Потпредседник Светског јеврејског конгреса одбацио Грајфов извештај о Сребреници и назвао га „срамотним“

Извјештај представља очајнички наставак напора националиста босанских Срба и њихових помагача да увјере свијет да оно што се догодило у Сребреници није геноцид, пише Менахем Розензафт

Менахем З. Розензафт, потпредсједник Свјетског јеврејског конгреса, у потпуности је одбацио закључке коначног извјештаја међународне комисије предвођене израелским академиком Гидеоном Грајфом, називајући садржај извјештаја „срамотним.“

Комисија је, како каже Розензафт, именована на иницијативу „сепаратистичког лидера босанских Срба који негира геноцид“, а на њеном челу је израелски академик „познат по својим просрпским ставовима“.

„Као син двоје преживјелих из Аушвица и Берген-Белзена који су се посветили преношењу доказа о злочинима почињеним над европским Јеврејима током холокауста будућим генерацијама, посебно сам згрожен бесрамном манипулацијом истином у извјештају. То је документ који заслужује да буде послан на сметлиште историје и кориштен само за демонстрацију моралних пропуста појединаца – пословично ,корисних идиотаʻ, који се упуштају у порицање и искривљавање геноцида“, пише Розензафт.

Он је назвао извјештај „срамотним“ за академску заједницу и рекао да се његов садржај коси с утврђеним чињеницама у међународном праву, те навео да поред тога овај извјешај „очито игнорише“ пресуде Међународног кривичног суда Уједињених нација за бившу Југославију (МКСЈ) и да је ова комисија умјесто тога увелико засновала свој извјештај на једном издвојеном мишљењу након суђења у једном раних предмета овог суда.

„Он се такођер придржава списа одавно дискредитованих негатора геноцида у Сребреници као јеванђеља, не осврћући се на писање историчара и правника који су дошли до дијаметрално различитих закључака“, пише Розензафт, те додаје да извјештај одбацује или игнорише на преко 1.000 страница „све што су навели међународни судови, као и закључак да су убиства и прогони у Сребреници били чин геноцида“.

Розензафт наводи да спорни извјештај у више наврата представља Бошњаке као агресоре а босанске Србе као жртве, „у прекрајању историје која подсјећа на оправдања министра пропаганде Трећег рајха, Јозефа Гебелса, за нацистички њемачки антисемитизам.“

„Извјештај представља очајнички наставак четврт стољећа напора националиста босанских Срба и њихових помагача да увјере свијет да оно што се догодило у Сребреници није геноцид. Ови напори се крећу од покушаја оспоравања броја погинулих до окривљавања жртава за њихов покољ, тврдећи да је то била посљедица провокација од стране Бошњака“, пише Розензафт.

Спутњик: Објављен извештај међународне комисије о Сребреници на 1.036 страна

Оно што је „посебно цинична карактеристика текуће кампање порицања геноцида“ је именовање израелског академика Гидеона Грајфа на чело Независне међународне истражне комисије, пише Розензафт, аргументујући да је то учињено „вјероватно да би дало псеудоакадемску ауру ономе што је очигледно требало бити још једно побијање, или у најмању руку умањивање распрострањених кршења међународног права – међу њима и ужасних злочина против човјечности и геноцида – које су починиле паравојске босанских Срба и њихови руководиоци током балканских ратова деведесетих“.

Грајф је „већ дуго популарна личност међу српским националистима, а његово именовање за шефа ове комисије 2019. године није никога изненадило“ навео је он, те додао да је Грајф ишао дотле да је „дивљачки преувеличавао број српских жртава током Другог светског рата у Јасеновцу, комплексу од пет концентрационих логора који се често називају и ,Аушвиц на Балкануʻ.“

„Идентификовано је 83.145 жртава које су убијене у Јасеновцу, али је Грајф више пута повећавао број жртава, на запрепаштење одговорних историчара. Само у 2019. навео је број од ,најмање 800.000ʻ – као да стварни списак усташких злочина није довољно страшан“, пише Розензафт.

Гидеон Грајф: Као Јеврејин знам шта је геноцид – Сребреница то није

Други чланови комисије били су, међу осталима, професор политичких наука на Универзитету у Бечу; професор политичких наука на Факултету за друштвени дизајн на Универзитету Рикyо у Токију; лиценцирани клинички психолог који је помоћни професор права на Универзитету Њу Хемпшир – Дарам; службеник Министарства унутрашњих послова Републике Нигерије са чином генерала; и њемачки адвокат „са посебним интересом за међународне парничне случајеве, као и случајеве међународног хуманитарног права“, наводи Розензафт, позивајући се на Грајфов извјештај.

„Ипак, њихов производ у суштини није ништа друго него разрађена регрутација вишедеценијског порицања геноцида у Сребреници од стране Републике Српске и српских националистичких политичара, псеудоакадемика и других“, наглашава он.

Након детаљне анализе навода из Грајфовог извјештаја, Розензафт је закључио да „када би неки мој студент на Универзитету Колумбија или Правном факултету Корнел презентовао ову врсту аргумента у семинарском раду на мом предмету Закон о геноциду, не би добио пролазну оцјену“.

Опрема: Стање ствари

(N1/НСПМ, 29. 7. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

7 replies

  1. taj online forum finansira fond za otvoreno drustvo, a autor je klintonov / obamin postavljenik; u tom clanku on nasiroko priznaje i poziva se na procese haskog tribunala, te je pametnom dosta….

    69

  2. Осведочени непријатељ Срба….

    54
  3. Као син преживелог у Независној Држави Хрватској, нисам изненађен ставом господина Розенсафта. Став је, реално, политичке природе и у функцији одбране политике САД на овим просторима, од деведесетих на овамо, а чија батина и јавни оверитељ у покушају је и Амерички кривични суд за бившу Југославију у Хагу.
    Господин Розенсафт постаје банално контрадикторан, јер се и сам у више наврата јавно супротстављао рехабилитацији усташтва у Хрватској, које је од прапочетака распада Југославије па до данас било званична државна политика Фрање Туђмана, а коју је, заједно са режимом породице Изетбеговић красило, уз помоћ САД, антисрпство у свим видовима, захваљујући и ставу Светског јеврејског конгреса. Тако је Конгрес, свесно или не, у току распада Југославије допринео политици етничког чишћења Срба на просторима некадашње НДХ.
    Од српског ћутања, оличеног у страху од конфронтације са Светским јеврејским конгресом или страха од конфронтације са још увек већинским јавним мњењем у Србији не мало оних, добро позиционираних, који из Србије стоје иза ставова Розенсафта, више ме брине ћутање бројних јеврејских организација, које би на примеру страдања властитог народа по логици требало да покажу већу емпатију према Србима у борби против васпостављања побеђених али очито не и поражених идеја, које су однеле милионе живота у Другом светском рату. Замена улога жртве и џелата није својствена страдалним народима, какав су уистину Јевреји.
    Лепо је што Срби имају Грајфа, али, има ли међу Јеврејима у Србији неки нови Енрико Јосиф који ће желети да узме Србе у заштиту од политике какву заступа Розенсафт и Светски јеврејски конгрес?

    67
  4. Ово показује да Србима не треба да буде интерес да им неко други потврђује истину. Јевреји ће продати своју мајку, а како онда не би Србе и њихову судбину? Не требају нама лажни ауторитети које занимају само паре. Јасно је да се иза сваког од њих крије неки покровитељ. Не треба да се смарамо лажним међународним правом које нико силан не поштује. Било какве пресуде, било кога, су исто тако лажне. Постоји само интерес и борба за опстанак. Једини гарант нашег опстанка је васпитавање младих генерација засновано на нашим начелима и сарадња са онима чији се интереси у највећој мери поклапају са нашим. Не треба се смарати доказивањем невиности, јер то никога не занима. Само недвосмислен закључак да ће било какав сукоб са нама противника довести до неподношљивих губитака је јединствени одбрамбени механизам. Ипак најважније је да је свако од нас свестан да наша колективна одбрана подразумева појединачне жртве.
    Да ли смо спремни да се жртвујемо за дугога? Да ли осећамо да нам је неко други ко говори истим језиком и има истог непријатеља близак толико да та жртва има смисла? Да ли смо свесни да страдање сина некога од нас (горе него страдање нас лично) има смисла? Свако од нас са собом мора да буде начисто у вези са овим страховитим питањем, а не да се бави изјавама ушушканих јајара, које обезвређују и обесмишљавају смисао живота.

    41
    2
  5. Оваким протувама који се јављају да суде ко јесте а ко није кривац или злочинац,починитељ геноцида позивајући се на тамо некакве међународне судове правде који не важе у случају да њихови државни,војни или било који чиниоци нареде и изврше злочине и геноциде према било којему народу на земаљској кугли.Они лаконски кажу ,“ми смо зли,ми смо моћни и никакви судови на овоме беломе свету немају никакву ингеренцију према нашим држављанима било да су цивилна или униформисана лица.“Треба им једноставно рећи :иш зла сило,ко те шта питао.

    29
  6. Кад би се дотичном „господину“ Розенсафту провериле уплате на његовом банковном рачуну,свијет би сазнао колико кошта ИСТИНА!
    За „размислите“- Не треба генерализовати да су сви Јевреји исти;у Београду сигурно има више аутошовиста него у свијету утицајних Јевреја који би се „продали“ за одређену своту новца! Да смо на вријеме платили пропагандисте (као што су то урадили наши душмани!) и сам тај „господин“ Росенсафт би потврдио да геноцида над муслиманским становништвом Сребренице није било! Паметном доста …

    24
    4
  7. А шта друго очекивати одд оних који су сзворили (измислили) сребреначки геноцид.

Оставите коментар