Један коментар на текст Чедомира Антића: Тајна ребусна формула његове изворне организације G17+

Решење овога ребуса дечијег нивоа је следеће: година оснивања прве масонске ложе Енглеске 1717 (дакле 17+17) , а велико G ознака за врхунско масонско знање Геометрије, пише Драгон 

У колевци европске политике, старој Грчкој, темељи поретка се заљуљаше појавом учених људи који злоупотребом реторичких вештина могаше да лошију ствар представе бољом. Прозваше их софистима, и почеше их жестоко прогонити из јавног живота јер обесмислише својим мудролијама читав живот. У преводу, прост народ од памтивека зна да се од оне ствари пита не прави, али га софисти убедише да се може направити, и то не било која пита, него најбоља, и да је сви, тј. прости народ, требају са неописивим одушевљењем свакодневно кусати. У тој истрази плати главом ни крив ни дужан и један од највећих икад, племенити Сократ. У лику и делу ових мудријаша обистини се древна Хераклитова мисао да МНОГОЗНАЛАШТВО НЕ УЧИ МУДРОСТИ.

Ево и ми добисмо нашега софисту, велеученог госп. Антића.

Немајући жељу да и даље слушам његове HAPPY TV мудролије, само да га подсетим да смо ми као мали ђаци у дечијим новинама решавали дечије ребусе који су имали једноставну, дечију логику решавања, те нам захваљујући тој стеченој вештини није било тешко да одгонетнемо тајну ребусну формулу Антићеве изворне организације G17+. Решење овога ребуса дечијег нивоа, а које за дивно чудо никога није интересовало је следеће: година оснивања прве масонске ложе Енглеске 1717 (дакле 17+17) , а велико G ознака за врхунско масонско знање ГЕОМЕТРИЈЕ.

Топао анархо-пленумско-конспиративни поздрав за брата Чеду и све наложенике из његове ложе.

Коментатор с надимком Драгон



Categories: Гостинска соба

Tags: , , , , ,

11 replies

  1. Данас 2025. у Јозефштату (бивши Београд) унук титоистичког пуковника Милована Радисавова Антића 1919-1992. из Пирота Чедомир Душанов Антић 1974. подржава да ликвидатор Србства Александар Анђелков Вучић 1970. из Бугојна ликвидише васцео живот у Србији и вечно отрује земљу Србинову.
    Оба наследна титоиста сложно подржавају решење Четвртог конгреса Комунистичке партије Југославије у Дрездену (бивши Дрежђани) 1928. да међудржавна граница Велике Ендехазије и Велике Бугарије је србска река Велика Морава.
    Одани (из)гоји лондонске кабале.

    38
    10
  2. Захваљујем вам на разјашњењу. Одувек сам се питао откуд такав назив G17+. Чак и многи наши „аналитичари“ нису давали рационално објашњење за тај назив.
    Исто тако ми често није било најјасније одакле професор Антић наступа.
    Још једном хвала и радо би прочитао још оваквих објава са ваше стране.

    35
    5
  3. “ G 17 +“ је ипак само назив/име једне скупине, групације од
    17 неких покрета, удружења, невладиних организација и партија…
    па све то смешано, САБРАНО, је збир 17.
    Нема ту никаве мистике, окултног, магијског, масонског, јер све је
    сабрано скоца и конопца, сведено на један заједнички именитељ
    – ЗБИР ГРУПЕ од 17 сабирака – „G17+“.
    Ако те мистике, окултног, магијског или масонског нема у називу
    “G8“ (“Групе 8“), 8 најмоћнијих земаља света, што би то било у називу
    ГРУПЕ „G17+“, некаквих политичких патуљака и анонимуса.
    Очигледно је да је ту било много више сабирака од 17 и зато је
    остатк осталог остака – ђутуре – подведен под то фамозно “+“ и
    задовољена политичка сујета све те камариле.
    Кога је од њих интересовала примена ГЕОМЕТРИЈЕ у масонској
    симболици да би назив своје партије био некакв масонски ребус?
    Њихов превасходни интерес није била ГЕОМЕТРИЈА, већ
    АРИТМЕТИКА – што више одузети (“-“) од дражве и народа и све то,
    што више, сабрати (“+“) у свој џеп.
    Тест су имали на изборима – покрали, минусирали („-“) гласове
    Милошевићу и додали, плусирали (“+“) групацији ДОС-а.
    Кроз приватизацију је то до коске огољено, и наставља се
    до данашњих дана.
    “G17+“, уз дужно уважавање решеног ребуса – „ГЕОМЕТРИЈА
    17+17“ – ипак, значи: „ГАНСТЕРАЈ 17(орице) +“ (а може и
    без наводника).

