Србија не дугује Русији ништа. Не дугује јој ни објашњење, ни захвалност, а најмање некакву верност. Вучић је на изјаву Захарове реаговао како треба – ћутањем. Захарова и њени шефови из Кремља морају да разумеју да Србија више није ничији полигон
Србија је у руској пропаганди увек шаховска фигура: Марија Захарова (Потпис: Политика; фото: Ramil Sitdikov)
Свака пропала империја има свој тренутак понижења. Код Руса, то понижење носи високе штикле и говори кроз микрофон. Марија Захарова, портпаролка руске дипломатије, више не представља земљу, већ њену фрустрацију. Свака њена реченица звучи као еквивалент топовском удару – бучна, празна и предвидива. Овог пута њен циљ је био Александар Вучић. И Србија. Захарова се „запитала” да ли Србија има једног председника или више њих, алудирајући на Вучићеве изјаве о извозу српске муниције. То није питање, то је претња. Тон у којем цар пита губернатора зашто му се не клања довољно ниско.
У руској дипломатији то зову братски савет. У свакој нормалној држави то се зове – понижење. Када Захарова говори о „братској љубави”, Србија се сећа рачуна. Србија зна да братство на силу није братство, већ ропство. И да се не може живети од успомена на савезништва која су Русији увек била јефтина на речима, а скупа по Србију.
Књига др Орхана Драгаша: Крај руског света
Да не идемо у далеку историју, само пар деценија уназад. Русија је подржавала санкције против Србије деведесетих. Гласала је за сваку резолуцију Савета безбедности којом смо кажњавани. Када је 1999. требало показати солидарност, руски контингент са Косова повучен је пре него што је и стигао – јер Москва није хтела да плаћа трошкове свог присуства тамо. Таква „братска љубав” траје док је бесплатна.
То је оно што Захарова никада неће рећи – да Русија не брани Србију, већ само своје интересе. Да им је Србија потребна као медијски топоним у сваком обраћању: „браћа Срби”, „православна солидарност”, „историјска мисија”. Иза тих речи не стоји љубав, већ потреба за манипулацијом. Србија је у руској пропаганди увек шаховска фигура – никада партнер. Зато и није случајно што портпаролка Кремља више личи на комесара пропаганде него на дипломату. У једној руци држи микрофон, у другој мегафон. У свакој изјави, уместо разума – одјек артиљерије. Њена логика је логика опсаде: свет је против Русије, па сви морају да бирају страну. У таквој слици, Србија мора да буде „с њима”, јер ако није – биће против. То је политички реквизит из 19. века који Москва никада није престала да користи.
Србија данас плаћа цену њихових одлука и у енергетици. Компанија НИС, у којој руски „Гаспром” и даље има већински удео, постала је талац политичких порука из Москве. НИС је компанија којом „Гаспром” управља као да је амбасада, а не енергетски партнер.
Кад Запад и Америка уведу санкције, последице не трпи Путин, нити руски олигарси, него грађани Србије. НИС је постао симбол руске уцене, не сарадње.
И док Београд покушава да пронађе модел да откупи руски удео, из Москве долазе препреке. Јер Кремљ зна: док има свој део у НИС-у, има и полугу над Србијом. И да, НИС је данас прави симбол тог „братства”. Компанија којом „Гаспром” управља као банком утицаја – не као енергетским партнером. Кад је због њихове агресије на Украјину НИС доспео под санкције, Русија се не сећа да су радници НИС-а Срби и да остају без посла. Да грађани Србије остају без горива и енергената. Њима је важно да Београд остане уцењен, да Србија не може да дише без руског одобрења. То није партнерство – то је шаховска партија у којој Србија увек игра белим, али никад не сме да повуче потез.
Марија Захарова: Русија дубоко забринута због навода о умешаности Србије у продају оружја Украјини
За разлику од Русије, Србија не може да се коцка сопственом будућношћу; њој су потребни мир, стабилност и економска снага – не ратна позорница.
Захарова, Лавров и Путин, међутим, не виде Србију као државу већ као алиби. Кад им треба да оправдају агресију Русије, позивају се на Косово. Кад треба да оправдају злочин, позивају се на Сребреницу. Путин је више пута рекао да „неће дозволити Сребреницу у Донбасу”. Тако су српску трагедију претворили у оправдање за сопствене злочине. Они гледају у туђе ране да би сакрили своје.
Вучић, Захарова, „Ниске страсти“ (и наравно М. Ђурић и А. Вулин)
Русија данас не брани никог. Само рециклира туђе несреће у политичке слогане. И зато, кад се у Москви заклињу у „православно братство”, вреди питати: а где је било то братство док су Срби били под санкцијама које је Русија изгласала?
Кад Захарова каже да „Србија мора да пази”, она мисли „Србија мора да слуша”. Русија данас Србији не нуди ништа осим уцене и митова. У Москви и даље верују да се историја понавља ако се довољно пута изговори. Али Србија је научила да оно што Русија зове братством најчешће почиње агресивним загрљајем, а завршава се ланцима.
I šta sada?! @avucic
Razgovaraš sa zločincima iz moskve sve ove godine!!! NACIONALIZUJ NIS, UVEDI SANKCIJE RUSIJI, dogovori prelaznu vladu sa EU, podnesi ostavku i povuci se iz politike pošto si štetočina!
Gospodo studenti @studentblokade šta je rešenje?https://t.co/tEhivwkzfi— Dragan Šormaz (@dragansormaz) November 15, 2025
Ако Марија Захарова жели да говори о „издаји”, нека почне од своје земље. Од тога како је Кремљ претворио некадашњу светску силу у изоловану економију зависну од Кине. Од тога како данас у руским супермаркетима недостају основни производи, а у школама се деци објашњава да је НАТО крив што нема чоколаде. Ако жели да држи моралне лекције, нека их држи у својој земљи, јер Србија их не тражи.
На крају, Србија не дугује Русији ништа. Не дугује јој ни објашњење, ни захвалност, а најмање некакву верност.
Вучић је на изјаву Захарове реаговао како треба – ћутањем. То није слабост, него стратегија. Јер с онима који вичу да би прикрили сопствену немоћ, не разговара се – они се пусте да се угуше у сопственој буци.
Извор: Би-Би-Си на српском
Захарова и њени шефови из Кремља морају да разумеју да Србија више није ничији полигон. Да не постоји „руска губернија” којом могу управљати емоцијама и претњама. Србија данас зна шта вреди: стабилност, економија, партнерства која поштују. А они који се још заклињу у „братство”, нека погледају колико су савезника и „браће” изгубили откако су почели да их „бране”.
Захарова ће, наравно, наставити да држи придике. То је њен посао. Као што ће и пропагандни медији у Москви и Београду преносити сваку њену реченицу као јеванђеље. Али Србија мора да остане при свом – да говори језиком интереса, а не емоција. Јер у политици нема „браће”, има само партнера.
Захарова треба да зна да Србија одавно не мери пријатељство по количини вотке, него по количини инвестиција, а Кремљ данас покушава да од Србије направи моралног таоца – да нас увуче у свој рат против света.
Али Србија не може да бира између истине и лојалности према лажи. Она једноставно мора да изабере себе.
Јер ко једном пристане да му Захарова одређује патриотску меру, тај се одриче сопственог достојанства и ради против интереса своје државе и свог народа.
Др Орхан Драгаш је директор Међународног института за безбедност
Опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Јадно кад човек са таквим образовањем и високом функцијом још није открио шта значи – дипломатија. Реже речима ко секиром. Спретан је са језиком ко локалци у задимљеној кафани после пете туре. Могао је да настави у истом маниру са пљувањем по Ђоковићу или Кустурици – „ништа ми њима не дугујемо …“.
Мада, вероватно може он то и боље, него се публика дневног листа проглупила и упростила, па прилагодио наратив.
Ценим да ће се његови „аргументи“ допасти Радовану енд Цо.
„Да не идемо у далеку историју, само пар деценија уназад. Русија је подржавала санкције против Србије деведесетих. Гласала је за сваку резолуцију Савета безбедности којом смо кажњавани. Када је 1999. требало показати солидарност, руски контингент са Косова повучен је пре него што је и стигао – јер Москва није хтела да плаћа трошкове свог присуства тамо. Таква „братска љубав” траје док је бесплатна.“
Ако је ово био проблем (а јесте), онда је потоње, а сада актуелно понашање Русије нешто супротно томе и вредно похвале. Међутим, садашњој власти Србије управо је такво, пријатељско, понашање Русије постало терет. Није Русија крива што САД уводе санкције – Србији (да подсетим, Мађарска може да набавља нафту из РУСИЈЕ)!
И ето почиње нам 1948., дакле, и после Тита, Тито!
Ко зна ко је Орхан Драгаш зна да су му и памет и конто у Сједињеним Државама. Очекивано од моћног Призренца, и неочекивано од Политике. Овај додатак са Шормазом Вам је гратис лакрдија.
Прилично „вучићевски“ текст, испаде Вучић мајстор политике. Још само да нам аутор објасни зашто Руси подржавају Вучића иако продаје муницију Украјини?
Вучић одговара и Западу и Русији. И једни и други плаћају минималну цену подршке Вучићу док он даје свима по нешто. Приход од НИСа је ништа за Русе. Мало ће се правити увређени и наставиће да му дају подршку.
Oпaaaa! Оркестрирана пљувачина и бљување по Русији почиње да дивља. Треба поново преумити гадаренско крдо. Није довољно што је ангажовао локомотиве, шлепере, тракторе, него је упрегао и коње, волове, чак и младе јунце који још нису у јарму вукли. Све то вуче пропагандну машину на безалтернативном путу ка Западу. Досад смо се нешто као нећкали. Сад смо чули за натчовечанске напоре наших херојских министара и министарки који су у стању да се жртвују до те мере да чак целу једну ноћ не спавају! Целу ноћ су морали да се консултују са највећим, најпаметнијим, најбољим, најхрабријим, најјачим, нјвреднијим…, еееј, доноси се одлука коју историја још није записала! Хајде, вичите нам ура, шта чекате!
Санкције Русији! Наоружање Украјини! Копање литијума! Рушите Генералштаб! Продајте путеве! Продајте воду! Продајте ваздух, продајте Сунце!
Урааа, само напред! Брже, јаче, боље!
До сад смо се некако и провлачили. Не знам шта ће с нама бити кад нас баце у канџе Вучићевића, Марића, Јованова, Селаковића, Бокана, Ђурића?
@Јован Т.
Ваљда је јасно да је режим наручио текст од Драгаша, као увертиру за доношење „крупних“ одлука. Не бих чак одбио до сада тврдо негирану могућност национализације НИСа. Зато од јуче-данас видимо фокус на министарки Ђедовић, која пумпа читаву ствар у контра смеру.
Него, где је Бојан Билбија да нам растумачи радикалну промену уређивачке политике Политике?
Kominterna u cia taboru na delu
Феноменално је што су такви западни експерти (и кад су географски лоцирани источније). Још боље је што им западна јавност и decision makers верују. 1945, април у Берлину… Берлинер Цајтунг све пише као што би желео да буде, али велики букети од усијаног гвожђа им падају на кровове ко гроздови од грожђа.
Пише му у биографији да је технолог. Штета што је технологија изгубила могућег експерта да би политологија добила таквог дилетанта.
А успеће изгледа тај легион од председника да нас огади и Русима, након што нас је маестрално огадио саме себи.
@ Бојан
„А успеће изгледа тај легион од председника да нас огади и Русима, након што нас је маестрално огадио саме себи.“
Маестрално, „лајк“ ко врата. Мислим да су та огађивања – ђавољи посао.
Веома опасно и гадно аутор, оправдавајући већ одлучен курс власти, свађа два народа. Нити је подвојени председник српски народ, нити је портпарол која брани више интересе руски народ. А у свету је у току дубока поларизација и хушкање које мирише на шири рат (набавка Рафала, а сада фабрика француских хеликоптера, хммм). Чак и слаба дипломатија не ради овако примитивно, као што видимо код нас.
Ускоро очекујем санкције Русији.
Поздрав
Автор этого пасквиля, проговоренного – как сказано выше – в стиле кухонного монолога, делает то же самое дело, которое делают некоторые русскоязычные авторы, пропагандирующие «срыв шаблона». Пытающиеся убедить свою аудиторию в том, что «славяне неблагодарны», никакой «православной солидарности не существует», а, стало быть, нужно строить «евразийскую конфедерацию», основанную на сугубо меркантильных расчётах.
Всякий человек, знающий историю чуть лучше телезрителя и читателя газетных «разоблачений», относится к подобного рода «разоблачениям» с тем пониманием, с которым относятся к прочим видам пропаганды.
Непонятно: зачем тут, на «Станье ствари» это публикуют?
Понятно, что Вучичу сегодня гораздо хуже, чем Обреновичу в своё время. ибо тогда Габсбурги хоть немного учитывали интересы Белграда. Сегодня иудео-англосаксы ваших интересов учитывать не собираются.
Русский народ – несмотря на то, что и у нас сегодня не лучшее время и не самые лучшие люди служат в дипломатии, – относится к вам, сербам, иначе.
Впрочем, решайте сами.
Hajde da mi je jasno da krece kampanja protiv Rusije sa svih strana , u korist rezima.Ali , zasto STANJE STVARI prenosi ovakve tekstove ? Uostalom sam tekst je vrlo slab i povrsan .
Орхан,, старо србско име. Памук, поноси се шњиме.
Сажимање
Сажимамо се
На рачун ширине
У центар
Гравитације
Дајемо простор
Људском корову
Да испружи
Метастазу
Сажимамо се
У корист тежине
Вриштимо
Уочи експлозије
Момчило
Турски [Orhan] је србски Владиград.
Година 2003-2013. у Новом Јорку (бивши Нови Амстердам) Савет безбедности Уједињених нација је стално осуђивао пантуркијског исламонацисту Орхана Драгашија [Orhan Dragashi] 1974. из Призрена због забрањене продаје оружја терористима у Либерији.
Година 2017-2025. у Јозефштату (бивши Београд) Орхан Драгаши је стално једини директор МИБ (Међународни институт за безбедност) д.о.о., где осам година нема запосленика, рачуна ни платног промета тако да 16. октобар 2025. Агенција за привредне регистре Републике Србије је по службеној дужности покренула поступак његове принудне ликвидације.
Година 2023. и 2025. у Јозефштату МИБ је издао две нацистичке пропагандне књиге Орхана Драгашија и њихове енглеске преводе у тиражу по пет хиљада примерака:
[1. Rusija – od propale do odmetničke države, Beograd, 2023, 1-206;
2. Russia – from a Failed State to a Rogue State, Belgrade, 2023, 1-214;
3. Ukrajina – zločin bez kazne, Beograd, 2025, 1-289;
4. Ukraine – Crime without Punishment, Belgrade, 2025, 1-297].
Ко 2012-2025. у Србији плаћа нацистичку пропаганду?
СНС (Србождерска нацистичка странка)!
Или СНС или људи, треће није дато.
Није толики проблем што Турчин пљује по Русима, наводно бранећи Србе. Проблем је што то ради као директор установе која у Србији не би смела да постоји. Наравно, и то је дело Вучића, који све то омогућава и стимулише 13 година. Е сад Туре треба да врати услугу и уради нешто за свог добротвора. А до Србије му је стало колико и до чланства у Савезу хаику песника Авганистана.
По изгледу амблема, јасно је ко је стварни оснивач и руководилац Института за безбедност.
Чланак је класичан пример за Агитпроп.
Тешко нама с Русима а још теже без Руса. Није битно шта овај Орхан пише, битна је чињеница да је Русија у виду Газприма понизно предала молбу некаквој америчкој агенцији да покаже милост у вези њеног власништва.
То је лош сигнал, изгледа да Русија нема ни воље а ни снаге да нам помогне и изгледа да ће да нас остави на овој страни препуштене западним зверима. Јер ако мало ко верује да ће Рује доћи до Одесе и Измаила, које ће НАТО ултимативно да брани, како ће тек онда доћи да нас кукаваца…
А запад је према нама отворио све карте, оставиће нам Београдски пашалук а и у њему ће да изврше замену становништва и предаће га Турској да баш буде пашалук.
ПС историјска срамота Русије да њен председник помене Сребреницу, историјску лаж намењену за оправдавање демонизације српског народа као оправдања за геноцид који су спровели над нама. Где је једина одговорност Срба што су толико чекали да ослободе тај град и допустили да муслимански терористи поубијају готово све Србе тог региона.
Молимо се Богу и држимо се Русије!!!
da dodam i ovo.zucker (secer)-zuckerman (prezime),,sahar (grcki secer) -saharov,saharova -Zakharova
Свети старац Софроније је био Сахаров
Mislim da bi trebalo , radi kompletnije slike i celokupnijeg ili višestruke mogućnosti pristupa Ohranovom agitiranju, pojasniti i ime Sormaz, Shormaz ,koji u svom “komentaru”, ustvari ,diktatu, kaže Vučicu, sta mu je činiti.
Pre toga jedna mala nijansa vezana za komentar imena Zaharov(a). Naime, ceker,cukerman, sahar, šećer, sve to drži, i tu negde trebalo bi se zaustaviti. Prethodni komentator ,Mane ,to ne čini, pa ide i dalje te iz Saharova, očito onako mehanički, izvodi i imenicu Zakarova. Zakarova proizlazi iz sasvim drugog korena (Zakar) , sto znaci sjećanje, memorijal, značenje koje može da nosi sadržaje i slatkog i gorkog u istoj meri ,dok je cuker usmjeren , svojim značenjem, isključivo na slatku stranu.
“Glede” imena Sormaz, ono dolazi od korena Sor (shor) značenje vo i upitno pokazne zamjenice (zamjenica ma i ze) sta je to ili šta li je to. Dakle, kao složena imenica, mislim da bi njen najprikladniji prevod bio koja li je to volina. (Vo).
Našem Aci Vučicu, našem, njihovom ili ko već zna čijem, želim mnogo uspjeha uz pomoć ovakvih savetnika i saradnika , zaštitnika.
@ Предраг Самарѕиц
Јелински [σαμάρι] је србски товарно седло.
Ивритски Зехарја је србски Богорад или руски Захар.
Турски [Solmaz] је србски Невен.
Драган Мирков Шормаз 1967. из Титовог Дрвара је наследни титоиста и окупациони колониста Ендехазије.
„Сан паклени окруни Османа, дарова му луну ка’ јабуку. Злога госта Јевропи Оркана!“
Неко човеку шапнуо „хеј мали сад је време да одрадиш оно за шта те плаћамо“.
„Србија не дугује Русији ништа.“
На сличне примедбе Матија који се презива Бећковић једном приликом одговори:
„Русија нас штити самим тим што постоји.“
Поштовани Павел Тихомиров је написао, у суштини тачан приказ садашњих руско-српских односа. Могу само додати: неко је већ записао да су Вучићеву Србију, као уличну (јефтину) проститку искористили и искоришћавали сви који су могли, највише Американци, Немци, Британци, Французи, Кинези, Турци, Арапи из земаља Залива. Нешто мало се окористила и Русија, најмање истина, јер није била у позицији да захтева више, због рата у Украјини. Али, руска политика према Србији (и Балкану генерално) је толико кратковида и себична да је то за чуђење, најблаже речено. Да не идем даље у прошлост, само да се присетимо прљаве улоге руске политике у време раздвајања Србије и ЦГ. Сада се у Русији чуде зашто је ЦГ у НАТО, зашто уводи санкције, зашто, зашто, зашто? А тек одлука да се одвори подружница Руског историјског друштва у Србији. Можда је то добра идеја али, постављање Вулина на чело ове подружнице је трагикомично, и контрапродуктивно. Зар нико у Кремљу не зна да је Јулин неомиљена и безначајна личност, неко за кога гласају на нивоу статистичке грешке. Или им то није важно. Зато не треба да се чуде што се углед и поверење у Русију стицани вековима убрзано троше.
@ Dana Tan
Zao mi je sto u mom familijarnom imenu vidiš grčko porjeklo, kako kažeš od grčke reci samari i ovu rec redukujes, svodiš isključivo na značenje tovarno sedlo. Ja pretpostavljam da ti vidiš i znaš i šire značenje ove reci, kao nadvožnjak, biciklistička staza, pobočna staza etc. Vidi Babinjotisov rječnik, ali valjda zbog ponižavajućeg efekta, seo si u sedlo a mogao si još da ideš, ili ako si se umorio ,onda da se ,na biciklu ,provozaš dalje.
Kod nas je samar, odakle ti izvodiš porjeklo mog imena-prezimena, obično asociran, (o) sa turskim zemanom i zulumom. Da nije i sama rec turkmenskog ili persijskog ili arapskog porekla…
Način kako je ti upotrebljavaš , meni ukazuje na tragove i naslage turskog mentaliteta koji srećemo kod mnogih Srba.
U pravcu tvog mogućeg razočaranja, mada mi, iskreno ,nije namjera da te razočaram, nego da malo šire sagledamo porjeklo samar(a) i od njega, po tvome , izvedeno moje prezime Samardžić, ja predlažem da ostavimo i Jeline I Turkmene a da se okrenemo , u svakom slučaju ja, kao Sloven, Srbin, Svetosavac okrenem(o) ka Sanskritu.
U Sanskritu, prajeziku Slovena, samar znaci vodja , vojskovođa vojske u boju, zatim znaci rat, nagrada, večernji razgovor etc.
U Arapskom, imenica samar upotrebljava se kao lično ime , doduše , i u Sanskritu se upotrebljava kao ličnosti ime. Dakle, u arapskom ova imenica nosi značenje noći i noćnog sumraka, tame, onda i drugo značenje , sjenka meseca, sjenka meseca u noći, koja je ,obično, na Bliskistocnom podneblju Braun boje.
Ova arapska rec je istog , semitskog korena , kao i njena sestra rec, koren samar u Jevrejskom jeziku sa značenjem čuvati, stititi etc. Izvedenice iz ove reci, korena su shmira –
noćna straža.Shemer -naslage od vina na dnu flase ili druge neke posude.
Od istog korena je i izraz shamur sto znaci mirodjija komorač.
Tu je i izraz shamir, koji znaci trn, trnovo bilje etc.
Dosta o ovome.
Da ne dužim ali makar da upitam : Šta znaci prevod Zeharja kao bogorad, da nije rec o Zakarajah sa značenjem Jahve se seca? i kako je jevrejsko shormaz prešlo u tursko Solmaz sa lepim značenjem – Neven.
Dakle mi Samardžići.ne prepoznajemo porjeklo svog prezimena u grčkom izrazu samari σαμάρι, samar.
Самарџићи нису од (неког) самара јер би се тако (Самар, Самарски, Самаре/ов, Самаре/овић) и презивали. Самарџићи су од (неког) самарџије.
@ Предраг Самарѕиц
Турцизам самарџија је србски седлар.
Данас 2025. у Јозефштату (бивши Београд) Слободан Јовин Самарџић 1953. из Високога и Никола Радованов Самарџић 1961. из Сарајева подржавају да у Смедереву Драган Мирков Шормаз 1967. из Титовог Дрвара је погранични гаулајтер пошто србска река Велика Морава је, тако одавно учи старчевићанство или великохрватски сербоцидизам, „природна међународна граница“ Велике Ендехазије и Велике Бугарске.
Сви су наследни титоисти, окупациони колонисти Ендехазије и следбеници Анте Јаковљева Старчевића 1823-1896. из Великога Житника.
Коначно, 1941. аграмерска латиница је постала усташица и отад у србском језику усташицом је могуће само усташовање.
Збогом.
@Дана Тан
Твоја мржња према прекодринским Србима подсећа на усташку. Непрекидно пљување по србском страдалном народу је лоше сакривено иза пакосних олајавања појединачних Срба због њиховог наводног идеолошког опредељења. Ако није по идеолошкој основи, онда не ваља име, ако имену не налазиш (измишљаш) мане, онда је место рођења, ако није ни то онда је комшија (најбоље ако је муслиман), ако…. Мало шта је друго важно осим да је Србин прекодрински. Као, са ове стране Дрине нема ни комуниста ни жутих, ни Бисерки, ни Кандићки, Крцуна, „Старих“ и осталог олоша… Срамота.