Схиархимандрит Илија (Ноздрин): Победу у Отаџбинском рату дао нам је Господ, а не бандит Стаљин

Безбожност је донела себичност

Интервју са старцем – ова синтагма већ сама по себи звучи необично. Код стараца се одлази по савет у кључним животним тренуцима. Ту је главно чути одговор који није увек лако разумети. Често се смисао одговора открива након много година. У речима стараца важно је све, до последњег слова. Баћушка је први пут дао тако свеобухватан интервју за друштвено-политичко издање.

ilija-nozdrin-1

Зашто се започињу ратови

Оче Илија, Русе и Русију на Западу оптужују за све смртне грехе. Отворено провоцирају. Да ли желе да нас увуку у рат?

Да, да, очигледно. (Пауза.) Наравно, не сме се рећи да су се сви окомили на нас и да су сви непријатељски настројени како према самој Русији, тако и према нашој руској нацији. То је, ипак, присутно, и посебно наглашено у Малој Русији. Тешко је дефинисати за шта окривљују Русију, чиме су незадовољни.

Овде је један од главних разлога-постојање зле силе, ђавола, који свугде ствара смутњу, свађе. Један филозоф је рекао да је, у наше време, успех ђавола у томе што је многе убедио да га нема. Међутим, то није истина. Он постоји! Сама чињеница да он постоји састоји се у томе што је неопходна мисија Спаситеља и Бога нашег Исуса Христа, искупитељска жртва-Његово страдање. Страдање вишег степена, мучитељско, које се завршило победом над ђаволом. Господ је преко Својих страдања дао свету Крст! Крст који сваки човек користи и којим побеђује демонску силу.

На велику жалост, многи не знају за постојање злих сила. Постоје демони на челу са сатаном. Сатана покушава да се сакрије, али не може. Ако би се пребројале све чињенице којима су људи потврдили постојање ђавола и злих духова за читаву људску историју, могло би се избројати милион.

Ђаво је дух. Као што у нашој души постоји дух. Он је дух у највишем степену по интелекту и сили. Природно је да многи мисле и прихватају га као своје мисли, свој разум, своје одлуке. Јако је тужно да већина људи не признаје, као што сам рекао, његово постојање. Толико се о томе говори. Пре свега у Светом Писму, у Јеванђељу, нашем Новом Завету. Тамо има много места где се указује на његово постојање.

Такође је речено да га је Господ разобличавао док је чинио злодела. То јест, побеђивао га је и ђаво се удаљавао.

У историји Светог Писма је речено да ће он у потпуности бити склоњен од човечанства-да ће бити бачен у језеро сумпорито. Тај процес се наслућује. Али, до времена Промисао Божји чува ђавола.

Речено је да је Бог Љубав. Можда се у томе и пројављује Љубав Божја, што му Господ даје времена да се покаје. У житију зачетника монаштва, Антонија Великог који је много страдао од ђавола (страшно га је тукао), једном се поставило питање: хоће ли Господ да опрости ђаволу? И, када се Антоније Велики молио, њему се открило да ће се то догодити када се ђаво буде три године, непрекидно кајао речима: „Помилуј ме, Боже, злотвора древног“. Тако је записано.

Ђаво се пројављује скоро сваког дана. Стално изазива злобу у људима. Наравно, сви ратови, све свађе, све непријатности и невоље у свету се дешавају уз учешће тамних сила и ђавола. Посебно рат на Блиском истоку – у Сирији. И рат у Малој Русији.

У Малој Русији сам и лично више пута чуо антируски израз „москаљ“. Ми се на њих не љутимо. Напротив, од почетка заоштравања односа, у црквеном животу се непрекидно молимо да Господ успостави мир. Показујемо што више можемо љубав према свој нашој браћи малорусима. Постоје одређене личности пуне отрова, које трују друге својим сиктавим антируским схватањима, али то су појединци.

Већина људи у Малорусији жели мир и пријатељство.

«Све смо издржали уз Божију помоћ»

-Ближи се 100-годишњица револуционарних догађаја 1917.године, која тражи посебан приступ. Како Ви оцењујете догађаје тих година?

– Нажалост, на велику жалост, револуција нам није ништа корисно донела. Ништа није дала. Пре свега територијално: колико је Русија изгубила захваљујући тим догађајима, и колико људи-70 милиона људи је изгубила, идући тим путем, добивши и Грађански рат, глад, репресију. Још 30 милиона живота је однео Велики Отаџбински рат. Коначни збир-100 милиона људи. Историја ће, што се тога тиче, рећи своју реч.

– У исто време може се чути, да је, кобајаги, у совјетско време живот био много бољи.

– Нећу далеко отићи и испричаћу о сопственом животу. Имам преко 84. године. Један осећај памтим од почетка свог сазнања-глад, глад, глад. Отац који је успео да доживи до револуције, говорио је да тако лоше као за време комуниста, никада није било. Отац, Атанасије Ноздрин, отишао је првих дана у рат и погинуо на фронту. Глад је била како за време рата, тако и после. Хлеб, у довољним количинама, се код нас појавио негде 50-х година. Сеоски живот је био сиромашан, феудалци су далеко од ове немаштине.

Наша мајка је радила у сељачкој радној задрузи и при Стаљину није ни копејке добијала. У исто време, не може се избројати колико је рачуна требало платити: порез на доходак грађана, добровољни друштвени порез, најам, разна осигурања. Наравно, у производима је, током једне године, требало исплатити 40 ког меса, дати 150 јаја, 150 литара млека. Све то са 25 хектара земље. Чинило се да је Орловска област најбогатија. Ето. А данас, хвале, кобајаги, да је за време Стаљина и совјетске власти било добро. Били су наравно, бирократски радници, шефови који су чак и у блокираном Лењинграду обезбедили себи сит живот.

-Данас није реткост чути да је управо Стаљин добио Велики Отаџбински рат. Када покушаш да негодујеш, да је народ добио кажу-не, Стаљин, јер је он управљао земљом.

– Прво су лажи изградиле револуцију, тобоже, људе експлоатишу, људи лоше живе. Заправо, свега је било довољно. Народ је био за цара. Русија је била богата, снажна, моћна. Улагало се у одбрану, земља је била јака у војсци. Постојала је огромна флота. Револуција није била потребна.

Сада лажу о Стаљину. Ко је био он? Бандит „Коба“, који је пљачкао инкасанте. Због чега је лежао? Због пљачки, злодела. Бандит, једном речју. Да ли је он могао да игра позитивну улогу у рату? Ако је нешто и било са његове стране, то су непромишљена наређења.

Сачувана су сећања Немаца, који само што нису полудели, пуцајући из непосредне близине на нашу војску. Људе су гурали напред, а позади су ишле баражне јединице. Један јуриш на Сапун-гору у Севастопољу колико кошта-колико је тамо наших дивизија пало. Река крви је текла.

Другачије се могло управљати, да не буду толике жртве. Међутим, Стаљин није навикао на саосећајност према људима.

Августа 1941.године, дао је наредбу да се приликом одступања дигне у ваздух Днепрогез. После експлозије подигао се талас величине неколико десетина метара, који је носио све пред собом. Удавило се десетине хиљада људи. Можда у томе и јесте заслуга Стаљина-да погуби толико људи. Наш народ је и без тога био спреман да брани Домовину, Отаџбину. При томе што првих година рата није било ни муниције, ни заштитне опреме, ни довољне количина оружја. Војници данима нису ништа јели, на ногама су носили крпе. Гладне и смрзнуте, све су слали на фронт. Све је то наш народ издржао, уз Божју помоћ.

Господ нам је дао Победу. Никакав Стаљин, тај бандит! Колико су руских душа он и Уљанов погубили! Колико људи су лишили живота само на Колими, на Соловках, на северу, на југу. Због чега? Због чега су стрељали потпуно невине људе? Једна чињеница. У Оранском манастиру Нижегородске области стрељано је 11 хиљада свештеника, монаха и архијереја! А на Бутовском полигону-скоро 30 хиљада људи. Скоро да се сваки град, област претворила у полигон смрти.

У мојој домовини, Орловшчини, стрељано је хиљаде свештеника и верника. Ко је он-Стаљин? Био и остао бандит.

Не желим да говорим, али знам чињенице да је само пројава Божјег чуда спасила земљу током рата. Тих чуда је било на хиљаде.

ilija-nozdrin-2

«Ђавољев смрад је неиздржљив»

– Постоје људи који говоре да, с обзиром на то да Господ попушта рат, они не могу да верују у Њега.

– Велики Отаџбински рат био је изазван ничим другим до уништењем храмова, скрнављењем светиња, чудовишним преступима против вере. Сада, ако безбожништво узме власт под себе, никакву поштеду наша Отаџбина неће имати-престаће да постоји. Ако престане и наше постојање, престаће живот, глобално. Већ се виде признаци да без вере, без истинског доживљаја и поштовања Бога живот неће постојати.

Сада је образованост људи у нашој Русији порасла, мало ко је без вишег образовања, али, на велику жалости људи апсолутно не схватају прави смисао нашег живота. У чему је смисао нашег живота? Шта је то живот, шта је то антропологија, човек? Државни атеизам представља потпуно удаљавање човека од Истине. Апсолутно незнање у чему је смисао нашег живота.

Државни атеизам се трудио да све, под силом страха, убеди да живимо без Бога. Читава људска историја говори о томе да Бог постоји. Може се пробројати минимум милион сведочанстава о Богу, о вечном животу. Атеизам ничим није располагао, није имао сведочанства против постојања Бога, вечног живота, душе.

Они који су ширили државни атеизам, одвраћали су људе од Бога. Колико су само имало самоуверености у томе да нема наставка живота, да нема раја ни пакла. Пакао постоји! Колико је људи било ишчупано од Бога, отупљено атеизмом, послато у ад. Како постоји бели дан, тако се може са сигурношћу рећи да постоји и пакао. Комунизам се тумачи овако: „ко ће доле?“, то јест, ко треба да се пошаље доле, у ад. Шта је то ад? То је, пре свега, човек лишен Бога, истинског живота. Ад је када човек потпада под власт ђавола.

Преподобни Серафим Саровски говори, да ако би човек угледао ђавола у свој својој снази, не би остао жив! Толико је страшна ђавољска злоба. Рећи ћу једно-чак и смрад од ђавола, ђавољев смрад је неиздржљив, На пример, ни сат не би издржао у том смраду. Жив не би остао. Мирис! Не говорећи о његовим поступцима, када човек потпада под власт ђавола. Ево где се налази највеће злодело оних који се циљно одвраћају од Бога. Не знам како ће Господ казнити те људе који сада саблажњавају омладину, студенте! Комунисти су желели да сви буду безбожници, да сви оду у ад, да се муче у власти ђавола. То се ни са чим не може упоредити! Јер је речено: иду у муку вечну. Вечну муку! Шта то значи? Под власт ђавола. Како је могуће после такве помахнитале безбожности, још једном међу омладином сејати неверје у Бога, а то се дешава.

«Да је био други владалац…»

– Када сте говорили о мржњи коју ђаво провоцира, пало ми је напамет каквим је нападима изложен наш председник Владимир Путин. Његови „партнери“ спуштају се чак дотле да називају Путина непотребним речима.

-Као што је речено у Светом Писму- волите не само пријатеље, не само ближње, не само оне који су добри према вама, него је речено чак-волите непријатеље своје. Тако је било и тако и јесте за верујућег човека. Наравно, човек се бори са својом природом. Када је јак у вери, увек ће пронаћи у себи снагу да заволи чак и оне који га мрзе.

Сада наш председник показује љубав и снисхођење према иностраном непријатељству. Колико он има стрпљења. Да је неки други владалац, већ бисмо били у рату. Само његово стрпљење, самопожртвованост, његово снисхођење према нашим непријатељима спасавају.

– Батјушка, како да победимо корупцију?

-Они који говоре о корупцији, треба да размисле, како живе у својој породици. Како се односе према супругама, а супруге према мужевима? Како васпитавају децу. Корупција је људска себичност. Пре су, на Светој Руси, људи били већином верујући. Поштовали су родитеље, било је поштовање међу људима. Шта је безбожност донела? Само себичност. Ти, који су правили револуцију, нашавши се на власти, завидели су једни другима. Једни са другима су ратовали, као бесне животиње у кавезу.

Пошто су отели веру људима, дали су зелени картон накроманији, пијанству, хулиганима, абортусима. Ако се човек лиши Бога, он неће схватати у чему је смисао живота. У чему је његова радост, његово добро. Зато што је то добро пре свега у вери, у стицању Духа Светог, у благодати Божјој. Као што је речено у Јеванђељу, прво тражите Царство Божје. Шта је то Царство Божје- то је када човек већ на земљи задобија велику радост.

Бака може да издржи у 70 и 80 година, по 5 сати на служби. Она већ овде задобија тако велику радост, која се не може упоредити ни са каквим почастима и сладостима. Христос који је био окружем масом народа, говорио је: међу вама већ има људи који ће у овом животу видети и осетити Царство Божје. Ту радост коју није могуће никаквим речима изразити. Но, када су човеку одузели молитву, добија се да он иде за материјалним добрима, благостањем. Одатле и појава корупције, завист. Треба вратити веру људима и неће бити погодног тла за корупцију.

Разговарала Марија Поздњакова
Са руског Ива Бендеља
Аргументы и Факты
Наслов: Стање ствари

(Православие.ру, 20. 10. 2016)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

6 replies

  1. Господ је онда дао и Стаљина 😉 Немам намеру да овом озбиљном шалом омаловажим истинитост и дубину старчевих речи. Коментар се не односи на њега. Али, када се анализира текст објављен у медијима и који уз то има политичку тежину, ваља бити опрезан јер је тема врло сложена, а тумачења често превише једноставна. Наслов не садржи целу суштину текста. Не спорим да је провокативан :). Стаљин је ипак дошао на власт са Божјим допуштењем. Неко је морао да има срећу или несрећу да потписује одлуке. Култ личности – не! Ни када је Стаљин у питању, ни када је Путин у питању. Ни било ко други. Да ли је могло другачије у Русији, без онолико жртава? Верујем да јесте. Но, Господ нека суди, а не би ваљало да ми занемаримо или оправдавамо вишим интересима злочине који су почињени. Ах, и та Византија прекрасна их је имала. Сетимо се покоља на хиподрому у време побуне „Ника“, када су се деме удружиле против цара. Није за поређење, знам, и паралеле ове врсте могу бити мач са две оштрице. Но време побуне Ника је време утврђивања царства и одбране не само од напада на границе, већ и одбране од различитих утицаја на хришћанство. Да ли је револуција (мада термин није најбоље с моје стране одабран) нешто дала Русији? Можда је отерала из власничких структура представнике западних и прозападних елита? Или, насупрот томе, можда им је учврстила неке позиције? Оваквим питањима ће се ипак бавити наука.

    Свиђа ми се

  2. Највећи бандит, криминалац и масовни убица је онај чији су балсамовани остаци још несахрањени. Много позитивног је везано за име ЈВС као што је победа у Великом Отаџбинском Рату и економско-политичко државно јачање СССР-а као прве светске велесиле и тиме дефинитивног баланса насупрот погубног таласа УСА нео-фашизма. Такође, ЈВС је зауставио прогон Цркве после рата, да би га Хрушчов наставио. Не треба ту велика наука да се увиди колико позитивна улога ЈВС-а далеко надмашује његове злочине (које нико не пориче) и наводне злочине које систематски преувеличавају (на Западу). Крајње је штетно забијати клин између садашњих руских комуниста и осталих патриотских снага Русије тако што ће се са једнострано негативно односити према наслеђу ЈВС. Иначе имена Хитлера и Стаљина су синоними зла на Западу, тако да бомбастично дерогативно помињање Стаљиновог имена у наслову као бандита чини да се текстови као што је овај мало разликују од оних којима врве западни извори дезинформација и анти-руске пропаганде.

    Свиђа ми се

  3. Хтела бих само још нешто да додам. Ја не бих писала онакав коментар да не знам какву читалачку публику има овај сајт. Друго, и поред примедбе коју смо имали Don Quixote и ја, чини ми се да је добро што је изазвао реакцију која може бити добра основа да руску црвено-белу тему обрадимо још дубље. Пре свега зато што се нас овде вишеструко тиче, од науке, до животно (у пуном смислу). Поздрав!

    Свиђа ми се

  4. Што се наслова тиче, ту се једино важи је ли он кривотворен или је узет из самог текста: пошто је овај наслов који сам дао практично директно спајање мисли старца Илије – не остаје ми ништа друго но да закључим да онима којима наслов „не одговара суштини“ или је „бомбастичан“ заправо имају проблем са оним што је Старац рекао. Знам да није пријатно супротстављати се тако великом духовнику – али ипак не убијајте (сиротог али према Истини одговорног) „давача наслова“.

    Александар Лазић

    Свиђа ми се

  5. Александар Лазић

    Да, ја имам проблем и са насловом и са делом текста који наслов имплицира или је директно у складу са њим као нпр: „Сада лажу о Стаљину. Ко је био он? Бандит „Коба“, који је пљачкао инкасанте. Због чега је лежао? Због пљачки, злодела. Бандит, једном речју. Да ли је он могао да игра позитивну улогу у рату? Ако је нешто и било са његове стране, то су непромишљена наређења.“

    Могу да имам само дубоко поштовање за Старца, као духовника, можда већ светог човека. Али, текст је такав да би га по садржају, поруци и једностраном харангирању Стаљина радо објавио сваки западни извор анти-руских гадости. То ми је добар знак да је промашај тако говорити а још више то објавити, укључујући ту и стављање наслова који наводно сажима текст у једну осуду ”Стаљин = бандит”. Основно у мом коментару је да текст представља дување у исту (пропагандистичку) тикву у сагласју са осведоченим непријатељима Руса (Словена уопште) и Православља, и мени такви ставови не могу бити прихватљиви, нити их ублажава чињеница да долазе од стар(а)ца или уредника портала (напротив!).

    Свиђа ми се

  6. Ух, бојим се да смо се запетљали у клупко из којег тражимо излаз. Прво, чињеница је да је старац то рекао. Тако да „давачу наслова“ не можемо замерити да је наслов извукао ни од куда.Али старац говори као старац: је ли Стаљин наредио злочине? Он мисли, зна да јесте. Је ли тиме починио грех? Јесте. Да ли се покајао? Није, да старац зна. Да ли је прогањао цркву? Јесте, то старац зна, видео је. И за старца је то довољно. Његово је да каже оно што као духовник треба да каже. Ја се не усуђујем, из много разлога, да тумачим старца. То сам одмах нагласила.
    Прелазимо на поље медија, „јавне сфере“. Старац је интервјуисан, колико год се у уводу новинарка правда да се старац не интервуише.Овде се прича усложњава, добија политичку димензију. Природне поделе у друштву, у цркви, поделе светске, одједном као авети избијају из свих углова. Текст са сајта Аргументи и факти (морам да признам да ништа не знам о том сајту) преноси и сајт Православие.ру (па онда и Стање). Откуд то? Чему то? Не знам одговор, али овако размишљам: Црква (друштво) је жив организам. Не постоје дати одговори. Отац схиархимандрит сме да удари шамар (као што је Св.Никола смео када је бранио праву веру). То му је „посао“. Ми не смемо да ударамо шамаре. Ми (мислим на Русе и на нас чије су очи усмерене ка њој , и не смем ни да помислим на наше поделе) морамо да станемо, да се замислимо, јер ако и нагађамо пут којим се усмерава Русија, морамо бити свесни да се на том путу могу поновити грешке из прошлости. Грешке које срозавају. Кад сте на снажном коњу, макар и на његовом репу, слабо размишљате о бубама које он гази у галопу. Наравно да непријатељи Русије, непријатељи православља, могу да искористе причу не би ли омаловажили њене напоре. Али њима је то посао. Наше је да идемо корак испред њих, или бар да им не допустимо да нас „претркају“ колико је у слабашним нашим моћима. Али да при том не заборавимо да је наш прави и једини циљ задобијање Духа Светога. У свету препуном зла, конфликата, подела у којем јесмо, заиста је претешко пловити без грешке (личне и друштвене). Ето, Don Quixote и ја смо скренули пажњу на проблем које може произаћи уколико се старчеве речи олако (недуховно) прихвате и још горе злоупотребе. Јер у свету смо. Уредник је својим насловом извукао оно што је он мислио да је важно јер сви знамо колико је духовна компонента њему важна, као и нама уосталом. И сад пловимо даље. Нека Господ буде наш Кормилар!
    П.С. извињавам се на дужини коментара, преморена сам, надам се да сам се да сам успела да напишем смислен коментар. Поздрављам.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s