Ако се црквени клир на челу са (архи)јерарсима не супротставља у потребној мери на канонско-законске начине по народне и црквене интересе лошој, однарођеној власти – оно је упало у сергијанску јерес, пише „Реља“

Извор: Стање ствари

(…)

Код нас постоји погрешна перцепција, али и код Руса, да су за све неваљало што је снашло Србе или Русе од комуниста искључиви кривци комунисти других народа!? Као да никако није ни било комуниста Срба или Руса? Чињенице говоре другачије. У СФРЈ, Титославији, слично као и у СССР-у, гледајући у друштвену базу проценти националне припадности у потпуности су одговарали обичној заступљености народа у држави. Тако да је у СФРЈ највише било Срба комуниста. У СССР-у то су били Руси. Неко пребацивање одговорности другој нацији не стоји. Срби су главни кривци за данашње невоље Србије или Руси за невоље РФ! И обратно, за оно што је испало добро, мада је то неупоредиво са лошим, иста је ситуација. Сами пали, сами се убили – вели изрека!

Да не заборавим сергијанство. Из предњих ставова мудрог почившег јеромонаха Серафима (Роуза), господина Војислава Мистовића из Црне Горе, да не наводим себе, излази јасна дефиниција сергијанства:

Ако црквени клир на челу са (архи)јерарсима се не супротставља у потребној мери на канонско-законске начине по народне и црквене интересе лошој, однарођеној власти оно је упало у сергијанску јерес – оно је сергијанско, са свим канонским и црквеним последицама по исти које из тога излазе.

Јасно је што ће проћи времена да се оваква или слична дефиниција ове јереси не усвоји. И данас у СПЦ, међу којима има сергијанаца, да их не именујемо, тешко би такви прихватили своју грешност! Људи, поготово архијереји, желе да буду сматрани од пастве да су безгрешни, иако код одређених сигурно ствари тако не стоје. Ово није добро – мора се на време кориговати као такво да касније не буде касно и горе!

Јеромонах Серафим (Роуз): Шта је сергијанство

Свеједно нама нико не смета да такве у расправама сличној овој нашој зовемо сергијанцима – да их одговарајуће дефинишемо, не би ли утицали да се поправе?!

Несупротстављање злу само је по себи злочин – једна је од максима из Новог завета. Сетих се блаженопочившег достојног патријарха Варнаве Росића и његовог страданија, који је био с правом по цену личног му живота непопустљив у вези потписивања са Ватиканом штетног конкордата.

Невоља не само РПЦ, него и СПЦ, што је сергијанство ухватило корене. Недавно непотребно давање аутокефалности МПЦ од стране СА Синода СПЦ на челу са патријархом, изостанак оштре осуде пузајуће предаје КиМ, духовне српске колевке, албанским углавном имигрантима, који су се тамо што у време Другог светског рата, што у смутно време комунизма, титоизма несметано усељавали из Албаније. Као дошљаци, узурпатори туђи на српском историјском простору, временом су се толико осилили да су вршили невиђени терор над тамошњим преосталим српским становништвом. Масовно су га протеривали нарочито у, и после НАТО агресије на СРЈ 1999. године, уз паљење и уништавање великог броја српских светиња од националног и светског значаја.

Захтев Сабору СПЦ: Поништите одлуку о аутокефалности тзв. МПЦ!

И задње мере око увођења Куртијевог евра уместо српског динара по Уставу Србије, Резолуцији СБ УН број 1244, на српском КиМ, без законске реакције Београда је флагрантно непоштовање од српских власти нашег Устава, закона Србије. Овдашње власти, тужилаштво и судови могли су до сада, а могу и даље подићи оптужбе не само против прекршилаца типа Куртија, Османијеве, држављана Србије, него и против међународних подстрекача који овде глуме некакве посреднике, и то за тешка кривична дела – угрожавање личне сигурности, ускраћивање основних људских права, протеривање са КиМ преосталог не само српског становништва! У крајњем по изрицању судских пресуда за свима се могу расписати валидне међународне, Интерполове потернице. Па ко воли нек изволи!

И у овом примеру српски клир као да га није. Јасно се не чује! А морао би да није његовог хроничног сагрешења – сергијанства да буде знатно гласнији! Боји се – кога? Овдашње давно однарођене власти, међународних србофобних субјеката, мешетара типа Хила, Лајчака…? Смањиће им се плате и друга примања?

Којешта!

Позив СА Сабору СПЦ да одлучи од Светих Тајни евентуалне саучеснике отуђења Косова и Метохије

Ето, покушао сам објаснити разумљивим речима јерес звана сергијанство. Не знам да ли сам успео?

Сам појам лустрације, и данас када се јавно спомене, изазове код одређених лица у власти, или око ње, видљиву нелагоду. Што је можда и логично очекивати јер се ради о потомцима титоиста а који су крајем 1944. г. нахрупили у Србију у дивизијама од ад хок пресвучених домобрана, усташа у партизане да би је са њима уз помоћ Стаљинове Црвене армије окупирали. Затим су по успостави страховладе спроводили црвену репресију убивши око 60 хиљада, без жртава на Сремском фронту, именом и презименом невиних српских цивила – народне елите. 210 обележених масовних гробница је у Србији!

И овде би се морао, таман као у несретној Русији, чути захтев православног клира за насушном лустрацијом – да се као народи коначно самопрочистимо за наше (и Руса) добро!

Схиархимандрит Илија (Ноздрин): Победу у Отаџбинском рату дао нам је Господ, а не бандит Стаљин

Овде ваља навести као веома позитиван пример величанствене литије у братској Црној Гори 2020. г. које су предводили достојни високих верских положаја тамошњи архијереји са блаженопочившим митрополитом Амфилохијем, тадашњим епископом Јоаникијем и др. Сви они су пример шта не само њима, ваља чинити у тешким кризним ситуацијама у којој се нашла ЦГ и тамошњи верујући народ при покушају однарођене власти М. Ђукановића да опструише пре заказане изборе, због очите бојазни да ће је након више деценија опште власти оличеној кроз корупцију, криминал, коначно изгубити.

(…)

Нема предаје – СТАЊЕ као српска луча мора да остане до даљњег као овдашња перјаница немирења са свим лошим кроз које као народ и држава неоправдано пролазимо.

Александар Лазић: Довиђења до ослобођења!

Ипак да једном не будемо Срби, него објективни, сами смо највише криви! Не треба друге, мање од нас кривих кривити! То никако није добро! Самокритика је код нас одавно заборављени појам! И то је у доброј мери реликт пропалог титоизма! Морамо вратити самокритику у јавни живот и ту би као лични пример морали послужити интелектуалци, зашто не и архијереји СПЦ?! Као пример осталим.

Коментатор с надимком Реља

Измене: Цео текст је прочишћен и исправљен (19. 2. 2024. у 13:28).

Categories: Гостинска соба

Tags: Јеромонах Серафим (Роуз), РПЦ, Русија, СПЦ, Срби, Србија, сергијанство, јерес