На Студентској листи има 160 доктора наука који су крвавим трудом и радом стекли своје титуле и звања, и они ће то ставити у службу овог народа, напомиње Саичић
Радомир Н. Саичић (Извор: Снимак екрана)
Представник „Студентске листе – студенти побеђују“ на ванредним парламентарним изборима, академик и професор Хемијског факултета у Београду Радомир Саичић уверен је у победу студентског покрета и тврди да се залаже за правну државу, транспарентност јавних уговора и запошљавање на основу знања и стручности. Поручује да је неопходно преиспитати државне инвестиције, док у спољној политици подржава „продуктивне односе са Русијом“. Говорећи о КиМ, истиче да је приоритет очување територијалног интегритета Србије и бољи услови живота за Србе, док будућност Републике Српске види као неодвојиву од будућности српског народа.
Академик Радомир Саичић, професор Хемијског факултета у Београду и кандидат „Студентске листе – студенти побеђују“ на ванредним парламентарним изборима у Србији 25. октобра 2026. године, сматра да студентски покрет има снагу да победи на изборима и преузме одговорност за управљање државом. Истиче да се потенцијал покрета не може процењивати само на основу искустава ранијих студентских протеста, већ и енергије и подршке коју препознаје међу грађанима.
„Победа Студентске листе је извесност и промена система вредности коју дуго чекамо“, каже Саичић.
Говорећи о очекиваној излазности и броју гласова које би могла да освоји Студентска листа, Саичић није изнео конкретну процену, већ је указао на „незадовољство грађана начином на који се држава води“. Сматра да су корупција, спорне јавне инвестиције и афере разлози због којих је неопходна промена власти.
„Време је да се са том корупцијом и, слободно ћу рећи, мафијашким начином вођења државе, прекине“, напомиње Саичић.
Уговори и јавне инвестиције под лупом
Саичић сматра да је неопходно преиспитати уговоре које је држава закључила, укључујући и оне који се односе на велике инфраструктурне пројекте. Када је реч о Експу, наводи да јавност и даље нема потпун увид у преузете обавезе и да би евентуална нова власт морала да утврди који су уговори правно обавезујући и у интересу Србије.
„Све оне уговоре који су правно обавезујући, у нашем интересу, ми ћемо поштовати, наравно, али ћемо испитати многе ствари“, указује Саичић.
Као један од приоритета наводи објављивање докумената који су сада недоступни јавности. Према његовим речима, транспарентност уговора омогућила би грађанима да сазнају под којим условима се реализују велики пројекти и колико они заиста коштају.
„Све ћемо те тајне учинити транспарентнима. Народ мора да зна те ствари, зашто не би знао? И то је гаранција да ће они бити много повољнији“, закључује Саичић.
„СЛ рачуна на стручњаке из различитих области“
Одговарајући на питање ко би водио владу у случају изборне победе Студентске листе, Саичић каже да ће о томе одлучивати будући посланици, у договору са студентским покретом. Истиче да је за управљање државом неопходно ангажовати стручне људе који могу да спроведу промене у образовању, здравству, економији, енергетици и екологији.
„Потребно је знање, потребна је стручност, и они су бирали најбоље људе који тога треба да се прихвате“, наглашава Саичић.
Према његовим речима, на Студентској листи налази се велики број људи са научним звањима, а покрет рачуна и на подршку стручњака који нису кандидати, али су спремни да своје знање и искуство ставе у службу државе.
„Овде има 160 доктора наука који су крвавим трудом и радом стекли своје титуле и звања, и они ће то ставити у службу овог народа“, напомиње Саичић.
Пленуми као „облик хоризонталне демократије“
Говорећи о начину на који је формирана Студентска листа, Саичић објашњава да о кандидатима и другим питањима унутар покрета одлучују студенти на пленумима. Такав начин одлучивања описује као хоризонталну демократију, у којој – како тумачи – нема класичне хијерархије, а учесници имају могућност да гласају о питањима која су им важна.
„Ту, на неком плебисциту, тако да кажем, одлучују сви студенти који су ту, који су заинтересовани, гласају“, указује Саичић.
Наводи да је присуствовао пленумима на које су били позивани наставници, али не и онима који су организовани искључиво за студенте. Такав облик дискусије оцењује као добар пример културе дијалога и сматра да би и друге институције могле да преузму поједине принципе студентског организовања.
„То је врло коректна, културна дискусија, ограничена на минут или два. Преко тога нема потребе да се искључује микрофон. Људи се сами искључују“, каже Саичић.
„Заједнички циљеви важнији од идеолошких разлика“
Саичић истиче да унутар студентског покрета постоје људи различитих политичких и светоназорских опредељења, али да то не мора да буде препрека за заједничко деловање. Говорећи о сарадњи са социологом Јовом Бакићем, наглашава да су за њега пресудни заједнички политички циљеви, а не личне разлике.
„Оно што можемо да понудимо грађанима Србије, независно од тога да ли смо религиозни или нисмо, да ли смо леве или десне провенијенције, јесте да понудимо правну државу“, закључује Саичић.
Међу заједничким циљевима наводи „једнакост грађана пред законом, запошљавање на основу знања и стручности, заштиту животне средине и промене у образовању“. Сматра да јавне функције треба да обављају људи који раде у интересу грађана, а не они који од грађана очекују политичку подршку.
„Нећемо претварати наше зелене шуме, њиве, оранице у руднике, јаловишта и депоније, него ћемо чувати екологију ове земље. О томе се слажемо и Јово Бакић и ја“, тврди Саичић.
Односи са Русијом и питање Косова и Метохије
Када је реч о спољној политици, Саичић сматра да Србија треба да одржава „продуктивне односе са Русијом“, између осталог због енергетских потреба и историјских веза. Тврди и да се приступ студентског покрета питању територијалног интегритета Србије „разликује од политике коју приписује актуелној власти“.
„Студенти нису потписали Вашингтонски, Бриселски и француско-немачки споразум, нису укинули динар као средство плаћања“, каже Саичић.
Када је реч о Косову и Метохији, Саичић наводи да је полазиште Студентске листе Устав Србије, према којем је покрајина део територије Србије.
„За мене је то привремено окупирана територија, и ми морамо да се потрудимо да обезбедимо услове, у преговорима са међународним релевантним факторима, да се нашим људима тамо обезбеди квалитетан живот“, истиче Саичић.
Наглашава да питање КиМ не посматра искључиво као питање односа великих сила, већ сматра да су важни и кредибилитет, лични интегритет и начин на који Србија представља своје ставове у међународним разговорима.
„То не значи да ћемо ми сада улазити у рат са јачима. Али то је за нас привремено окупирана територија, трудимо се да обезбедимо услове живота“, каже Саичић.
О Републици Српској
Говорећи о Републици Српској, Саичић истиче да њену будућност види као део будућности српског народа и да је важно избегавати поделе. Осврћући се на студентске активности и покушај доласка студената из Србије у Републику Српску, наводи да је циљ био да се пренесе порука мира, помирења и заједништва.
„Ту је актуелна власт својим каналима сатанизовала и лажно представила студенте, тако да су им креирали и неке проблеме“, објашњава Саичић, износећи своје виђење догађаја.
Према његовим речима, студенти који нису успели да остваре планирану посету Републици Српској кренули су из Бањалуке ка Београду, желећи да поруку заједништва пренесу у Србију.
Академик Радомир Н. Саичић: Страшно да у ревизији јасеновачког питања учествују и Срби
„Ако их је неко спречио да ту поруку мира, љубави и заједништва пренесу у Републику Српску, они су схватили да је то пружена рука и дошли су овде, да нам је пруже у Београду“, каже Саичић.
На питање да ли Студентска листа има подршку међу грађанима Републике Српске, Саичић одговара да верује да би у њој могли да препознају политичког савезника.
„Наши људи у Републици Српској треба да схвате да ће у Студентској листи и у новој гарнитури која долази имати највећу подршку, заправо једину подршку, за свој опстанак, егзистенцију и једну перспективну будућност“, закључује Саичић.
Погледајте цело гостовање
Опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Професор Саичић говори одлично. Ако сви на СЛ дијеле његове погледе, то би био значајан преокрет на боље.
Ипак, било је и различитих изјава других кандидата са СЛ, које су иритирали народ Српске. Убијеђен сам да већина народа Српске подржава СЛ, изузимајући одређене појединце на тој листи.
Што се тиче „пленума“ то мени смрди на неокомунизам. Ипак, опраштам им за тај термин. Они се нису били ни родили, када су пленуми кројили судбину Србског народа. Сјетимо се само Брионског пленума…
Од краја 80-тих, одкад је Булајићев ‘четник’ дошао у Србију, па све до данас, уз безброј прилика, нико из шешељоидне сфере и (свих њених мена) није имао ни сличан наступ овоме. И то не случајношћу, већ управо заслугом њених питомаца. У нашем политичком видокругу нисмо ни знали за академика Радомира Саичића, али смо зато ментално силовани од разних Радета, Ристичевића, Брнабићки, Малих, Михаиловићки, Бизона, Јованова, Бокана… све самих франкенштајнских кло(в)нова двојца Шешељ-Вучић!
Дошло је време за велико поспремање!
„Народ мора да зна те ствари, зашто не би знао?“
Па сад, не верујем да је ова ујдурма подржана са стране баш због народа који заиста треба да зна (и чији највећи део би се понашао као пролазници, у причи о оцу па сину, који су јахали коња а други ишао пешке), него због неких ван нашег народа који би и да знају, и да учествују у финансирању пројеката и расподели новца. Ал нек иде како је кренуло.
Ако ваша спремност на пумпање када оде СНС буде мања него док су они на власти – нисте Слободе достојни.
Припремите се дакле љубљени за продужетке у скакању.
Да ли је могуће да Саичић не зна или не види да је замисао пленума анархистичка?
Уз сво поштовање према академику али ако се добро сећам, ово би у самоуправном социјализму звали волунтаризмом (у оном етикетирајућем смислу).Хајде што су такозвани бумери заљубљени у „хоризонталну демократију“, пленуме и зборове него сада имамо и студенте (гласну и добро подржану мањину њих) који нам причају те бајке поистовећујући их са институцијама, уставношћу и законитошћу. То једно са другим благе везе нема.Тамо где владају пленуми и зборови заврши се у диктатури на шта слути и ватрена искључивост са којом сви ти заљубљеници у „СЛ“ разговарају са свима који не деле њихово одушевљење.
Кад смо већ код свих тих великих ствари, нису нам „студенти“ у новије време донели идеју о уставности, демократској правној држави и владавини закона него неки други који су исмејани као „легалисти-хa-хa“, провучени кроз медијско блато, послани у политичку пензију или на маргину политичког живота јер „живот није могао да чека“.Није наиме могло да чека нешто друго: уставна, правна, демократска држава се не одриче делова своје територије и скидање свих брана на распродају ресурса.Правну државу нећемо добити ни сада јер са нама нису завршили да би закони легализовали постојеће стање.Када је Запад у питању, постојеће стање никада није довољно лоше по нас.
https://n1info.rs/vesti/bivsi-celnici-bia-policije-i-vba-uputili-apel-pripadnicima-sektora-bezbednosti-budite-na-strani-ustava-i-zakona-a-ne-politicke-volje/
https://bezbednost.org/o-nama/bcbp-tim/
Какве су размере препакивања „студентског покрета“ у euroatlantističku ударну песницу, илуструје овај језиви апел „бивших челника БИА, полиције и ВБА“.Језив, не што не треба апеловати на разум (напротив) него по томе ко се све изређао на том списку на позив отворено НАТО лобистичке НВО „Beogradski centar za bezbednosnu politiku“, где увид у имена може нормалном српском родољубу да изазове само тешку мучнину.
Очито је да процес иде у више паралелних токова па тако могу неки студенти (активисти?) поново да праве репризу пешачења и носе „нема предаје“ заставу, могу многи старци да репризирају своје сузице над младошћу и пожртвованошћу, али узалуд, они су само пиони у игри које нису или не желе да буду свесни. Мислим да нису ништа више ни они којима је попуњена такозвана „СЛ“ са њиховим вероватно искреним али изнуђеним и појединачним патриотским изливима.О онима који све то егзалтирано подржавају чак и не вреди много причати.
У чему заиста учествују ће свима бити јасно када буде касно, ако прође ово што је изгледа замишљено као покушај потпуног атлантистичког преузимања Србије прерушеног у изборе на којима ће можда бити смењена једна квислиншка фракција другом али је превасходан циљ потпуно уништавање било какве суверенистичке политичке снаге и притом сваке мисли која се противи даљој нормализацији идентитетско-политичких тековина титоистичке диктатуре.То је добрим делом већ остварено ломљењем кичме Србима кроз СФРЈ и затим њеним разбијањем управо по шавовима направљеним у њој (не до краја, подвлачим, не до краја!) са свим пропагандим наративима који морају да постану апсолутне истине.Јер не заборавимо, евроатлантизам на Балкану је само титоизам офарбан веселим европским бојама.
„АВНОЈ-изам“ је као „стање нормалности“ пустио дубоке корене у главама Срба или Srba или Србословена или шта смо већ данас, а нарочито наше квази елите која премрежава политички, медијски и културни простор.Присуствујемо покушају чињења тог процеса неповратним чак и на нивоу политичке идеје или идеје уопште.Издајничко-пљачкашка хорда и њен Али-Баба су овде од другоразредног значаја.
Изгледа да устав и закон на који се овде апелује не забрањују одрицање од територијалног интегритета, од конститутивног мита (завета) српског народа или отворени рад за центре моћи непријатељске базичним српским националним интересима.
Добро говори професор. Једино можда треба рећи да Србији уопште нису потребни бољи стручњаци, већ су потребни поштенији и карактернији људи и истинске патриоте. Могли бисмо са СЛ да избацимо све докторе, академике и експерте а да свако доведе по једног морално квалитетног и само бисмо добили на квалитету. На почетку двадесетог века нисмо имали ни приближно толико експерата и доктора у политици па смо били бољи људи и боље друштво. Експерт је као неко ко је научио телефонски именик напамет. Ако не знате како се ради нешто упишите на интернету или у чет бот: бест практис фор… Не.треба.вам експерт да вам то каже из главе. Комунисти су били велики интелектуалци. И? Група Г17+ су били група од 17 и више експерата. И? Динкић, Лабус, Ђелић, Јелашић…су били.експерти. И? Није то наш проблем, ми сасвим други проблем имамо који је менталитетски и у карактеру човека појединца, своди се на егоизам, комбинаторство, клановску организацију, слабост воље, рајински менталитет служења газди за привилегије, невероватну гордост која замењује и маскира недостатак самопоштовања…Чисто да се не изненадимо после и да неко не каже – па зар нисмо.довели нове, још боље експерте?
@дш
„Добро говори професор. Једино можда треба рећи да Србији уопште нису потребни бољи стручњаци, већ су потребни поштенији и карактернији људи и истинске патриоте“
Поштени, карактерни и истински родољуби, спремни да положе и живот. Јер, држава је “проширена породица“, а ко је спреман да положи живот за своју (ужу) породицу, тај је спреман да положи живот и за државу (“проширену породицу“). Овако, слично одговорио је Старац Пајсије Светогорац, када су га људи питали за кога да гласају. Такве тренутно немамо у врху државе, већ све јајара до јајре, олош до олоша, егоисти, похлепници, удворице, чанколизи, криминалци, перверзњаци… Жалосно је да жалосније не може бити, а стање је слично и у врху администрације СПЦ.
Хм…. Господин академик потенцира да се на СЛ налази 160 доктора наука. Ама, част њима и њиховим титулама, али ја се њих највише и плашим.
Кад би експерти могли да воде државу, бар негде би је водили у свету, нисмо ваљда баш ми први који смо се тога, јел’те, сетили? У случају да победе, у политичку баруштину са нилским коњима, крокодилима и осталим алама треба да улете људи који немају никаквог политичког искуства, а академик сматра да је то добро. То ће нам бити спас! Врло су ретки експерти који се баве политиком, а наше горко искуство нас учи да су баш међу њима биле највеће битанге. Ваљда нам је идеал да државу воде истински и доказани домаћини и високоморални људи са значајним политичким искуством, а не уско стручно специјализовани експерти који о томе немају појма (част изузецима)?
дш
…
Могао си и краће:
Нови (СЛ) су стручни, а не знамо колико су поштени!
Стари (СНС) су доказано нестручни и непоштени!
Суводолски
…
Ал нам се то јављаш из кафанице? Са другарима прелиставате Курир, Информер, пијуцкате и шаљете коментаре. Не свиђају вам се експерти, академици. Ал ће победи Бајерн у гостима сутра вече?
дш
…
Није спорно да нам требају поштене патриоте.
Што се стручности тиче, видео си како „стручно“ и „са документацијом“ реконструишемо настрешнице, правимо тунеле, Прокопе. Више не знамо ни сапун или шампон за косу да направимо све увозимо, и храну увозимо.
Да ли нам треба стручност у дипломатији и иностраним пословима или да је препустимо тутумрацима? Да ли нам треба стручност у здравству или да нас вакцинишу ветеринари и корумпирани кризни штабови? Да ли нам треба струка у просвети или да нам уџбенике пишу Немци? Да ли нам треба истраживачко новинарство или полтрони и читачи текста и ријалити новинарке? Да ли нам треба ЕХРО и стадиони или производња органске хране, да њоме хранимо Европу и свет? Некад је Енергопројект правио највеће бране и хидроелектране, а Прва петолетка у коморама штитила авио крила Боингу, а данас нам путеве и мостове граде странци.
Е мој дш, кафанска прича.
@Теле Гентан
Не, у кафану не идем, то ђубре које си набројао – не да не читам, него га обилазим као „пса који чучи за прошћом“, а јављам се из шуме где сечем дрва да их продам да бих могао да преживим.
Да ли ти вреде нешто стручњаци у грађевини, у здравству, у просвети, у пољопривреди… ако су на врху пирамиде неспособни, непоуздани, млакоње, тупаџије или, недајбоже, битанге и мафијаши, скоројевићи са купљеним дипломама и преко ноћи стеченим богатством? То већ видимо и дуго година живимо. А шта ће бити ако доведемо на та места људе који су високостручни у својим областима, али са руковођењем и организацијом се никада нису бавили, а камоли политиком? Може ли се држава водити без политике и политичара? Има ли то негде у свету?
Ствар је толико јасна да је невероватно да неко стално покушава да нам подметне кукавичје јаје и прода нам рог за свећу: политичари су СВИ битанге, мафијаши, демагози, криминалци, зато – доведимо људе који се никада нису бавили политиком да нам воде државу!
Па кад је тако, по тој логици, дајте ветеринарима да граде мостове, а економисти нека порађају новорођенчад.
Није уопште питање „елсперти или поштени“, то је лажна дилема, или неко не разуме или жели по сваку цену да одговори на тврдњу која није ни дата. Наравно да су у свакој области потребни што бољи стручњаци, то се подразумева, али ми не пропадамо деценијама зато што немамо довољно квалификованих људи. То је можда могао да буде аргумент у 19-ом веку, кад су само трговци школовали синове у Бечу и Паризу. Ми имамо пуно добрих стручњака. Ствар је у томе што кад надстрешница падне, а после две године и даље нико није крив, то није зато што генерално имамо лоше инжењере, грађевинаре и правнике, већ је лош морал одговорних људи прогурао некомпетентне уместо компетентних и заобишао законске регулативе, а кад је то завршило катастрофом онда је исти тај лош морал одговорних људи спречио правосуђе да истина изађе на видело и даље спутава сличним методама било какву промену. У таквој поставци ствари експерти нису довољни и неуспех је гарантован.
Саичићу свака част, али видјели смо како је у ЦГ прошао професор Кривокапић. Мислим да је био изузетно поштен и стручан. Имао је најбоље намјере и окупио је тим можда најбољих људи које је ЦГ имала. Па му након свега хапсе Весну Братић, најбољу и најпоштенију министарку.
Али није било залуд. Направљен је велики помак, иако не и довољан. Борба се наставља. Кад непомјаник оде, то ће бити први корак. Али и најтежи. Први корак је увијек најтежи. Након тога треба само вјежбати стрпљење и упорност.
Како радили, тако нам Бог помогао!