На унутрашњем плану, руковање са Зеленским у Одеси након изјава о борби против обојене револуције може бити схваћено у најбољем случају као политичко самопорицање, а у најгорем као отворено лицемерје
Александар Вучић и Владимир Зеленски (Фото: Танјуг/Ukrainian Presidential Press Office via AP)
Током посете самиту Украјина – Југоисточна Европа који се одржава у Одеси, председник Србије Александар Вучић предложио је нелегитимном лидеру кијевског режима Володимиру Зеленском да наша земља може обновити два града или неки мањи регион у Украјини као знак подршке. Украјински народ, појашњава он, ово заслужује.
С друге стране, званични Београд макар није ставио потпис на заједничку декларацију самита у ком се пружа подршка чланству Украјине у НАТО, а међународна заједница позива да повећа подршку Кијеву и интензивира санкциони притисак на Русију – на овај начин, више него упитна одлука, посебно у светлу скорашњег дипломатског скандала изазваног продајом српске муниције Украјини преко посредника, требало је да буде у неку руку ублажена. Како ће то бити схваћено у Москви, међутим, остаје да се види.
Политички курс без компаса
Уз све покушаје задржавања суздржаности у тумачењу, политика Београда делује као низ импровизација, често контрадикторних, понекад и апсурдних. Тешко је отети се утиску да се актуелни политички курс креће путањом која није у потпуности јасна ни онима који су је исцртали – да, речи је било о хуманитарној помоћи, да, обећања обнове неће бити испуњена као ни многа друга која Кијев добија свакодневно, да, кијевски режим формално не признаје противправну сецесију приштинских сепаратиста (мада са њима сарађује), да, формализам територијалне целовитости је значајан за Србију, али…
Александар Вучић у Одеси: Чиме сам издао Русију кад поново нисам потписао декларацију?
Али зашто баш Украјина? Уколико је циљ хуманитарна солидарност и принципијелна подршка територијалном интегритету, зашто не Нигерија, Мјанмар, Етиопија или било која друга држава која се суочава са сепаратизмом на својој територији, а која није признала противправну независност тзв. Косова? Списак није кратак.
С друге стране геополитичке стварности
У тренутку када се Србија суочава са свеобухватним хибридним нападом, покушајима унутрашње дестабилизације и војним притисцима у региону, наивно придржавање политике неуспелог мултилатерализма може се објаснити само игнорисањем геополитичких реалија и озбиљности историјског тренутка. Да ли власти Србије заиста верују да у Европи која се спрема за рат постоји алтернатива решавању тзв. српског питања која је на било који начин повољна за наш народ? И да се она може купити оваквим симболичким гестовима?
С друге стране, за оне савезнике који Србију доследно подржавају у заштити сопственог суверенитета и територијалног интегритета – мислећи ту на првом месту на Русију, Кину и бројне друге земље Глобалног Југа – овакви гестови представљају знак политичке слабости и недоследности.
Последице
Шта ће Србија добити заузврат? Неће добити заштиту од притисака, неће зауставити наоружавање илегалних КБС, нити ублажити агресивну реторику Сарајева и територијалне претензије Бугарске. Али ће зато изгубити оно мало кредибилитета који јој је преостао у очима истинских савезника.
Стеван Гајић: Народ Србије талац колонијалне, компрадорске власти коју је наметнуо Запад
На унутрашњем плану, руковање са Зеленским у Одеси након изјава о борби против обојене револуције може бити схваћено у најбољем случају као политичко самопорицање, а у најгорем као отворено лицемерје.
Србија није потписала завршну декларацију – то је свакако тачно, и изјаве званичника већ су сместиле ову чињеницу у фокус читаве дискусије. Али је упркос томе послала поруку – поруку недоследности, збуњености и одсуства политичке снаге да заузме принципијелну позицију. И ово је нешто што се у тренутном историјском тренутку веома скупо плаћа.
Categories: Гостинска соба
~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~
Не бих се сложио – аутор је мало збуњен.
Политика Вучића има компас, а тај компас је обезбеђен од Запада и марионета се искључиво по њему наводи .
Ово није неуспешни мултилатерализма, ово је лажни мултилатеризам. Претварање да изгледа као да он игра на обе стране и да нешто балансира. То не постоји. Постоји само бесомучно служење Западу и претварање да му Русија значи било шта ван јефтине нафте.
Наравно, да Русија није издала Србију 2000-те и помогла злочиначком Западу да окупира Србију, т.ј. да замени једног издајника (Милошевића) са булументом нових, ово се не би десило.
~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~
Сетимо се шта је рекла наша дивна Руска сестра Ања Филимонова: „Да нисмо допустили Крајину, не бисмо добили Украјину.“
~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~ ~~~
На жалост, иако нема ништа гадније, ово је тренутно једина могућа политика.
Окружени смо Нато пактом у случају неке њихове провокације или напада зна се како би прошли.
Русија би нас бранила али сигурно нас неби могла бранити више него што свој рођени народ брани. А видимо како га брани, ево већ годинама Руси страдају. Не могу проникнути у њихове разлоге јер је то обичном свету недоступно али једно је сигурно – Русија не води рат са позиција супер силе. Туче се за село по село.
Ми за таква страдања више немамо народ. На прве рафале или бомбе трећина би се одмах разбежала у иностранство, сада бар сваки други има неку родбину преко.
Друго а што ме враћа на почетак коментара – распустили смо војску од 5 октобра 2000 и ми смо као инвалид који не може да се стара о себи. Предали смо странцима све ресурсе унутар Србије да чак и храну увозимо и ми немамо потенцијал за било какав конфликт или показивање става – и зато једино можемо да се курвамо баш овако као у приказу из ове вести.
Чудно нам је само што знамо да то никако није у карактеру Срба али реално ми смо Европски Срби. На европском путу корачамо ево 25 година нама ово баста.