Оз је на себе набацивао обличје, и са себе га скидао, да би узео друго – а за које је, као умјетник или тумач, држао да би савршено могло да пристаје неком од синова праоца Јакова

Никола Маловић (Фото: Никола Шијан, 2023)

Оз је дебото био маг. То што је он чинио, крштено лице не би могло.

– Да нисте Кристифор?

Уздигао је обрве и поћутао неко вријеме. Гледао ме нетремице.

Климнуо је главом.

– Нема особе која зна за Пераст, Никола, а да у дијалогу са златном рибицом не би пожељела макар дјелић ове изузетне географије – у власништву… Градом струји маритимна крв. То Пераст чини енергетском бомбом, посебно што је без антисемитских искустава. У путопису из 1553. каже се да су овдје баш сви – морнари. Ok, увијек постоји понеки клерик, сликар, стари потезач звона, јуродиви мислилац, поморац који је у борби с пиратима изгубио руку или око, много дјечачића што стасавају за бродске mozze… и дакако жене, све вријеме. Но здрави су мушкарци – колико год да их је кроз историју – увијек на мору. Каква оданост елементу!, какав недостатак страха да их планетарни флуид неће поистовјетити с труњем, и потопити у олуји, башка што су Пераштани, башка што су пругастоплави Бокељи.

– Нема поморскијег мјеста од Пераста.

– Све су истине у тој пругастоплавој фрази, Никола.

– Није то пругастоплава фраза, шјор Оз, када свега 2.000 живућих становника пати због губитка десетина бродова у Морејским ратовима. Није фраза када 1746. године мој предак, кап. Петар Смекија, бродом „Leon Coronato” трговачки успијева да повеже балтичке земље с Венецијом. Руски цар Петар Велики затражио је од Млетачке републике прве учитеље у поморству. Сенат је зарад користи од односа с руском царевином тај задатак повјерио кап. Марку Мартиновићу, најславнијем перашком поморцу. Његови су ученици синови највише руске аристократије из Москве. Да није било Пераштанина Мартиновића, да ли би Пераштанин Змајевић потом постао адмирал руске Балтичке флоте?

Никола Маловић: Ко је Адам Оз (и што је баш сада изабрао да се пројави у Перасту)

– Уздигнимо фокус, Никола, и склопимо лупу док још нисам добио Ospice provincialis… Заповједник кинеске флоте, Женг Хе, у раном периоду династије Минг, седам пута плови од обала источне Кине до Индијског океана, потом до Африке и Арабије, са 30.000 војника на врхунцу моћи. Да Гама је пронашао пут до Индије, око рта Добре наде, и позлатио Португалију, учинивши је монополистом у трговини зачинима. Португалац Магелан је, вјерујући да југозападног пролаза има, у служби шпанског краља, пронашао пут ка Зачинским острвима с источне стране, али то откриће потом није имало знатнијег економског значаја. Френсис Дрејк је у служби краљице Елизабете I постао први Енглез који је опловио свијет…

То је Оз правио топ-листу највећих помораца и притом, док је говорио, преображавао лице сваки пут кад би поменуо ново име. У шта сам то гледао уздигнутих обрва? Чему сам присуствовао, док је предсједник свлачио и облачио мишићни плашт преко главе?

Је ли то била представа,
дивинска вјештина,
или магија?…

Видио сам да Оз баш вјерује у то што су учинила лица по којима их, с портрета и гравира, данас познаје цивилизација.

– Да би неко стекао титулу Највећег – казао је Оз ресетујући све мимичне мишиће – морао је да побиједи у историјској трци. Не против готово митског кастрата Женг Хеа, него у бици за највећи новооткривени комад географије, и да му се име потом веже за економске посљедице те огромне наутичке спознаје.

– Окрени-обрни… – рекао сам, претпостављајући како ће да гласи одговор.

– Да. Највећи морепловац свих времена је Кристофор Колумбо.

Оз је с барокне клупе убрао два нова листа из поморанџине крошње.

– Остао је запис – рекао сам – да се десет прије Открића, Кристифор Колумбо помиње у Котору као гусар из Ђенове?

Никола Маловић: Ноћ хиљаду звијезда

– Какав гусар! Првобитни Кристобал Колон увијек нерадо казује о поријеклу. Говори шпански и латински ванредно, зна португалски, а на италијанском је историјски сасвим шкрт. По примједбама које својеручно пише по маргинама својих књига види се да влада географским и религијским темама. Познаје наутичке вјештине, сложену картографију и астрономију. Кад је стекао сва та знања? Да није као син ткача из Ђенове…?! О човјеку о коме су написане стотине књига – ништа се не зна. Ни како је изгледао. Сви Колумбови портрети, па и моје копије, само су нагађања умјетника.

– Да ли „Колекцијом Колумбо” желите да кажете како је био Јевреј? Или јеврејског поријекла?

– Више сам на трагу правца што га је слиједио Колумбо. Видите, праотац Јаков имао је дванаест синова: Рубена, Симеона, Левија, Јуду, Исахара, Зевулона, Дана, Нафталија, Гада, Ашера, Јосефа и Бењамина. Њихови потомци су током бурне јеврејске историје формирали двије краљевине. Јужна се звала Јудеја, и чинили су је два племена. Сјеверна се звала Израиљ, и обухватала је осталих десет племена.

Шта је радио Оз,
шта је радио Оз!,
мислио сам, гледајући тек вјештини у лице!

Колико да се изговори име, на себе је набацивао обличје, и са себе га скидао, да би узео друго – а за које је, као умјетник или тумач, држао да би савршено могло да пристаје неком од синова праоца Јакова.

– Шјор Оз: протрчимо ли кроз историју, знамо да су два јужна племена изгубила контакт са свих десет силом одведених, па изгубљених племена из Израиља, али како, доврага, успијевате да за осам секунди постигнете дванаест лица?

Ресетовао се, па ме погледао уморно. Као можда он.

Извор: Лагуна

– Сигурно не бисте питали Паваротија за живота како му се док пјева најзахтевније арије напор на лицу не види ич? Ту се ради о вјежби, Никола, о посвећености. Више ми је времена требало да овладам метафором пчела на капи него да наведем musculus auricularis anterior, pars orbitalis, depressor septi nasi, zygomaticus minor, mentalis, fascia parotidaea, buccinator, occipitofrontalis, orbicularis oris, risorius – да раде заједно. Ова ми је антологијска комбинација упослених мимичних мишића донијела Пераст у власништву.

– Учинило ми се да је ваш Симеон, један од синова праоца Јакова, био исти Свети Никола.

– Који од светих Никола? Има их тако много.

– Можда сте случајем погодили Светог Николу какав је изображен на византијског олтарској икони у базилици у Барију. Тај је ликом најчувенији Заштитник помораца.

Сјетио сам се племените акције дон Бењамина из Барија.

У прошлој је, години културе, у фотографски мозаик уградио 43.200 портрет-коцкица, 5 x 5 cm, с лицима оних који су крштени именом Никола. Био је то највећи Свети Никола кога сам икад видио. I loro tutti hanno avuto il nome di San. Nicola, 9 x 12 m, писало је у дну билборда.

За разлику од дон Бењамина, перашки је предсједник баратао с много више од 43.200 фацијалних комбинација. И за разлику од дон Бењамина, Пераштанин није имао ограничења у вјери. Оз је рекао:

– Да… Кад боље размислим, Јаковљевог Симеона увијек правим као Елдада хад-Данија. Јер се напутовао и тај…

Напутовао се и тај?

– Никад нисам чуо за Елдада хад-Данија. Ко је он?

– То је Елдад Данићанин. За шпанске Јевреје од 9. до 15. вијека био је откровење и сензација. Тврдио је да потиче из племена Дан, једног од десет изгубљених племена. Никад се није збунио кад су га испитивали ко је и одакле је. Извјештавао је о Хазарима, и свим јеврејским племенима у Азији. Иберијски су Јевреји почувши за њ, наћуљили уши. Никад спокојни, спремни да трпељивост тренутних господара можда неће трајати заувијек, јер је историја Јевреја, историја прогона.

Никола Маловић: Технологија се теологизирала

– И?

– И. Чуо је за њега Колумбо, који је још у Португалији, тада водећој поморској сили, у лукама пажљиво слушао шта се казује о Индији. Инквизитор Торквемада затворио је небо над Шпанијом: не преза да испитује чак и краљевог благајника, Луиса де Сантангела. Шпанци називају маранима – тј. свињама – Јевреје који су само споља преобраћени у католицизам, и њих инквизиција истребљује без милости. Не дâ мира ни стварним преобраћеницима, конверзосима, јер стално сумња у искреност њиховог преобраћења. За све то вријеме Колумбо прича и Јеврејима и конверзосима о свом плану за пут на Запад.

– Али, да би збиља путовао, Колумбо мора да задобије повјерење католичких краљева?!

– Управо „најкатоличкијих”, јер откако је Гранада као последње маварско утврђење пала јануара 1492. године, Изабела Кастиљска и Фердинанд Арагонски носе папинску нај-титулу. Краљевски пар одбија Колумба, иако је овај добро припремљен: религиозној владарки подилази причом да би његов подухват био од интереса за ширење хришћанства.

– Што је истина.

– Не сасвим, јер историја не познаје истину у једнини. Узмите само јеврејско не, и арапско не. Година 1492. била је најважнија година у историји Шпаније. Окончана је исламска власт на Иберијском полуострву, протјерани су Јевреји, и Колумбо је открио Нови свијет. Сви су ови догађаји повезани, и одвлаче пажњу од сумње да су главни финансијери били краљ и краљица, Фердинанд и Изабела.

Vicenzo Maria Coronelli: Пераст, Венеција, 1685.

Узео сам да се мало шалим, и смирим таласе које је почела да поприма прича.

– Сем вас, да ли ико зна разлог зашто нису били? Ако нису, ко је онда био финансијер?

– Колумбо је од владарског пара потраживао превише: династијско вицекраљевство, удио у добити од трговине, и титулу Великог адмирала океана. Да би спасили преговоре о путу у Индију, укључују се четири човјека: Луис де Сантагел, Хуан Кабреро, Габријел Санчез и Алонсо де Кабалерија – сви до једног јеврејског поријекла. Краљица казује да земља због рата против Мавара није у стању да финансира експедицију. Сентангел прелама и каже: У реду, ми дајемо паре. Сентангели су Ротшилди свога времена. Зато им Краљеви и дарују Limpieza de sangre – повељу о чистоти расе. На тај начин заштићени су од инквизиције за сва времена.

– Колумбо је конверзос.

– Поријеклом. Зато му преобраћеници и помажу у мисији. Руководе се невјероватном мишљу да тамо на Западу, у Индији, постоји једна или више јеврејских држава. Ситуација у Шпанији постаје несносна. Протјерује се 300.000 Јевреја. Колумбо наређује да свих 120 чланова посаде мора да буде укрцано до поноћи 2. августа 1492. године, што је супротно поморским обичајима – по којима морнар не избива из крчме или бордела до раних јутарњих. Али нас таква Колумбова одлука не треба да чуди, ако знамо да тачно у поноћ истиче забрана по којој се нити један Јеврејин, без разлике пола и старости, не смије да нађе унутар граница шпанске империје! Казна за овај преступ је смрт.

– Ако се не варам, тај се датум поклапа с Даном жалости…

– Јесте, и с годишњицом разарања Другог јерусалимског храма, 9. ава. Ако је мисија имала за циљ да пронађе нове земље и тамо рашири хришћанство, чуди чињеница да ни на заповједничкој караци „Santa Maria”, а ни на каравелама „Ninja”, и „Pinta”, није било католичког свештеника.

– Да ли је могуће? У то је тешко повјеровати!

Никола Маловић, Једро наде, VII издање

Оз се пресложио, па је опет постао Колумбо с портрета из палате Смекија.

– Није ту, Никола, крај изненађењима из 1492. Умјесто свештеног лица, Кристифор са собом у непознато води и тумача за хебрејски језик.

– Сем вас, да ли ико зна његово има и презиме? – питао сам Колумба.

– Ха!, ви чикате. То је једно од историјски славнијих споредних имена. Симон Визентал у књизи „Segel der Hoffnung”[1] проналази да плове заједно Родриго Санчез, рођак Луиса де Сантангела, Алфонсо де ла Каља, и други конверзоси. Ту је бродски љекар Маестре Бернал, Јевреј, и ранар Марко, Јевреј, а дио посаде јест и – Луис де Торес – тумач за хебрејски.

– Колумбо је, значи, озбиљно рачунао с тим да ће у Индији срести људе који разумију хебрејски!?

– Велики адмирал океана помиње Тореса у Дневнику, када описује како овога шаље да ступи у контакт с поглавицом урођеника.

– То ће рећи да су амерички домороци по искрцавању Европљана ословљени прво на хебрејском…?

Оз се осмијехнуо.

Једро наде, 300–307, Лагуна, 2021.

Приредила: Анђелика Максимовић

Наслов и опрема: Стање ствари

[1] Segel der Hoffnung – Christoph Columbus auf der Susche nach dem gelobten Land, Ullstein, Berlin – Frankfurt/M, 1991.

Categories: Гостинска соба

Tags: Једро наде, Анђелика Максимовић, Никола Маловић, књижевност