Израел Шамир: Енглеска заслужила да прва добије „љешник“ с нуклеарним пуњењем

Стање ствари

1 година ago

Ко највише пријети опстанку Русије? Чим је завршен Други свјетски рат, у ком је Енглеска спасена захваљујући Русима, Лондон позвао на уништење Русије у Операцији „Незамисливо“

Фото: Shutterstock

(The Unz Review, 26. 11. 2024)

Руси свом оружју дају симпатичне, старомодне називе. На примјер по цвијећу – здравац, зумбул, лала. Или женска имена – Каћуша, Татјана. Најновији је љешник, на руском орешник, надзвучна балистичка ракета средњег домета пројектована за ношење више нуклеарних бојевих глава, недавно тестирана на фабрици Јужмаш у Дњепропетровску (или „Дњепру“, како га зову Украјинци). То је смртоносна звијер која лети брзином од десет махова и коју не може зауставити ниједан западни антиракетни систем. Вијест о њеној првој оперативној употреби продрмала је војне кругове широм свијета, али кад на њој буду нуклеарне бојеве главе – биће застрашујуће.

Александар Проханов: „Јужмаш“, где си?

Шта би била достојна мета за тако разорно чудовиште? Кога би прво требало збрисати кад почне Трећи свјетски рат? Превише је ту силине да би се траћило на Украјинцима. Ко заиста заслужује пуни удар орешника? Која држава највише пријети опстанку Русије? Међународни консензус своди се на САД или Уједињено Краљевство. Руски стручњаци и филозофи одавно расправљају о том. Ко је гори? Ко је више допринијео наступајућој трагедији? Лако је окривити Сједињене Државе, али постоји и друга школа мишљења, која осуђује перфидни Албион.

Домаћин наше интернет странице, Рон Унц, зналац тајне историје ХХ вијека, учи нас да енглеско ратно хушкање потиче из давнина. Примјера ради: амерички предсједник Вудро Вилсон хтјео је да донесе мир у Европу послије двије године крвопролића. Њемачка је била вољна да склопи примирје, и то и предложила 1916. године. Али за британског министра рата Давида Лојда Џорџа, испрва водећег заговорника америчког залагања за мир, наједном је све осим осим „нокаута“ постало „незамисливо“.

Александар Растовић: Енглеска предњачи и у русофобији и у србофобији

Послије Првог свјетског рата Енглеска је била та која је вршила притисак на Њемачку да направи независну Пољску, слично како је педесет година потом направљена држава Украјина. „Нијемци су одлучили да поново успоставе независну Пољску као вазалну њемачку државу више од вијека пошто је нестала с карте, што је представљало географску промјену која ће знатно ослабити Русију“, пише Унц. Одмах потом, енглески агенти почели су потпиривати пољску непопустљивост спрам Њемачке. Енглеско дјеловање намјерно је поткопавало све покушаје постизања компромиса између Њемачке и Пољске по питању Гдањска. Ни Америка није била невинашце: „Рузвелт је наложио својим дипломатама да врше огроман притисак на владе Британије и Пољске ради избјегавања било каквог споразума с Њемачком, што је довело до избијања Другог свјетског рата 1939“, пише Унц.

Чим је завршен Други свјетски рат (у ком је Енглеска спасена захваљујући огромном жртвовању руских војника), Лондон је одмах позвао на уништење Русије спровођењем Операције „Незамисливо“. Само је изборни пораз Конзервативне странке 1945. сачувао Русију подмуклог напада комбинованих снага њемачког Вермахта и „47 британских и америчких дивизија у области Дрездена, усред совјетске територије“.

Герхард Вишњевски: Институт Тависток из Лондона – родно мјесто зла

Некад било, рећи ћете. „Лањски снијег“. Ни случајно. Прије неколико дана британски истраживачки новинар Кит Кларенберг на Грејзону је разоткрио Операцију „Алхемија“. Кларенберг пише:

„Документи до којих је дошао Грејзон показују постојање тајне британске војно-обавјештајне клике, која је од почетка посредничког рата у Украјини завјеренички дјеловала на продужавању сукоба ʼпо сваку цијенуʼ. Позната као Пројекат Алхемија, тајна ћелија организована је под покровитељством британског Министарства одбране, а за надзор је био задужен високорангирани генерал-потпуковник Чарли Стикланд…“

„… Пројекат Алхемија служио се низом високоагресивних приступа, од кибернетичких напада преко ʼдискретних операцијаʼ до директног тероризма, по узору на злогласну Операцију Гладио, фашистичку терористичку армију која је дјеловала из позадине широм Европе послије Хладног рата, организована од стране ЦИА и МИ6. Његов циљ био је да ʼУкрајина настави ратовањеʼ што је дуже могуће, по сваку цијену.“

Кит Кларенберг: Енглеска умешана у операцију „Гладио“

„Поред позива на тајне нападе на руску територију попут акција специјалаца, Пројекат Алхемија предлагао је и агресивни пропагандни блицкриг, под безазленим називом ʼинформационе операцијеʼ. Ради контролисања јавног мњења на Западу, које би се вјероватно окренуло против дугог рата уколико би економски трошкови сувише брзо расли, чланови завјереничке клике изложили су читав репертоар злоћудних напада на неподобна општила шиканирањем преко правосудног система.“

И то није било тек јалово планирање. Фебруара 2022, кад је руска војска била у предграђу Кијева, украјинско руководство молило је за мир. Путин се одмах одазвао, и постигнут је Истанбулски мировни споразум, по веома повољним условима за Украјину. У том кључном тренутку енглески премијер Борис Џонсон отишао је у Кијев и рекао украјинском режиму да одбије споразум и настави ратовање. Отад су прошле двије године, пола милиона украјинских бораца је погинуло, а мир је, како Енглези кажу, „незамислив“.

Опет је, дакле, иза свега Енглеска: стара империја не попушта чак и кад је суочена с извјесним поразом. Маштају да згњече Русију и потисну је на исток. Прво откину Пољску, па откину Украјину, све док се Русија не расцјепка на дјелиће које англоамеричка империја може сварити један по један, а потом немилосрдно пљачкати. То је њихов уобичајени поступак. Не заборавимо да је Енглеска крива за распиривање грађанског рата у САД. Лондон се спремао да пошаље морнарицу у помоћ Војсци Конфедерације, али су се укључили Руси и спасли Унију. Руска флота провела је зиму 1863. у Њујорку и Сан Франциску, тиме поручивши Енглезима да се купе.

Стјуарт Лејкок: Све земље које је Енглеска икад напала, и неколико њих које (још) није стигла

Цјелокупна историја агресорских чинова Енглеске предуга је да бисмо је овде наводили, али поменућемо неколико важнијих ставки. Рецимо лорд Балфур, који је Палестину обећао Јеврејима. Исти човјек послао је Британску војску да се бори против отоманске империје, откинувши Палестину. Никад не заборавимо да су Енглези створили ционизам, како је доказао професор Улд-Меј. Опширније у мом тексту „Зашто је Палестина важна“. Вилијам Хенри Хехлер (1845-1931) био је „британски агент који је био прави отац ционизма у источној Европи и Русији“, човјек који је од Леа Пинскера начинио ционисту, и касније био ментор Теодору Херцлу. Тридесетих година ХХ вијека Енглези су угушили све палестинске покушаје за независношћу. Четрдесетих година ХХ вијека уморили су глађу милионе Индијаца, као што су у XIX вијеку глађу уморили милионе Ираца. Енглези су више пута покушали да изврше геноцид: у Сјеверној Америци, убијајући старосједјелачко становништво, у Аустралији, истребљујући урођенике, на Новом Зеланду, убијајући Маоре.

Енглези воле да подстичу међународне ратове и убијају старосједјелачко становништво. Али, мора им се одати признање – нису се ограничили на Трећи свијет. Намјерили су се да истријебе и Нијемце, претворивши ту земљу филозофа и пјесника у пустош под вођством ликова попут Аналене Бербок, министарке спољних послова из странке Зелени. Чак је и њихов понос и дика, аутоиндустрија, одређена за пропаст. Нико није могао ни замислити понижења којима јадну Њемачку излаже Енглеска из позиције побједника у Другом свјетском рату. Чак је и Хитлер, како је показао Рон Унц, чинио све што може да избјегне рат, будући велики англофил у срцу. Али, мржња Енглеза према Русима већа је и од жеље да убијају Нијемце. Ратовали су за Крим у деветнаестом вијеку, разбили Совјетски Савез у двадесетом, а сад тероришу Русију у двадесет првом.

Израел Шамир: Зашто Енглези мрзе Русе

Отуд је јасно да има много озбиљних разлога да се љешник (орешник) држи над главама урођено агресивних Енглеза. Али шта ако Русија – из ма каквих разлога – буде присиљена да повуче обарач? Немојте рећи да је у питању мржња. Ни говора! Енглези уопште не изазивају мржњу. Фини су као рис, и исто тако свирепи и убитачни. Али, признајмо: свијет ће вјероватно бити бољи без злоћудног присуства Енглеза. Њиховим комшијама на острву, Шкотима и Велшанима, кренуће набоље. А њихови Јевреји, толико жељни да остваре своје планове о освајању свијета, изгубиће досадашњи статус, јер знају да су они ти који су уклонили мирољубивог Џеремија Корбина са заслуженог главног мјеста у држави.

Лесли Пајн: Енглеско-јеврејско племство

То је посао за озбиљног човјека, и можемо га повјерити господину Путину. Као човјек посвећен миру, учиниће све што је потребно, и то, као и увијек, беспрекорно. А онда – нека свијет ужива плодове његовог рада. Они заиста заслужују једно такво креативно уништење.

С енглеског посрбило, насловило и опремило: Стање ствари

Прочитајте још

Поделите: