Наше није да победимо, то је Христово – наше је да устанемо. И управо су то студенти учинили, то за шта ми нисмо били способни. И тако се испуни стих из Небеске Литургије: „Засија се лице Србиново“
Са студентског протеста (Фото: Јутјуб/Снимак екрана)
„Од чега су нас то студенти ослободили?“, питају уштројени мудраци, који слободу не би препознали ни да им Дух раскује ланце (него би их још сами брже-боље увезали, пре но примете чувари, да не испадну бегунци од Закона и нарушитељи Логорског Устава).
Ослободили су нас од застиђа ропске покорности, несрбске рајетинске мизерије – од патетичног сентимента „ћути, не таласај, може да буде горе“.
Они су дигли главу – уместо свих нас погурених, потуљених и понижених, којима је кичма окоштала у кифосколиотичкој грби покорности сатанистима, па главу не можемо да дигнемо и кад бисмо хтели и смели – и пљунули у лице Левијатану.
Па и ако Левијатан од тога неће пасти, то је већ славна победа: баш као што се победа Хришћанина састоји у формалном прикључењу Устанку против Зла, када он у чину Крштења ритуално пљуне на Сатану.
То је ултимативна Побуна против Мрзости, мрзости опустошења на месту светом, у Србији Христовој: против гадости, дегенерације, лажи, против тираније сатанистичког шљама, против затирања Духа и уринирања по мозгу, против ругобе и поруге живота.
Христова застава на студентском протесту (Фото: x.com)
То је побуна, симболично, против свих надстрешница које су се као црно крило палог анђела надвиле над проданом Србијом и заклањају од Сунца Правде – не само напредњачке која је реконструисани наставак брозовско-озновске комунистичко-усташке, него и европске, и натовске, и кинеске, и риотинтовске, и надстрешница социјалних служби и СЗ(лочиначке)О над србским породицама и србском децом… и оне највише и најтананије, саткане од кемтрејлса (па чак и оне грчке надстрешнице на поповским камилавкама, дизајниране у стамболској Фењер-маали…).
Речју, то је побуна против нечистог духа што све гади, и гради атмосферу данашњице, „атмосферу у којој мрамор трули“ (речима једног умног зрцатеља доба Апокалипсе). И наше ту није да победимо, то је Христово – наше је да устанемо.
И управо су то студенти учинили, то за шта ми нисмо били способни.
И тако се испуни стих из Небеске Литургије: „Засија се лице Србиново“.
А што за тим не „замириса Србија тамјаном“, и што секвенца не крену даље, до зацарења Милости и Поштења, студенти неће бити криви. Тај део је до владика и попова, оних народних вођа и главара што су „Вјером ослабили“ (али не и вером у државно руководство и екуменско јединство), у чијим су раслабљеним рукама кадиониоце. Ипак, парадоксално, те руке још имају довољно снаге да пред студентима затворе и закључају тешке двери Храма – пред којима они стајаху као студент Философије Растко во времја своје (али који је, за разлику од њих, имао кога да му их отвори).
Нови Срби су заборавили, тачније никад нису ни знали, али студенти су (се) – колективно несвесни(м) – (о)сетили: власт је једна од Светиња живота. Као Образ, као Сој, као Истина, као Правда… која држи села и градове. А Правду, која са Неба долази, управља Власт.
Наше генерације Власт никад нису виделе; о њој су појединци евентуално нешто сазнали апстрактним знањем из епских песама и историјских књига, али смо сви пре тога с млеком научени и увежбани да се покоравамо антивласти (и световној и духовној) – власти која није само безакона и незаконита, него управо антизаконита, и антихристовска.
И у овом позном часу Апокалипсе, кад се последње невидљиве жице Антихристовог е-концлогора закивају и капије затварају (свечано, уз присуство црквених високодостојника), Срби младићи и Србкиње младице су као нови живићи из старог живог Корена високо дигли главе – да Змији која је зинула да их прогута пљуну у уста. И урадили су то – епски, велелепно, на призор целом свету.
Mladenovac 🇷🇸 pic.twitter.com/jA2EYhY4nb
— Шумадинка ⛰️ (@suma_blista) February 12, 2025
После тога, што се мене тиче, могу и да кротко као јагањци стану свезани у строју чекајући на свој ред. И да, евентуално, још љубазно кажу џелатима оно традиционално србско: „Не трошите дах, за мало вам га је остало – већ радите свој посао, да вам се од плате не одбије.“
Наши Преци су имали Заједницу, и благодарећи њој су живели.
Ми, бродоломници, Заједницу немамо. Али живимо жудњом за њом, и благодарећи тој жудњи, која је жудња за истинским животом, налазимо силе да пливамо до Краја (тј. Обале, Есхатона), где је једина истинска Заједница.
Ови млади, јуначни пливачи, триатлонци Свете Тројице, су нама старима и уморнима, већ дављеницима, посведочили да Обала није предалеко, и осоколили нас да не спуштамо ослабеле руке – јер имамо рашта и пливати.
И хвала им на томе – ђе чули и ђе не чули.
Categories: Гостинска соба
Амин, Буди, Буди!
Погрешно расуђивање,незнање. Не могу робови некога да ослобађају пре него што ослободе себе. А студенти су корисни идиоти ,робови овог система вредности који их је обликовао и фанатици односно кичма капитализма.
Студенти и ђаци/средњошколци су први ешалон који је на себе примио
сатанистичке нападе режима – прозападне позиције и опозиције – и
сада је на реду други ешалон – родитељи, бабе и деде, и остала
многобројна родбина студената и ђака – да наставе борбу где су
њихова деца и унучад стали, и заједно протерају непријатеље из Србије
– “Божијег ограђеног имања“.
И не само протерају, него и гоне – до последње снаге и животнога
Божиејга даха!
На то подсећају и обавезују рећи Митрополита Филарета Московског:
“За непријатеље своје (личне) Богу се моли; непријатеља Божијих
се гнушај, а непријатеље Отачаства САТРИ!
Зашто је вредно и важно бити у саборном слагању и заједничарењу са Евсевијевим осећањем закриља дечијег ослобођења? Зато што је овај празнични покрет дечијих душа и духа – жртва откупљења и жртва покајања. Србска деца увиђају, сведоче свест о злу! Отуд покајање, отуд жртва, жртва самоспознаје, макар и била несвесна та многоцена свест о злу! Несвесна од младости, али је ЖИВА, ДОСТОЈАНСТВЕНА. Достојанство је СЛАВА човекова. „Тежак вијенац“ , а не тек украс, дубока самосвест православне душе да је за појаву зла у свету крив само човек, те да се зло отклања само личном жртвом, јер је човек „Цар Земље“! Наша дивна србска чељад заслужују „Свештеног поету“, но се ради нас,који нисмо као деца наша, поета не пројављује…
Младо се дрво савија. А ова младост корача усправно. Остаће праве кичме и кад буду имали сто година.
Право
Исправно
Собом
Усправно
Путевима
Који воде
До слободе
АКО НЕ ПРЕПОЗНАМ
Јао снаге !
Јао тежине !
Јао истине !
Јао висина!
Јао бисерја
одасвуд !
Јао знакова
чистих !
Јао судбине
у јагањцима !
Јао моћи
у благости !
Јао бескраја
у једноставности !
Јао, зар да смем ?
И зар да не смем ?
Зар да заспим, да не бдим ?
Зар да дишем, зар да не препознам ?
Јао, зар да светлост,
бдењем
не сабирам ?
Драган М.
Евсевије, брате, хвала на овом дару.
Дошла претпоследња времена.
Пилићи какоћу, кокошке ћуте. Секташи „бране“ Цркву од „злих“ епископа.
Овце блеје, заглушују оштрење очњака вукова који напунише тор.
Баук масовног лудила лебди над Србијом.
Наша деца неће да уче. Она хоће да протестују. То и чине.
Урушише школски систем на универзитетима, а да не заостану за идолима новог српског поретка, острашћени млађи родитељи укинуше детињство сопственој деци истерујући наставнике из основних школа.
Не питају има ли неко противан. Хоће ли можда неко у школу? Да научи да чита и пише, па и неку паметну да чује.
Да се мало образује. Али не, какав образ? Ко данас мисли на образ кад је ту длан!?
И то какав, црвен, крвав. Док дланом о длан, кад оно, Србија се умирити неће.
Хоће, хоће, а пре тога ће се уморити, од разјарене мржње и пакости, од свакодневних криминалних непочинстава гомиле која не зна ко је и камо води, али непогрешиво јури ка бездану.
Масовна психоза обузела је Србе, као јато отровних скакаваца, као легија невидљивих гадаринских злих духова.
Не призивају Србљи Господа у помоћ. Напротив, хуле на Цркву његову.
Непријатељ одавно није пред вратима. Ту је међу нама, пленумско-курвињски прикривен.
Притајио се. Чека се на миг.
Да падне прва крв (онако „случајно“), а онда наступа крвави пир, сан свих мрзитеља Срба.
Превазиђене су и јаме и каме, вешала и врбе, сада ће Србе на Србе.
У памет се Срби, не ваља вам посао док вас непомјаник води.
Свака ти част Вили на коментару !Истинско расуђивање.
Читам и не могу да верујем. Лажни монах , онај који не признаје србску православну Цркву, два пута крштен, дошао код своје ”бивше и заблуделе” Мајке Цркве да вернима соли памет…
Какво лицемерје !
пс: Е Борисе , Борисе, за кога се ти бориш ??!!!
Хоће, друже Вилибалде, хоће деца у школу, но се ти не запита код кога у школу. Код професора чија је плата мизерија, ни републички просек?
Длан је црвен кад се непомјаниковој секти образи од стида не црвене, јер то нити образа има, нити за какав стид зна. Само брже, јаче, више, за себе и своју децу (коју мудро селе у иностранство), за све што је гладним ****** прављено и до судњега дана се наситити не може.
Неће се Србија умирити док сподобе попут лика јајетом у главу погођеног не буду седеле у ћелијама. А тај је само средњи ешалон, букагије има да носе и они изнад, и они испод њега у ланцу исхране. Уз јавна и опширна признања злодела и преступа, која се морају емитовати у ударним терминима на телевизијама с националном фреквенцијом. Баш као што је радио револуционарни Иран ’79.
Бездан је сад, излазак из бездана је обавеза. Никад већи олош није зајахао Србију, попунио шематизам и узурпирао све, ама баш све полуге моћи. Једино препустили Медијану, инсистирао Хил за свог другара доктора.
Не брани ти, друже Вилибалде, цркву српску. Ако је могла да ћути док је нарко новац постајао мера свих ствари у Психовој Србији, ако је није узнемиравало што Украјинцима лиферујемо оружје да би убијали Русе и Белорусији уводимо санкције, ако је на шиптарско „не може преко границе“ (јер су то Психови административни прелази) једини одговор да се лимузина окрене назад за Београд, ако није повела литије против педербала, онда и њој следи период промишљања и окајања грехова. Питаће их људи „где сте били кад сте нам били потребни“. Шта ће тада одговор да буде? Ево, и Давид, веселник, види у студентима усташе, па то је прави архипастир!
Непријатељ, наравно, није пред вратима, ено га на Андрићевом венцу, у влади, скупштини, по општинама, агенцијама, државним предузећима, фондовима, службама, на трибинама, директорује, начелникује, шефује, стражари по месним одборима, зида по Београду и Златибору. Михиз је одавно рекао шта се ради са дрветом неслободе. Ко је мислио да је оно сломљено, преварио се. Сад га ваља претестерисати и потом му корен ишчупати, ништа мање.
Овакав шљам, овакав социјални талог више никад не сме да се уздигне до одговорних улога у земљи и друштву. Лустрација, свакако. Робија, заплена имовине, лишавање грађанских права. Ови има да искијају за све који су се, нажалост, провукли. Нису једини криви, али су најпоганији, најпокваренији, најхалапљивији и најбезочнији. И зато је правда што ће патити.
Тако је, брате Евсевије!!! Учинимо што стоји до нас, а остало ће Бог да надомести!!! Узми Крст свој и пођи!!!
Губернаторе, ваше превасходство, видим да сте се уживели у улогу судије. Не знам ко је све „најпоганији, најпокваренији, најхалапљивији и најбезочнији“, има их сигурно у свим правцима, али видим да сте ви најрадикалнији. Читам ваше судове и пресуде које гласе: „Овакав шљам, овакав социјални талог више никад не сме да се уздигне до одговорних улога у земљи и друштву. Лустрација, свакако. Робија, заплена имовине, лишавање грађанских права“. Као да читам објаву комитета новоуспостављене револуционарне власти. Најежих се. Фале још само преки војни судови и стрељачки вод. Али, знам, то не најављујете, у то ћете се тек претворити. Јадна нам мајка свима од тако преданих бораца за правду и слободу, а које на време нисмо прозрели шта ће и какви ће бити. И тако кроз читаву историју … Брука!
Шта ћете, Зеко, такав је губернаторски посао. На љуту рану љута трава, а према овима бих имао милости таман колико су и они имали милости за све који се нису укрцали у воз и хистерисали у славу вољеног им Психа. Таман колико су милости имали према свима које су понижавали уцењујући их за привремено или стално запослење, за глас уз фотографију личне карте. Према онима које су побили (набрајам из главе: Савамала, Цвијан, О. Ивановић, Дољевац, хеликоптер, Дубона, пасарс, надстрешница), или онима чије су животе не трепнувши намеравали да упропасте ископавањем и прерадом литијума. Дакле, погодили сте – нимало.
Посебно вас је жацнуо део који цитирате? Што? Не држите да је то потребно? Па, видите, јесте, да се не би никад више поновили Мића Грчић, керамичар Сантос, краљевачки магнет за жуманца, Менгеле из Инђије, порно просветна инспекторка, ваздуплохов, кондуктер Мортадела, др Кон, Дарија, кафе куварица као министарка екологије, итд, итд.
И мало сте промашили тему, нисам ја револуционар, већ реакционар. Једина револуција коју признајем и призивам је контрареволуција. То ће рећи, бела. А како је овај неморални шљам закономерни наследник Титових шумаца, онда је ред да њих поткачи беспоштедни „бели терор“.
Мене немате шта да „прозирете“, нити ће бити икаквог претварања, ја свој „програм“ објављујем и њега се држим. Нисам вам ја напредњак да најавим да ћу исправити неправде и покваренлуке жутог предузећа, а да онда искористим све њихове измишљотине и подлости, само брже, јаче, бахатије и простачкије, јер другачије не умем.
Ако су освета и терор ваша политичка филозофија правде, која је онда разлика између вас и црвених терориста?
Биће да су тешки стрепња, страх и трагови гриже савести ако се правда и спровођење правде осећају као освета! Ништа се неће догодити што напредњакси и њихов олошки врт нису заслужили. Иначе, треба да све ово прође уз „пуј пике не важи“ и „мало смо се занели, нема везе, ‘ајмо на пиће“? Па да за коју годину опет узјаше нека ходајућа збирка Ф дијагноза? Неће да може… Ено и неких осам аутобуса херојски удари цурик данас код Сврљига. Још једно место се уписа после Богатића, Раче и Краљева, а богме је забавно и у Петој београдској… Не марим ни најмање за Јова Бакића, али пророчанство му се остварује.