Морамо да кренемо ка једној свјетској влади, једној свјетској религији, под једним свјетским вођом. Пошаљите нам таквог човјека, па био он бог или ђаво, ми ћемо га пригрлити, поручује предсједник Оз у роману „Једро наде“
књижевност
Далибор Шкорић: Српски издавачи, српско писмо и европска култура
Од 15 најбољих књига по мишљењу критичара са овогодишњег Ниновог конкурса само је једна штампана ћирилицом – „Кров на две воде“ Далибора Шкорића
Петар Драгишић: Опело за војску и човека (o књизи Светислава Пушоњића)
Професионализација војске и укидање војног рока лишиће новог човека тог јединственог искуства. Тако у овој књизи видимо и реквијем за једну војску, а можда и за један народ
Слободан Владушић: Књижевност на крају садашњице
Наук који нам нуди књижевност: оно што се пише за заборав збиља ће се заборавити, а оно писано гвозденом оловком на камену можда ће сваки преживети сваки потоп, па макар било написано и на папиру или екрану
Биљана Ковачевић: Чија је дубровачка књижевност?
Не може аутентичност дубровачке књижевности да утврди онај који унапред зна како она мора бити хрватска. Дубровачка књижевност би морала бити српска јер тако су говорили они који су је створили
Витомир Пушоњић: Удри банду или Чувај се безбожника
Ето, и он је удбаш, али се и сам чудио на шта су спремни комунистички првоборци. Накитили те ко да си најцрња четничка банда из читанки. Чувај се безбожника, јер кажем ти погана је то сорта
Слободан Владушић: Вештачка интелигенција не пише врхунску књижевност
Вештачка интелигенција располаже енциклопедијским знањем и у стању је да знање увећава, али (врхунска) књижевност не ствара се од чињеница већ од искуства
Владимир Вујић: Општечовечанско и локално (1932)
Уметност није логика; напротив, она је све оно у људском казивању што логика није
Једна могућа аутобиографија – изабране приповетке Милице Јанковић
У књизи коју је приредила Славица Гароња Радованац налази се 60 приповедака Милице Јанковић организованих у 6 целина: Детињство; Београд, школовање; Љубавне, позив; Ратне приче; Јадранске и париске слике; Болест
Маргерит Јурсенар: Осмех Краљевића Марка
Oним дивним ублажењем, оним осмехом на уснама мученика за кога је жеља најслађе мучење… Не бих хтео да говорим лоше о вашим грчим јунацима, Лукијадисе: али, верујте ми, Илијади недостаје један Ахилов осмех
Комнен Бећировић: Предсказање
Сину ми да сам се оног дана, пивши на дјевојчиним уснама, отровао. У магновењу ми искрсну мој сан. Видјех нездрави извор преда мном и мајку за мном и као да опет чух њене ријечи: „Не пиј на томе извору!”
Александар Милановић: Српски језик, књижевност и култура над амбисом?
У част преминулог др Александра Јовановића (1949–2021) говорио његов дугогодишњи сарадник др Александар Милановић, редовни професор Филолошког факултета
Момо Капор: Чувај се пошљедње!
Причао ми његов унук, доктор Марко, да му је ђед Лука давно казао: „Шинко, чувај се пошљедње!“ и да га тада није схватио, али да му је сада та давна порука више него јасна
Слободан Владушић: Срећан сам док пишем прозу
Црњански је био богомдани таленат какав се више неће родити, каже Слободан Владушић о писцу који је и један од јунака његовог четвртог романа „Омама”
Француски књижевни часопис посвећен Данилу Кишу
Како наводи књижевни критичар и есејиста Лакис Прогуидис, у свом уредничком уводу, књижевник Данило Киш, што време више пролази, постаје све актуелнији
Филип Томашевић: Јелисије Андрић и његова песма о Виду, острву мртвих
Јелисије Андрић рођен је у Ужицу 1894. године. Био је књижевник, теолог и хуманитарац, један од 28 богослова који су наставили школовање у Енглеској, после Првог светског рата
„Планета Јевтушенко“ Горана Лазовића
Свој мало познати животопис велики руски поета Јевгениј Јевтушенко поверио нашем писцу Горану Лазовићу
Jован Пејчић: Нисмо тикве без корена
Кога за живот, рад и жртву спремају Светосавски и Косовски завет, тај засвагда стоји над пролазним личним, државним и светским комешајима
Борислав Михајловић Михиз: Како Андрић проводи своју прву ноћ нобеловца (1961)
Али бих волео да Иво Андрић сазна каквом је радошћу његова земља примила вест да му је свет за ревер заденуо розету славе и признања
Никола Маловић: Андрић и đavo
Више се може да научи од учењака који су завјетовани тајном, од оних који држе да је гријех сакрити и ижицу. Ко је учио Андрића?
Јован Делић: „Верујем у Бога и у српство“ – речи које Дучићу никада нису опроштене
Његошев духовни потомак, Дучић је неговао култ хероја и култ жртве, одговорност пред историјом и будућношћу. Он стално говори „не бој се хероја него кукавица, не бој се јастреба него кукавица“
Мионица подиже споменик Милану Ракићу
Поводом 140. годишњице рођења великог песника Мионичани покренули иницијативу да му се подигне споменик и да се сваке године организује песничка манифестација инспирисана његовом поезијом
Слободан Владушић: Нобелова награда за књижевност Мегалополиса
Ако уистину ни по чему није део танзанијске културе и књижевности, каквим га представљају глобални медији, чијој онда то култури и књижевности припада овогодишњи нобеловац Абдулразак Гурна
Мило Ломпар: Никола Милошевић и цензура
Понекад је изгледало да је Николу Милошевића погађала ова стратегија јавног поништавања. Није схватао да јавност – оличена у ситним душама које бришу његово присуство – ствара вредности које су јој потребне
Едвард Сноуден: Данило Киш о (ауто)цензури
Без обзира на то које ће видове да поприми, цензура је међутим само спољна манифестација једног патолошког стања, сигнал једне хроничне болести која се развија упоредо са њом – аутоцензуре