Појави се сен Владике Рада: / „Ој с Авале Незнани Јуначе, / Славо сабље, дични српски соју, / Прими мене у гробницу твоју. / Зли глас зачу на овоме вису / Црногорци више Срби нису”
Милован Ђилас (Фото: PublicFigure.me)
У поноћи пуче хладна стена
Са гробнице на врху Ловћена,
А из гроба где мир вечни влада
Појави се сен Владике Рада,
Па зарида што је могла јаче:
„Ој с Авале Незнани Јуначе,
Славо сабље, дични српски соју,
Прими мене у гробницу твоју.
Зли глас зачу на овоме вису
Црногорци више Срби нису”.
Са Авале из поноћног мрака
Чу се вапај Незнаног Јунака:
„Ој Владико српског рода дико,
Остај тамо где си сневат свико.
Ни код мене ништа боље није,
Умрло је срце Шумадије.
Крст и олтар сред Вождова гњезда
Заменила петокрака звезда,
А полтрони велики и мали
Српско име јавно попљували,
Српске виле над срамотом плачу
Слобода је плен скотскоме мачу.
Моје кости не имају мира
Свака поган крај њих парадира,
Од венаца и њихова смрада
Моја душа свакодневно страда.
Кад би мого бежо би далеко
Црне судбе тамо крај би чеко,
Да не чујем гласа гадних паса
Нити гласа твојега Ђиласа.
Остај тамо где си сневат свико
Помоћи нам сад не може нико”.
Задрхташе планине и брда
Затресе се српска земља тврда,
Са Ловћена загушен у плачу
Глас Владичин поново се зачу:
„Црни дане и судбино црна,
Венчасте ме венцем црног трња.
Зла доживјех Српског рода мога,
Божја казна сустиже ме строга,
Неста крста са Српскога грба
У Србији нема више Срба.“
Извор: Зборник Матице српске
Релативно обиман текст Немање Андријашевића о овој пјесми и додатним разлозима који неоспорно иду у прилог тврдњи да је аутор пјесме Милован Ђилас можете прочитати у Зборнику Матице српске за друштвене науке, Нови Сад, 2022, стране 635–648.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Србље моје достојно буди памћења и незаборава, предачког пута својега – Да Бог даде да све непознато постане и остане, све ” литерарно ” што овај несој и изрод рукописа… А вазда проклет био ради онога што Србљу начини у две крваве руке, крвљу шкргут зуба у аду налив’о – бедни и гнојни милован ђилас…
Раније сам прочитао да су Ђиласи изворно етнички Хазари. Да ли је то тачно?
@М. В.
У забитима попут Црне Горе нѣ рађају се никакви Хазари. Ђилас је у својој „Бесудној земљи“ сам оставио свѣдочанство о себѣ и роду од којег потиче: припадник једног малог, нѣјаког и неугледног црногорског братства. Српског, подразумѣва се. О томе говори и његово прѣзиме, које носи дѣлом поспрдно, а дѣлом погрдно значење.
„Ђилас“ је народни назив за раскалашног и разузданог свештеника. „Ђилас“ је такође и „ђип, скок“, а „ђиласати“ – 1. ђипати, јурити у скоковима и 2. живѣти, порочно, распусно, вуцарати се, скитарати.
Надимак Милована Ђиласа на први поглед звучи похвално: „Ђидо“ је што и ђидија – човѣк велике храбрости, јуначина, делија и – обѣшењак, спадало. Израз турског порѣкла. Но ђидија истоврѣмено означава и рђу, насилника, а „ђида“ – рђаву и злу жену…
Учите матерњи језик, Србљи, па ће вам се штошта и само касти.
Вреди поновити: сајт је одавно оперативно пробијен од стране црногорске службе, од стране „селићеваца“, одавно се црногорски нацирасизам (или како одлично написа коментатор Марк Еугеникос – духовно монтенегринство) башкари на сајту Стање Ствари.
У авнојевској ЦГ, ЦГ Милована Ђиласа и Момчила Селића, кад дође стани-пани читаво српство као своје не осећа више од око 20%, остали су поцрногорчени до неког нивоа.
1. ниво: Србин сам али ми је ЦГ матица, са Србијом не желим ништа да имам
2. Црногорац, иде у СПЦ, говори српским језиком
3. Црногорац, црногорски језик, иде у СПЦ
4. Црногорац, “Србе на врбе”
5. Црногорац, “Србе на врбе”, хиперјотовани језик са 32 слова.
Тренутно се између ставке 4. и 5. такође конфликт закувава, борба како дефинисати црногорску нацију, осећају потребу да се одмакну од српског стандарда језика, већ виђено у авнојевској Хрватској. Да не кажем да је Абазовићева УРА из ставке 4., само су се помирили да Србе асимиловати неће, литије су их у то увериле, покушавају да се политички са Србима споразумевају.