За Студентску листу гласало 2,2 милиона људи, за СНС око 1,7 милиона, процена је Александра Вучића. У парламенту још само мањинске странке, према првим проценама
Извор: Студенти побеђују
Студентска листа победила на парламентарним изборима у Србији, имају мандата довољно за формирање власти, процена носиоца листе Уједињена Србија Александра Вучића.
Студентска листа освојила 2,2 милиона, Уједињена Србија 1,7 милиона гласова, прве су прелиминарне процене бившег председника.
Нико други није ушао у парламент, осим мањинских странака, додао је.
Забележена је велика излазност, до 19 сати гласало је готово 70 одсто уписаних бирача, подаци су Републичке изборне комисије.
Иако је на већини бирачких места гласање протекло мирно, забележени су и поједини инциденти и неправилности.
На изборима учествовало 18 листа, од којих су половина мањинске.
Право гласа имало 6,4 милиона људи.
Скраћивање и опрема: Стање ствари
(BBC на српском, 25. 10. 2026)
Categories: Гостинска соба
Konačno smo se rešili hobotnice koja isisava život, vitalnost i budućnost ove zemlje. Prvi korak je učinjen, ali još mnogo posla je ostalo. Potrebno je potpuno razmontirati koruptivni sistem koji vlada našom zemljom još od 45-te pod raznim imenima, KPJ, SPS, DOS, SNS. Konačno ova zemlja dobija priliku da prodiše.
Од СЛ ме занима само лустрација и рад тужилаштва.
НДСС је пропао, и очекивано.
Преживјели смо. Ваља нам оздравити. И изнијети терет слободе.
Свеблага Тројична љепото, Ваљана Србска Чељад учинише што је до њих било, а ТИ си Сведобри Створитељу остатак Дела благосиљао! Благосиљао Слободом, Истином, Правицом…
ТЕБИ Слава, Благодарење и Хвала вавек!
Греје нас сунце слободе! СтСт преноси вести BBC на србском.
Ја сам од данас опозиција СЛ-у, увек опозиција власти, али никад заједно са ових 100+ разбојника и издајника, који ће и даље седети у парламенту, него опозиција овде на СтСт, на улици, међу пријатељима. Народ их је довео, народу да служе.
И да се похвалим. Наговестио сам пре две недеље победнички бренд њу покрет против вође – без вође и најавио сам да ће енергија младих и деце покренути апстиненте и неутралне који ће преломити изборе. Газда је то видео и објавио (хвала газди још једном).
Има пуно посла, јер су корени корова дубоки, запуштени:
На плану успостављања независних установа које морају да раде по струци, за народ а не за странку и тајкуне, да се декриминализује друштво и да се стане за врат корупцији.
На плану спољне политике да се слуша реч и жеља народа (већине) и за важна питања одлучује референдумом, да се склоне неспособни тутумраци (Марко, Ђуро, Александар …) и поставе способни који слушају и преносе оно што народ жели и за добро народу.
На плану економије да отворе празне касе и сагледају дугове и штету претходних, да крену да подижу домаћу привреду, да оснаже домаће фирме и породичне фирме, задруге, да не увозимо храну него да хранимо Европу и свет, да доводимо туристе …
На плану културе, уметности, спорта медија да закопамо примитивизам, вулгарности, ријалити звезде, да пустимо истраживачко, слободно новинарство …
На плану СтСт да имамо више слоге, јединства, да закопамо злурадост, да заједно помогнемо да се оно горе наведено оствари.
Студенти су победили!
Чиста српска победа.
za kojeg su ovde komentarisali:“Ko je on da dira…“ Deku Praseta, ciji izostanak sa liste je bio fatalan :))))))))))))))))))))))), al’ za Vucica, „pogodio“ je u procenat izlaznost, broj mandata i glasova pre nedelju dana! Isto je znao i Vucic, kao sto su Nikolicu cestitali pobedu tri sata pre zatvaranja, tako su i Vucicu cestitali poraz iz Brisela pre objave bilo kakvih rezultata!
Bog se dragi smilovao nad Srbima i podario im mogucnost novog pocetka pocistivsi i opoziciju. Bez lustracija, zrtve Milosevicevog „pomraciteljstva“ bi mogle ponovo da nas vrate u mrak devedesetih, ovog puta zauvek! Lustracija se posebno odnosi na anonimne brabonjke po institucijama, koje moraju biti temeljno prociscene, jer Vucic nije radio nista sto mu institucije, odnosno brabonjci u njima, nisu dopustile! Jedva cekam da vidim na basketu dileju koja je iz opozicije presla u SNS pre par meseci :))))))))
Ja, licno, bih ***** ***** **** ****, u obliku slova U na celu:
Tек ће да буде белај, пошто су нам увалили двопартизам. И Бог је дигао руке од нас!!!
Све ово што се дешава овој нашој Србијици задње двије године јесте глобалистички пројекат, операција (моралног, духовног, културног, интелектуалног) обогаљења нације којом се трасира пртина економском и сваком другом поробљавању наше Србије.
Да ли је Србија циљ овог глобалистичког пројекта или је показна вјежба кроз коју ће сагледати примјењивост на другим меридијанима, показаће се временом.
Идемо даље. Индокринација мантром „само протиув овог зла“, гдје се упорно и упорно понављало и понављало „криминал, корупција, криминал, корупција…..“ је овај пута прошла.
Слиједи наставак приче, у наредним периодима ће се показати што шта и колико је ова индоктринација само испразна мантра иза које се крију намјере оних који руководе овом операцијом, које нису сигурно добронамјерне према нашој Србији.
Јер само наиван да не кажем глуп човјек може повјеровати да ће та гомила ликова и ликуша окупљених с’брда, с’дола у тој тзв СЛ, ликова без икаквог интегритета, имати било какву аутономију код одлука и да неће бити само послушницима који ће чинити оно што добију задатак. Овим изборима је Србија на губитку, шта да се ради, народ је гласао како је гласао. Сада ваља искусати плодове наивности и лаковјерности бирача. Србија ће се искобељати, прошла је и кроз теже ситуавције, временом ће то доћи на своје.
Српска ће бити у пуно тежој ситуацији, поред сталних атака из ефбиха као и глобалних центара моћи на западним адресама, имаћемо наредних година и реторику и чињења и роварења нове владајуће структуре у Србији на штету Српске и подривање ове моје Српске. Ако неко мисли да неће, наиван је, да не кажем глупан. Показаће се за два мјесеца када ћемо видјети да ли та дружина око СЛ подржава народ Српске и да ли ће ико од структура нове политичке већине у Србији присуствовати свечаној академнији и дефилеу посвећеном рођендану Српске. Одговор знамо и знамо да неће и да ће се тиме придружити нападима из ефбиха.
Српска је преживјела свакојака подривања за времена Досманлија, а богами подривања и прије. Да ли ће преживјети наредне године и нову „реалност“, показаће се временом, наравно да ће моји у Српској као и родољубиве снаге учинити све што је потребно да преживи, И више од потребног. Но о том потом.
У сваком случају, предстоје нам занимљива времена.
Немојте да се уљуљкујемо.
Далеко је још до слободе!
Нема слободе док смо на ЕУропском путу.
Боримо се за ослобођење и уједињење Српства!
Очито , газде су му наредиле да призна пораз. Малопре видех објаву на „иксу“ где једна адвокатица јадикује да је издао своје бираче !
Хвала брату Александру и Стању ствари јер су достојанствено подржали младост ове земље.
Је л се сад рачуна да су коначно са власти у Србији отишли комунисти?
Далееееко смо ми од било чега доброг. Испадање СПСа је само делимично, јер ће као, о ужаса, изнад 1%, добијати новац из буџета. Још опстају! А у детињастој радости победе се превиђа невероватних 40% за СНС зло. Енормна цифра, постигнута уз огромну крађу која им се сада легализује. Али свеједно – од тих 40 неких 25% су заиста ЊИХОВИ. Погана убогост, ***** ***** ***** ***** Следиће краљевску (масонску и антисрпску) диктатуру, и плакати за Краљем, следиће бандита Тота и говедизам бољшевизма, и плакаће за њим, следили су и шиптарског Оскара у велеиздаји КиМ.
Када смо се 5. октобра тобож ослободили – једва се нешто посед бољшевичког порода, те нове властела некретнина и ДБ структура, ишта померио. Нажалост Војислав је Дамњановић одмах наступио са „неће бити реваншизма“ – одакле ти то, брале? Није ваљда да си и даље више син свог оца него избор овог народа? А када се ДС багра обогатила… само су требали да ураде последње злодело. Да илегално на власт поставе СНС. Наставак уместо њих НАТО диктатуре овде. Тако да је, као и код деце бољшевика, и њихова пљачка остала неокрњена и трајна. Сада следи исто – и СНС багра је Државу опељешила коликогод је могла. Сад су и они властела.
Да све буде још горе Студентска Листа је у задњи час имала кључни отклон. Да не буде случајно ни превише Српска ни истински суверенистичка. Ко ће сад постављати министре – пленуми? Истом методом којом су одбацили Ломпара? А прва ствар са којом се нова влада суочава је џиновска накупина смрада, конгломерат: Судије Тужиоци ДБ Адвокати (већином) Извршиоци Нотари (већином корумпирана) Полиција. То треба да им је полуга – а они немају ни полугу да ту багру рашчисте. Шта тек рећи о бизарности да Парламент заправо и даље не постоји? Док је сада демократија… студентска листа, пуна и левичара, Сведока „људских права“ и ЕУ подгу*них мува.
Шта је уопште позитивно? Крах и СНС тираније (тог проксија ционистичке багре) и СПСа у парламенту али и крах сваколике – а бар 90% лажне – опозиције. Међутим преголем је задатак пред Листом – а која је на иоле дуже стазе неодржива, и као скуп и као концепт. У свеопштем српском „нема за кога да се гласа“ треба што пре изнаћи нешто. Можда АзС Гајића? Неки облик антиглобализма и антиционизма и антибанкстеризма и антиговедизма. Надасве бити анти-антиСрбизам, са европском анти-воук оријентацијом слободе говора, анти-имиграције, анти лажне екологије итд. Ка свему овоме Студентска Листа или неће ићи уопште, или не довољно одлучно. Можда ни ка затварању и одузимању од СНС багре.
Нисам одушевљен СЛ, моја су опредељења другачија, али хвалим Бога што нас ослободише овог манијакалног билмеза и његових преторијанаца који су тешко оболелли од узнапредовалог галопирајућег лудила. Како год да буде, макар нећемо морати да подносимо његову одвратну фацу и жвалављење где год да се нађемо, у сваком тренутку и на сваком месту.
Само молим Бога да то ови не замене новим, крештавим и неурастеничним алапачама и идиотима који би ЕУ и НАТО са радошћу дали своју г…, а камоли што би продали и кости своје мртве мајке!
И одговори на многа друга питања су потпуно неизвесни.
Тога се плашим и дај Боже да нисам у праву!
Хајде, да не закерам и не ширим дефетизам, хајде да се макар неко време радујемо што се кроз мутне облаке указало Сунце Правде и Слободе и што се једно мрачно време примитивизма и простаклука, надам се, завршило. Осећам се као да ми је неко са плећа скинуо џак од 75 кг.
@Khal
Причате као да смо за време Вучића и СНС-а били духовни дивови и борци против глобализма а не да смо се продавали за 3000 и џак пиринча док је председник продавао Косово.
Та мантра о криминалу и корупцији је пре свега одраз једне власти и то јесте истина. То је првенствено кривица режима, нису допустили нормалан парламентарни живот и сад су добили референдум.
И боље што СЛ није на нивоу организације СНС-а, ако су националне снаге иоле способне искористиће то да ојачају и организују се без притиска режимске криминалне хоботнице.
Не знам која је алтернатива СЛ, 18 година власти СНС-а? То је опет њихова кривица.
Како је Вучић подржавао Српску? Присуством на дефилеима? Пријемом Шмита? Кад су га каменовали у Сребреници?
Судбина РС лежи у рукама Додика који се наивно везао за СНС и Вучића, као и Кнежевић из ЦГ. Сад нека се улизује новим властима.
Ево поздравна пост-изборна порука из Маћедоније.
https://www.facebook.com/reel/2218076422126337
@Јован Т.
„И боље што СЛ није на нивоу организације СНС-а, ако су националне снаге иоле способне искористиће то да ојачају и организују се без притиска режимске криминалне хоботнице.“
На које „националне снаге“ конкретно мислите?
@Мургило
Било које. Наш народ је добрим делом национално оријентисан, ваљда ће се наћи неко довољно способан да организује десницу у новој политичкој ситуацији. За 14 година СНС-а нисмо успели ништа.
Приговарати госп.Вучићу што није присуствовао рођендану Српске свих претходних година или што није присуствовао испраћају нашег ратног команданта, генерала Младића може само не баш бистар човјек који нема појма о релацијама у политичком свијету
Није ТС него Српска и не лежи. Него у рукама умних људи, народа Српске и српских родољуба у Србији. Којих не видим у тој тзв СЛ.
Наравно да смо свјесни да ће услиједити удари на Српску, поред сталних из ефбиха, моћних кругова са Запада, и од стране нових владајућих структура у Србији. И наравно да немамо право на наивност и гајити илузије да неће јер хоће. И наравно да ће моји у Српској као и бројни родољуби у Србији учинити колико је до њих да Српска преживи надолазећа времена. Ови моји у Српској и више него је потребно, пуно више, ако треба и продати душу ђацолу како би обезбиједили будућим покољењима да опстану у својој Српској.
А и ако не преживи, а Срби у Српској постану прогоњена дивљач, знам да ће не мали број Срба у Србији укључујући добар % гласача СЛ само злурадо поручити „ко им ј*** матер, није та босанска стока боље заслужила“.
Волио бих ја да није тако, али јесте.
@Zarko
„Konačno smo se rešili hobotnice koja isisava život, vitalnost i budućnost ove zemlje.“
Не само да се нисмо решили хоботнице, него је иста – а ја бих рекао УДБашка, криминална, усташко-комуњарска – сада најосетљивија и најагресивнија јер јој се измиче тло под ногама!
Народ се одредио – ћацистан је смрвљен, али, гле чуда, никога у њему не би – међутим структуре, 80-годишње, наследне, су и даље потпуно функционалне, организоване, оперативне, и све до једне – антисрпске!
Не знам на који начин сада треба поступати, и крајње бих желео и волео да унутар тзв. СЛ постоје људи који имају и организациона и оперативна искуства у том домену, и да ће у скорој будућности распустити све, али СВЕ државне коруптивне апарате и наслеђене механизме којима УДБа завлачи овај народ – обавештајне службе, полицију, војску, медије, правосуђе, итд.
За то ће бити потребно јако много и времена, и стрпљења, а нарочито памети!
Нека нам је Бог свима у помоћ!
Izdajnik je gotov. Slava Bogu! Poučeni tragičnim četrnaestogodišnjim iskustvom, moramo biti budni i delatni da novoj vlasti ne dozvolimo da padne u iskušenje vučićizacije. Iskreno saučešće za A head full of vacuum i S. Zlopogleđu sa željom da nam ovaj drugi pojasni ko će od ubogih komentatora na StSt čupati kosu sa svoje odrubljene glave? Ipak, i on je komentator na StSt.
Читам коментаре, тужно је. Мало мирише на дефетизам, неки су повређени, неки изненађени и увређени, неки уплашени и зато се стално намеће и лебди баук Евроатланских и Евро интеграција ( и много других баука о чему други пут), као брига и сумња.
На изборима су управо поражене, десетковане партије које су у програмима отворено стављале ове интеграције као приоритет. Понош, Мариника, Ђилас … су историја.
Са друге стране ми смо у Европи. Ми морамо да изграђујемо квалитетне пословне односе, сарадњу у технологијама у култури, туризму са Европом, али на равноправној основи, а не колонијалној, како смо живели задњих 15 година. Сетимо се какве су бенефиције и субвенције имале фирме са запада или какве су рудне ренте за природна богатства тражена од претходне власти, на нивоу најгоре афричке земље. Нудили смо западу јефтину радну снагу, тржиште за њихову робу и јефтине сировине. Значи сарадња са Европом и суседима свакако, али паметна и равноправна!
Овакве послове свуда у свету воде премијери и министри иностраних послова. Погледајте наш двојац: Марко и Ђура. Да ли може грђе? Марко нас репрезентује у свету, оде у САД и тамо договори некакав Енергетски споразум, а јавност нема појма шта је договорено, нити то сазнајемо од министарке енергетике, која има 3 различита пасоша и афере изе себе. Међународни споразуми су код нас тајни, нетранспарентни, а држава приватизована. То мора да се мења!
И да не дужим. У западном свету, у Северној Америци и Европи је наша бројна дијаспора, која је запостављена. Ми морамо коначно да се са нашим људима поново зближимо, јер ту лежи велика неискоришћена снага за напредак и опоравак.
Слава Богу великоме што се макар она незамислива непомена брука склонила, а даље шта ће бити, то опет само Он зна. Који ће све лешеви, реални и симболички, да испливају или се одбетонирају, показаће наредни дани и месеци.
Било би лепо опет дочекати неку Србију у којој се криминалци боје полиције, па још ако се судије буду бојале Бога… Ал не липши магарче до зелене траве. Дах у носу а трава далеко.
Српска омладина је победила парализованост (злом дуготрајним и привремено несавладивим) нас одраслих. Дај Боже да не буду злоупотребљени, него да иду у даље победе! Нови људи за ново време.
П.С. Четрнаест пуних година, од 2012. за мене је оно био непоменик. Ни име, ни презиме, ни глас, ни слику. Живим у иностранству, па је било много лакше извести. Истини за вољу, на власти или у опозицији, у Србији или у белом свету, жив или мртав, за мене је то и даље непоменик. Данас исто као и јуче и прекјуче, а због мегаиздаје за коју је и награђен вишегодишњом влашћу и правом на брукање себе и нас.
Вајсмилеру, црква не може да се остави под „итд“.
Црква иде на прво место – јер што је дух у човеку, то је црква у бићу народном.
Коначно је склоњен највећи велеиздајник у историји Србије! Слава Богу!
Графички приказ расподеле посланичких места горе у чланку и боја којом су обележени посланици сл.
Да укажем и на ASI који вршља већ подуже на Филозофском факултету у Београду. https://inicijativa.org/sta-je-asi
О јово бакићу(који је на листи) и алексеју кишјухасу(који је подржава) стварно не бих трошио речи а ни велика слова.
Слажем се претходним коментарима о потреби хитног формирања здраве десно оријентисане странке. У овом сазиву нема никог.
Ово је пре свега била типична бахата, демонска власт. Они су били спремни, као и пре да направе епску изборну крађу, увећали су драстично број бирача, штампали су око 6,4 милиона бирачких листова мада се може показати да тај број са КиМ, дијаспором не може бити већи од 5,5 млн.. Али су на нашу радост и њихову жалост у опаком науму били спречени од наших мудрих, вредних, радних студената. Тако да је главни дахија суочен са непремостивом препреком око 21 сат јавно признао њега и његових немоћ и лично признао дебакл.
Да пођемо редом од коферчета, Ивице Дачића.
Он је покварен и подмукао до сржи. Криминализовао је полицију која је у служби наркомафије. Иначе Ивица Тончев, Славица Ђукић – Дејановић, Душан Бајатовић, још их има у СПС као кусих паса што су Србију немилосрдно пљачкали, да ће новим судско-тужилачким органима требати времена да се позабаве са њиховим криминалним досијеима и пословима, стеченим енормним богатством. Коферче се перфидно више од 2 деценије извлачило и да је било правде сада би био у ћорки, а не носилац листе, на одслужењу вишегодишње робије са принудним корисним радом да отплати, не лоповлук њега ће држава ионако конфисковати , него храну, одећу, обућу и др. неопходно на робији .
Не зна се ко је црњи и гори: крајње недржавотворни Вучић или Дачић који су од државе крађом све отимали не давајући јој ништа. Држали су се дахијских принципа – пљачкај и заглупљуј рају јер по њима она није ни за какво добро.
Ускоро ће се чим Студентска листа оформи Владу, док прочисти БИА, полицију, судско – тужилачке органе јавност коначно сазнати обим малверзација, лоповлука. Вучић има много тога на души, између осталог: погибију 16 лица услед крајњег нехата, пада надстрешнице 1.11.2024. г. у Н. Саду коју је пред опште изборе 3. априла, дакле 14 дана пре, да се уподоби бирачком телу, са В. Орбаном пустио у рад 19. марта 2022.г. након ипак незавршене реконструкције – није имала, а нема је ни касније, УПОТРЕБНУ ДОЗВОЛУ. Два је пута у 2 године, увек пред неке изборе отварана ипак нереконструисана Главна железничка станица у Н. Саду. Никад није имала УПОТРЕБНУ ДОЗВОЛУ а отварана је као да је имала, што је на крају резултирало рушењем надстрешнице, погибијом 16 лица.
Недавно су новинари Радара објавили Вучићеву сарадњу са Кавачким, Шкаљарским кланом, браћом Дарком и Душком Шарићем. Ово су само неки случајеви поред других му недела за доживотну робију. Ови су злочинци са лоповском братијом сматрали Србију за њихов плен за пљачкање.
Студенти су са патриотама од муке коначно решили да прекину мафијашку власт која траје већ 14 година. Скоро 2 године су ишли по целој Србији, јер су им ражимски медији били ускраћени, да је упознају са невољама и злом.
Код окупације режимских медија на челу са сада већ омраженим руководством, која је била наводно народна РТС, за коју сви плаћамо наметнуту претплату заједно са рачуном за струју јавност је била ускраћена свакаквих непочинстава, злочина од однарођеног режима тако да су велики СТУДЕНТИ били приморани да ширу јавност о злу на челу државе упознају на најтежи могући начин: мирним блокадама улица, обилсаком за 2 године уздуж и попреко целе Србије.
Тешки су задаци пред Студентском листом, будућом њиховом владом. Треба ће им времена поред знања, виспрености којом су обдарени, њихови и наши на листи, коју чини део наше елите са 160 академика, професора универзитета, народних часних предствника од пољопривредника, радника, спортиста и др. истакнутих лица. Мораће за почетак да покрену темељну борбу против свеприсутне корупције. Затим озбиљне рефофме у здравству, просвети са увођењем преко потребног дуалног образовања које једино школује уз обавезну праксу комплетне академске грађане. Мораће се затворити преостали приватни универзитети – подржавити их, као фабриканти приучених свршених погонских ткзв. стручњака, често са купљеним највишим дипломама.
Живели наши јединствени студенти, њихови представници на листи – коначно су упорним, тешким радом осветлили несталу част народу и држави! Очекујемо ускоро бољитке ваше власти јер сте као морални, васпитани, упорни за то спремни!
До јуче су нас присталице СЛ убјеђивале да је листа пуна родољуба, који ће се старати о националним интересима. Данас видим да се прича промијенила, помиње се потреба за јачањем националних снага ван парламента и формирањем деснице. Политичка ситуација је таква да смо јучерашњим гласањем ресетовали политички систем и вратили га у стање из 1989. године. Више немамо вишестраначје. Крхка десница, којој је требало да се артикулише више од три деценије је збрисана. Ако будете довољно гласно запомагали, удба ће вам формирати нову, има оних Шаровића, Паровића, Парандиловића и сличних кандидата сасвим довољно. Па као некад за Шешељом и Вуком, ногу пред ногу у срећну будућност. За само четири године имаћемо нове изборе, има довољно времена да роламо стазама европских интеграција. Зато другови, не залијећите се одмах са десничарењем, уживајте мало и у слободи.
@CETERUM CENSEO
По Београду виђам да људи саде палме. И уз добру негу и ако не стегне мраз, успевају да их одрже. Не уклапају се у пејсаж најбоље. Мени боду очи. Плодове тешко или никако дају. И ако појединачно опстану, тешко ћемо видети да се на овом тлу приме као шљива,на пример. Не потцењујте нашу децу. Ипак, није лоше знати.
U Srbiji postoji, iako logicki nije moguca. razdvojenost izmedju „gradjanista“ i „nacionalista“, „gradjanisti“ nemaju naciju, a „nacionalisti“ nemaju gradjanstvo. Sa tim postoji i razdvojenost izmedju unutrasnje i spoljasnje politika, bliskost Evropi po nacinu da se organizuje drzava i bliskost Rusiji i Kini zbog problema Kosova. Deka Prase citira Slobodana Jovanovica i kaze da je Srbija uvek pokusavala da utopi unutarpoliticke probleme u sire spoljnopoliticke okvire raznih integracija. I danas ovo ostaje taktika, videli smo kada su studentima nabacivana pitanja EU, BRIKS… Ono sto moze da objasni ove razlike, u cemu se one mogu razresiti je ekonomija – kapitalizam. Naime, one se i odrzavaju da se ne bi kapitalizam dovodio u pitanje – Srbija je bila poslednja socijalisticka drzava, kada je usla u tranziciju i da bi se formirala klasa kapitalista, buducih humanutaraca, mecena, ktitora i svetaca, bilo je neophodno zatrpiati pitanje kapitalizma smecem identiteta, geopolitike…! Jos jedna posledica toga je nestanak levice i potpuno pogresna ideja da samo desnica moze da skine Vucica. Samo levica moze da prevazidje ove podele, dakle iz-nutra i prema spolja, upravo suprotsavljajuci se kapitalizmu! Neko je kucao o odnosu sa Zapadom na jednakim osnovama, toga, bato, u globalnom kapitalizmu nema!
Desnica je zarobljena u rezervatu na jutjubu, gde zivi u parauniverzumu sa izmisljenim likovima poput Deke Praseta za cije nestavljanje na SL se verovalo da ce joj naneti veliki udarac, uprkos stalnom upozoravanju da je covek politicki irelevantan, nerazumevajuci ni sadasnjost ni svoju omladinu, brukajuci se sa pokusajima da se od Mladica napravi politicko pitanje (pretpostavljam da je sledeci program nove srpske desnice – smrt Radovana Karadzica). Omladina je ucinila ono sto je desnicaru bilo BUKVALNO nezamislivo! Deca su pametnija od vas, pa treba da se ponosite. Uprkos svemu, u drzavi u kojoj su „student“ i „profesor univerziteta“ postaale ruzne reci kao ranije „individualizam“, „prosvetiteljstvo“… pod vrlo teskim medijskim i svakim drugim okolnostima, VASA omladina sa VASIM profesorima je elegantno pobedila bolesnu Vucicevu tiraniju! O ustaskim krilaticama tipa jugo-titoisticko (srbo-cetnicko) koje su se pojavile medju srpskom desnicom sa 35 godina zakasnjenja za Tudjmanovim ustasama, a koje treba da objasne, ni sam ne znam sta, ne treba trositi reci! Ako se desnica ne oslobodi iz jutjub rezervata, izmisljenih likova, debilnih tumacenja realnosti i ne poveze sa sadasnjoscu, a to znaci mladima i njihovim vidjenjem sveta, nestace u internet lagumima!
To je dno, jer je stranacki zivot unisten i bilo je neophodno da se angazuju van-stranacki pokret studenata i profesora da bi bilo ucinjeno ono sto je izgledalo nemoguce – tvrdilo se da je naivno sto studenti misle da mogu da pociste i vlast i opoziciju, evo! Dno sada treba pretvoriti u temelja za kretanje nagore, za formiranje stranaka sa NOVIM LICIMA (lustracija bi tu bila od velike pomoci), jasnim ekonomsko-politickim orjentacijama, pa svi na trziste!
@ Мургило
…
Твоја опција је на овим изборима изгубила. Немој ти много да се бринеш за победнике. Они сада славе, ти си очигледно анксиозан и заједљив. Не требају твоји савети. Да су добри, ти би сада славио, но су јалови.
Ако ти је лакше да мрачиш овде разумећемо, али ти је боље да се већ сада спремаш за следеће изборе, да за 4 године ти будеш победник па да се радујеш на улици, као ми сада.
Честитам победу. Баш од срца.
Више бих страховао да је снс остала на власти – из једног разлога. То би народ убило у појам. Буве више никада не би скакале више од нивоа поклопца у тегли, чак и када некада поклопац од тегле буде, или скинут или дроњав.
Слон, и као одрастао више никада не би покушао да покида ланац, на који се навикао као мало слонче, када му је тај ланац био претежак.
Вала и јесте запели да промените. Најпосле – нек се рулет историје заврти и куглица нађе ново место.
Али не разилазите се пребрзо.
Барем још 100 дана. И останите у вези, ако поново затруби мобилизација. Требало би институционализовати студентске протесте неким специјалисом, да се осигурамо у будуће.
Черечење или генеза су покренути. Лешина је треснула о земљу. Хоће ли младе клице кренути из супстрата пре но што је закриле крила лешинара? Могуће да ипак хоће, а то ипак је огромно и мање видљиво од цивила Вучића.
Добро је да се снс прочисти. Видећемо ко ће остати а ко бежати.
Добро је и да коначно видимо ШТА и КО је студентски покрет. Ево им па нек делају. Дан је дошао да видимо ко је то све испод великог шатора. Хајде коначно да видимо које нијансе ту имамо. Ко је вукао кола, а ко се шлепао у заветрини.
Ова промена даје шансу и губитницима и добитницима да се покажу.
И волим што смо дошли на две партије. Ово ми је супер. Неко је то чак и предлагао у посткомунистичком времену. Нису дали. Они тамо.
Волео бих и да наш парламент добије седишта једних наспрам других, као у енглеској. А и српска трпеза, софра, познаје исти распоред. Па и фудбалски стадион је сличан. Али то је моја машта. Мада?
Пазимо ко и како ће угуравати вишестраначје у Србију.
Само се не разилазите прерано. Право повуци потегни тек долази. Не распуштајте се.
Слобода није стигла. Врата су тек одшкринута, немојте мислити да је овај дашак свежег ваздуха све што слобода може дати.
Спремимо се на санкције ако желимо слободу. Спремимо се за нереде и провокације мањина, ако желимо самосталност и неутралност. Спремимо се на удар на динар.
Не утонимо у филмове и спорт, не утонимо у славље и пијанство.
Скоро сам читао о једном француском војсковођи који је са наполеоном изгубио од аустријанаца. Када га је наполеон нашао питао га је како изгледа ситуација, мислећи на губитке. Лик је погледао на сат и рекао. 11 сати, битка је изгубљена. Право време да се почне друга битка. И тако се прегрупишу и победе слављеничке аустријанце. Отприлике тако.
Е немојте да вас неко пијане разгули у сред победничког сна.
Наша репрезентација уме да прима фантастичне голове после датог гола. Чувајмо се тога. Баш сада звоне телефони и раде се дилови.
Будите трезни. Не спавајте. Појачајте стражу.
Прешли смо праг трезвености и стрпљења. Више нема места уздржаности и неопредељености.
Србија, сретно.
@Мургило
Ја могу да говорим за себе, и увек сам говорио исто. Та десница о којој причате није урадила ништа и компромитовала се низом погрешних потеза (од неуспеха да се уједине до излазака на ове изборе). Време је за нове снаге. Оно што је труло и треба да падне.
Ама јесте, није да није, али опет нешто шкрипи. Имадосмо већ једног Коштуницу, Ђинђића и остале именом потписане, па носом о ливаду, и све жуте ЕУ звездице видесмо. Четврт века касније читамо иста обећања а неко се сетио да се не помиње име и презиме аутора него само анонимно СЛ. И то је то што ће да направи разлику!? Нећемо опет носом у ливади гледати ЕУ жуте звездице!
@ У пролазу
О којој деци причаш?
О деци тј. студентима којих нема на листи која се зове по њима?
О деци која су две године скакала и узвикивала прерађенју паролу са украјинског Мајдана 2014. која изворно гласи – Ко не скаче, тај је Рус!
О деци која су организована и одлучују по начелима ASI – Anarhosindikalističke Inicijative(лепо сам оставио линк у свом претходном коментару) једне неокомунистичке организације.
Неко ко мало даље гледа него ја.
„Најважнија ствар у вези са још једном „великом победом демократије“ која се десила у недељу је да је све прошло мирно. Вучић је, попут Орбана, одмах признао пораз, и транзиција ће ићи без потреса, жртава и ломљења. Мој фаворит су, иначе, немачки медији, које интензивно слушам ових дана, а који са радошћу славе пораз „аутократе, руског пријатеља“.
Дакле исти они који су довели СНС на власт после 2011, десет година га одржавали на власти и користили за све што им треба, укључујући и смену власти у Црној Гори 2020. и довођење њима блиских нових снага, помогли му да разори све институције и партијски систем у Србији, након 2022. и неувођења санкција Русима, решили су да је аутократа и потрудили се да га замене новим „демократским“ снагама. Наравно, ништа без Енглеза, наших највећих пријатеља, који су, чини се, после Младићеве сахране озбиљно додали гас. Такође, наставља се традиција да свако ко скрати председнички мандат пропадне на изборима (Слоба, Тадић, Вучић).“ https://standard.rs/2026/10/26/tinejdzerske-pobune-i-politika-kao-mim/
Колико само има нездравих коментара?!
Не могу да појмим да се може сматрати нормалним и бранити нешто као што је А.Вучић са својом СНС бандом под маскама политичара.
Перфидно је што се то чини посредно: све прећуткујући и Вучића и СНС, а изналазећи сијасет хипотетичких мана њихових највећег такмаца?!
Ех, ћацифашисти, ћацифашисти, а лепо сам вам ономад говорио… Срећа па су ови са студентске далеко боље воље него ја. Неки ће то ипак да спознају на тежи начин, нпр. ваш новинар у цивилу, ДЈ Вучићевић и његов Информер у свим својим алотропским модификацијама. А онда даље, Ало, Срп. телеграф, Курир, Пинк, РТС…
У неким војвођанским местима народ са зидова општина и ЈП скида слике урамљеног грађанина испред питомих и немих запослених и испред послушничких полтронских председника општина. Рамове окренуте наопачке износе и заједно са окупљеним народом бацају у оближње контејнере, у смеће.
Овај симболични чин много говори.
Говори о наговештају прекида континуитета владавине идеологије која је вође и лидере качила по зидовима институција, установа, школских учионица … Идеологије су имале различита имена, али је култ личности, полтронство и непотизам био заједнички именилац. Кадрови који су седели испод тих слика су бирани не по струци, знању и способности, већ по лојалности, припадности секти и учешћу у крађи народних пара. Власт од народа изабрана није служила народу, већ је народ служио њима, пре свега пунећи буџете, који су они на разне виспрене начине преливали у касу секте и у приватне џепове. Запослени у администрацији су се са сликама на зидовима осећали јачим и моћнијим, а народ им се понизно клањао и писао молбе у писарницама.
Склањање ограда око паркова и чисти зидови у општинама, институцијама, ЈП и школама симболично значе почетак чишћења и одблокиравања Србије.
Генерално, мрзели смо Недића, изабрали Павелића. У оба случаја Немци су више од медијатора. Дранг нах Остен је на овим просторима никада живљи, попут библијске борбе добра и зла. Уосталом, колико Срба уопште зна о Дранг нах Остену? Ако је Вучић пре 15 година хипотетички преузео обавезе да Србију приведе ономе чему се увек опирала, можемо рећи да је операција СКУВАНЕ ЖАБЕ окончана. С његовим знањем и пристанком или не, дошли смо до ситуације да ће за све оно о чему се говорило тада, сада „демократски“ – вољом Српског народа, спровести они којима је то идеолошка мантра и гушт.
Али, за то смо сами криви, ми Срби. Својом равнодушношћу, лењошћу, наивношћу, површношћу, себичлуком и алавошћу, неспремношћу на одрицање у корист општег, државотворног и православног идеала, небригом и лошим образовањем и васпитањем наше деце.
Да је било мало памети и разума у предстојећем сазиву Народне Скупштине седело би бар 30 до 40 часних људи, родољуба. Али, авај… Да парафразирам Светог владику Николаја: Срби, не призивајте Бога да Вам решава проблема које сами, свесно продукујете.
Следе тешка времена, када ни жаба у Србији за кување више нама.
„Равнодушност, лењост, површност, себичлук, алавост, неспремност на одрицање у корист општег, државотворног и православног идеала, небрига и лоше образовање и васпитање деце.“
Ви то, Милоје, описасте просечног, тек просечног СНС члана/активисту/бота/ћација? Слика оних правих је далеко, далеко гора и добацује до мекларена и венецијанских оргија.
Но, ми смо 25. октобра с власти скинули чистог лудака, но то је тек почетак краја. Сад је час, и већ је настао, да се размонтира његова криминална хоботница, да се затру клијентелизам, ћацифашизам и соцвадикализам. Уз Божју помоћ…
@CETERUM CENSEO
Задржимо дистанцу, нисмо на „ти“. Уосталом,сматрам да са онима који извлаче из целине, а ради одбране своје идеје, нема приче. Поздрав!
@ Манда
Текст Ђурковића је промашај! Не знам да ли неки аутори неће или не умеју да изађу из шаблона.
Буди и ти део победе!
Студентска листа – Студенти побеђују
Представљамо вам студентску листу:
проф. др Илија Срдановић (1970)
прим. др Катарина Станковић (1974)
Жељко Хубач (1967)
проф. др Александар Цветковић (1977)
Катарина Шћепановић (1977)
Aдем Маврић (1997)
проф. др Милош Јевтић (1978)
Тихомир Станић (1960)
проф. др Татјана Пауновић (1964)
мр Милина Марић (1965)
Весна Срећковић (1957)
проф. др Александар Н. Нешковић (1959)
доц. др Марија Бјелобрк (1976)
проф. др Лидија Димитријевић (1966)
проф. др Слободан Вукосавић (1962)
Марија Вуловић (1978)
Златко Кокановић (1976)
мср Сара Валентик (2000)
др Драгана Ђорђевић (1963)
проф. др Предраг Мрђа (1986)
проф. др Оливер Тошковић (1977)
Митар Крстић (1979)
доц. др Милана Писарић (1984)
Дејан Бодирога (1973)
др Маја Крстић (1970)
Саша Томас (1988)
проф. др Дејан Шошкић (1967)
проф. др Гордана Стефановић (1959)
проф. др Милена Петровић (1975)
др Александра Перков (1975)
Живојин Миловановић (1990)
мср Дејан Иванишевић (1990)
проф. др Данијела Стошић Панић (1981)
мср Александра Штимац (1988)
проф. др Драган Стојковић (1983)
проф. др Душан Ђурђевић (1960)
Славица Филиповић (1974)
Мирза Рамусовић (1991)
проф. др Александар Милојковић (1966)
доц. др Сања Фриц (1983)
Владан Јовановић (1966)
Томислав Вељковић (1961)
Ђока Ћурчић (1978)
проф. др Александра Илић (1981)
проф. др Марина Петровић Јилих (1968)
Никола Микић (1990)
доц. др Станислав Милошевић (1989)
Феђа Димовић (1977)
Андреа Беседеш Нађ (1966)
проф. др Вера Радовић (1972)
доц. др Александар Чупић (1978)
проф. др Сретен Стојановић (1965)
Урош Микић (1997)
др Милена Ђорђијевић (1980)
проф. др Марија Маруна (1968)
проф. др Иван Мијаиловић (1969)
Станко Фуштар (1985)
Зоран Ђајић (1955)
проф. др Љубица Опарница (1972)
Санела Рамадановић (1977)
проф. др Имре Кризманић (1962)
доц. др Немања Крстић (1984)
доц. др Јован Вујичић (1983)
Татјана Петровић Ропрет (1967)
Ивана Петровић (1969)
проф. др Мирослав Андрић (1971)
Владан Манчић (1982)
Александар Васов (1968)
др Ана Трифуновић (1977)
проф. др Јована Деветаковић (1986)
Југослав Ристић (1957)
мр Тибор Лазар (1980)
проф. др Растко Јовић (1978)
проф. др Сања Белић (1983)
Тања Ђорђевић Хамидовић (1976)
проф. др Јово Бакић (1970)
проф. др Микица Сибиновић (1979)
проф. др Марко Николић (1979)
Јована Јемовић (1992)
др Александра Попин (1972)
проф. др Дражен Драшковић (1985)
проф. др Милош Тодоровић (1962)
Александар Арсић (1979)
проф. др Биљана Радовановић Бркановић (1964)
проф. др Сања Савчић (1976)
проф. др Зоран Стевановић (1956)
проф. др Александар Бауцал (1965)
проф. др Драган Цветковић (1977)
