Победом студената десио би се стварни повратак Уставу и демократији, док би се у случају продужетка Есенес власти политички режим вратио под Устав само по питању обављања извршне власти од стране Владе
Слободан Орловић (Фото: Дневник/Филип Бакић)
Како год да исходе избори 25. октобра, донеће једну наизглед добру ствар. Србија ће се, очима Устава гледано, приближити уставном стању. Уставна нормалност требало би да је на путу повратка још од прошле недеље (27. септембра) када је деценијски самодржац на председничкој функцији поднео оставку. Али, дубоко заорана аутократија стање владавине Устава нити допушта, нити се оно уопште назире. Још горе, сада обични грађанин, А. Вучић, као тајновиди шеф свега и свачега наставља са вучом ужади моћи и власти.
И жмурећи знамо да ће се у међувремену, кратком провизоријуму до устоличења нове владе, исти он питати за све дневне државне ствари, непрестано нам усмеравајући будућност (ово ћемо, то ћемо), приде стижући да води лидерску изборну кампању. Као да је, сачувај Боже, поново кандидат на председничким изборима који јесу, поштено речено, трка „на име“. Не би смело ни прво, текуће, ни друго, будуће, а гледе трећег не стиже екипа, ономад, да промени Устав и унесе још један мандат који им се данима врзмао по глави. Остала напредњачка жал блажи се чињеницом да по први пут воде кампању за парламентарне изборе – на којима се, нормално, бира мноштво посланика – преобличену у избор за једног човека. Он трчи за себе, својим именом, а осталих 249 скупштинских кандидата небитни су и за њега и за Есенес. То је толико другачије од конкурентске студентске листе чије кандидате јавност мерка редом хвалећи и кудећи их, као да се две главне листе не боре за власт на истим изборима, у Србији, земљи парадокса.
Александар Вучић: Завршићу са политиком на факултетима и у школама, гарантујем животом!
Да се вратимо почетном, стварном и к’о фол, бегу од аутократије. Он је, бег, после ових избора у некој мери известан, само што ће победом студената то бити стварни повратак Уставу и демократији, док би се у случају продужетка Есенес власти политички режим вратио под Устав само по питању обављања извршне власти од стране органа коме то и следује, Влади. Демократија са ограниченом и смењивом власти, са вођом на новој позицији и даље би остала подједнако недостижна.
Као актуелна противуставност, вредно помена је и нечињење по питању расписивања избора за председника Републике. По важећем праву, упражњено председничко место мора се попунити на изборима који се расписују одмах пошто бивши поднесе оставку. Али, засад, мрка капа. Да погађамо да за то надлежни в. д. шефа државе чека миг грађанина А. Вучића а да се овај нада поузданој анкети када би то за њега било најбоље, нећемо. Само подвлачимо, виђен је то манир исте екипе којој је Устав и уставно право тек крпа за обрисати, по потреби, стазу по којој газе владари. Свесни да Устав, као ни до сада, нити ко има, нити ко хоће да заштити, а поготово Уставни суд.
Слободан Орловић: Тактикa „сви против њега“ јединствена прилика да добијемо назад украдену државу
Да закључимо, могућа рокада фотеља (доскорашњег) председника Републике и (будућег) председника Владе, неће променити суштину овог аутократског система скрпљеног по мери појединца. Осмех уставних правника изазван могућношћу да се систем приближи уставној подели власти ако би се политичка моћ исте личности преселила у Владу, може бити само кисео. Наизглед, тај корак ка Уставу стварно није ништа друго до још дубље у живо блато неуставности, равно до дна.
Бива да је једна преостала прилика за излаз долазећи избор скупштине. Друга? Тешко.
Опрема: Стање ствари
(Српски правнички клуб, 3. 10. 2026)
Categories: Гостинска соба
Да ли то професор Орловић прича сад о аутократији?
Ми живимо у аутократији преко 80 година. Устав је у Страдији све то време само украс…
Један аутократа је чак обрисао конститутивни народ из Устава и прогласио Србију државом грађана који у њој живе…
Професоре, правна струка је заказала одавно и претворила се у послушне псе режима.
Да није тако, не бисмо били у овакво деградираном стању друштва и државе.
-Демократија је немогуће достигнуће у изборном луткарском театру. То и није нека штета јер демократија остаје од другостепеног значаја у односу на коначно раздржављење Србије кроз победу такозване Студентске Листе.
-Сценарио који нам је спремљен, а одабрани из СЛ чекају на готовс да изврше, је вишеслојан и обухвата све могуће изборне исходе. У случају изборног пораза СЛ (тесног или очигледног), следи изазивање нереда, ширих грађанских сукоба, насиља и дестабилизације друштва. Примарни циљ је пролити србску крв, оскрнавити легитимитет изборне победе и припремити терен за следећу фазу рушења србске државе. Уколико СЛ „победи“, са њима на власти, следи систематско разграђивање преосталог суверенитета Србије уз претњу и опасност територијалног распарчавања. То је само по себи основа за увод у озбиљне сукобе који могу кулминирати грађанским ратом, а што би био довољан разлог за војну и политичку интервенцију Нато-а. Резултат би био – бај, бај Србијо! (Ако неко не верује, да се присети крвавог распада СФРЈ 1991-95, затим преобликовања СРЈ у СиЦГ, и на крају (истина, мирног) разбијања те државе 2006-те.)
-Кратковидост и наивност код данашњих подржавалаца и навијача за СЛ је доказ да је део србског народа у Србији изгубио историјску свест о себи самоме и потчинио се туђим пројекцијама о његовом сопственим интересима. Лабавост аналитичке, критизерске (али увек једностране) харанге против власти СНС, писци панегирика о „крвавијем студентским жуљевима“ (да споменем само један екстреман пример) надокнађују емоционалном ужареношћу израженом кроз отворену мржњу, презир и увреде. Овде је важно приметити да ова зла крв није намењена само носиоцима власти него обичном народу, само ако СЛ поклоници процене да ови не деле њихове разуздане сентименте. Ово је значајна разлика у односу на октобар 2000-те када је незадовољство једног дела народне масе било уперено искључиво против власти, док никакве омразе међу људима није било.
-СЛ-овцима на памет не пада да су подалеко одмакли у поткопавању темеља куће у којој живе. Не виде да су упрегнути у јарам спољне непријатељске шеме смишљене да употреби њихову сирову снагу за крајњи циљ разбијања Србије. Ако им историја није позната, ево само три речи за њих да схвате шта нам се спрема и чега су они инструменти – циљ непријатеља је окренути „Србе на Србе“! Дакле, није више „Србе на врбе“, то је употребљен и превазиђен концепт, за који знамо каквим је завршио мега злочином и геноцидом. Нови слоган је подмукло смишљен за ново крвопролиће у коме је Србин и џелат и жртва.
-Ево кратког прилога (2мин 20сек) који указује на стварност опасности и претећег развоја догађаја пред „демократске“ „изборе“!
-Овде је цео разговор