Још један инцидент попут пада ракете у Пољску могао би значити „укључење америчке војске у прави рат с државом с највећим нуклеарним арсеналом на свијету“. Вашингтон би по сваку цијену то требало да избјегне

Документ Корпорације РАНД (Фото: Снимак екрана)

(RT, 29. 1. 2023)

Корпорација РАНД, утицајни труст мозгова финансиран непосредно од стране Пентагона, објавила је документ у ком се каже да продужавање посредничког рата директно штети САД и савезницима, упозоравајући Вашингтон да би требало да избјегне „развлачење сукоба“ у Украјини.

Наслов документа је недвосмислен: Избјегавање дугог рата: америчка политика и ток сукоба Русије и Украјине.

На почетку се каже да текуће борбе представљају „најзначајнији међудржавни сукоб посљедњих десетљећа, и да ће његов даљи ток имати крупне посљедице по Вашингтон“, укључујући штету по америчке „интересе“. Из документа је сасвим јасно да, иако су Украјинци ти који се боре на терену, при чему су им градови „поравнати“ и „економија десеткована“, ти „интереси“ „нису сродни“ с интересима Кијева.

РТ Балкан: Москва и Кијев били близу договора, Енглези спречили?

Тренутно окончање америчке финансијске, хуманитарне и нарочито војне помоћи довело би до потпуног слома Украјине, и РАНД наводи неколико разлога зашто би то имало смисла, поготово што се украјинска побједа сматра „мало вјероватном“ и „не изгледа“ да би до ње могло доћи усљед руске „одлучности“, при чему је мобилизација „исправила мањак људства који је омогућио успјех Украјине у харковској контраофанзиви“.

Са становишта америчких „интереса“, РАНД упозорава да иако Кремљ није запријетио употребом атомског оружја, постоји „неколико ставки усљед којих је могућност да Руси употријебе нуклеарно оружје не само вјеродостојна, што је Вашингтону потребно да узме у обзир, већ и од огромне важности за даљи ток сукоба“.

Труст мозгова сматра да Бајденова влада „има више него довољно разлога да спречавању Русије да употреби атомско оружје прида највиши степен важности“. Нарочито би требало да настоји на избјегавању „непосредне нуклеарне размјене“ с Москвом, „непосредног сукоба с Русијом“ или „рата ширих размјера НАТО-а и Русије“.

У погледу овог посљедњег, РАНД је забринут да је захтјев америчког генерала Марка Милија да сукоб остане „у оквирима географских граница Украјине“ на ивици остваривог, јер су „размјере посредне укључености НАТО чланица у рат застрашујуће“, укључујући „оружје и друге врсте помоћи у вриједности мјереној десетинама милијарди долара“ и „тактичке обавјештајне податке, надзор и осматрање“, као и „милијарде долара који се сваког мјесеца шаљу као буџетска подршка Кијеву“.

Размјере умијешаности НАТО-а могле би, по предвиђању РАНД-а, навести Москву да „казни чланице НАТО… с циљем окончања подршке Украјини; да изврши превентивни удар на НАТО ако Русија процијени да предстоји интервенција НАТО у Украјини; да прекине прилив оружја у Украјину; да изврши одмазду против НАТО због сталног подстицања унутрашњих немира у Русији“, ако Кремљ процијени да је „битно угрожена“ национална безбједност.

Овакви исходи „никако нису неминовни“, али и даље представљају „повишен степен опасности“, нарочито у свјетлу инцидената попут пада украјинске одбрамбене ракете на пољску територију новембра 2022, при чему је украјински предсједник Зеленски додатно погоршао ситуацију лажно тврдећи да је у питању намјеран руски напад. Иако се у овом случају „спирала није отела контроли, показало се да се борбе ненамјерно могу прелити на територију околних држава чланица НАТО“.

Аналена Бербок: Водимо рат против Русије

Још један овакав инцидент могао би значити „непосредно укључење америчке војске у прави рат с државом с највећим нуклеарним арсеналом на свијету“. Вашингтон би по сваку цијену то требало да избјегне, као и конвенционалан сукоб с Русијом, каже се у РАНД-овом документу.

По питању територијалних губитака РАНД није склон аргументацији да би Украјина требало да покуша повратити све изгубљено од 2014, јер „већа територија не мора значити веће економско благостање“ или „већу безбједност“. Територија коју је Кијев повратио од септембра значи да је „Русија наметнула знатно већи економски трошак земљи као цјелини“.

РАНД сматра „спорном“ и аргументацију да „би требало подржати да Украјина поврати што више територије“ да би се „ојачале међународне норме и подстакао будући привредни раст Украјине“, јер чак и у „мало вјероватном“ случају да Кијев „поврати области које је Русија окупирала од 2014“, опасност од ескалације из Москве, укључујући „употребу атомског оружја или напад на НАТО“ ће се „заоштрити“.

Сви наведени чиниоци значе да је „избјегавање дугог рата… највиши приоритет послије смањења опасности од ескалације“, због чега РАНД препоручује САД-у да „предузму кораке да окончају сукоб вјероватније средњорочно“, укључујући „пружање јемства за неутралност земље“, као и „укидање санкција Русији“.

У документу се, међутим, упозорава на опасност од „драматичне промјене америчке политике  преко ноћи“, јер би то било „политички немогуће – и у унутрашњем смислу, и у погледу савезника“, препоручујући умјесто тога стварање „инструмената“ за привођење рата „крају преговорима“, и упознавање Украјине и савезника с тим инструментима унапријед ради ублажавања реакције. Процес би, пак, требало почети брзо, јер је „алтернатива дуг рат, који представља озбиљан изазов за САД, Украјину и остатак свијета“.

Феликс Лившиц

С енглеског посрбило: Стање ствари

Categories: Посрбљено

Tags: Корпорација РАНД, НАТО, Русија, САД, Украјина, карусел