Драгана Трифковић: Међународни посматрачи руских председничких избора на Криму

Укупан број гласова које је председник Путин освојио на изборима је 76,69% што је историјски максимална подршка коју је добио један председник Русије, док је на Криму освојио чак 92% гласова 

Листа кандидата на изборној јединици на Криму

На недавно завршеним председничким изборима у Русији, Владимир Путин је остварио сјајну победу. Истраживања су показивала да је он апсолутни фаворит, али је приметно да је остварио изузетно добар резултат, већи него што је то било очекивано. Имала сам част да у својству директора Центра за геостратешке студије предводим српску делегацију која је посматрала председничке изборе на Криму. Њу су поред мене чинила два посланика Скупштине Србије: Славиша Ристић, председник покрета „Отаџбина“, и Марија Јањушевић из Двери.

Осим нас у међународном тиму посматрача на Криму, били су делегати из Немачке, САД, Аустрије, Пакистана, Италије, Венецуеле, Финске, Летоније, Авганистана, Малезије и др. Изборе на Криму је посматрао и посланик немачког Бундестага г. Улрих Еме, високи функционери региона Венето у Италији као и Гилберт Докторов, аналитичар међународних односа из САД.

Делегација међународних посматрача на Криму из Србије, Немачке, Аустрије, Италије, САД, Пакистана, Малезије, Афганистана, Летоније и Финске

Наш задатак је био да посматрамо изборе и дамо своју оцену о њима. У том циљу смо посетили десетак изборних јединица и на лицу места пратили како избори протичу. Као међународни посматрачи, имали смо могућност да разговарамо и са гласачима и са члановима изборне комисије. Сви су били веома љубазни и расположени да нам одговоре на питања, било да се тицало изборних закона, процедура, самог тока избора, броја изашлих гласача и сл. Свако од нас је био усредсређен на појединости које су га интересовале, али смо и заједно као група одлично функционисали и допуњавали једни друге. Генерални утисак је да су избори прошли у доброј атмосфери и да су спроведени на изразито транспарентан начин. У сваком моменту је било које заинтересовано лице могло да прати ток избора путем видео надзора, као и сам процес бројања гласова након затварања бирачких места. Свака изборна јединица била је обезбеђена са по две камере, једном која је снимала изборну комисију и другом која је снимала гласачке кутије. Мислим да је сам процес избора, који укључује како електронске иновације тако и људски фактор, врло поуздан. Сви смо се посебно интересовали како функционише нова изборна технологија у виду кутија са скенером и листићима са чипом. Први пут сам видела гласачке кутије са уграђеним скенером кроз који пролази сваки листић, и који аутоматски броји колико је гласачких листића у кутији. Такође, сваки изборни листић је имао чип. Оваквим системом је практично доведена до минимума могућност било каквих изборних нерегуларности, а са друге стране је важно што се гласови не сабирају само аутоматски, већ чланови комисије потврђују да ли се аутоматски електронски систем поклапа са резултатом који су утврдили бројањем гласова. Чак су и колеге из западних земаља коментарисале како је такав систем далеко напреднији и поузданији.

Драгана Трифковић, Марија Јањушевић и Славиша Ристић

Посебно нас је задивила атмосфера на изборним јединицама где је било музике и балона у бојама руске заставе. Одржавање избора се поклопило са даном када је Крим званично поново постао део Русије. Наиме 18. марта 2014. је председник Путин потписао споразум са лидерима Крима о присаједињењу Русији. Претходно је на Криму 16. марта одржан референдум на ком је 96,77% гласача гласало за отцепљење од Украјине и присаједињење Русији. Због тога је изборе пратила празнична атмосфера. Сложили смо се око тога да је лепо што Русија промовише патриотизам и праве вредности. Млади људи су долазили на гласање са децом, а испред гласачких јединица су се играла деца након што су њихови родитељи обавили гласање. У Русији је обичај да сваки гласач који први пут обавља своју гласачку дужност, добије посебну пажњу. Након гласања му се уручује и захвалница. Ове изборе је пратила и одговарајућа мотивациона кампања у којој су се гласачи позивали да се фотографишу приликом гласања и своју фотографију објаве на друштвеним мрежама.

Фотографије на друштвеним мрежама као део кампање за председничке изборе (сви гласачи су позивани да се фотографишу приликом гласања и своје фотографије поставе на друштвеним мрежама)

На многим гласачким местима су били и новинари који су желели да чују наше оцене о томе како протичу избори. Разговарали смо и са гласачима. Колеге из западних земаља су желели да чују шта људи мисле о изборима и општој ситуацији на Криму. У једном интересантном разговору је колега из Италије поставио питање људима који су обавили гласање како им је под окупацијом. Они су крајње љубазно одговорили да су срећни јер су слободни и да нема говора ни о каквој окупацији, у шта могу и сами да се увере. Наравно, колега је и сам био уверен у то, али је желео да скрене пажњу на лош утицај медија који шире антируску пропаганду и дезинформишу људе на Западу. Једноставно је на лицима људи могло да се види да су задовољни и срећни. Неколико становника Симферопоља нам је испред изборне јединице причало о томе шта се променило у њиховим животима од како су се вратили у Русију. Рекли су нам да су срећни јер могу да говоре својим језиком, да су им плате сада далеко веће него у време док су радили у Украјини и да се на полуострву много тога гради. За разлику од тога када је Крим деценијама био занемариван док се налазио у саставу Украјине, сада се граде нови инфраструктурни објекти, мостови, болнице и школе.

Гласање у току на изборној јединици на Криму

Ипак становници Крима су суочени са многобројним проблемима због санкција под којима се налазе, али и сами кажу да због тога уопште не жале. На Криму не функционише роминг са земљама ЕУ, не могу се користити платне картице и као грађанима Крима, забрањен им је улазак у ЕУ. Сасвим логично питање које се јавља на примеру Крима је: којим вредностима је посвећена западна демократија? Узмимо у обзир да је грађанима Крима било забрањено да користе свој језик и да су се одлучили да се изборе за очување својих права, употребу језика и културе, а да је Запад подржао екстремистички режим који је земљу увео у рат. Сасвим је јасно да ту нема говора о борби за људске слободе и права, већ да је реч о чистим интересима Запада. Наравно ни на Западу ствари већ нису сасвим једноставне, јер је таква политика уништила културни, духовни и национални идентитет људи. Сада они који су свесни тога, осећају велики бес.

Драгана Трифковић и Славиша Ристић са послаником Бундестага г. Улрихом Еме на изборној јединици у Симферопољу

Иако је присутна изражена антируска пропаганда која обилује разноразним оптужбама на рачун Русије, страни посматрачи су се уверили да у Русији не влада мрачна атмосфера и нема никаквих напетости. Избори су одржани у сјајној атмосфери и тешко је критиковати изборе које свако може да прати путем видео надзора и који су потпуно регуларни. Коначно, сви смо се у тиму посматрача сложили и око тога да је изборна комисија на свим местима врло професионално обављала свој задатак и да су чланови комисије озбиљно схватили свој посао. Интересантно је да су свуда у већини жене биле чланови изборне комисије.

Након затварања гласачких места, међународни посматрачи су одржали конференцију за штампу, на којој су изнели своја запажања. Сви су имали позитивну оцену и није било никаквих примедби. Мој закључак је био да западне земље могу много тога да науче о демократији од Русије.

Пред почетак КЗШ на Криму: Гилберт Докторов САД, Драгана Трифковић Србија, Јохан Бекман Финска, Александар Гапоненко Летонија, Тамим Икхлас Авганистан

Резултати избора на Криму још једном потврђују демократско право људи да одлучују о својој судбини без уплитања страног фактора, односно потврђују одлуку грађана Крима коју су донели на референдуму 2014. На Криму је председник Путин освојио највећи број гласова у односу на друге регионе, што и није превелико изненађење с обзиром на његову популарност на Криму. Укупан број гласова које је председник Путин освојио на изборима је 76,69% што је историјски максимална подршка коју је добио један председник Русије, док је на Криму освојио чак 92% гласова. У Симферопољу је такође одржана велика прослава након проглашења резултата, где су се млади људи спонтано окупили да изразе своје задовољство. Сада Русију чекају даље промене, које ће пре свега бити усмерене на унутрашња питања, нарочито на економска питања. Добра ствар је да је у Русији све посвећено Русији, и то је оно на шта су помало били љубоморни посматрачи из западних земаља. Не због тога што мисле да је то погрешно, већ због тога што и они немају Путина.

Гласачи на изборној јединици у Симферопољу

Иако су САД и ЕУ вршиле велики притисак на оне који су се одлучили да посматрају изборе, посебно што је међу посматрачима било и посланика из Европског Парламента, нико од њих није зажалио због одлуке да дође и увери се шта се заиста дешава у Русији. Са задовољством су одлучили и да дођу на Међународни економски форум који се следећег месеца одржава на Јалти и који ће окупити како економске стручњаке тако и политичаре из Немачке, Италије, Белгије, САД, Сирије, Ирана, Кине и других земаља. Као члан стручног тима Међународног форума на Јалти, имаћу прилику да позовем и српске привреднике да узму учешће и пронађу могућности за даљу сарадњу.

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

Погледајте још

Advertisements

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s