Одговор на питање да ли је ово што имамо обојена револуција или не зависи од тога на који од чиниоца ће бити стављен нагласак – на спонтаност покрета маса или на деловање организованих структура (поготово оних из иностранства)
Фото: Filip Stevanovic/Anadolu via Getty Images
Када је патријарх Порфирије актуелне протесте у Србији назвао „обојеном револуцијом“ на њега се сручило дрвље и камење.
„Порфирије отворено пљунуо у лице студентима“, „на неподношљиво ружан и потказивачки начин говорио о српској побуњеној младости“, „денунцирао вернике своје цркве“… – беснело се.
На Novој.rs патријарх је назван „мрачњаком из 13. века“, на Peščaniku „изаслаником нечастивог“, а у листу „Данас“ се писало како је „патријарх СПЦ једна од највећих срамота српског народа“.
„Патријарха и његовог преводиоца (владику бачког, Иринеја — С. А.) као добродошлица морају дочекати јаја верника“, гневно се препоручивало у листу „Данас“, а патријарх Порфирије и владика Иринеј су у истом листу названи још и „двојицом цинкароша“, а на Novој.rs чак и „чиром на дупету“.
Ове увреде биле су, наравно, наставак вишегодишње кампање коју евроатлантски медији у Србији воде против СПЦ. Ипак, незадовољство овом изјавом патријарха делимично је потицало и из искрене љутње што су протести названи „обојеном револуцијом“.
Учесници ових протеста, наиме, апсолутно не виде себе као „инструмент страног утицаја“ – штавише, с презиром одбијају оцену да су на било који начин жртва манипулације. Студенти и грађани у протесту искрено су незадовољни стањем у друштву, посебно перципираном корумпираношћу власти. А пошто сама власт тврди да је на делу обојена револуција, онда се свака слична оцена доживљава, у студентско-грађанском покрету, као режимска пропаганда и колаборација с влашћу.
Да ли је ово што имамо обојена револуција или не, доктринарно је питање, а одговор зависи од тога на који од два чиниоца ће бити стављен нагласак – на спонтаност покрета маса, или на деловање организованих структура (поготово оних из иностранства).
Но, у сваком великом историјском дешавању имамо присутно и једно, и друго. И тек када се збивања слегну, а актери отворе за сведочење (да не говоримо о приступу архивама), можемо да утврдимо праву сразмеру утицаја оба чиниоца.
Тако смо обе димензије нашег 5. октобра могли да сагледамо тек после извесног времена, као и у контексту промена које су после тог преврата наступиле. Мени самом је било потребно неких двадесетак година да би ми се искристалисала оцена о 5. октобру као о суштинској „колонијалној контрареволуцији“.
Међутим, тема овог чланка није питање „да ли је ово обојена револуција или не“, већ питање колико главни политички актери своје понашање усклађују са сопственом оценом о карактеру протеста.
Мени се, наиме, чини да власт о обојеној револуцији не прича само из пропагандних разлога. Она заиста верује да има посла управо с обојеном револуцијом, и придржава се већ разрађених начина борбе против ње.
Најбољи доказ за то је запоседање Пионирског парка и простора испред Скупштине (тзв. Ћациленд). Људи се питају шта је смисао тога, и зашто је цео тај простор постао неприступачан.
Представници студената који желе да уче (Фото: Танјуг/Марко Ђоковић)
Али, у литератури о обојеним револуцијама – а посебно у оној о њиховом сузбијању (која је најразвијенија у Русији) – указује се да је „стварање територијалне енклаве“, као „одскочне даске за ширење и консолидацију власти опозиције“ један од кључних стратешких потеза превратника (овде 206-207). Као примери се наводе Мајдан у Украјини, Трг слободе у Тбилисију, или трг Тахрир у Каиру. Одатле се кретало на околне владине зграде, или се побуна зракасто ширила по целој земљи.
Такође, централна територијална енклава побуне важна је не само из стратешких, оперативно-превратничких разлога, већ и из пропагандних. Из перспективе опозиционих медија, „маса се најпре згусне на једној микроскопској географској тачки, (…) затим се тај простор пропагандно претвара у једину позорницу где се ишта значајно одвија и на коју је концентрисана сва пажња, да би, на крају, телескопским сочивима та тачка била вештачки увеличана до гигантских размера“ (овде 24).
Енклава, наиме, постаје слика целокупног друштва, његовог расположења и његове воље. А ако је воља народна хитна смена власти – ко сме да буде против тога?
Да би се то предупредило, препоручује се превентивно блокирање простора. И то је управо оно што власт ради, још од 6. марта, полако ширећи запоседнуто земљиште испред Скупштине.
Као што је то недавно објаснио Ивица Дачић, „Пионирски парк им треба за радикализацију протеста, за блокаду целог тог простора испред Скупштине, за блокаду Председништва, и свега осталог“ (Скупштине града Београда, Уставног суда, Поште Србије/Телекома, итд). А „нешто што би угрозило витално функционисање државе, животе грађана, ми не можемо да дозволимо“.
Слободан Антонић: После Вучића Србија ће бити олупина (2015)
Други показатељ да власт озбиљно доживљава протесте као обојену револуцију јесте њен однос према изборима. Иако су напредњаци сваки час расписивали ванредне скупштинске изборе (2014, 2016, 2022. и 2023), чим су их студенти затражили (5. маја) власт их је одмах одбила.
Опозиција је то одбијање протумачила страхом власти од студентске изборне листе, као и истраживањима која, по претпоставкама опозиције, показују да власт овога пута губи изборе.
Мени се пак чини да ће посреди можда пре бити увид, који се стиче из литературе о обојеним револуцијама, а по ком су најчешћа тема превратничких протеста били – наводно или стварно – покрадени избори (овде; овде 177-178; 199-200; овде 16; овде 16).
Наша власт се једноставно боји да ће студентско-грађански покрет – чак и ако избори буду најпоштенији – објавити да су избори покрадени (ако не победе). То ће онда бити коначни импулс за општу побуну и довршење обојене револуције. Зато власт чека да се бунтовници уморе, а блокаде и протести, временом, издувају, па да тек онда закаже изборе.
Треба знати да у врху наше власти постоје професионалци који одлично познају литературу о обојеним револуцијама. Рецимо, Марко Парезановић, начелник Безбедносно информативне агенције и професор на Академији за националну безбедност, објавио је књигу о политичким превратима (на српском; на руском), а доцније и више чланака о обојеним револуцијама (овде или овде).
Марко Парезановић: Човек у вихору легенди, загонетки и контроверзи
Такође, српске и руске безбедносне службе још су 2021. године образовале заједничку Радну групу за борбу против обојених револуција. Нема никакве сумње да Руси имају врхунске стручњаке из ове области, те да су развили практична знања о ефикасним методама превазилажења обојених револуција.
А након што се 15. март релативно безболно завршио по власт, потпредседник владе Александар Вулин изјавио је да је „Србија захвална руским службама на помоћи у борби против обојене револуције“. То подразумева да је таква сарадња на делу, као и да се на врху власти озбиљно размишља како да се савлада појава коју они виде као обојену револуцију.
Знамо ли све ово, можемо да закључимо како, нажалост, нисмо ни близу изласку из кризе – као што се у први мах помислило кад су студенти коначно затражили изборе. Власт их очигледно неће дати док се побуњени студенти не смире, а студенти се пак неће смирити док власт не да изборе.
Рђава бесконачност се наставља.
Још горе, у светој мисији нашег ослобођења, студенти у блокади најављују „радикализацију протеста, како би захтев за расписивање избора био испуњен“, док „Удружени београдски зборови“ организују демонстрације испред полиције због „двоипомесечне окупације Пионирског парка“.
Али ако је истина оно што је овде речено, власт по та два питања тешко да ће да попусти. Стога се можемо надати само даљој ескалацији, не и смиривању кризе.
Дакако, у уређеној Србији разборити актери већ би се одавно договорили ако не о изборној реформи, онда макар о изборним условима који би обезбедили поштено бројање гласова. Али, Србија је још далеко од уређеног друштва, а и овдашњи политички актери баш не плене неком посебном рационалношћу. Стога упорно настављамо да идемо путем који води у друштвено труљење, или чак у грађанско насиље.
Јер, најгора ствар која би могла да нам се деси, како се тренутно ствари развијају, није обојена револуција, већ обојени грађански рат. Да ли је могуће да су наши актери толико острашћени да их за то баш брига?
Опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Закључак: паметнији попушта.
Ох како је ово чедно изречено:
„Но, у сваком великом историјском дешавању имамо присутно и једно, и друго. И тек када се збивања слегну, а актери отворе за сведочење (да не говоримо о приступу архивама), можемо да утврдимо праву сразмеру утицаја оба чиниоца“
Праву сразмеру утицаја оба чиниоца можеш наслутити ако посматраш гладно стадо које вођом младог чобанчета не оде у ливаду – него у башту. Јер је чобанчев газда рекао терај тамо, а јок онамо.
Да ли ће стадо успети да не оде у штету, и поред врло прецизног навођења – да се из историје научити.
Antonic je znao vise od deceniju pre 5.oktobra, kada je bio komunista, ali je izdao samog sebe i sada misli da je nesto pogresno razumeo! Nije nigde pogresio, vec je izdao sebe i pokusao da to zaboravi. Njegova pozicija „izmedju“ vlasti i „studenata“ je njegova pozicija izmedju sebe i samozaborava! Da je ostao ceo, sada bi bio protiv jednih i drugih, a ne glas (ne)razuma!
Sadasnji sukob izmedju dve opcije koje se ni po cemu ne razlikuju, osim sto je smesan (bice ovo prvo smesno krvoprolice, ali k’o sto rece Marks:“Istorija se jednom ponavlja kao tragedija, a drugi put kao komedija“) je izraz srpske samomrznje, nagona ka smrti (mozda je to neki posredni dokaz da su Srbi narod najstariji, ta zelja za smrcu :))))! Svesti politicki zivot na stranke koje su unistavale Srbiju – SPS, DS i SRS, nije nista drugo nego zelja za samounistenjem! Onda ove logickom nuznoscu urastu u plutokratiju, pa sta sad, nema vise politickih razlika, kako pokvarenim Srbima, ne radi se ovde o neznanju, vec predugom zivotu u pokvarenosti – prvobitnoj akumulaciji, periferijskom kapitalizmu, prirediti nesto sto lici na politiku !!!??? I, ta samomrznja je poslednji ostatak moralnosti, kada mrzis sebe sto si gov… toliko da zelis da nestanes (videti moj komentar na StSt o tome zasto je samoubistvo najveci greh zbog cega Lajbnic nije mogao da bude Hegel :)))))!
Srbija je 5.oktobra prihvatila da sebe vidi ocima Zapada i sta je sad problem! Kada su Rusi rasturali SSSR, sekli svoje oruzje, unistili flotu kakvu do kraja univerzuma nece imati, pa sta su ocekivali :))))) Kada je 5.oktobra pocela „kapitalizacija“ Srbije,
vec se znalo kako se proces odvijao u Istocnoj Evropi i Rusiji, a i da nije, sta se ocekivalo – besklasnost, ko ce biti kapitalisti – pronalazaci, Vat i Edison, kada se pricalo o „manjoj, ali efikasnijoj vojsci“, pa sta se ocekivalo :))))), kada je Solana pisao ustav, sta se ocekivalo, kada je Kostunica pregovarao sa albanskim teroristima kroz zatvorena vrata, sta se ocekivalo (covek koji je izdao drzavu da bi bela lica isao do pijaca i jos se navodi kao nesto pozitivno :))))) !!!!???? A, onda, resenje je pronadjeno u Tomi, Vucicu i Dacicu, pa sta je tu bilo nepoznato (Antonicu je nesto postalo sumnjivo kada je Vucic otisao u Vasington, devedesete mu nisu bile dovoljne :)))) !!!????
Pa, sta se ocekuje odlaskom Vucica – ukidanje Briselskog i Ohridskog sporazuma, povratak nepostojece vojske (legenda NSPM-a, kojeg su administratori licno pozdravljali – pukovnik Jevtovic, potonja mutivoda na jutjubu, 2014 je izracunao da Rusiji treba 500 000 vojnika za Ukrajinu, a Trecem Rajhu je trebalo za manju Francusku preko 2 000 000 – Ukrajina, procelje SSSR-a, ima vise podzemnih nego nadzemnih gradova…), ‘industrijalizaciju“, „ulazak“ u BRIKS (secam se i ulaska u EAU :)))) ostanak skolovanih u Srbiji… pa koga zaje… Srbi, sami sebe !!!????
Sve je svima jasno, nikakvih misterija nema!
Ono sto izgleda kao nepomirljiva mrznja izmedju dva tabora je nepomirljiva samomrznja unutar istog tabora!
Sjajan, a nepoznat album, prva pesma moze da se odnosi na Vucica
Маса народа је на улицама из најискренијих побуда. Пленумаши и њихова врхушка су 1/1 по диригентом палицом странаца, запада и њихових служби.
АВ је мистерија, човек се не може никако прочитати што је уједно његово најјаче оружје и квалитет. По томе он је потпуно ван конкуренције и његов простор за политички маневар како на унутрашњем тако на спољном плану је неисцрпан.
Нико није 100% сигуран, ко је он уопште, да ли је радикалски плав или је жут, да је русофил или је европејац, јели велики патриота или човек неке стране службе. Ако је стране онда јели западне или руске или можда двоструки(?) плус је сад ту и питање Кине, посебно након Сијеве изјаве да Србију види као стратешког партнера са којим корача у будућност…
Некад даје изјаве као да је слуђен и лупета а некад врхунски политички писмене и са одличним прегледом игре.
Политика је вештина могућег, опет у духу претходног, нико не зна да ли лукаво даје све што му траже или даје оно што мора да би задржао оно што може. Да ли се западу предају ресурси капитулантски или им се тиме избијају адути да нас сатиру бомбама, санкцијама, ратовима јер би овде сатирали своје.
Једно је сигурно многе блиске сараднике сигурно није бирао сам а врло је могуће да су му многи наметнути као контролори.
Као и да је сам његово долазак преко Париског Риц-а компромис западњака са неким ко ипак представља народ у моменту када се видело да жути картел и његови деривати као идеја немају будућност у Србији или бар не под њиховом фирмом и имиџом.
Јак индикатор су Бирн и Крик, гласила страних служби која за једну сврху имају контролу уцене и латентни притиска на АВ- а што је опет јак сигнал да му не верују.
Једно је сигурно, ко год би се сутра створио на тој позицији не би смео(а ни могао) да води друкчију политику у старту јер није нас запад оволико покоравао и улагао своју памет и новац да би нас преко ноћи препустио слободи.
На крају једна од најбољих ствари код њега је то што је либералним западољупцима у Србији избио најјаче адуте. Готово сви су му се продали и покорили и тиме се делегитимисали и до сржи
Да, све време трају покушаји спашавања еU/NATO сатније или барем њихове контролисане замене подобним намесницима уз избегавање могућности одговорности и сведочења пред надлежним органима (тзв. хашка одступница).
Иако појам „обојена контрареволуција“ просто мами приличнији назив је „обојена конволуција“, јер је злочин по себи вапај за слободом (од борбе смо далеко) на било који начин повезати са контра/револуцијом.
@можда сања
Кроатизација није мистерија, ту је баш све познато и никакве везе нема са политиком.
Пре читања великог приложника сваке власти Антонића и неких коментара, мислио сам да је АВ оличење зла, подмукло болесно и изопачено створење. Сада сам схватио да је све то глума и да је предаја Космета, уништење домаће индустрије и привреде, јавна дозвола за гажење аутомобилима пешака који се нађу испред, употреба палица за разбијање лобања, пребијање немоћних стараца у притвору од стране високих функционера полиције и слање у болницу ради операције, убијање деце испод надстрешнице, остављање Новог Сада без воде и жељезничке станице пола године, рушења плафона у свим реновираним учионицама и понекој болници, давање милиона евра за француске авионе којима ће управљати искључиво Французи, енормно богаћење искључиво припадника српске назадне странке, прелазак целе СПЦ у унијате и предаја свих цркава грађених од стране часних српских царева и краљева неким фиктивним македонцима, уф уморих се, дакле сада ми је јасно да је све то за наше добро да нас више не би бомбардовали. Значи све је било глума, час луд, час виспрен и премудар ( ето неук мислио сам да су то симптоми шизофреније). Мени је (а нисам професор) ипак уместо 20 година проучавања, све било јасно већ у рано пролеће 2001. Хвала вам друштванце на покушају да ми слепцу отворите очи али џабе кречите. Ствари које се око мене дешавају отварају ми очи, а вама је место у ћациленду – треба још доста да учите, обојени или не како год хоћете. На жалост на том сте политичком нивоу.
Текстове овог човека не читам већ неколико месеци.Човек је класична ******* која се продала режиму а сада би да глуми неку средину. ******* ************* ****************
Antonić je pod stare dane postao ĆACI..regresirao je..vrv iz materijalnih razloga. A bio je dečko koji obećava.
Sta je 5. oktobar,И шта пуковник је Јевтовић погрешно рекао са Путиновим ратом у Украјини,да му треба пола милиона војника.Видимо да за три године Русија је напредовала брзино пужа.Само 8 месеци им је требало да истерају Украјинце са своје територије.вама је место на скупу Јеховиних светока на ТВ HAPPY.Тамо већ годинама проричу пропаст запада и стварање руско православно капиталистичко комунистичког праведног царства.
nije u stanju da razume ni jednu jedinu recenicu:“ …pukovnik Jevtovic…, 2014 izracuno da Rusiji treba 500 000 vojnika za Ukrajinu, IAKO (izmenjeno je „a“, posto je komentatoru preteska za razumevanje funkcija ovog veznika) je Trecem Rajhu je trebalo preko 2 000 0000 za MANJU Francusku…“! I, onda, valda da superiornost svoje gluposti jos ukrasi prostaklukom, napise nesto o TV Hepi na kojem gleda svoje bivse heroje, likove koje su objasnjavali kako ce Ukrajina pasti sledece nedelje, pa sledece, a pre toga pricali o pravoslavnom carstvu, a pre toga o Evro-azijskoj uniji, a pre toga…, pa kako se sve to oduzilo, sada ih mrzi, a sutra ce ih opet voleti !!!!???? Ta kombinacija, toliko privlacna Srbima, SMRADIKALSKA kombinacija gluposti i prostakluka, donese mu jos, za sada, 9 ******* da podrze njegovo „tumacenje“ recenice koja ima sasvim suprotno znacenje od njegovog „tumacenja“! Ako sa tim povezemo njegovo prethodno „misljenje“ o Antonicu, takodje glupo i puno prostakluka, jasno je koja glupost i prostakluk ga danas privlace, a iz kojih je potekao!
Setimo se da je Antonic pokusao da izmisli svoje rugalice tipa „caci“, kao sto su bile „masnokopitari“ ili „susi stado“, kao odgovore na rugalice „krezubi“, zderaci parizera“, a koje je u politicki govor uvela prozapadna strana. Zasto? Antonic je osetio proces infantilizacije koji se sprovodi u drustvu, a koji u svom fundamentalnom obliku podrazumevao masovnu nezaposlenost (i otvaranje kladionica), vezivanje zaposljavanja za drzavu, ukidanje vojnog roka, smanjenje gradiva i kriterijuma po skolama i fakultetima, produzenje zivota sa roditeljima, a sto se sve resava ili ulaskom u vladajucu stranku ili emigracijom, a sa kojim zajedno ide proces depolitizacije koji je u politickom zivotu istisnuo politicke programe, a uveo aferastvo, etiketiranja, vredjanja i infantilno ismevanje prijemcivo velikoj vecini nase stada. Srednjoskolci i, takodje, srednjoskolci, ali na studijama, su samo otelotvorena sinteza depolitizacije i infantilizacije. Sada od politike imamo bukvalno skolsko dvoriste u kojima se jedna grupa devojcica ruga drugoj, a ostali mole boga da budu primljeni u neku od tih grupa. Ovako stanje se obicno okonca, ne institucijama koje rade svoj posao, vec „uvodjenjem reda“.
Debilno ruganje nekom „caci“, kao da smo u filmu o nekoj americkoj srednjoj skoli, guranje „patriota“ na marginu politickog, a onda njihovo pustanje da i oni budu deo grupe devojcica koje se rugaju „caciju“, umesto da se njima rugaju kao „krezubima“ „jedacima parizera“, sto ovi sa olaksanjem prihvataju, podseca na sudbinu „Dveri“, kada ih je Djilas pustio u „opoziciju’, a Bosko sa motornom testerom u RTS i razvaljivanjem skupstine postao najveci glupak i seljak i nestao iz politickog zivota. Tako ce i ovi patriotski glupaci i seljaci da se vrate u nistavilo i nastave komentarisanje, poput Draze Andjelkovica, kao da nista nije ni bilo, placuci dok jedu parizer sa oba zuba, sve dok ih „zapadnjaci“ i Vukadinovic, koji obelezava 35 godina izgovaranja recenice „stavljanje programskih razlika na stranu“, ne pozovu ponovo!
Inace, postoji drzava u kojoj su studenti dosli na vlast – Avganistan! Naime, Taliban je u prevodu „student“ i to verski, videcemo da li ce ovi nasi Evro-talibani uspeti isto, svakako tesko bez pomoci patriotskih glupaka!
<a href="void(0)" title="Свиђа ми се" rel="nofollow ugc"><br /><i></i><br />
</a>
<a href="void(0)" title="Не свиђа ми се" rel="nofollow ugc"><br />
<i></i><br />
</a>
<a href="void(0)" title="Свиђа ми се" rel="nofollow ugc"><br /><i></i><br />
</a>
<a href="void(0)" title="Не свиђа ми се" rel="nofollow ugc"><br />
<i></i><br />
</a>
Међу нама Србима се изгубила једна од најосновнијих добрих особина – поштовање.
Ако на патриотском форуму немамо поштовања за професора Слободана Антонића, онда значи да смо дебело заглибили.
Наравно, дебата је пожељна као и опнирање сваком мишљењу и ставу, али приземне дисквалификацијае и етикетирање некога попут профе, који је наш истакнути научних, суштински академик, заиста запањујуће.