др Јелена Петровић (1974)
проф. др Мирјана Николић (1966)
проф. др Радомир Саичић (1961)
Дејан Ђурђев (1976)
Стефан Младеновић (1987)
мр Весна Сеничић (1964)
проф. др Далиборка Пурић (1975)
доц. др Југослав Гашић (1977)
Урош Радованчев (1983)
проф. др Иван Ћирић (1980)
Маријана Цветковић (1971)
проф. др Ана Савић (1978)
проф. др Дејан Јакшић (1974)
проф. др Славољуб Узуновић (1971)
Слободан Бубњевић (1978)
Марија Митровић (1978)
проф. др Марија Лесјак (1984)
др Милан Богуновић (1982)
Горан Перишић (1976)
др Марио Рељановић (1977)
проф. др Ирена Љубомировић (1974)
Сара Ел Сараг (1978)
Сузана Роган (1971)
проф. др Драган Стојић (1977)
доц. др Милица Јовановић (1989)
Марија Миловановић (1973)
проф. др Слободан Савић (1957)
Маја Црногорац Ђурић (1982)
проф. др Зорица Стојановић (1982)
др Владимир Савић (1970)
проф. др Марија Џунић (1977)
проф. др Драган Милићев (1968)
проф. др Зоран Стојиљковић (1953)
Драган Јовановић (1965)
проф. др Весна Спасојевић Бркић (1971)
проф. др Милан Здравковић (1970)
др Милица Васиљевић Благојевић (1979)
Иван Милосављевић (1974)
Драган Богојевић (1985)
др Игор Цегледи (1981)
проф. др Татјана Пејчић (1961)
проф. др Татјана Грујић (1972)
Милан Матић (1982)
доц. др Анђелка Булатовић (1976)
Петар Митов (1997)
Младен Крстић (1976)
мр Татјана Жунић (1971)
Јелка Аксентијевић (1977)
доц. др Јанко Међедовић (1981)
Бојан Димитријевић (1973)
проф. др Светлана Станаревић (1968)
Игор Микитишин (1991)
др Сузана Перовић (1960)
Ана Димитријевић (1972)
проф. др Ивана Будић (1971)
проф. др Никола Цветановић (1974)
доц. др Владимир Вукомановић Растегорац (1986)
доц. др Снежана Гордић (1984)
доц. др Данијела Ђурић Мијовић (1973)
прим. др Славица Плавшић (1957)
мр Миљан Салата (1992)
Илија Батас Бјелић (1982)
Мирослав Панајотовић (1974)
проф. др Бојан Благојевић (1980)
др Бранислав Андрић (1963)
Тања Арсић (1961)
проф. др Емилија Марковић (1966)
проф. др Саша Траиловић (1963)
проф. др Миодраг Крмар (1961)
др Ненад Божовић (1985)
др Ана Мирковић (1975)
Јелена Цветковић (1971)
мр Никола Пејовић (1975)
проф. др Иван Новковић (1978)
Марко Љубомировић (1994)
Нада Винокић (1976)
доц. др Александра Николајевић (1990)
проф. др Небојша Тодоровић (1974)
проф. др Дејан Радивојевић (1971)
Стефан Стевановић (1996)
Естела Радоњић Живков (1975)
Марина Адамовић (1962)
Емил Лилић (1985)
проф. др Душан Ж. Вељковић (1984)
Зоран Јончић (1971)
Ива Марковић (1983)
проф. др Јасмина Ђорђевић (1972)
проф. мр Љубомир Милановић (1973)
Предраг Вечеринац (1977)
Михаил Дудаш (1989)
проф. др Светлана Поповић (1978)
проф. др Татјана Стефановић Станојевић (1963)
Дејан Перић (1978)
др Дејан Ђокић (1980)
доц. др Марко Стаменић (1978)
проф. др Гаљина Огњанов (1974)
др Тамара Адамов Петијевић (1968)
др Димитрије Кљајић (1984)
др Горан Тодоровић (1961)
Немања Ђурић (1991)
проф. др Гордана Козодеровић (1969)
Анамарија Петровић (1979)
Владимир Ристић (1975)
Мирко Поледица (1978)
Милоица Васић (1968)
Милена Божовић Манић (1977)
проф. др Данијела Гавриловић (1967)
проф. др Милош Јовановић (1977)
Зоран Башић (1968)
Душан Благојевић (1984)
Светлана Батарило (1970)
проф. др Мирјана Беара Бењак (1970)
Драган Прпа (1973)
др Вук Јоковић (1981)
доц. др Стефан Рудаковић (1989)
проф. др Јелена Лепојевић (1982)
проф. др Данијела Миловановић Родић (1969)
доц. др Иван Николић (1979)
Бранислав Томић (1960)
проф. др Никола Вујчић (1985)
проф. др Вера Глигоријевић (1970)
др Драгана Чавловић (1984)
проф. др Зоран Станић (1975)
Паљо Сампор (1980)
доц. др Немања Каровић (1989)
доц. др Дејана Мутавџин (1987)
Александра Станковић (1973)
проф. др Бранислав Бајкин (1976)
доц. др Бранислав Тодић (1987)
Никола Божовић (1980)
др Александра Михајловић (1969)
доц. др Тијана Димитријевић (1977)
проф. др Србислав Генић (1963)
проф. др Душан Стаменковић (1984)
Саша Обрадовић (1972)
Ксенија Ђорђевић (1980)
Јелена Живковић (1980)
Александар Делић (1985)
Никола Маравић (1973)
др Милош Јаношевић (1972)
др Неда Кокора (1976)
проф. др Јелена Сворцан (1987)
проф. др Стеван Цветићанин (1986)
проф. др Марко Стојановић (1976)
проф. др Даница Игрутиновић (1982)
Сања Кекић (1973)
доц. др Ана Сарвановић (1986)
проф. др Владан Кузмановић (1966)
др Ана Граовац (1975)
Марија Марковић (1977)
проф. др Александар Нешковић (1968)
Маја Бауцал (1974)
Роса Милић (1973)
Ивана Марковић (1977)
мр Владимир Гурбај (1980)
Ана Јовичић (1971)
доц. др Јован Ковачевић (1993)
проф. др Маја Милановић (1978)
др Вјера Пејановић (1949)
Владимир Милутиновић (1967)
проф. др Татјана Дошеновић (1973)
доц. др Ненад Фриц (1979)
То би било то
@љх