    31
    11
  4. Да се вратимо теми. Интересантна је та прича о симболима. Да ли је заиста тако, тешко ћемо утврдити, али то само значи да је можда тако, што значи да није извесно ни да није тако. И овим бих завршио причу о симболима која је ипак секундарна. Примаран је софизам који је аутор нагласио, и који Антић у својим наступима нештедимице користи. Ако је масон утолико горе, али не мора бити масон да би био штеточина и мутивода. Не мора чак ни свесно то да чини. Овде је примарно реч о томе. Човек је на крају своје чудне каријере одлучио да помогне дављенику да се спасе, томе коме помаже помоћи нема. Само заједно пропадају. Некад људи пропадају и због чисте глупости, ма колико знања имали.

    13
    7
  5. Коментар: У одбрану аргумента – не ребуса
    Допадљива и на први поглед духовита теорија о G17+ као масонском ребусу је можда занимљива у кафанским причама или на маргинама интернет форума. Покушај да се уважени историчар и универзитетски професор, Чедомир Антић, сведе на „софисту“ који „мудрује“ са HAPPY TV, више говори о (не)озбиљности аутора коментара него о самом професору.
    Антић је у свом тексту изнео критичку, али утемељену анализу једног облика политичког активизма који се крије иза нетранспарентности идеолошког екстремизма и организационе импровизације.
    Позивање на античке софисте као аналогију није без основа, али се овде употребљава изричито као замена за аргумент. Ако су софисти у антици били проблем зато што су обмањивали јавност реториком без садржаја, шта онда рећи за политичке покрете који не нуде никакве јасне одговоре, већ само „лепе жеље“ и декларације о победи?
    Антић не брани власт нити њене пропусте – он указује на то да се један покрет, који жели да буде политички релевантан, мора подвргнути истим критеријумима критике као и свака странка. Без тога, пленуми и блокаде остају на нивоу школске драме у којој глумци одбијају да пређу у озбиљно позориште.
    Што се тиче алузија на масонство – оставимо их фантазмагоричним документарцима. Ако желимо озбиљну расправу, онда се држимо историјских чињеница, политичке реалности и аргументоване критике. Ту, свиђало се то некоме или не, професор Антић стоји чврсто на терену разума и академске одговорности. Ниједан од оних који на овом сајту негативно коментаришу његов текст о блокадама не може аргументовано да оповргне исправност професорових ставова, већ се искључиво баве његовом личношћу што је искључиво израз њихове немоћи и интелектуалне незрелости.

    13
    29
  6. @Ивана
    “Антић је у свом тексту изнео критичку, али утемељену анализу
    једног облика политичког активизма који се крије иза
    нетранспарентности идеолошког екстремизма и организационе
    импровизације“

    Све је то лепо речено, али само за једну страну – блокадере, а било
    би коректно, да на исти начин, да “утемељену анализу“ режимског
    активизма/екстремизма, режимске нетранспарентности и
    организационе импровизације.
    Ово друго је изостало, и с правом се може рећи да је “пристрасан“.

    „Чедомир Антић: Блокадерски програм“
    Сада се може очекивати и наставак: “Чедомор Антић: Диктаторски
    програм“!
    У одбрану „разума и академске одгворности“ (Ваши наводи), проф.
    Чедомир Антић је дужан да се осврне и на “Диктаторски програм“
    владајућег режима, у лику Александра Вучића.
    Ако то не учини, не могу се оспоравати негативни коментари
    на његов рачун.
    Блокадерски програм је последица стања у Србији, а узрок је
    диктатура режима.
    Блокадерски пограм је реакција на акцију диктатуре режима.

    26
    9
  7. Код нас су се смењивале идеологије на власти: национал-социјализам/популизам, технократски либерализам, европеизам, неопопулизам + ауторитарни либерализам, … Мењале су се заставе, али су и ведете мењале странке прелетањем, правиле су се непринципијелне коалиције, такмичиле странке са небулозним програмима, пљувало па лизало. И колико год тај циркус изгледао шарен, чудан, разнолик, заправо све време је исто.

    Ми имамо политику строгог континуитета и строго контролисану политику.

    Основне одлике које су „красиле и красе“ сваку власт су: корупција, раслојавање и слабљење средњег слоја, страначки утицај на институције, непотизам и негативна селекција кадра на кључним позицијама, клански капитализам, „буразерска“ економија, контрола медија, задуживање код страних поверилаца и укупно колонијалан међународни положај (наша јефтина радна снага, тржиште за страну робу, продаја природног богатства).
    Све ово наведено „краси“ у до сада невиђеним размерама и владајућу странку и актуелну власт, која није, због континуитета, правно процесуирала никога из претходних гарнитура (осим неубедљиво Мишковића са познатим епилогом).

    Па зар није логично и потребно да Чедомир Антић критикује власт? За то је имао времена бар последњих 10 година, а посебно сада, када је већини свега преко главе.

    Не. Чедомир Антић се устремио на могуће носиоце промена, на младост са народом, који управо траже одговорне за корупцију, опструкцију институција, контролу медија … Не, зато што је Чедомир Антић контролисани демагог и софиста континуитета.

    27
    5
  8. Већ други пут администратор истиче мој коментар као засебан чланак. Да сам припадник лихварске цивилизације, па да тражим и ауторска права хахаха.Срећом нисам, нити ћу бити. Још једном велико хвала на овој за мене изузетној части.
    Свако добро овоме сајту, и свим његовим пратиоцима, свима који славе моју славу Ђурђевдан, срећна слава .

    10
  9. @Драган Славнић
    @природно телигентан
    Заиста би човек морао да буде и слеп и глув а да не примети аномалије владајућег режима. Професор Антић је више пута у својим гостовањима говорио о томе и сам је нагласио да је политика владајуће партије довела до кризе у друштву. Притом је био врло јасан: „Не треба поредити студентске протесте против Милошевића и ове садашње. Милошевић је покрао изборе, после чега је уследила реакција студената и народа, са јасним захтевом и циљем. Вучић је победио на изборима вољом грађана, и те изборе су сви признали. Власт не треба мењати на улици, већ на изборима.“
    После упада на предавање професора Антића од стране студената који чак нису ни били студенти Филозофског факултета, а који су ушли са заставама са крвавим шакама и повицима декану Синанију: „Зар се нисмо договорили да нема предавања?“, професор је био приморан да прекине своје излагање. Укинута му је слобода рада и кретања, тако да се с правом запитао: „Зашто је укинут студентски парламент? Ко су ‘пленуми’? Ко стоји иза њих?“
    Сада, после толико времена, постављам и себи и вама једно важно питање: зашто је студентима требало шест месеци да артикулишу захтев за изборе? Уместо да им то буде први и најјаснији захтев, гледали смо блокиране факултете, закључане амфитеатре, скакање по улицама, бициклирање до Стразбура и шетње до Брисела. Јер што да не, револуција изгледа боље на Инстаграму.
    Исто тако, заиста би човек морао да буде и слеп и глув а да не види да та наша „младост“, која је на Н(ДХ)1 и Новој С(С) уздигнута на пиједестал идолопоклонства, ужива снажну подршку војвођанских аутономаша, хрватских усташа, муслиманских радикалних кругова, Милогораца и Аљбина Куртија — који од Србије тражи „потпуну демократију“, а истовремено хапси Србе због објава на Фејсбуку. А сада нашу младост, ни мање ни више, поздравља и С. Н. Бартулица из Европског парламента који им дословце поручује да је лепо што се интересују за „еуропске вриједности али да то подразумева и признање кривице за све што је Србија учинила Хрватској“! Изгледа да је нашим „борцима за ослобођење институција“ и он дражи од „ненадлежног“ пошто су остали до краја седнице.
    На крају, намеће се суштинско питање: да ли је блокадерски програм „само реакција на диктатуру“ (Драган Славнић), или су ово дубоко политички мотивисани протести који, под плаштом европских вредности, заправо раде на дестабилизацији и унутрашњем разарању наше државе? Ако је тако, онда је професор Антић стопроцентно у праву јер је јасно и недвосмислено указао на то да су блокадери у ствари ништа друго него тројански коњ опозиције којој је једини циљ да сруше владајући режим и да опозиција дође на власт не изборима, већ притиском улице, хаосом и страном логистиком. То је био циљ чувеног Дана Д, 15. марта, који је доживео фијаско. Био је то велики замах руком и ништа. Једна велика раздрагана маса карневалског типа. Требало је измислити звучни топ како би се прикрио пораз и како би се задржала пажња јавности. А када ни то није упалило, онда су прорадили магични бицикли и шетње по Европи, блокада РТС-а и на крају су пале све маске: ипак је све био параван за политику. После шест месеци студенти се сетили да се организују у политичку партију. Не зна се ко су им лидери, какав им је политички програм али ако не победе, рећи ће да су покрадени на изборима и ући ћемо у ванредно стање.

    4
    19
  10. G у масонској симболици означава „Гениј“, а не геометрију… „Велики архитекта универзума“ је у истој традицији често приказиван окружен шестаром и лењиром, али то не значи да је он геометар нити да је геометрија означена као врхунска наука. Зидарима је архитекта бог (намерно малим словом).

  11. @Драган Словић
    Рекли сте: „Чедомир Антић: Блокадерски програм“
    Сада се може очекивати и наставак: “Чедомор Антић: Диктаторски
    програм“!
    Ето прилике за „Стање“ да понуди г. Антићу да изнесе свој став о „Диктаторском програму“ на овом медију. Јер, више пута је указао да му то није могуће на „опозиционим“ медијима типа N1, Danas, Vreme, Nova S..
    Један јавни позив одавде „мења све“…
    P.S.
    Критикује власт Антић, и то не увијено, али то се губи у преношењу његових исказа у медијима који подржавају режим..

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading