Крст га придржава да не падне. / Издигао га је и он лебди над амбисом. / Човека је најзад сломио крст, / држи у рукама руке крста и тело крста / а не види да је распет на њему
Извор: ФБ Мирослава Алексића
Одваљујући крст са храма
Светог Илије у Подујеву
човек кидише на остатке бога у себи.
Бог у њему је као фетус,
мали и савијен испод срца,
тишти га под ребром,
жеже као врела потковица.
Гори тело цркве, мрсе се праменови дима,
роје се варнице из мартовског бадњака.
Около таламбаси и урлици
бодре га да издржи.
Тежину свог тела ставља на тас
насупрот тежини крста,
опире се гравитацији.
Крст га придржава да не падне.
Издигао га је и он лебди над амбисом.
Човека је најзад сломио крст,
држи у рукама руке крста и тело крста
а не види да је распет на њему.
Из књиге “Арапски капричо”, Архипелаг, 2020.
Categories: Преносимо
super
На све стране Ђорђе књиге посла,
У свих градских седамн`ест нахија,
На кметове, селске поглаваре:
СВАКИ СВОГА УБИЈТЕ СУБАШУ;
Жене, ђецу у збјегове кријте! (стихови 547-551)[2]
Наши мудри преци овако су радили . Једини могући начин , а нису најављивали митинге две недеље унапред . Ко то ради од њега ништа не очекујте . Пример је Француска . Свако село , сваки град устао је без најаве полицији да може да им зауставља аутобусе .