Политичко и морално негодовање мора бити у другом плану у односу на геополитичке прорачуне: Београд је важнији за Европу него што бисмо желели да признамо
Фото: Снимак екрана
(Фокус, 25. 9. 2026)
Ратко Младић, ратни злочинац осуђен у Хагу и који је умро у холандској болници, командант војске босанских Срба током босанског рата, сахрањен је у Београду уз све војне почасти и у присуству српских политичара. Ово је изазвало негодовање ЕУ у Бриселу и бројним европским земљама и поново покренуло питање да ли би Србији требало дозволити да постане чланица Европске уније. Коначно, европски пројекат је заснован на заједничким вредностима, које су погажене часним сахрањивањем човека одговорног за масакр у Сребреници и четворогодишњу опсаду Сарајева са хиљадама мртвих цивила.
Питање је више него оправдано, а неки посланици Европског парламента су већ одговорили на њега захтевом за хитним прекидом преговора о приступању са Србијом. Лидери ЕУ, председница Комисије фон дер Лајен и председник Европског савета Антонио Кошта, заузимају опрезнији приступ: оштро су осудили сахрану ратног злочинца Младића, али нису најавили никакве санкције против Србије. Не желе да залупе врата ЕУ пред Србијом.
Зашто да не, заиста? Србија ће бити нето прималац средстава Уније деценијама које долазе, а прихватање такве државе био би додатни изазов с обзиром на већ преоптерећен буџет Брисела. Штавише, Србија је вероватно најближи пријатељ Русије у Европи, па зашто би им било дозвољено да се придруже? На путу ка Првом светском рату, „кључној катастрофи 20. века“, како је названа, Србија је одиграла судбоносну улогу јер су утицајне групе у Београду биле незадовољне постојећим границама и, како би се данас рекло, подржавале су терористичке групе у суседној Аустроугарској, које су потом биле одговорне и за атентат на аустријског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву. Чињеница да су се усудили да покрену овај тајни напад на Дунавску монархију била је последица руске подршке, која је такође одиграла улогу на путу до објаве рата.
Александар Вучић: Знамо да је Србин, Гаврило Принцип, изазвао Први светски рат (2014)
Политичко руководство Србије под председником Александром Вучићем дуго је водило ревизионистичку политику и доводи у питање независност Косова и територијалне границе Босне и Херцеговине, што би, чим Србија то учини, довело до још једног балканског рата. Националистички кругови у Београду би се поново ослонили на руску подршку, а сигурно би је и добили – не само зато што руководство у Кремљу има снажан интерес да тестира способности ЕУ и европског огранка НАТО-а. Из перспективе Кремља, Балкан би био одличан полигон за тестирање. Оно што је до сада одвраћало београдске националисте од таквих авантура јесте перспектива приступања ЕУ. Ако су одавања почасти Младићу последња кап која прелије чашу у затварању врата ЕУ за Београд, онда би ове групе имале карт бланш. Била би велика грешка сада им играти на руку.
Случај Србије је одличан пример колико је европска интеграција вишеслојна и сложена и да аргументи политичког морала могу бити само један аспект у процесу балансирања. Ово је очигледно тешко за све оне који ЕУ виде првенствено као заједницу вредности засновану на заједничком тржишту. То је некада била ЕУ, када је трансатлантски Запад још постојао, а Европа била под америчким безбедносним кишобраном, као што је био случај, на пример, током југословенских ратова 1990-их. То већ неко време није случај и мораћемо да се припремимо на чињеницу да се то више неће десити. Европљани морају да стоје на сопственим ногама у својој безбедносној политици. Али, какве то везе има са Србијом?
Вили Вимер: Србија трајно искључена из европског развоја (2014)
У фундаменталном је интересу Европе да спречи владу на власти у Београду да интензивира своје везе са Путиновом Русијом и, чак и ако не буде даљег балканског рата, да спречи Кремљ да има прилику да пребаци руске војне снаге и тамо стационира ракете средњег домета. За ову сврху биле би погодне ракете „Искандер“ способне за ношење нуклеарног оружја, домета 500 километара, које су већ стациониране у Калињинградској енклави. За Русију би тада Србија постала други Калињинград са геостратешке перспективе, чинећи Европу још политички рањивијом на уцене него што већ јесте. Перспектива могућег приступања ЕУ тренутно то спречава. И претпоставља се да очекивање да би проевропске снаге могле доћи на власт у Србији на предстојећим изборима такође игра улогу у Бриселу.
Режим председника Вучића је под знатним домаћим притиском јер га оптужују за корупцију, посебно од стране млађих људи у земљи, за шта постоји мноштво доказа. Затварање врата у таквој ситуацији могло би довести до најгорег описаног сценарија. Шанса за смиривање озлоглашено проблематичне Србије кроз могућност трансфера богатства тада би нестала. Геополитички прорачуни морају превладати над моралним негодовањем у Бриселу, колико год то било оправдано.
Фокус је немачки недељник који се издаје у Минхену.
Фото: Reiner Zensen
Херфрид Минклер (Herfried Münkler, 75), предавао је политичку теорију на Хумболтовом универзитету у Берлину. Аутор многих важних публицистичких књига.
За Стање ствари приредио: Златомир Лазић
Categories: Гостинска соба
Sutirali bi vi Srbiju do smrti ali vam trebaju resursi koje imamo 6 puta vise po glavi stanovnika od svetskog proseka.Znate vi dobro da ukoliko evro ne vezete za neke resurse nece ga ni biti,a sa njim ne samo eu vec nece biti evrope.Vreme stampanja novca ni iz cega i kupovine resursa po svetu je proslo.Ljudi to jos ne vide ali matematika vidi da je poceo tihi bojkot zemalja koje imaju resurse i ne zele da ga prodaju za evre.to sto su narativi takvi tipa sankcije,huti,prekinuti lanci snabdevanja,ljudska prava…nece uticati na konacan rezultat
Атентат на Франца Фердинанда је школиски пример разлике између повода и узрока. Сви са тезом да су Срби изазвали Велики рат (овај Херфрид, наш несрећни преЦедник, …) су у старту себи укинули било какав ауторитет да износе мишљење.
Шта је ово, извештај из Беча 27 јула 1914?
Немац се прави да не зна да је Вучић управо производ Европе. Немац сматра да само Немци и Аустроугари имају право да одређују границе и да је било какво таласање око тога неприхватљиво. Аустроугарска припоји Босну себи, Немачка одвоји Косово – нема везе, то је нормално. Срби се буне, они су злочинци. Потуре холандски батаљон у Сребреницу, измасакрирају околину, Срби направе офанзиву, освоје градић, пусте нејач да иде где жели, чак им и превоз организују, у борби побију непријатеља, Немци све то прогласе за општински геноцид. За Немца је неприхватљиво да било ко оспори оно што они кажу. Усуђује се да држи моралне придике и себе уздиже у моралну громаду која правично сагледава ствари. Из сваке речи избија презир и осионост.
Наравно, да волимо Русе, као што он воли Аустријанце. Наравно да ћемо играти коло кад Немачка опет буде у пепелу, нараво да ми нећемо у Европску унију и не дајемо пет пара за то што је неко умислио да нам је животни циљ да у њу уђемо. Наравно да нећемо дозволити да Немци имају користи, а ми болести због литијума. Наравно да ћемо да макнемо Вучића за кога он тврди да је њему лош. Наравно да неће Немац да нам објашњава да је свако ко је против Вучића за Европу. Немац је само један од класичних примерака своје охоле, надмене, зле пасмине.
Не схватам. Чему овај апсурдни булшитер, каквих тамо има на тоне? Можете исто тако да преносите ЦНН, ББЦ, Њу Јорк Тајмс или Франкфуртер АЗ итд. итд. Можете да обајвљујете и Наташу Кандић и Соњу Бисерко и Жене у Црном и ЛГБТ организације и фемини(ци)стичке НГО и говоре из Давоса и извештаје НАТО састанака и уопште… бескрајно много свега, заиста. Јел вам то треба да би сте хињили разноврсност, јер вас иначе неко кињи? Ако не… несхватљиво.
Виђи врага су седам бињишах, су два мача а су двије круне,“
Праунука Адолфова у европском оделу.
„Херфрид Минклер: Српски случај“
Припадник нације која је изгубила право да постоји на лицу земље због своје зликовачке ћуди, нешто би да суди Србима.
Они који су починили највећи злочин над људима од постанка света би да перу биографију преко једног малог и страдалног народа на Балкану.
Ни Сребреница ни ни Сарајево не могу ни издалека присмрдети ни Аушвицу ни Матхаузену, као ни другим масовним губилиштима где сте ви уништавали невине људске животе у индустријским размерама.
„Срби су лоши и наопаки али ми имамо инерес те ћемо морал оставити по страни. Требамо спречити Русе да се ту угнезде са Искандерима“
Све у свему текст памфлетског формата. Мало прања немачке зликовачке биографије, мало дрезденског конгреса, мало русофобије а све то зачињено еUропејством.
Još jedan švaba šta tu ima više da se kaže u hrvatskoj buja fašizam, deca u obdaništu se indoktriniraju, šta radi ukrajna iskopavava naciste po evropi i uz najveće počasti ih vraća u domovinu a isto talo se ćuti na redovno okupljanje nacista i njihovih potomaka u jednoj od čivava država na balitiku za proslavu hitlerovog rodjendana ali o tome se ćuti jer su rajhu uvek bili dobre sluge.
Der Fall Deutsche.
Немачке историјске чињенице УЧИЊЕНОГ ЗЛА Србији и Србском Народу у последњих 150 година, би требало да буду шанса за смиривање озлоглашено проблематичне Немачке кроз могућност трансфера истине о Србији а не пропаганде геополитичке. Вредности ИСТОРИЈСКЕ ИСТИНЕ , а не ГЕОПОЛИТИЧКИ ПРОРАЧУНИ морају преовладати над АМОРАЛНИМ негодовањем у Берлину, Бриселу, Берну и Бечу, колико год ТО било ОПРАВДАНО БОЛНО за СВЕ њих.
Боже помози ако су им ово они паметнији, могу замислити какви су им остали. Овај човек као да не зна где се налази.
Овај у тексту помену националистичке кругове у Београду. Који су то кругови? Владајућа гарнитура није, НВО поготову. Ако имају још неки, нека ми то неко каже да не живим у незнању.
>И претпоставља се да очекивање да би проевропске снаге могле доћи на власт у Србији на предстојећим изборима такође игра улогу у Бриселу.
A head full od dreams
Одлично познајеш прилике у Бриселу и одлично познајеш српске проевропске снаге, а најмање ти је јасан однос странке чији си поданик, са Бриселом, па да пробамо заједно да то осветлимо, кроз само један свеж пример.
На режимским медијима све чешће гостују режимски новинари, политички аналитичари (јок независни, истраживачки …) са темом убрзаног проширења ЕУ, џумле, сви са целог континента, посебно је фокус на Молдавији и Украјини, али онда и остали (Балканска унија) и други (?), али са редукованим правима, далеко мањим од старих чланица, рецимо без права гласа и са бројним обавезама.
Дакле режимски гости ни у траговима немају дилему да то под хитно треба да прихватимо, да коначно ЕУ администрација треба да нас научи да пецамо, а не да нам повремено поклања рибу, да је крај седења на више столица, да је крај уцена од Хрватске на пример, јер се усваја већинско гласање, а да је најважније да ћемо доћи до великог годишњег фонда од око 10 милијарди евра (Хрватска добија око 6).
Дакле режим већ спрема своје бираче и поданике да, кад АВ буде премијер да ће имати овај новац на располагању и да ће то, поред драстично ригорознијег односа према раду и радном времену, без политике у школама и факултетима и са мањим бројем министарстава (мањи број возача и секретарица) и новца од рудних ренти, дакле то бити – извучићу вас!
Сад је овде утакмица ко ће пре у загрљај ЕУ, ти са твојом странком или студенти са бициклима?
Природно телигентан, ништа те нисам разумео