Zadar: Porfirijev vikar, episkop Nektarije, poklonio se sv. Šimi

Moj prijatelj u Jeruzalemskom patrijarhatu također želi doći pokloniti se pred moćima sv. Šime po kojem je i dobio ime, Simeon, te ću mu prenijeti predivne dojmove s ovog pohoda sv. Šimi u Zadar, rekao episkop Nektarije

Foto: Ines Grbić

Episkop jegarski gospodin Nektarije, starješina Saborne crkve u Beogradu i vikarni Episkop srpskog patrijarha Porfirija, jučer je posjetio svetište sv. Šime u Zadru te počastio relikviju, svečevo tijelo koje se nalazi u škrinji.

U pratnji episkopa Nektarija koji je došao povodom Slave Bogoslovije u Krki bili su o. Damjan iz parohije sv. Ilije u Zadru i pomoćnik episkopa Stefan. Gostima je dobrodošlicu izrazio don Damir Šehić, čuvar svetišta sv. Šime u Zadru, koji ih je upoznao s poviješću čašćenja sv. Šime u Zadru i osobitostima Škrinje sv. Šime.

– Izrazio sam želju posjetiti svetinje koje nas spajaju i koje će, ako Bog da, ako mi to ne možemo zbog naše slabosti, onda zbog njihovih svetih molitava, ujediniti nas, koliko je to moguće nama ljudima. Drago nam je i zahvaljujemo za ovu divnu priliku da se pomolimo našem zajedničkom svetitelju, rekao je episkop Nektarije, istaknuvši: „Kao što kaže sv. Justin, svaki svetitelj je hodajuće Evanđelje. Kada se mi izgubimo u ovom svijetu punom slabosti i grijeha, moramo se na nekoga osloniti. A svi svetitelji su nama putokaz prema carstvu nebeskom. Tako da mi je velika čast pohoditi tijelo sv. Šime i iskazati čašćenje“.

Foto: Ines Grbić

U razgovoru gostiju i domaćina Šehića istaknuta je vrijednost relikvija za Crkvu.

– Brojni gosti i turisti istočne tradicije svjedoče svoju vjeru pohodom crkve sv. Šime i čašćenjem njegove relikvije, osobito ljeti. Mislim da i mi kao vjernici Zapada možemo ponešto naučiti od Istoka i iz njihovog ophođenja s relikvijama. Kao Zadrani, ne smijemo se naviknuti da je sv. Šime tek tako u Zadru rekao je čuvar svetišta don Damir, u zahvalnosti Božjoj providnosti da je tijelo sv. Šime stoljećima, unatoč teškoj prošlosti grada, sačuvano i prisutno baš u Zadru.

Pojasnio je i kako su zadarski sveci na osobit način i povijesno usmjereni na povezivanje Istoka i Zapada. Naime, sv. Stošija se puno časti na Istoku i u Rusiji, gdje su joj kao sv. Anastaziji posvećene brojne crkve, kapele i ikone. Sveti Donat, zadarski biskup, moći sv. Stošije donio je u Zadar 810. godine, a dobio ih je od bizantskog cara Nicefora u zahvalnosti za uspješno posredovanje mira između Istoka i Zapada u 9. stoljeću. Sv. Šime se također puno časti u tradiciji Crkve na Istoku.

Episkop Nektarije rekao je kako se njegov prijatelj u Jeruzalemskom patrijarhatu također želi osobno doći pokloniti se pred moćima sv. Šime po kojem je i dobio ime, Simeon.

– Rekao sam mu da ću ja prije njega ići u Zadar pokloniti se pred relikvijom sv. Šime te ću mu prenijeti predivne dojmove s ovog pohoda sv. Šimi u Zadru.

I. G.

Опрема: Стање ствари

(057.hr, 14. 2. 2024)

Kad je Sveti Šimun došao u Zadar

Prema predaji, godine 1205. križari u Konstantinopolu kradu i u Veneciju prenose relikvije svetog Šimun koje se danas čuvaju u bazilici Sv. Šimuna Velikog. Relikvije su u Konstantinopol došle iz Jeruzalema u 6. stoljeću, a do Venecije su stigle bez glave i ruke, koja je završila u Aachenu. Zadarska legenda govori da su relikvije sv. Šimuna u grad došle u 13. stoljeću (1273. g.), negdje s Bliskog istoka, Sirije ili Palestine.

Foto: Luka Gerlanc/Cropix

U Zadru su isprva položene u kameni sarkofag crkve Sv. Marije Velike i tu ostaju sve do 16. stoljeća kada se crkva ruši zbog ojačanja gradskih bedema za obranu od Turaka, a relikviju sele na drugu lokaciju. Škrinja koju je naručila Elizabeta Kotromanić završena je 1380. ali će svečeva relikvija u njoj biti smještena tek dva i pol stoljeća kasnije. Sve do 1632. škrinja se čuvala u benediktinskom samostanu Sv. Marije, da bi nakon 1646. napokon dobila svoje sadašnje mjesto.

(Slobodna Dalmacija)



Categories: Гостинска соба

Tags: , , , , ,

18 replies

  1. Станите бре људи, у чему је проблем? Поклонити се Светом Симеону Богопримцу? Па зар се сваки православни хришћанин на свету не поклања Светом Симеону Богопримцу?

    28
    19
  2. Екуменистичка јеретичка посла. Ви ће јеретици бити одстрањени из Цркве.

    27
    8
  3. Не видим проблем и ја бих се поклонио Светом Симеону Богопримцу. Замисли славиш славу Свети Симеон Богопримац и нађеш се у Задру и не одеш се поклонити моштима свог заштитника само зато што су га римокатолици украли и ни крива ни дужна смјестили у свој хтам!?

    28
    16
  4. Srbi kada imaju Slavu sede kuci I sluze goste. Ne znam mozda je nova moda da se putuje I na primer nadje u Zadru I skokne do katolicke crkve I pomoli za Slavu.

    26
    12
  5. Збиља не видим проблем у поклоњењу моштима св. Симеона Богопримца. То што су мошти украдене и налазе се код римокатолика у Задру, друга је прича. И мошти светог Николе се налазе у римокатоличкој цркви у Барију, па православни одлазе тамо на ходочашће. Међутим, контекст посете и речи еп. Нектарија о „заједничком светитељу чије нас молитве могу ујединити ако ми по својој слабости нисмо у стању“ није нешто што ми се допада. Испада да уједињење зависи само од обостране добре воље и љубави, а пошто тога нема, нема ни уједињења. То је екуменистички наратив који је врло проблематичан. Јер уједињење није ствар добре воље и сентименталне љубави, него треба, што се православних тиче, да буде плод сведочења истине и изражавања љубави, али не мимо истине.

    64
  6. Господин викар изражава жељу за уједињењем Првославаца са
    јеретицима?!
    До тог уједињења је могуће само под условом да јеретици јавно
    изјаве да желе да се врате од у Православље, а пошто таквих најава
    нема, онда је то само екуменистичка жеља и ништа више од тога.
    Блудни син треба да се врати Оцу свом и Њему Верном сину који
    не одбеже од Оца 1054. год. (већ остаде са Њим!), али тога нема ни
    у најави.
    У чије име и за чији рачун наступа г. викар?
    Злоупотребљава мошти- „relikviju“!
    Свети Симеон Богопримац је заједнички светитељ само до 1054. год,
    а од тада је за јеретике Sv. Šimun, a за Православце и даље – Св. Симеон
    Богопримац.
    Од домаћина нисмо чули да ли се, током времена, икада пројавила
    благодатна сила исцелења/целебности, благоухања, унутрашњег
    мира и радости код посетилаца/верника током контакта са “relikvijom“.
    Ништа слично не чусмо ни од г. викара, јер “relikvija“ не може имати
    благодатне особености – миомирс (благоухаљње), целебност, мироточење,
    нестваран мир у души… па зато о томе и не говори.
    Тек када кроз мошти ( а не кроз – “ relikviju“ !), просија Божија Благодат,
    то може бити знак о враћању римокатолика у Православље – Једну Свету,
    Саборну и Апостолску Цркву, како беше пре 1054. године.

    39
    1
  7. Поклањати се у ово време, у ери нововавилонског мракобесија украденим моштима у храмовима оних који су те мопти украли из опљачканих православних светиња може бити само у функцији покушаја растакања, јеретизације и уништења Православља, што потврђују и незнавене речи овог ковиљског гојенца. Неки ковиљци филопаписти у чину архијерејском постали су старешине главних београдских храмова, а црква Ружица за духовника,“аву “ самозванца, добила је једног мирског „свећеника“ унијату, осведоченог паписту…. Загреб и унијатски Београд воле се јавно…

    36
  8. На вододјелници

    На вододјелници
    Стојим
    Заглибљен
    У себе

    У сјећање
    На Искон
    У љубав
    Према потомству

    Струја вуче
    Ка понору
    А извор
    Пресушује

    Још је само
    Глиб преостао
    Понор мами
    Прашина се таложи

    Момчило

    15
    1
  9. Био једном некад давно један Поп Шимо. Становао је у једном вицу. Неки су се осјетили позвани или прозвани да му се јаве…

    Ако вам ово звучи познато и (можда) вулгарно, не кривите мене. Кривите Дух Времена.

    18
    2
  10. По правилу код Сораба што неко мање познаје своју веру и што мање живи по њеним правилима, пости и моли се, то је пунији мржње, острашћености и кметовске суревњивости према свему што не познаје и што долази са друге стране брда. Налик на бесне животиње и сушта супротност хришћанској благочестивости, такви људи нису православни него поживотињени и срамота су како за Цркву тако и за малобројне православне Србе.

    Свети Симеон Богопримац, Охридски Пролог:
    „У време цара мисирског Птоломеја Филаделфа изабран би и овај Симеон као један од знамените Седамдесеторице, којима би поверен посао превођења Библије са јеврејског на грчки језик. Симеон рађаше свој посао савесно, но када превођаше пророка Исаију, па дође до оног пророчанства: ево дјева ће затрудњети и родиће сина, он се збуни, па узе нож да избрише реч дјева и замени је са речју „млада жена“, и да тако и преведе на грчки. Али у том тренутку јави се Симеону ангел Божји и задржа га од његове намере, објаснивши му да је пророчанство истинито, и да је тачно записано. А да је истинито и тачно, рече му још весник Божји, увериће се и он сам лично, јер по Божјој вољи неће умрети док не види Месију рођенога од девојке. Обрадова се праведни Симеон таквоме гласу с неба, остави пророчанство неизмењено, и захвали Богу што га удостојава да доживи и види Обећанога. Када Младенац Исус би донесен Дјевом Маријом у храм јерусалимски, Дух Божји то јави Симеону, који беше веома стар и бео као лабуд. Симеон брзо оде у храм и у храму познаде и Дјеву и Младенца по светлости што зрачаше око глава њихових као ореол. Радостан старац узе Христа на руке своје и замоли Бога: „Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој; јер видјеше очи моје спасење Твоје“ (Лк 2, 29-30). Ту се десила и Ана пророчица, кћи Фануилова, која и сама познаде Месију и објави Га народу. Ани је тада било осамдесет четири године. Ускоро по том престави се свети Симеон. Овај праведни старац Симеон сматра се заштитником мале деце.“
    Охридски Пролог, Св. Николај Велимировић

    Тропар
    Свети Симеон и Ана
    (глас 1): „Радујсја благодатнија Богородице Дјево, из тебе бо возсија солнце правди, Христос Бог наш, просвјешчајај сушчија во тмје: веселисја и ти старче праведниј, пријемиј во објатија свободитеља душ наших, дарујушчаго нам воскресеније.“

    Српска Православна Црква прославља Свете Симеона и Ану 3/16. фебруара.
    https://svetigora.com/wp-content/uploads/2023/02/Sveti-Simeon-i-Ana.jpg

  11. Šafran ili kako god:

    А шта ћемо са осталих 360 и нешто дана у години, када ти људи не славе славу, али им је она и даље слава? Но нека сте ви нама, све на ћелавој латиници и сас великим словима што штрче као једина два зуба у вилици, „објаснили“.

    10
  12. @Грок грок

    Честитам на nickname-у! Диван избор за једног „православног ДругоСрбијанца“.

    Мислите да смо сви православно крезуби и да не знамо да је (њихов) Шиме уствари (наш) Симеон Богопримац?

    Оно што смо ми овде, зуби и крезуби, упитали јесте да ли могу украдене мошти да мироточе, исцељују?! Светац је светац, чак и код јеретика који су их украли, али да ли и тамо „ради“? Шта би било да јеретици, далеко било, „отму“ св. Василија Острошког, да ли би Светац и тамо „радио“!? Следствено томе, треба ли ићи на поклоњење (украденим) светим моштима код несветих јеретика!?

    Да не питам сад и је ли еп. јегарски ишао у званично екуменистичко (свејеретичку, по речима Авве Јустина) посету или је ишао, сам и без званичне пратње и најаве, само да „угоди“ свом „пријатељу“ Симеону из „Jeruzalemskog patrijarhata“?!

    15
    1
  13. Дођу тако разни кметови што нити посте нити се Богу моле али зато мисле да је глупост традиција, затуцаност национализам а мера православља њихова мала паланка и да светитељи (Боже опрости) „раде“ (онако магијски-примитивно, само кад се ваља, разуме се) и да њихова светост зависи од места где се налазе, као да не дај Боже читају Курир и Србин инфо заједно са онима што их присвајају (јер свеци нису ни српски ни хрватски већ Божији) па загрокћу да сте ДрУгОсРбИјАнСкИ оријентисани 🤡 јер не делите њихове IQ 80 борбазаверу.инфо „ставове“. Но хвала Богу па се ни Православље ни Србија не своде на њихову јадну слику света и скучене хоризонте иза којих се ваљају тмуште масе караконџула, непоменика и непријатеља, одмах ту са друге стране брда, већ су ипак већи од тога. Што каже народна изрека „што сељак не познаје то сељак ни не једе“, па тако и мали Мујица са Блиц коментара замишља неке ствари.

  14. Охо, па они негирају и Јерусалимску Патријаршију и Св. Симеона, то смо тек сад видели. Православно, нема шта. Ништа чудно што замишљају светитеље Божије као вуду фетише, што се пале и гасе у зависности од географских околности и других прилика, и који су ексклузивно или српски или хрватски (јер је православље, зна се, српска вера), па тако од Светог Симеона кад „не ради“ постане „пријатељ Симеон“ (за непријатеље ујка Шиме) онако неформално, ван посла и радног места.

  15. @Грок, грок

    Слабо капирате. Јесте ли и ви део „геј лобија“, то је „так другосрбијански, не“?

  16. @Грок грок
    „Не дајте светиње псима; нити мећите бисера својега пред
    свиње (грок грок!), да га не погазе ногама својим, и вративши
    се не растргну вас.“ (Мт. 7, 6)

  17. „Од многих штетних, неканонских појава, које су одраз непознавања праве науке и помањкања страха од гнева Божијег, поменућу неке само, да бих се овде, на крају, задржао посебно на једној од њих – на избору викарних епископа.“

    „Данашње одлуке Светог архијерејског сабора о избору викарних епископа неканонске су. А донете су због нечије сујете и планова да тај неко, као будући патријарх, има што више својих људи. Неканонске су такве одлуке зато што:“ …

    https://stanjestvari.com/2024/01/27/u-raskorak-sa-svetim-savom/

    Ништа мање речит од потресног пута моштију није ни пут кивота који је 250 година морао да се „утврђује у вери“ бенегдиктанаца а да ни после тог заточништва не дочека да га међу Задранима ‘рвати дочекају. Они тада још нису били доспели за ширу упорабу.

    Шта рећи о 13. стољећу? Има ли канонских викарних епископа више или мање од ‘рвата међу Задранима који су дочекали мошти Светог Симеона?

  18. Е мој Гроктало, нашо си коме ћеш и где ћеш објашњавати…
    И није чудо што се Стање ствари срушило, иако су се многи Богу молили.
    Џаба.
    Култура надлајавања никад неће бити православна, колико год била родољубива.
    И да си у рову био и гаће крвавио, њима не вреди.
    Ово пишем са жалошћу.
    Помоз Боже јаднијем Србима.

    2
    9

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading