Данас можемо видјети како дјеца уче родитеље, студенти професоре, ђакони епископе, свештеници патријарха, а вјерни народ, збуњен надменошћу оних који би да исправљају сваког сем себе, и сам постаје збуњен
Фото: Епархија бихаћко-петровачка
Дани, којима смо од Бога даровани, и цјелокупно вријеме у којем се одвија наше овоземаљско трајање имају смисао за нас хришћане само онда ако их обојимо сопственом вјером, трудом и љубављу, ако се загледамо у себе и своје слабости са жељом да их свакодневно исправљамо, да будемо бољи него што јесмо.
Ипак, како у јавној сфери тако и у породичним и пријатељским круговима најгласнији су они који непрестано критикују све и свакога, без сагледавања себе, својих грешака и лоших поступака. Томе нас нису учили Свети Оци, већ ово наше „лудо вријеме“ у којем себи свако даје за право да суди онима изнад себе. И Сам Господ наш Исус Христос у Бесједи на Гори поручује лицемјерима овога свијета: „Извади најприје брвно из ока свога, па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата свога“ (Мт 7, 5).
Епископ Сергије: Ко је проклео Александра Вучића да мора да трпи и ударце изнутра
Тако данас можемо видјети, чути и прочитати како дјеца уче родитеље, студенти професоре, ђакони епископе, свештеници патријарха, а вјерни народ збуњен надменошћу оних који би да исправљају сваког сем себе и сам постаје збуњен у доба интернетске вјетрометине у којој свако може рећи све без обзира да ли је то што се каже тачно и било коме корисно.
Ауторитети се намјерно газе, ниподаштавају и лажно клевећу, јер и јесте задатак Нечастивог да обесмисли све, па чак и Цркву Христову и њен вјековни поредак. Просвјетни систем је пољуљан, војска такође, па је још једино Црква остала да се поткопају темељи на којим је градила своју мисију више до двадесет стољећа.
У свакој кафани данас знају рећи шта би требао учинити руски предсједник, гдје гријеши амерички и сличне бесмислице које су преплавиле вријеме нашег постојања. А Господ, кад Му приђемо, питаће нас само за наше гријехе, за наше личне падове и посртања, а ми бисмо у овом вијеку исправљали свакога осим себе. Неће нас Господ питати ни за патријарха нити за предсједника, нити за епископе нити за министре, већ само и једино за нас саме.
Господ нас поучава ријечима: „Ако ли ти згрјеши брат твој, иди и покарај га насамо“ (Мт 18. 15). Насамо, да. Тако вели Онај Којег данас све слабије и чујемо и слушамо. Није Господ рекао да идемо на интернет и да мудрујемо онима који су изнад нас у било каквој овоземаљској хијерархији, већ да искључиво исправљамо само и једино себе! Никог више, ни оца ни браћу, ни мајку ни сестре, нити било кога од ближњих наших. А кад смиримо себе, смириће се хиљаду других око нас, како нас тихо поучава блажени старац Тадеј.
Његош је давно рекао: „Ко на брдо, ак’ и мало, стоји више види но онај под брдом“. Баш због тога требамо заћутати пред онима који знају више, дубље и боље, који имају шири увид у слику коју ми једва назиремо. Спустимо се у дубину сопственог срца и очистимо кукољ који нам гуши поглед у сопствену закоровљену башту нашег гордог духа. Или, што би једноставно рекао наш мудри народ: Гледајмо своја посла.
Извор: eparhijabihackopetrovacka.org
Categories: Преносимо
Оваквим инфантилним бесмислицама неки модерни ревизионисти тумаче да је хришћанство религија рoбова (или за робове).
После овог се запитам да ли је Папска вера јерес??
Послушањем су ђакони слушали свештенике, свештеници епископе а епископи Папу и дошли смо до „Незаблудивог Светог Оца“!?
Или да ли је Свети Марко Ефески можда требало да гледа и брине о свом брвну а не да води бригу о труњу у очима патријараха. Не стоји на брду а смета му унија!!
Не видех у овој причи да наш пастир испрвља себе?
Као што не разумем зар није наш посао да бринемо о настрадалим и осудимо одговорне?!
Опростите мени најмањем и најгрешнијем.
Заиста, тешко закоровљен и спарушен ум. Тешко народу (а тај народ смо ми, Срби) који има овакве вође, који су се дочепали „брда“ на којем мало височије стоје од осталог народа. Тешко народу којем овакву ликови треба да буду светионици! Његов савет нама, обичним смртницима је, може се сажети у неколико речи које рече песник: „Сељаче, гољо, ти си прах на поду, тегли и вуци и у јарму скапај“.
Овакве ****** стварају раскол у српском народу! Овакве ***** су нахушкале народ из Српске да дође и подржи сулуди митинг у Митровици, што изазива одијум у Србији према Србима из Босне.
Што се чудиш народе мој србски?
Тешко ти је да прихватиш да је наша Христова Црква утемељена са нашим Светим Савом окупирана од самих „духовника“ који би требало да те до Христа воде?
Погледајте биографије „наших епископа“ и видећете да су то припремани људи од раније.
Бирани су по подобности, не по духовности.
Ти си народе мој Црква Христова, иако они кажу за себе да су Црква.
Ти си народе мој на подли начин изопштен, а „епископи“ су изградили за себе непробојну папску баријеру да могу да безгранично чињењем и нечињењем да издају све што се може издати.
Но уздајмо се у Бога јединога!
Бацимо трговину под ноге тамо где јој није место, као што и Христос збацише тезгу!
Христос воскресе!
„Ко на брдо, ак’ и мало, стоји више види но онај под брдом“.
Тај који више види стојећи на брду, више је и одговорнији
за себе и оне под брдом!
Христос: “Коме је МНОГО дато од њега ће се МНОГО искати,
а коме је МНОГО поверено од њега ће НАЈВИШЕ искати.
Дошло је време да старији буду поучени пример деце
своје.
Пример су изгинула деце за Отечество на Кошарама,
која су се борила против спољног непријатеља, а данашња
деца – студенти и средњшшколци – се боре против унутрашњег
непријатеља и његових сардника.
Ако су деца са Кошара “мртви“ хероји, ништа мањи хероји нсу
ни наша данашња деца – студенти и средњошколци!
Подсећања ради:
“Ми се нисмо одрекли и мртви чувамо границу!“
Mртва стража са Kошара
(Стихови: Ненад Милкић; стихове рецитује: Миле Васиљевић)
Лутајући светом земљом,
где одавно нема мира,
пратио сам уске стазе
ловаца и пастира.
Од људи сам склањао се,
да зликовци ме не би чули,
пут жеља доведе ме
у ходочашће караули.
Ал’ превари ме Божје време,
мрак на путу ухвати ме,
зграду свету ја угледах
у сумраку, усред зиме.
Љубим зидове рушевине,
сузе не знам сада скрити,
ја по мраку не смем назад,
овде морам преноћити.
Ватру палим од сувог лишћа,
ту где беше спаваона,
полусрушен зид заклања,
не види се споља она.
Покушавам да се згрејем,
од студени док се склањам,
ипак, не кајем се што сам дош’о,
већ ноћима ја је сањам.
Вук се зачу у даљини,
и фијук ветра који дува,
а ја сам у планини,
не бојим се – Бог ме чува.
Глуво доба, поноћ прође,
тмина овде тајне крије,
док цео свет спава, снива,
тад се буде Проклетије.
Оживе караула.
Све утваре Бог да прости,
на њима су униформе
наше војске из прошлости.
,,Ко сте ви добри људи?,,
гласом страх се мени ствара
„Не бој се, ми смо стража,
мртва стража са Кошара.“
Тад угледах око себе
свако својим путем иде,
млади момци чедних лица
као да ме и не виде.
„Којим добром дође брате?“
тргнух се на глас дечака,
„овде ретко и дању сврате,
а камоли усред мрака.“
„Углавном су то шверцери
што беже из Албаније,
многи од њих што дођоше
не напустише Проклетије.
Али и њих је сад све ређе,
због тога је овде тама,
живи више не долазе,
сад припада она нама.“
„Видим наш си, нашег рода,
како си стиг’о довде,
Хајде реци сада нама,
Што си дошао? Шта ћеш овде?“
„Дошао сам“ – одговарам,
а срце ми од страха бије,
„да се Богу ја помолим
на месту ваше погибије.“
Тад утихну караула,
у свом су послу стали,
граничари тужних лица
у мене су погледали.
Уплаших се те тишине,
уз кичму ми крену зима,
као да сам и сам мртав,
стрељан њиховим погледима.
„Откуд знаш да смо мртви?“
проговара тад утвара,
па се смех заорио
одјекујући са Кошара.
„Шалим се. Знаш да јесмо.
Свако од нас у смрти спава,
али дрхтимо сваке ноћи,
бојимо се заборава.“
,,Ето ја сам имао мајку,
што је мене срећом звала,
на пут често гледала је,
мене није дочекала.
И имао сам трудну жену,
са њом сам снове снио,
родила је мени сина,
син ме није запамтио.“
„Видиш ли оног тамо,
сви му помреше кад су чули
да су му горе у планини
вукови тело растргнули.
А јауке које чујеш,
тај нам се вратит’ жели,
њега су још живога,
у ланцима к’о пса одвели.“
„Не жали нико од нас
што је свој живот дао,
ја бих се опет, кад бих мог’о,
за Србију жртвовао.
Али не желим ћутати више
о неправди што нас дави,
ми смо српству све предали
а српство нас заборави.“
„Гробови су расути нам
њих пазити нико неће,
кад нас наши забораве
ко ће за нас палити свеће.
Само другови што су живи
присете се током разговора
о данима заједничким.
Него брате сад’ ће зора,“
„Хајде крећи, брзо иди,
нек’ ти пут прође у срећи,
о нама пиши, причај,
ал’ више се не окрећи.
Не долази, не тражи нас,
легенда се речју ствара,
Србију поздрави нам
од мртве страже са Кошара.“
Пробудих се сав у зноју
од ватре тек дим оста,
присетих се прошле ноћи,
нека им је земља проста.
Палим свећу, Бога молим,
сузно око наду тражи,
ја вас нећу заборавити,
завет дајем мртвој стражи.
Слава палим херојима Кошара!!!
https://pravoslavljepzv.wordpress.com/2014/02/03/stradanje-maksimovo/
„Покушавали су да докажу како ради на издајству отаџбине, како вређа цара, да је следбеник Оригенове јереси, али он све оптужбе оповрже. После тога отидоше цару, и поднеше му извештај о несавладљивом јунаштву овога аве. И говораху: Максим је непобедив у препиркама, и нико га не може придобити за нашег једномишљеника, макар га и на муке ставили. – И преподобни би поново бачен у тамницу.
Нови оптужитељи га упиташе:
– Којој цркви припадаш: византијској или римској, антиохијској или александријској, или јерусалимској? Ето, све су те цркве с нама сагласне. Ако си ти дакле члан васељенске Цркве, онда буди у јединству с нама, да не би лутајући у изгнанству настрадао.
Блажени муж им мудро одговори:
– Христос Господ назва васељенском Црквом право и спасоносно исповедање вере. Зато и Петра назва блаженим што изрече такво исповедање, и обећа да на таквом исповедању сазида Цркву своју. „
Srbi iz Republike Srpslke su čuvari Srpstva i pravoslavlja, zaista zbiljski Srbi.
Pred njima možemo samo da se postidimo, a ne da ih optužujemo.
Ako su neki i podržali Vučića, to su uradili iz straha i brige za Srpstvo i Srbiju.
Bog ih blasgoslovio i dao im zdravlja, streće i svakog napretka, u teškoj brobi koja ih čeka protiv agarjana.
Сер*еј је члан Буловићевог и Вучићевог *** лобија. Питајте попове из Немачке зашто је протеран одатле.
Ко ће други притећи у помоћ кад је Психу загустило? Центаршут упућен из Бихаћа иде на главу бугојанском голгетеру, а ако овај неким чудом не поентира, ту је офанзивни разбијач из Лакташа и водићемо опет 5:0. У „причуви“ су и сада већ сениори, везисти из племена Шешељ и Драшковић. Нису физички спремни за 90′ утакмице, али ако устреба искуство, могу се убацити у игру за неки завршни потез који ће преокренути резултат.
Само за меланиј: још ако епископ Сергије и сва његова паства улете на бирачки списак у Србији, макар с боравиштем по вождовачким трансформаторима, моћи ће да „из страха и бриге за српство и Србију“ листом гласају за питомца Тонија Блера и Алекса Сороша. То ће несумњиво благотворно утицати на исход њихове борбе против агарјана…
Погледајте сјајан интервју [1] са оцем Сашом из Америке који не само да подржава студенте, већ и критикује врх СПЦ-а.
Сегмент је 11 минута дуг (4:14 – 15:14). Он критикује и Епископа Сергија на 11:00. Доле је YT канал [2] на коме он поставља своје видее.
[1] СПЦ, студентски протести, паралелни универзуми – Саша Петровић – YouTube
[2] Православне Поуке | Pravoslavne Pouke | YT Channel | YouTube Channel
https://www.youtube.com/@pravoslavnepouke/shorts
Kad **** bira episkope eto šta se dešava…dešava se Sergije nedostojni, Crkve prazne, verujući narod beži u katakombe.
Gospod da ga vrati na put Pravoslavlja !
@ Анониман
Хвала Анонимни. Отац Саша је такође један од ретких (колико ја знам једини) из црквене номенклатуре који зна стару српску историју од самих почетака, па самим тим зна и када су Срби примили хришћанство, што вероватно ни један владика не зна, иако је и владика Николај знао за старину српског народа, чак је и писао о томе, али нико не сме да цитира тај део његовог опуса. Били смо у контакту да разменимо знања али смо у истом периоду обојица били веома заузети, па је то остало да се можда веома ускоро настави.
@ Драган Славнић
Вила са Кошара
Крвав мјесец врх Кошара
Гробнице га српске скриле
Језним ехом мрак дамара
И јецајем горске виле
Смртним ропцем шума збори
Вратите се браћо мила
Зар вам мушки рс не кори
Посестрима ваша вила
Одсјекли јој пси увојке
Сустигла је мрска хајка
Ал’ се не да зор ђевојка
Нагоркиња наша мајка
Но крстаче ове стражи
И аманет витезова
Јуначке им ране блажи
Старом песмом са Косова
Тихо тужи и запјева
Не навикла на окове
Ко Косовка негда дјева
Мртву браћу пјесмом зове
Вратите се соколови
Вратите се мени ‘амо
Траже од нас прађедови
Да душмане ишћерамо
Дижите се див јунаци
Почивати не смијете
Треба јарам да се збаци
И да опет погинете
Нема Космет ко да брани
Трулије су њине кости
Дижите се опевани
А њима нек Бог опрости
Они мртви свијетом ходе
Нијесу ни били живи
Ајде браћо устај рoде
Јуриш соколови сиви
А ја гледам лијућ’ сузе
Гдје нас мртви живе каде
Ко нам браћо душу узе
Сви за вилом нисмо јуде!
(3 min)
@Оштроило
Дивно је што познајете оца Сашу. Право је чудо да га нису рашчинили с обзиром да говори као прави Христов војник!
Имају 4 свештеника на том YouTube каналу [1] који отворено говоре о свему:
Протојереј-ставрофор Мирољуб Срб. Ружић
Протојереј Јован Пламенац
Протојереј Саша Петровић
Протојереј Горан Ковачевић
Ако се поново чујете са њим, понудите му да проследи својим колегама са канала као и својим парохијанима линк Епархије Канадске за Свето Писмо у форми бесплатне електронске књиге за мобилни: http://www.istocnik.ca/sveto-pismo
[1] Православне Поуке | Pravoslavne Pouke | YT Channel | YouTube Channel
https://www.youtube.com/@pravoslavnepouke/videos
https://www.youtube.com/@pravoslavnepouke/shorts
@ Анониман
Био је само један контакт, још нисмо стигли да се упознамо. Мислио сам да у пролазу свратим код њега на Флориди, пошто нисам био далеко, али се ето није десило. Чак је писао чланке из старе српске историје на ин4с. Иначе, одличан фудбалер.
Otac Sasa nije samo svestenik vec i cetnicki vojvoda. Njemu su cetnici dali tu titulu pre vise godina i to sa razlogom. Vladika Longin koji je njemu nadlezan mu ne sme nista i ludi zbog toga sto ne moze da mu zabrani da slobodno govori protiv Vucica. Takodje treba biti fer i reci da ogromna vecina svestenika isto misli sto i otac Sasa ali ne smeju da se oglasavaju jer ce ostati bez glave na ramenima.
Mislim da svaki Srbin na vaseljeni ima pravo na državljanstvo Srbije i pravo da glasa za koga želi. „Bog je slobodu za čovjeka dao“.
Сваки Србин има право да гласа тамо и само тамо где му је пребивалиште. Не фиктивно, не оно из трафо станице и неизграђених објеката напредњачких тајкуна и земљака, већ стварно пребивалиште. Ништа више и ништа мање од тога. У рачуници коју проповедате испада да су браћа из Српске „вреднија“ јер су бирачи и у Српској и у Србији, дочим ми овдашњи, убоги, немамо два гласа у две државе. Је л’ и то одраз „straha i brige za Srpstvo i Srbiju“? Да ли држављани Бундесрепублике Аустрије бирају власт у Бундесрепублици Немачкој? А (већином) Немци и једни и други…
Ја не бирам градоначелника Бањалуке (може се уписати било који други град из РС), не пада ми на памет да се мешам у тамошње проблеме јер их не познајем. На шта би личило да ја неком Бањалучанину бирам власт, не сносећи никакве последице свог избора и да му тако потенцијално компликујем и погоршавам живот. Исто тако је потпуна свињарија да неко оданде бира градоначелника Београда. А кад смо код богомдане слободе, она престаје тамо где почиње слобода другог. Ја не ускраћујем слободу никоме из Српске и тражим да нико из Српске не ускраћује моју.
Ево још један храбри свештеник (отац Никола Симић, Епарија Шумадијска) трпи притиске због противљења власти [1].
Да ли СПЦ врши притисак на свештенике који подржавају студенте у блокади?
Ово је још горе од Владике Сергеја.
Пола се ни зна о чему се ради, Владика има неки посебан стил који само он изгледа разуме 🙂
https://www.eparhijakrusevacka.com/?public=text&I=790
Када томе додамо Владику Григорија са друге стране медаље који каже да је Св Сава био рокер и доводи ове теологе са теологије.њет да подучавају верни народ, још је тужније стање.
Важно да су у међувремену постали митрополити.
Имам задовољство да објавим да се о.Саша и о.Никола примају у СаВеСт Србије.
Не знам да ли имају диплому, али није ни битно – нема човека да живи а да не греши, а по лицу им се види да не би имали никакав проблем да се одрекну дипломског греха и врате у пакибитије вечних Ученика.
Овим их поздрављам, честитам на изабрању и позивам да се јаве у Секретаријат СаВеСт-и Србије, да им се издају индекси.
Ово са теологија њет, испадоше већи су Срби и православци од Владике бачког Иринеја. Шта се то догађа са некада угледним Владиком, који је докторирао са најбољим оценама на Светом Марку Ефеском, да падне на ниске СНС гране је најобичније прелетање у политици.
Богобојажљива анестезија митрополита Иринеја:)
https://teologija.net/bogobojazljiva-anestezija-mitropolita-irineja/
Текст ипак превиђа да то владика ради из најсебичнијих ралога, зна он добро да је то за одлазак Војводине превара власти, али има фобију да му се врате жути у епархију и да му праве ту нек проблеме, навикао да ужива под Вучевићем 🙂
Иначе ово за Косово у тексту је бедно и јадно речено, али ипак нека корист од овиџ са теологије.њет. Ипак су они људи оперисани од српства, али ето придружио им се и Владика и то је та трагедија.
Да су режим, али и поједини јерарси СПЦ, уложили у вођење одговорне косовскометохијске политике онолико енергије колико усмеравају ка саботирању и сатанизацији студентских протеста (митрополит Давид их пореди са усташама!), верујемо да би Срби на Косову и Метохији данас живели кудикамо боље.
А тек овај академик који лик, како вређа да не трепне.
https://spc.rs/sr/news/aktuelno//13415.akademik-svetislav-bozic-hula-na-patrijarha-je-divljastvo.html