Наша вера у „сумрак Европе“ скупо нас кошта. Ако су већ целу Европу силовали мигранти, зашто је нама онда толико тешко?

Захар Прилепин (Извор: ФБ Желидрага Никчевића)

Сваког пут кад видим руске вести да је Европа претворена у мигрантску енклаву, осећам неку врсту замке.

Не, наше вести не лажу.

Пре него што сам санкционисан, видео сам у шта се претварају Лондон, Париз, Рим или Барселона. У депоније смећа презасићене мигрантима и разнобојним просјацима.

Међутим, ако напустите престонице или велике пограничне градове и крећете се кроз готово било које европско залеђе, тамо обично нећете видети значајан број миграната. Живот на тим местима остаје непромењен. Фабрике, постројења – све функционише као што је функционисало. Њишу се пашњаци, гредице цветају.

Али наше вести понекад стварају једнострану, па чак и лажну слику. Из те слике ми извлачимо лажне закључке, понекад праћене и пројавама лажне солидарности.

Наша солидарност се исказује тиме што ми из неког разлога навијамо за њихове десничарске, а понекад и отворено неонацистичке странке, које обећавају да ће истерати све мигранте из Европе.

Шта се нас тичу њихови проблеми?

И да ли су то заиста тако велики проблеми као што нам упорно причају?

Сећате се, била је таква руска књига „Богородичина џамија у Паризу“? О томе како су муслимани окупирали Француску. Тој књизи, између осталог, већ је више од 20 година. И шта, јесу ли је окупирали? Можда ће је сутра окупирати? Или за још 20 година? Или чак за 40?

Извор: datastatus.rs

Не смешкајте се превремено, ја само постављам једноставно питање.

Да ли ви заиста верујете да ће Француска као политички, етнички и војни субјект одмах пасти и да ће за нас француски проблем нестати?

Време брзо лети, можемо се кроз пет смешних година вратити овом питању и одједном видети да на месту Француске нема никаквог халифата. Али је зато ту Француска, натопљена русофобијом и спремна да против нас ратује.

Наша вера у „сумрак Европе“ скупо нас кошта. Ако су већ целу Европу силовали мигранти, зашто је нама онда толико тешко?

А тешко нам је зато што ту нико никога заправо, у најширем смислу, није силовао.

Постоји ли енглеска обавештајна служба? Да! Успешно ради и помаже Кијеву.

Постоји ли француска економија? Потпуно. Италијанска? Шпанска?

Украјини су пребацили милијарде, и нису осиромашили.

Вести о томе како хорде миграната иду кроз Немачку видео сам пре 10 година. Па шта? Где је све оно што су нам обећали – сав тај крај Европе, деградација и колапс?

Израел Шамир: Европа је један од циљева предстојећег рата, биће преплављена мигрантима (2005)

Тамо видимо сасвим стабилне системе који чак и без нашег гаса функционишу.

А поготово што ја памтим и нешто друго.

Кад сам претпоследњи пут био у Француској, 2016. године, украјинска страна је обећала да ће ме, тада официра војске ДНР-а, убити право у Паризу. На сајму књига ми је додељено обезбеђење.

Прелепи момци, високи, радили су квалитетно: видело се да су мајстори свог посла. Али су изгледали… превише загорело.

Питао сам их: а ко сте ви уопште?

Кажу: ми смо Алжирци.

Алжирци – то значи, елитна полиција, као и војни специјалци.

Тада сам први пут о свему овоме помислио с неком, признаћу, тугом.

Шта ако, Боже сачувај, избије рат Русије са Европом, и нађемо се лицем у лице са уиграним борбеним јединицама Француза, Немаца или Италијана, који нигде нису нестали и којима, понављам, нико није укинуо примарне мушке особине. Који су, што је још важније, савршено упаковани, мотивисани и уопште не личе на безглаве деграданте које смо на брзину измислили.

Али нећемо видети само њих. Видећемо и маслинасте, не мање добро упаковане и уигране специјалце међу натурализованим мигрантима који ће доћи да нас убијају.

Желидраг Никчевић: Захар Прилепин, такав је његов драјв

И тада ћемо схватити да су и наше представе о крају Европе биле преурањене. И да демонско отварање олимпијаде у Паризу заправо није говорило ништа ни о француској војсци, ни о француским специјалцима. Исто као што вам наши шоу-програми неће рећи ништа о псковском десанту, бурјатским тенкистима и одреду „Ахмат“.

Али, као и увек, биће мало касно да схватимо своје грешке.

Опрема: Стање ствари

(Телеграм канал З. Прилепина; превео Ж. Никчевић)

Categories: Гостинска соба

Tags: ЕУ, Желидраг Никчевић, Захар Прилепин, Русија