Америчко преузимање Зангезурског коридора на 99 година требало би да уздрма руску илузију да се с Вашингтоном може постићи споразум о узајамној безбједности
Фото: Снимак екрана
(Блог Пола Крејга Робертса, 11. 8. 2025)
Трамп је прије пар дана рекао да нема сврхе састајати се с Путином, да би изненада наредио својим помоћницима да уприличе састанак у року од седмице дана. Дају нам се објашњења да је Путин рекао да је Трампов преговарач Виткоф изложио прихватљив предлог. Путинов преговарач Кирил Димитријев објавио је да се ради о „историјском сусрету у ком ће превагнути дијалог“. Један сањар је објавио да Путин и Трамп „могу измијенити свјетски поредак“.
Ове преране објаве о споразуму и успјеху водиле су даљем романтичарском теоретисању. Један руски коментатор изјавио је да је Аљаска изабрана за историјски сусрет јер „тако јасно отјелотворује дух добросусједства и узајамно корисне сарадње изгубљен током Хладног рата“. Руси који се залажу за интеграцију с атлантистима, чије су срце и интерес на Западу, надају се да ће њихови изрази блаженства, чак и ако то значи предају Русије, превагнути над руским национализмом.
Примјера ради, Путинов преговарач је Кирил Димитријев, номинално Рус, али заправо човјек америчког естаблишмента – дипломац Станфорда и Харварда, који је почео каријеру у Голдман Саксу. Један је од „Младих глобалних вођа“ Свјетског економског форума, на чијој су интернет страници излистана сва његова признања и руске компаније у којима је био директор. Тренутно је шеф Руског фонда за директна улагања и Путинов Специјални изасланик за међународну економску сарадњу и улагања. Је ли Путин за преговарача с Вашингтоном могао изабрати особу с више сукоба интереса?
Никола Н. Живковић: Владајућа елита у Русији и данас је совјетска – дакле русофобска
А каква је ситуација заиста и уклапа ли се у изнесена очекивања?
Не уклапа. Колико видим, Трамп се спрема за „историјски састанак“ са својим руским парњаком а да притом још увијек нема представу какво је Путиново становиште. Трамп је недавно говорио о „мировном споразуму“ заснованом на „размјени територија“, за који подржаваоци Зеленског из Европе кажу да мора бити „реципрочан“.
Али, главни проблем с Трамповим приступом је да размишља о састанку у веома ограниченом контексту окончања војног сукоба размјеном територија, док Путин хоће узајамни безбједносни споразум с Вашингтоном и НАТО који би одмакао НАТО од руских граница. Рат који Путин хоће да оконча је непријатељство Запада према Москви. О рату у Украјини Русија ће се побринути сама.
Путинов циљ крајње је пожељан, јер ће све веће провокације против Москве довести до атомског рата. Али, колико је Путинов циљ остварив?
Рекао бих да није.
Прво, на снази је Волфовицова доктрина. Она за главни циљ америчке спољне политике проглашава спречавање појаве ма какве друге силе која би ограничавала амерички унилатерализам. Неоконзервативци, од којих ова доктрина потиче, и даље су веома утицајни у круговима који осмишљавају америчку спољну политику. Ниједан амерички предсједник ни државни секретар није одбацио ту доктрину. Сам Трамп недавно ју је обзнанио рекавши: „Владам Америком и свијетом“.
Суштина сукоба у Украјини који је режирао Вашингтон је дестабилизација Русије. Је ли Вашингтон одустао од тог циља?
Друго – интерес америчког војно-индустријског комплекса, коме је за моћ и профит потребан непријатељ. По слому Совјетског Савеза створена је „муслиманска пријетња“ ради одржавања профита и моћи, усљед чега је вашингтонским ратовима у XXI вијеку уништено, досад, пет муслиманских држава, уз истовремену подршку израелском геноциду над Палестинцима у новцу, оружју и дипломатски. Вашингтон се сад с Израелом спрема да уништи Иран. Прије неколико дана предсједник Трамп се похвалио да је испреговарао договор с Европском унијом о куповини америчког оружја у огромним количинама за слање у Украјину. Шта ће бити с тим договором ако у Украјини наступи мир? Како ће војно-безбједносни комплекс примити чињеницу да му Русија више није непријатељ? Је ли им Трамп обећао рат с Ираном и/или Кином као замјену?
Треће – ако је Трамп склон миру с Русијом, зашто је недавно по Европи поново распоредио атомске ракете средњег домета, које је предсједник Реган уклонио, уз то шаљући двије подморнице с нуклеарним ракетама у смијеру Русије?
Још важније – зашто је Вашингтон изненада нанијео велики ударац Русији, Кини и Ирану на Јужном Кавказу преузевши на деведесет девет година контролу над Зангезурским коридором, дуж сјеверне границе Ирана с Јерменијом и Азербејџаном? Тај потез Трамповог режима ударац je у срце кинеском Новом путу свиле, Бриксу и руском утицају у некадашњим совјетским покрајинама, којим Вашингтон довршава опкољавање Ирана. Вашингтон отвара нове тачке војног сучељавања с Русијом и њеним савезницима, док Русија узмиче, призивајући тиме даље провокације.
Овај безочни удар Вашингтона на Русију, Иран и Кину требало би да уздрма руску илузију да се с Вашингтоном може постићи споразум о узајамној безбједности. Вашингтон је направио одлучан корак против три силе који показује његову озбиљност у погледу одржавања своје хегемоније.
Руски коментатори ниподаштавају губитак Зангезурског коридора и даље се борећи да се стварност не судари с њиховим надама да ће Русија постати дио Запада.
Прије пута на Аљаску Путин би ваљало да упита Димитријева како се вашингтонско преузимање Зангезурског коридора слаже с „прихватљивим америчким предлогом“ по питању Украјине.
А неко би – ако таквог има – ваљало да упита Путина, Сија и Иранце зашто су поново ухваћени на спавању.
Хоће ли Путина ухватити на спавању и на Аљасци, уљуљкујући га у илузорне снове посредством ликова попут Димитријева?
У своја два изванредна дјела, Први свјетски рат и Узроци Другог свјетског рата, енглески историчар Алан Тејлор објашњава како, приликом суочавања власти са сукобом, заблуда тријумфује над стварношћу. То поново гледамо и у свом времену.
С енглеског посрбило и скратило: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Година 2000-2025. у Москви жидовласовац и одани (из)гој лондонске кабале (п)резидент РФ (РуСионска Федерација) Владимир Владимировић Путин 1952. из Лењинграда (бивши Петроград) стално једино ради да истреби Русе и све проруске народе и разори Русију и све проруске државе, на пример, прво је учествовао у паду, отмици, тамници и уморству такође (из)гоја Слободана Светозарева Милошевића 1941-2006. из Лѣве Рѣке.
Година 2001-2022. у РФ је истребљена ⅛ или 12,42 одсто или 14.857.227 Руса.
Данас 2025. у Лондону или Трећој Картагини кабалисти су чврсто убеђени да могу безбедно и некажњено атомским оружјем да спале Русију и Русе, шта је неопходни предуслов за нестанак цивилизације и смрт човечанства.
Бога Јединога усрдно молимо да Русија и Руси надживе Владимира Путина.
Nuklearne podmornice (podmornice na nuklearni pogon) se dele na strateske (sa balistickim raketama) i jurisne (lovci drugih podmornica). Jurisne su postale visenamenske. One su i ranije imale sposobnost lansiranja krstarecih raketa, ali je ta uloga bila tercijalna, pa nisu imale veliki broj raketa i one su lansirane kroz torpedne cevi, dok danas imaju vertikalne silose. Cena jedne nuklearne podmornice je oko 2 milijarde dolara – podmornica se smatra najslozenijim tehnoloskim proizvodom, slozenijim od kosmickih aparata! Elem, Rusija je jedina koja pravi strateske podmornice tzv. 5. generacije (Project 885 i 885M Yasen/Yasen M), dok SAD nisu napravile novu stratesku podmornicu od 1997. (Ohio class, najmocnije oruzje ikada napravljeno, 24 balisticke rakete (dogovorom o smanjenju nuklarnog oruzjaa ogranicene na 20 punih silosa), dve su pretvorene u nosace krstarecih raketa – 154 rakete (sovjetska Project 941 je najveca podmornikaca ikada napravljena – 20 balistickih raketa)). Te podmornice vise ni vizuelno ne izgledaju dobro (ljustenje oplate, naslage skoljki, morskih trava, tu su britanske Vanguard klase sampioni – izgledaju kao brodovi duhovi) i sigurno nisu vise „tihe“ na potrebnom nivou, tako da nije jasno koje „nuklearne podmornice“ je Tramp poslao, strateske ili jurisne klase Virdzinija sa krstarecim raketama sa nuklearnim bojevim glavama. Strateske nuklearne podmornice su oblast u kojoj Rusija ima prednost u odnosu na SAD i ostatak sveta!
Mir je deo rata za Zapad, a rat se vodi svim sredstvima – ekonomijom, kulturom, politikom, vojno…, barem mi to dobro znamo, i to najopasnije, demobilise i drzavu i drustvo. Za Rusiju je jedino resenje potpuna pobeda – osvajanje cele Ukrajine, pa ni to nije dovoljno imajuci u vidu ulazak Svedske i posebno Finske u NATO. Da je Rusija pobedila, ubedjen sam da bi svet vec sada bio drugaciji. Elem, Zapad je krenuo u poslednji juris i cilj mu je da ovlada celim svetom za sva vremena imajuci u vidu razvoj tehnogije i kontrole. Izabran je odlican trenutak, jer se ruske konvencionalne snage nalaze na istorijskom minimumu, a strateske treba da izvrse zamenu projektila iz sovjetskog vremena (zato Rusi forsiraju strateske nuklearne podmornice). Sa druge strane, Kina ima rastuce, i po kvantitetu i po kvalitetu, konvencionalne snage, ali su upravo podmornice, i jurisne i strateske, bolna tacka, dok povrsinska flota raste u svakom smislu. Najveci problem je verovanje Rusije i Kine da ce ispregovarati neko vreme za neophodan razvoj, posebno vojske, jer to vreme nece dobiti! Zapad je krenuo i nece se zaustaviti, glumljenje sukoba SAD i EU (dobar/los policajac), kao i menjanje ritma sukobi/primirja su deo zapadne politike!
U SAD postoji pravo na posedovanje oruzja kojim drzava priznaje da pojedinac ima prvenstvo u odnosu na drzavu u odbrani sebe i da drzava nece doci u poziciju da pojedinca navede da okrene oruzje protiv drzave – ovo glede nasilja u Srbiji. Dakle, mozda i temeljno pravo u liberalizmu!
Razlika izmedju SAD kakve jesu i kakve su trebale bitim kao i sustina liberalizma prikazana je u filmu „Odmetnik Dzozi Vels“:
Ко ни после овог Трамповог Нобеловског шоуа не види ко је Путин, жао ми је. У ствари жао ми је руског народа кога чека пропаст. Не мора да значи физичка али духовна сигурно. Ни ми онда немамо шта да очекујемо.
Jasno je da Iran ne može očekivati nikakvu stvarnu pomoć od Kine, kao ni od Rusije. Ili je i Kina „paper tiger“ koji će redovno da najavljuje „strašne odgovore“, neće dozvoljavati da se pređe preko crvenih linija preko kojih će se potom redovno prelaziti (pa potom drugih, trećih, desetih…), ili uzaludno nešto makijavelistički muljaju što im se sa Zapadom samo može obiti o glavu.