Донесена одлука остаће као дубока мрља у политичкој историји савремене Црне Горе – одлука која значи подршку наставку војних активности, на штету народа са којим Црна Гора дијели вјековно пријатељство и православну вјеру
Извор: ИН4С
Црна Гора шаље војску у мисију ЕУ за подршку Украјини
Скупштина Црне Горе усвојила је данас одлуку о упућивању припадника Војске Црне Горе у састав мисије војне помоћи Европске уније за подршку Украјини.
За одлуку је гласало 49 посланика, док су три била уздржана.
Уздржани су били само посланици Демократске народне партије: Милан Кнежевић, Владислав Бојовић и Јелена Кљајевић.
Историјско једногласје против Русије: Црна Гора без гласа против, на Дан Русије, шаље војнике за „помоћ“ Украјини
На дан када Руска Федерација обиљежава свој национални празник – Дан Русије, Скупштина Црне Горе је, без иједног гласа против, изгласала одлуку о слању припадника Војске Црне Горе у састав мисије војне помоћи Европске уније за подршку Украјини – EUMAM UA. Историја парламентаризма у Црној Гори не памти овакво једногласје, ни у доба апсолутне доминације режима Мила Ђукановића.
Одлука је усвојена гласовима 49 посланика, док су тројица били уздржани – представници Демократске народне партије (три од четири). Ниједан посланик није гласао против. Тиме је црногорски парламент, на симболичан и за многе понижавајући начин, потврдио нови геополитички курс земље – онај који је у потпуној супротности са традиционалним везама са Русијом и братским словенским народима.
Међу онима који су подржали слање војника у мисију Европске уније, нашли су се посланици:
- Покрета Европа сад (18 од 20),
- Нове српске демократије (шест од девет),
- Демократа (свих седам),
- Бошњачке странке (пет од шест),
- Социјалистичке народне партије (један од два),
- Демократске партије социјалиста (пет од 17),
- Социјалдемократа (сва три),
- као и посланици CIVIS-а, Албанског форума, Хрватске грађанске иницијативе и независна посланица Радинка Ћинћур.
Изостанак иједног гласа против овакве одлуке додатно добија на тежини ако се зна да је и дио опозиције који се деценијама позивао на „завјет Светог Петра Цетињског“ и традицију српско-руског братства, сада без ријечи пристао на „европске вриједности“, и то – на Дан Русије.
Док се у Москви славила државност и независност Руске Федерације, у Подгорици је донесена одлука која ће остати као дубока мрља у политичкој историји савремене Црне Горе – одлука која у пракси значи подршку наставку војних активности, на штету народа са којим Црна Гора дијели вјековно пријатељство и православну вјеру.
Симболика датума није могла бити случајна. Она, као и мук посланика који су годинама глумили заштитнике традиционалних вриједности, свједочи о дубокој политичкој кризи идентитета и вредносном суноврату у коме се нашао црногорски парламент.
Опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Године 1916. на Цетињу Црна Гора и Црногорци су заувек срамно умрли безусловном капитулацијом пред Австроугарском.
Године 1941. на Цетињу поглавник талијанских фашиста мраксиста и социјалиста Бенито Алмикаре Андреа Алесандров Мусолини 1883-1945. из Предапија је створио Монтенегрију или Гороцрначију и Монтенегрине или Гороцрнце.
Година 1941-2025. на Србском поморју већ девет деценија тумарају Монтенегрини и њихова ка(ни)балистичка Монтенегрија.
Монтенегрини, сами кажу, су црвенохрвати.
Монтенегрија, сама каже, је Црвенохрватска.
Титоград (бивша Подгорица) је главни град Црвенохрватске.
[Ů]³ = усташија на куб!
Још нешто.
Данас 2025. у Загробу (бивше Србиново) Сабор Друге Ендехазије као чланице Четвртог Јевропског Рајха је одбио да пошаље сопствене војнике да „помажу“ Нову Хазарију или Трећи Рајхскомесаријат Украјину.
Како је ово могуће? Како је то теоретски могуће? Зар нема у Црној Гори бар 200 000 и формално и суштински Срба, који су онда бар трећина становништва? Зар нема у Црној Гори бар 100 000 људи који у току године оду на неку црквену службу или у неки манастир? Вероватно их има и много више, али 100 000 се мора наћи!
Како је онда теоретски могуће да у државици са типа 600 000 становника мишљење минимум трећине буде непредстављено апсолутно ни на који начин? Макар као онај почасни гол кад пре тога губиш рецимо 7:0?
Како је могуће да од толико посланика, од којих су многи чланови Цркве, не буде ниједан глас? Да ли ту Црква као таква има икакав глас и икакав утицај на било кога и у било чему? Да ли се неко уопште више сећа оне старомодне речи савест? Савест неком не даје да ћути, не може по савести, гризе га савест…
Свети Јустин Ћелијски, данашњи, говорио је о „зечијем духу у Србима“. То јест, шта би са Милошем, откуд зечији дух у Србима? Дух би био зечији да је 5 посланика гласало „против“ а 45 „за“. Овако… Далеко смо ми од зечева, зечеви су постали лавови за нас. Нек нам је Бог у помоћи.
А и Русима нек је Бог у помоћи, кад навале црногорске јуначИне на њих.
Гнусно, мучно, јадно, бедно, гмазно.
@ Бојан
Данас 2025. у Титограду први председник Покрета „Јевропа здај!“ и осми поглавник Владе Друге Независне Државе Монтенегрије Милојко Владимиров Спајић 1987. из Пљеваља је верни и послушни нећак сопственог ујака Љубише Милинкова Остојића 1976. из Жабљака.
Монтенегрини, и кад су православци, су увек црвенохрвати.
Исто се лако може десити и у Вучијевој Србији, али ово за Монтенигерију је ново дно. Држава која је током 19. века била тачка у буџету Руске империје се сада окренула против оних који су је одржали на овом свету.