фалсификовала стање у земљи све време, није ни то битно.
Што су предузећа све више губила дах и пропадала под теретом превелике и скупе бирократије, и што су радници све мање радили, а све више крали из предузећа све што може да се украде, по угледу на бирократију. Јер, на крају је у таквом систему друштвено и државно било – као ничије, и то су сви знали. То је била цена одржавања власти тог „златног“ времена.

Србија је зачепљена. Србија није мислила својом главом. Србија је, кад год је нешто питају, одговарала, и одговара до данас, идеолошком флоскулом. На пример, ми смо најбољи, најлепши, најправеднији, најпаметнији, ми смо богатији од других, ми имамо два писма у језику и у предности смо због тога …
И, готово су сви поверовали у то, и верују, до данас. Нису они који су одмах после рата побегли из земље, ризикујући живот. Нису они који су све схватали, али су морали да ћуте, преплашени за живот, имовину, и још више – своју децу и њихову будућност. Нису они, који су, силом прилика, отишли да раде лоше и слабо плаћене послове у иностранство, и, гле чуда, боље прошли од ових који су остали.

Србија већ деценијама стоји заглављена у идеолошкој магли, и не помера се. Држава и скоро сви системи су непромењени. Начин владавине, једнопартизам, једно мишљење и једна идеологија, култ вође, све је непромењено. Србија је у свему тешко заостала, па је сада у много чему последња у Европи.
Потпуно законито, предвидљиво свакоме ко је умео да види својим очима и нешто знао.

А већина и даље не верује својим очима, и ономе што може да сазна лако.
Она лења и незаслужна бирократија и њени потомци, као већина, владају Србијом и даље, оваква им најбоље одговара. Они и даље држе све главне позиције, они одлучују. Њима не одговара нормална Србија, Србија која дише, која је као нормалан свет.

Advertisements

18 thoughts on “Љубиша В. Јовановић: Они и ми”

  1. Маријо, ћеро мори

    Tito je umro… Titići su Ту

    Докторкин видео, рађен за нас, дванаест стотина прегледа (од јула, триСТА)… то нам је дијагноза

    …“У старо време, кад су змије уједале Јудејце у пустињи, Бог је заповедио Мојсију да направи и подигне змију од бакра. Па ко год би само погледао у ту бакарну змију, излечио би се од уједа отровних змија. Од стране Српске цркве ја данас указујем вама, Срби не вештачку бакарну змију него нешто страшније указујем вам нову Српску Ћеле Кулу од хиљаду метара висине изидану од четири милиона пострадале браће ваше. Ко год је од Срба затрован змијом себичности, самољубља, партизанства, безверства или друге неке злобе, нека погледа у ту Ћеле Кулу, и биће страхом излечен од свега негативног, ниског, несрпског, нечовечног и нехришћанског.

    Кога та страшна Кула пак не дозове памети, никаква лудница у свету неће му помоћи. Томе неће помоћи ни реч свештеника са олтара, нити реч патриоте са трибине. Јер та Ћеле Кула речитија је од сваке речи и сваког језика. Она казује све у живој и истинитој слици. Нека сваки Србин стално гледа у ту слику она ће га научити какав треба да буде и шта треба да чини у славу Божју, у част својих предака и за спасење свога народа, своје деце и своје душе.

    Србобран, 1951. године…“

    https://stanjestvari.com/2017/06/28/savremena-cele-kula/

    Србољуб Живановић и Ранко Гојковић

    „Opus operatum“

    „Под именем О. operatum в римской церкви разумеется учение о спасительном действии таинств даже на недостойно или, что то же, на пассивно принимающих их (opus operatum, id est passive operatum — определение триентского собора). По мнению католических богословов, таинство есть проводник или, точнее, канал, из которого христианин почерпает благодать, помимо всякого со своей стороны содействия или сочувствия. Для того, чтобы то или другое таинство благотворно подействовало на человека, требуются только известные внешние условия — произнесение известных слов и т. д. Человек может даже не веровать в таинство, к которому приступает, может совершенно равнодушно относиться к нему — и все-таки получить спасающую благодать. Первый, высказавший мысль об О. operatum, был Альберт Великий; его мысль развивали Фома Аквинат, Бонавентура и особенно Дунс Скот. Триентский собор возвел О. operatum на степень догмата. Ср. Л. Епифанович, „Записки по обличительному богословию“ (Новочеркасск, 1891) и И. Трусковский, „Руководство к обличительному богословию“ (Могилев, 1889).“

    https://slovar.wikireading.ru/1763782

    +МИТРОПОЛИТ АНТОНИЈЕ ХРАПОВИЦКИ
    ИЗАБРАНА ДЕЛА И ЧЛАНЦИ

    „Из свих ових поређења новозаветних догађаја са старозаветним законима, и између осталог, с судским законима, надам се да ће читаоцима постати јасно да „Јудин пољубац“ није био ствар ругања, као што многи мисле, већ обављање, иако не прецизно; јудејског судског ритуала. Али, осим тога, ова поређења нам откривају колико је могуће да људска поквареност и најужаснији злочин наизглед може да изврши у оквиру свих чланова закона, чак и закона Божијег.“

    https://svetosavlje.org/izabrana-dela-i-clanci/

    Даница Грујичић

    Јер Бог помаже и директно и преко добре терапије, добрих доктора

    ….“Немогуће је не уважавати људе који чувају своју породицу, помажу једни другима, поклањају се Богу у Духу и истини, поштују свог суседа и једу поштено зарађени хлеб. Али је зато могуће гнушати се оних који ништа од тога не раде. И тада њихова земља полако и неприметно престаје да буде њихова….“, из беседе протојереја Андреја Ткачова

    http://www.pravoslavie.ru/srpska/97362.htm

    Свак гледа свој интерес, какав год био… интерес је свачији.

    Наш интерес?
    У Нама је проблем. И Решење.

    +Само Српкиња Србина Спасава!….

    +“Срби, је*ите се…“, збори нам Ршум, мислећи као и увек, на рађање деце и православну породицу, а не никако на секс без обавеза….

    +Срби – народ који нестаје (цео филм)

    Свиђа ми се

  2. @ Данило,
    Поново Вас молим: мање цитата, мање линкова – овако како коментаришете постаје бесмислено! Један линк у једном коментару, па и ‘ајде…

    Са жалошћу Вас морам упозорити да нећемо објављивати ако наставите по старом.

    хвала на разумевању,
    Александар Лазић

    Свиђа ми се

  3. Аутор, господин Јовановић је потпуно у праву, мада је то у ствари трагично. Ја сам из генерације која се сећа свега – свих тих гадости, од 1944 г. на даље. Велика је трагедија да је по гледиштима већине тај период био период светлости, а за гледишта мањине, као што сам и ја – период мрака који у погледу светоназора не само да није прошао, него још како и даље траје и прети да код већине чак и дефинитивно преовлада.
    Иначе, што се тиче коментара @ Данила, без обзира на његове, можда и добре намере, потпуно се слажем са ставом Редакције.

    Свиђа ми се

  4. Ствари се могу упоређивати међусобно, значи једна у односу на другу. Такође, могу се упоређивати ствари које су у свести људи. Огромна већина садашњег становништва у Србији не памти монархију. Зато људи упоређују време Тита и садашње време. Да би се друштво унапредило, треба постићи резултат бољи од претходника, а не причати о томе како је онда било лоше ово или оно. Генерално, чињеница је да се данас у Србији у просеку живи неупоредиво горе, него у Титово време. Истина је да је Тито био лош, али је још већа да су ови данас катастрофални. И докле год је тако, Тито ће бити синоним за срећно време.

    Свиђа ми се

  5. Комуњара каже: (…)

    Не слажем се да је данас горе, упркос свему, иако је много тога што имамо данас само наставак и последица онога пре. Толико су Срби и Србија у Југославији разорени да се још нису опоравили.
    Проблем је у томе што је одгајено више деценија генерација натопљених југословенско-комунистичком идеологијом и начином живота који је наопак, супротан нормалном свету, без знања о прошлости сопственог народа и државе, без знања о демократији, правној држави, правима и слободама које постоје ту надохват, бројним стандардима савременог цивилизованог света.

    Са становишта појединца, многи су одлично прошли у комунистичкој Југославији, најчешће незаслужено и на рачун бољих од себе, али, са становишта државе и нације – благо је рећи да је то била катастрофа. Тако, свако одмицање, сваки помак, је драгоцен, али у Србији то иде јако тешко и споро, управо зато што се наставља исто у другом паковању.

    Свиђа ми се

  6. Ако је Комуњара могла да схвати заблуде прошлости, ко је спречавао оне који то нису били да то схвате и да кроз ове деценије после тога промене стање на боље? Потпуно је промашено трагичне последице једне власти користити за опрадања поступака друге, десетинама година после. Неће бити да су комунисти, којих више нема на власти, криви за то што су други наставили да раде по старом? Није систем у питању, него менталитет. Не народа, него јајара на власти. Комунисти јесу посејали зло, али они после њих су га подгајили и усавршили. Данас је 2018.
    Уосталом, нису Срби једини кривци. И оне 1945. и оне 2000. нису они сами довели на власт.

    Свиђа ми се

  7. Комуњара каже: (…) 24. марта 2018. у 02:36

    Слажем се за менталитет, и да Срби нису једини кривци, и да није све једнострано и једноставно како се у кратким освртима нужно мора представити.

    Али, целе генерације су одрасле с једне стране у страху, с друге стране без знања сопствене историје, националних вредности и циљева, демократије итд. (практично све предратно је било идеолошки оцрњено као ненародно, несоцијалистичко, неправедно, угњетачки, против радних народа и народности…), с треће стране уљуљкани и заслепљени идеологијом која је као копрена спречавала највећи број људи да ВИДЕ стварност. Као кад сте слепо заљубљени у некога ко вас све време лаже, вара и поткрада, оцрњује вам рођену фамилију и озбиљно вам прети батинама, и примењује их, ако изразите било какву сумњу у његов ауторитет, оно што прича и власт над вама.

    Уздизани су Партија, Вођа, њихова фалсификована верзија историје и стварности, наопак систем вредности, ограничавање слобода и права (Црква је за затуцане, стварна историја је за непријатеље система, демократија је део трулог Запада, конкуренција у привреди је страна социјализму и планираној производњи који су напреднији и превазишли су је, осећај припадности својој култури и језику је антисоцијалистички национализам …, грађанска права и слободе су другде мање него у социјализму где који брине о вашем изгледу, да не застраните у религију, о вашем школовању, запослењу, годишњем одмору, стану, здрављу … – целокупан ваш живот је у рукама Партије и Државе).

    Свиђа ми се

  8. Питање кривице је, отуда, тешко размрсиво. Јесу деловале стране силе, тако да их назовем), али, има народа, рецимо – Хрвати и Словенци, који су од почетка и све време, и под таквим режимом, били свега свесни и знали су да неће цео тај социјалистичко-југословенско-једнопартијски пакет, били су спремни кад је Југославија почела да се распада, а то је било коју десетину година пре деведесетих. Има народа који су и под тежим условима сачували свест о себи, својој државности, историји, култури и језику, или се брже опоравили од комунизма кад се он сломио.
    Срби су се јако физички истањили у ратовима у 20. веку, и то је један од разлога, а последица тога је и измењени ментални и морални састав становништва, а између ратова су били под тешким идеолошким баражом југословенства и радикалних политичких идеја.

    Углавном, промењен је менталитет; Срби су у социјализму постали народ који је напустио своју државност, идентитет, историју, религију, културу и језик у корист југословенско-социјалистичке лакировке, непоштења, поткрадања државе и друштва, неморала, баш-ме-брига приступа животу, површности у култури и начину живота, само-заборава, плиткости и лошег образовања …

    У Србији су стварно победили комунисти, док се то никада није десило у Словенији и Хрватској, као и у готово свим земљама бившег Источног блока, које су се зато брже опоравиле после његовог слома (Чешка, Словачка, Пољска, Мађарска …).

    Свиђа ми се

  9. Све је кренуло 1918 и то је узрок свих српских недаћа и подела.
    Комунисти су наставили тамо где је Александар стао.
    Данашња ситуација је последица идиотске одлуке “српског краља“ која ће нас пратити још 100г. ако нас уопште буде било.

    Свиђа ми се

  10. Југославија јесте тада кренула, али није злогуки комунизам. Да комунисти нису извели револуцију и насилно и непоштено отимање власти после Другог светског рата, можда би се краљ и српски политичари исправили, нарочито после стравичног геноцида над Србима у НДХ. У сваком случају, не би толико невиних људи било убијено, малтретирано, одузета имовина (фабрике, предузећа, радње, куће, станови, не би били укинути демократија (каква таква, балканска), Црква, религија, српска историја, српска култура и језик, село и сељаштво не би било опљачкано, ојађено и понижено, вероватно не би били уништени центри градова социјалистичком градњом, сачуване би биле неке изузетно вредне уметничке збирке и поједина уметничка дела,не би били опогањени и запостављени дворови и краљевск резиденције и одмаралишта, цркве би имале много јачи морални и духовни утицај, не би било све фалсификовано (историја, истина, савременост), не бисмо имали дилеме око припадности европским вредностима и савезима, путовало би се и развијало нормално (што није могло до 60-их година, људи су до тада бежали из Југославије ризикујући живот). И тако даље, може се много тога појединачног и општег додати, али, било би много, много друкчије.

    Свиђа ми се

  11. Ништа не би било другачије јер се ни петар други не би одрекао југославије.
    Уосталом знао је као шта се дешава и какав је злочин био у току у земљи и опет се називао југословенским краљем.
    За Тита се захвалите Черчилу, вероватно га и данас славите.

    Свиђа ми се

  12. Moжемо само да претпостављамо, на жалост. Ипак, ја сам и даље мишљења да би југословенски оријентисан краљ после Другог св. рата и геноцида над Србима био свеснији свега, нарочито интереса Срба и Србије. Не верујем да би икада поделио Србију тако да покрајине имају више власти од онога што се називало „остатак Србије“. И, још једном, не би било комунизма, не би било оноликих стрељања, пљачке, уништавања свих слојева друштва сем политичког и „радничког“, нити толиког уништавања имовине. Они првих година нису схватали у својој игнорантској и скоројевићкој идеолошкој заслепљености да су им фабрике и производња потребни, све су упропашћавали. Да није било стране помоћи, никада се не би опоравили.
    Укратко, не би било револуције у најгорем значењу те речи.
    Југославија би остала исти систем, не би постала страно тело у Европи. Брже би се опоравила, обнављала везе с Европом, и брже развијала. Комунизам је све брутално пресекао, а цивилизоване земље заузете сопственим опоравком у почетку није било много брига – све док не морају „да живе тамо“.

    Свиђа ми се

  13. Шта би било да није било?
    Не бих да изигравам баба Вангу и да на тај начин маштам и износим своје потајне жеље.
    Чињеница је да је 1918. начињен злочин према српском народу који још испаштамо.
    Последице су садашње и од тога нема бежања и неке накнадне памети.

    Свиђа ми се

  14. Moja поента је да су се лоше последице стварања Југославије могле исправити после Другог св. рата и геноцида од стране НДХ, и да је комунистичка револуција та која је покопала Србе и Србију.
    Ко схвати, схвати.
    Док се то не схвати, тешко ћемо даље као народ и држава.

    Сада нема више Југославије, али су комунистичка (југословенско-антисрпска) идеологија, систем владања (државно устројство, правни систем, одсуство владавине права и закона, култ вође …) и менталитет опстали. То је оно због чега је и сада лоше.

    Свиђа ми се

  15. Поента је у томе да су Срби прихватили Тита и комунизам.
    Колико је било Срба у партизанима?
    Зашто се нису побунили?
    Зашто су одбацили Дражу и Краља?

    “Сада нема више Југославије, али су комунистичка (југословенско-антисрпска) идеологија,“………

    Ово је флоскула и погрешна мантра, Срби су сами пристали и савили кичму и то и данас траје.
    Стално покушавамо да направимо од себе оно што нисмо а радо би били онакви какви јесмо били некада.
    Нема више Воје Танкосића, нема више таквих Срба, само јад и чемер Еуропски!

    Liked by 1 person

  16. Срби не би никада прихватили Тита и комунисте да они нису одмах кренули с убијањем, пљачком и страховладом, а онда су прво лажирали изборе, а онда их практично укинули кад није више било вишепартизма. За просечног Србина комунизам је био нешто скаредно, а Броз непознат.

    Сви партизани нису били комунисти, и било је и међу њима јунака, као и у свим војскама и ратовима кроз историју.

    То да су Срби сами савили кичму с временом јесте тачно. То показује с једне стране да се народна супстанца била истањила у претходним ратовима, и није стигла да се обнови, с друге стране били су застрашени (за живот, за своје породице и децу, за имовину) и то никако не треба сметнути с ума, а треће је да су с временом (ново-одгајене, јањичарске) генерације била засењене идеологијом и лажима, док је један политичко-управно-бирократски слој био подмићен положајима, брзим напредовањем, влашћу и привилегијама.
    Знате ли да се одмах после рата признавала школа руководиоцима, иако је нису похађали, под изговором да „нису имали времена да се школују“.

    Свиђа ми се

  17. Ево два навода из једног чланка (в. везу испод) као подсећање како је то изгледало у погледу Срба и српске историје чак и после Брозове смрти. Фалсификати, скрнављење сећања на најзначајније личности српске војне историје, осуда због постављања обичних плоча тамо где је требало одавно да стоје монументални коњанички споменици.

    „По принципу народне и језичке једнакости, српске команданте из Првог светског рата требало је приказати као Југословене у скопу обележавања 1. децембра, датума када је основана држава која ће ускоро нестати. У склопу прославе овог датума, споменику су додати ликови команданата чија имена су исписана наизменично – ћириличним и латиничним писмом.“

    „Такође, постоји још једна занимљивост везана за ову причу. Команданти тадашње Југословенске народне армије (ЈНА), као и део државног врха, сматрали су да је давање на значају војсковођама из Првог светског рата један вид “великосрпског национализма” и осудили су постављање ликова на споменик.“

    https://www.srbijadanas.com/vesti/drustvo/tajnovito-svedocanstvo-proslosti-u-centru-beograda-osmatracnica-stradanja-iz-prvog-svetskog-rata-2018-03-22

    Свиђа ми се

  18. Пометеност и неразабирање данашњих Срба у основним стварима наше историје и садашњости може се видети и у једном броју коментара, оних који очигледно нису схватили чланак. И коментаре у којима су покушали ср6ски и други да им дају додатна објашњења.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s