Не могу да осудим починиоце геноцида у којем су страдали мој брат, деда и бака ако не осудим и починиоце свих других геноцида, укључујући и онај у Сребреници, пише бивши функционер Светског јеврејског конгреса
Извор: Светски јеврејски конгрес
Као што су жртве Холокауста добиле свој дан сећања на њихово страдање, 27. јануар, и жртве и преживели „геноцида у Сребреници не заслужују ништа мање”, пише у ауторском тексту за „Тајмс оф Израел” ванредни професор права на универзитетима Корнел и Колумбија Менахем Розенсафт.
Он у ауторском тексту полемише са ставом историчара и директора Центра „Симон Визентал” Ефраима Зурофа који је поновио и претходних дана да у Сребреници није било геноцида.
Професор права замера му што је, како је навео, пренебрегнуо да помене пресуде Међународног суда у Хагу по којима је шесторо босанских Срба осуђено за геноцид у Сребреници, као и у пресуду међународног суда у случају БиХ против Србије и Црне Горе где је наведено исто.
„Зуроф и остали порицатељи геноцида нису у праву када указују да је геноцид некакав апстрактан концепт који је предмет интелектуалних или филозофских расправа. То је правни термин који има чврсто упориште у међународном праву”, пише Розенсафт.
Није сваки ратни злочин геноцид – коме то користи: Ефраим Зуроф о предлогу резолуције о Сребреници
Није згорег запазити да је то упориште толико „чврсто” да је дало основа аутору текста да упореди страдање више милиона својих сународника Јевреја у Другом светском рату и страдање неколико хиљада (узмимо бројке којима он барата, иако су упитне) босанских муслимана у Сребреници. И једно и друго је геноцид за аутора текста из чега би се могло закључити да је пре реч о растегљивом појму, него о оном са чврстим упориштем.
Розенсафт за себе каже да је „син двоје преживелих из Аушвица и Берген-Белцена”, а на почетку текста констатује да су подносиоци резолуције „Немачка и Руанда, две земље са јединственим искуством у погледу извршења геноцида”.
Затим се читаоцима објашњава хронологија догађаја у којој се истиче погружено кајање међународне заједнице што није заштитила муслимане у Сребреници и дијаболични план Срба „четника”, како их све време назива Розенсафт, да униште муслиманску популацију тако што ће стрељати мушкарце, а жене и децу протерати.
Дакле, аутор пише да су након што је „Босна и Херцеговина прогласила независност” од СФРЈ у мају 1992. године, „побуњени босански Срби који су сами себе називали четницима, појам који се користио за националистичке српске герилске снаге током Другог светског рата, под командом генерала Ратка Младића упустио у дивљачку кампању ослобађања од Бошњака и Хрвата претежно насељених српских подручја у Босни са хегемонистичким циљем припајања ових територија тадашњој југословенској Социјалистичкој Федеративној Републици Србији у пан-српски национални ентитет”.
Након што је објаснио добро познату пропагандну мантру о четницима и стварању „Велике Србије”, професор права прелази на објашњавање како су Младићеве снаге стрељале 8.000 мушкараца и дечака, силовали бошњачке жене и „протерали 25.000 жена, деце и старијих из Сребренице”.
Како је појам геноцида чврст као стена, како нас уверава аутор текста, по правној дефиницији намеру да се „уништи у целини или деловима, национална, етничка, расна или верска група” Младићеви „босански четници” извршили су тако што су жене и децу пустили, а мушкарце стрељали.
Извор: Искра
Ако је дозвољено запазити, Немци нису тако поступали са јеврејским женама и јеврејском децом због чега је Европа готово у потпуности остала без своје јеврејске популације, али Немачка ипак има „јединствено искуство”.
Розенсафт закључује: „Не могу мирне савести да осудим починиоце геноцида у којем су страдали мој брат, деда и бака ако не осудим и починиоце свих других дела геноцида, укључујући и геноцид који се догодио у Сребреници. Не могу мирне савести да оплакујем свог брата као жртву геноцида осим ако на сличан начин не оплакујем све друге жртве геноцида, укључујући жртве у Сребреници”.
Мирне савести једино се може заборавити да су и босански Срби били жртве геноцида, као и њихови сународници у Хрватској у истом периоду кад је страдала и Розенсафтова породица. Те стога и није чудно да неко ко ни не помиње Јасеновац, не помиње ни Братунац.
Опрема: Стање ствари
(РТ Балкан/Искра, 25. 4. 2024)
Прочитајте још
- Зуроф одговорио Розенсафту: Није сваки ратни злочин геноцид, а Сребреница је класичан пример (Вечерње новости, 27. 4. 2024)
Categories: Гостинска соба
Кад већ Јеврејин Менахем Розенсафт спомиње жртве Холокауста, могао је поставити и питање ко је финансирао нацистичког „фирера“-Хитлера и нацистичку ратну машинерију, као и у чијем је интересу било застрашивање и протеривање нижерангираних Јевреја те у коју сврху…
Не мали број аналитичара сматра да су Хитлера финансирале „америчка“ банка ФЕД и Банка „Енглеске“ (https://www.logicno.com/politika/hitlera-su-financirale-federalne-rezerve-i-banka-engleske.html) за које се сматра да су де факто приватне ционистичке банке као и остале „народне“ банке широм света (https://www.intermagazin.rs/ovo-je-spisak-svih-banaka-koje-kontrolise-rotsild-na-spisku-i-jedna-srpska-banka/)
Треба се присетити и изјаве јеврејског банкара Џејкоба Ротшилда да је његова породица најзаслужнија за стварање тзв. државе Израел (https://srpskipregled.wordpress.com/2017/02/17/lord-rotsild-moja-porodica-je-stvorila-izrael/). Многи су се запитали и зашто „фирерова“ ратна машинерија није дирала у Швајцарску, познату као једно од главних седишта банкарства… Имајући у виду да су штампарије новца у приватном власништву, сваки разуман човек, треба настојати сагледати стварне узроке и последице ратова и себи поставити питање: ко (је) финансира(о) зараћене стране у ратовима 20 и 21 века, као и чијим кредитним новцем се врши обнова ратом порушених држава (и успостављање нових) и ко излази као стварни, скривени победник у свим ратовима (по методи завади па владај) увећавајући своју моћ… па ће, може бити, направити и разлику између извршитеља (марионета) и налогодавца злочина рата-у чијим су рукама и „међународни“ квази судови, као и „фирери“ и политички „лидери“, чија „власт“, поготово данас, зависи од „повољне“ сарадње са „М“МФ-ом и осталим „међународним“ финансијским институцијама…
Занимљиво је да прича о „геноциду“ и „напади“ на Републику Српску долазе баш у политички „изборној“ години… Ето „добре прилике“ тзв. политичарима у тзв. Федерацији, као и у Републици Српској да искажу свој „патриотизам“, где се иза вербалног „патриотизма“ крије економска и свака друга издаја народа којим „владају“, народа-којег је све мање…
Тако нпр. за време „кувања“ у тзв. босанском лонцу са свим нерасписаним и расписаним „референдумима“, „председнику“ Републике српске није никакав проблем да његова „власт“ задужује Републику Српску и њен народ (https://forbes.n1info.ba/ekonomija/javni-i-unutrasnji-dug-bih-republika-srpska-duplo-vise-zaduzenija-od-federacije-bih/ ), није му проблем ни с јармулком на глави чачкати по тзв. Зиду плача и баш тамо јавно „пожелети“ „независну“ Српску (https://topportal.info/dodik-posjetio-zid-placa-foto/), затим посећивати јеврејске синагоге по свету (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=534876), као и рећи сваком поштеном Србину: „Možete da budete najbolji student, možete da budete najbolji stručnjak u nekoj oblasti, ali ako niste u sistemu ‘vlasti’, tj dio :vlasti’, to je uglavnom uzaludno”, poručio je predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik. (https://www.rtvbn.com/3920429/predsjednik-srpske-poslao-jasnu-poruku-samo-politika-nista-struka). Ништа није боља ни тзв. политичка опозиција. Када, дакле, тако радимо једни другима, зашто се чудити злу који нам наносе други (***** **** ***** **** ****)
https://www.tiktok.com/@jasamtestesanovic/video/7232754178022591750
И док политички „лидери“-„патриоте“ у тзв. Босанском лонцу тролају о „референдумима“, „отцепљењима“, „унитарној“ тзв. БиХ, потпомогнути и с поља, као нпр. лажним изјавама Менахема Розенсафта, дотле у тзв. БиХ и Српској цвета корупција „Jer od maloga do velikoga svi se dadoše na lakomstvo, i prorok i sveštenik, svi su varalice.“ (Јеремија 6,13)
И зато нека сваком живо-верујућем праведнику Отаџбина буде, од Бога оца уготовљен, Небески Јерусалим или „Ko čini nepravdu, neka čini još nepravdu; i ko je pogan, neka se još pogani; i ko je pravedan, neka još čini pravdu; i ko je svet neka se još sveti.“ (Откривење 22:11); јер Суд Божији нико неће избећи: „I evo ću doći skoro, i plata moja sa mnom, da dam svakome po djelima njegovijem“ (Откривење 22:12)
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу сада и увек, у Вечна времена. Амин