Ако је ћутање злато онда је наш Председник, односно наш и ваш, или прецизније, Председник свих грађана, најсиромашнији човек на планети
Извор: Блиц
Ако је ћутање злато онда је наш Председник, односно наш и ваш, или прецизније, Председник свих грађана, најсиромашнији човек на планети. Он то, на крају крајева, и не крије.
– „Претресите ме до голе коже, каже, и у мени нећете наћи апсолутно ништа. Дупло голо. Го к‘о пиштољ. Брушен и, као онај Јанковићев, – без дозволе“.
– „Све можете да ми радите, све да ме питате, али да ме прекидате… е, то не може нико. Ни ја вас не прекидам Зато ми дозволите да наставим да кажем до краја оно што сам почео пре двадесетак година и три дана. Може ли? Може. Е, баш вам хвала…“
– „Питам се само колико ли је злата код овог вредног, поштеног и интелигентног народа кад успева тако дуго и тако упорно да ћути“?
– „И нека ћути, његова је ствар, али ја му се удварати – нећу“!
– „Можете мислити о мени шта вам је воља; можете да ме мрзите и да ми пљунете под прозор; можете да ме исмевате на вашим телевизијама, али све што имам постигао сам са ових десет прстију, овим десеткама у индексу и десетодневним напорним радом у свакој календарској недељи.“
– „Али, да вам се удварам – нећу“!
– „Знам ја да језик кости нема, али да кости ломи. Понајпре кичму. Зато и водим рачина шта причам. И пред киме причам.“
– „Али, нека нико не помисли да ћу му се удварати и да ћу било коме дозволити да ми извлачи уши. Па тога је толико било да се то види и голим оком.“
– „Данас сте нам узели Космет, а Рашку област и Војводину ћете мало сутра – кажем им у лице и поцепам папир. А они кажу: па ни сутра није касно. И ти сада буди паметан.“
– „Нисам као ови што би власт и касу преко реда и којима су уста пуна режима да више и не причају, него само реже. Али, о томе ћемо други пут. Дајте да вам објасним ово што никада нећете разумети. И немојте ме прекидати, као Бога вас молим. Хвала. Шта се ви, поштована и необично цењена госпођице Наташа, тако снисходљиво смејуљите као да ја не знам шта ћете да ме питате иако сам вам на то одговорио бар најмање десет пута. Као да не знам са које сте стране и чија сте ТВ кућа?! Ајте, молим вас! Шта хоћете да кажете? – да време моје владавине личи на Године које су појели скакавци. Није вас срамота! Па ви и не знате ко је Пекић, а ја сам драгом Бориславу подигао и открио споменик баш на Цветном тргу. Еј, бре, он демократа а ја право у Кућу цвећа. Мало ли је? Кладим се да не знате ни ко је Надежда Петровић, то смо већ проверили, а како би тек могли знати да је Бета Вукановић, пореклом Немица, била већа Српкиња и од саме Надежде која је више волела Словенце. То очекујем и од уважене и мени посебно миле и драге госпође Меркел, ангела небеског.“
– „Па ја сам бре довео Путина, Си Ђинпинга директно из Кине, Си Миле Си, право из Чачка, довео јапанског премијера Шинзо Абеа а на пролеће доводим Макрона кога у Француској неправедно зову – микрон.“
– „До краја године се надам и Трампу. Кад га проведем преко Славије поред музичке фонтане има да се осећа к‘о покис‘о. Онда га водим у Скадарлију да упозна Ђуру Јакшића. Ђура, из оправданих разлога, неће присуствовати упознавању што ће мој пријатељ Трамп, надам се, разумети јер ни Ђура, као ни ја, не подноси удварање.
Келнери су већ увежбани да Трампу приђу у чистим белим кошуљама и пешкиром преко руке. Уз наклон, али не предубок јер је овај гост алергичан и на дубоку администрацију у својој земљи, и да му љубазно понуде: ако господине председниче желите демократију, данас је, нажалост, немамо. Тренутно немамо ни слободу штампе а последња порција људских права је управо наручена за весело друштво у ћошку. Имамо корупцију која се већ дуже време крчка у земљаном лонцу на отвореној ватри и организовани криминал испод сача. Онда ја ступам на сцену и наручујем песму: Узми све што ти живот пружа, али на Војводину немој ни да си помислио. Знаш да цепам.
Па шта, бре, ви мислите да је лако похватати такве и толике зверке од којих цео свет зазире и не сме ни у очи да им погледа, а ја ни њима не дозвољавам да ме прекидају.“
– „Шта, нестаде струје? Па нормално је. Никола Тесла не може да произведе толико електричне енергије колико ја могу да потрошим занимљивом причом. А могло је да потраје још мало само да ме нисте прекидали.“
Categories: Сатиристика
Оставите коментар