Чумић разликује појмове задруга и општина, јер се други део књиге односи на установу општине, док се први бави установом задруге, пише на „Стању ствари“ аутор чланка „Значај задруге (фамилије) у српском народу“
Извор: Антикварне књиге
Српски језик изворно не познаје термин задруга већ општина. Задруга је, као што реч каже, „заједница другова“ (и другарица), док је општина „опште добро“. Срби су током своје новије историје били независни домаћини, трговци и мали земљопоседници, своји на своме, а не некакви за-другари, или још мало па комунисти.
Чумић је термин „задруга“ вероватно покупио осмозом из окружења. Србија тог времена је била под утицајем идеја Француске револуције. Аћим Чумић, мада конзервативац, учествовао је у Тополској буни, устанку чији је крајњи циљ било свргавање Обреновића и инсталација Карађорђевића, а у којој је учествовао и социјалиста Јеврем Марковић, брат Светозара Марковића.
Иначе на слици нису типични Срби из 19. века већ југословенски лумпен-пролетаријат, налик на филмове црног таласа, са качкетима из времена комуне и марамама око врата, сликан негде у Југославији вероватно у периоду Шпанског грађанског рата, док је друга очигледно влашког или мађарског порекла, што само по себи није битно, али није ни прикладно за илустрацију текста који се бави српским националним идејама 19. века и изразито је анти-пролетерски настројен.
На страну што ће неки полупроизвод помислити да је Жмитровићева Задруга недајбоже у духу српске традиције, као што многи мисле и за Првомајски уранак, Гучу и турко-цигански мелос (а.к.а. турбо-фолк или тзв. „народна музика“) што је последица вишедеценијске смишљене деконструкције и поживотињавања српског национа, културе и духа.
Коментар који је изазвао полемику
Аутор сам оригиналног чланка, који је преузет са блога aknjige.com и објављен овде. Овом приликом се захваљујем уредницима овог портала који су препознали значај речи које је написао Аћим Чумић.
Истовремено осећам потребу да разјасним поједине ствари, како би текст био схваћен на прави начин. Оно што можете прочитати на овим страницама, само је извод из првог дела књиге, а не цела књига. Аћим Чумић разликује појмове задруга и општина, јер се други део књиге односи на установу општине, док се први бави установом задруге. Ко жели да прочита књигу, може се информисати путем сајта https://sr.cobiss.net/ које библиотеке је имају у фондовима. Чумић о задрузи пише у смислу проширене фамилије, а не у смислу сеоских пољопривредних задруга какве су постојале у СФРЈ. На пример, муж и жена живе на великом имању и имају 15 хектара обрадиве земље. Овај пар има и 5 синова, који ће након смрти родитеља, а какав је код нас обичај, поделити ову земљу на равне части. Па ће тако сваки син добити 3 хектара земље и тако постати сиротиња. Уколико и они буду имали више мушке деце та ће се сиротиња и даље уситњавати, па ће свака генерација почињати практично од нуле. Пошто подељена земља није довољна, нека ће се деца одлучити за селидбу у град, да тамо побегну од сиротиње. У случају задруге, свих пет синова остају да живе заједно, обрађују заједно земљу, купују нову, жене се, фамилија се увећава итд. Они су независни земљопоседници који свој живот имају под својом контролом. Имају довољно земље и довољно радне снаге јер их је много у кући. Ово наравно не искључује да на једном плацу не постоји више кућа и да сваки син има своју приватност.
Извор: Антикварне књиге
Што се фотографија тиче, на свом блогу, постављам фотографије које се мени свиђају, јер је то мој блог, тј. онлајн књижаре чији сам власник и уредник. Ради се о породичним фотографијама, на којима су моји рођаци из Левачког краја, околина Трстеника, из времена када су такве врсте породичних задруга још увек постојале. Наравно, то нико од читалаца не може знати, па стога не замерам незнање. Прва фотографија је изабрана посебно због једног детаља, а то је човек који у рукама држи сноп прућа, који је одувек симбол породичног јединства. Човек који седи је мој стриц Душан, који ме је још као мало дете научио трговини и да никада не радим за другога (за плату).
Фотографије: Приватна архива Раде Томашевић
На другој фотографији више људи из различитих породица, а из исте фамилије, обрађују заједно земљу.
Фото: Приватна архива Раде Томашевић
Надам се да сам успео да разјасним текст. Хвала што читате!
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар