Имамо и тужбу за геноцид у програму власти и она је приоритет. После чланства у Савету Европе отворени су нам многи путеви, рекла министарка правде тзв. Косова
Аљбуљена Хаџију (Фото: КоССев)
Министарка правде Аљбуљена Хаџију изјавила је да ће чланство Косова у Савету Европе утрти пут правди. Према њеним речима, приоритет владе остаје тужба за геноцид Србије. Она додаје да су имали неколико састанака са стручњацима профилисаним за злочине у вези са геноцидом. Међутим, стручњаци за правосуђе сматрају да је тако нешто немогуће.
Хаџију је рекла да Србија и даље не предаје починиоце злочина над недужним Албанцима током рата.
„Решавање злочина који су се догодили током рата, знате, био је приоритет владе. С тим у вези да само укратко поменем неке од радњи које смо предузели, а у овом случају, као што знате, прошле године смо први пут законом основали институт који ће се бавити истраживањима и документацијом дешавања током ратног периода на Косову. С друге стране, бавили смо се питањем суђења за ратне злочине у одсуству, с обзиром на то да Србија не предаје ратне злочинце, а са друге стране, бавили смо се стратегијом транзиционе правде која је тренутно у финансијској процени од стране Министарства финансија и биће обрађено за гласање на седници Владе, тако да се бави потребама жртава“, наводи Хаџију.
Она каже да им је приоритет и тужба за геноцид, те да су имали неколико састанака у вези са овим питањем са стручњацима профилисаним за злочине у вези са геноцидом.
„Имамо и тужбу за геноцид у програму власти и она је приоритет. Имали смо неколико састанака у вези са овим питањем са стручњацима који се профилишу за злочине у вези са геноцидом. Међутим, због осетљивости овог питања, не могу дати више информација. Иако су нам, наравно, после чланства у Савету Европе отворени многи путеви, и наравно, на основу тога ћемо процењивати и акције које произилазе након чланства Косова у Савету Европе, да то искористимо као механизам у смислу успостављања правде“, рекла је Хаџију.
Директор Фонда за хуманитарно право Беким Блакај каже да косовска страна мора да инсистира на спровођењу декларације за нестале.
„Косовска страна је требало да инсистира на спровођењу заједничке изјаве премијера Куртија и председника Србије Вучића, односно на расветљавању судбине несталих. Било је потребно извршити притисак за отварање архива и давање информација о судбини несталих лица. Тужба, уколико је могућа, не знам под којим околностима ће бити могућа, али бојим се да би могла бити контрапродуктивна, да створи неку врсту отпора са друге стране, са српске стране, да се спроведу споразуми који су постигнути у вези са несталим лицима и да на крају не дају никакве информације о могућим локацијама гробница или местима на којима би се могла налазити тела несталих лица“, изјавио је Бљакај за KosovaPress.
Професор политичких наука, Дритеро Арифи, каже да је Косову боље да сачини нацрт резолуције за осуду геноцида.
„Косово може да поднесе тужбу, може да буде појединачна, али је пре свега боље да се донесе резолуција, може много брже. Ако постоји хармонија и сарадња између држава чланица Савета Европе и Косова за првобитну резолуцију којом би се осудили масакри и српски геноцид на Косову, то се може постићи врло брзо, јер је то политичка одлука, али није обавезна. Онда Косово треба да погледа правни аспект да ли може да тужи Србију или да ли појединачно сваки грађанин који је претрпео људску или материјалну штету може да тужи Србију. Али овај процес прво мора да се заврши у локалним судовима“, наглашава он.
Чак и адвокат, Ардиан Бајрактари, сматра да је тешко поднети тужбу за нестале.
Према његовим речима, чак је и тужба за геноцид немогућа, јер Косово није чланица Уједињених нација.
Чак и после 25 година након рата, на Косову је преко 1.600 несталих.
Извор: Koha (текст је преведен са албанског)
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар