Наша вера у „сумрак Европе“ скупо нас кошта. Ако су већ целу Европу силовали мигранти, зашто је нама онда толико тешко?

Захар Прилепин (Извор: ФБ Желидрага Никчевића)
Сваког пут кад видим руске вести да је Европа претворена у мигрантску енклаву, осећам неку врсту замке.
Не, наше вести не лажу.
Пре него што сам санкционисан, видео сам у шта се претварају Лондон, Париз, Рим или Барселона. У депоније смећа презасићене мигрантима и разнобојним просјацима.
Међутим, ако напустите престонице или велике пограничне градове и крећете се кроз готово било које европско залеђе, тамо обично нећете видети значајан број миграната. Живот на тим местима остаје непромењен. Фабрике, постројења – све функционише као што је функционисало. Њишу се пашњаци, гредице цветају.
Али наше вести понекад стварају једнострану, па чак и лажну слику. Из те слике ми извлачимо лажне закључке, понекад праћене и пројавама лажне солидарности.
Наша солидарност се исказује тиме што ми из неког разлога навијамо за њихове десничарске, а понекад и отворено неонацистичке странке, које обећавају да ће истерати све мигранте из Европе.
Шта се нас тичу њихови проблеми?
И да ли су то заиста тако велики проблеми као што нам упорно причају?
Сећате се, била је таква руска књига „Богородичина џамија у Паризу“? О томе како су муслимани окупирали Француску. Тој књизи, између осталог, већ је више од 20 година. И шта, јесу ли је окупирали? Можда ће је сутра окупирати? Или за још 20 година? Или чак за 40?

Извор: datastatus.rs
Не смешкајте се превремено, ја само постављам једноставно питање.
Да ли ви заиста верујете да ће Француска као политички, етнички и војни субјект одмах пасти и да ће за нас француски проблем нестати?
Време брзо лети, можемо се кроз пет смешних година вратити овом питању и одједном видети да на месту Француске нема никаквог халифата. Али је зато ту Француска, натопљена русофобијом и спремна да против нас ратује.
Наша вера у „сумрак Европе“ скупо нас кошта. Ако су већ целу Европу силовали мигранти, зашто је нама онда толико тешко?
А тешко нам је зато што ту нико никога заправо, у најширем смислу, није силовао.
Постоји ли енглеска обавештајна служба? Да! Успешно ради и помаже Кијеву.
Постоји ли француска економија? Потпуно. Италијанска? Шпанска?
Украјини су пребацили милијарде, и нису осиромашили.
Вести о томе како хорде миграната иду кроз Немачку видео сам пре 10 година. Па шта? Где је све оно што су нам обећали – сав тај крај Европе, деградација и колапс?
Израел Шамир: Европа је један од циљева предстојећег рата, биће преплављена мигрантима (2005)
Тамо видимо сасвим стабилне системе који чак и без нашег гаса функционишу.
А поготово што ја памтим и нешто друго.
Кад сам претпоследњи пут био у Француској, 2016. године, украјинска страна је обећала да ће ме, тада официра војске ДНР-а, убити право у Паризу. На сајму књига ми је додељено обезбеђење.
Прелепи момци, високи, радили су квалитетно: видело се да су мајстори свог посла. Али су изгледали… превише загорело.
Питао сам их: а ко сте ви уопште?
Кажу: ми смо Алжирци.
Алжирци – то значи, елитна полиција, као и војни специјалци.
Тада сам први пут о свему овоме помислио с неком, признаћу, тугом.
Шта ако, Боже сачувај, избије рат Русије са Европом, и нађемо се лицем у лице са уиграним борбеним јединицама Француза, Немаца или Италијана, који нигде нису нестали и којима, понављам, нико није укинуо примарне мушке особине. Који су, што је још важније, савршено упаковани, мотивисани и уопште не личе на безглаве деграданте које смо на брзину измислили.
Али нећемо видети само њих. Видећемо и маслинасте, не мање добро упаковане и уигране специјалце међу натурализованим мигрантима који ће доћи да нас убијају.
И тада ћемо схватити да су и наше представе о крају Европе биле преурањене. И да демонско отварање олимпијаде у Паризу заправо није говорило ништа ни о француској војсци, ни о француским специјалцима. Исто као што вам наши шоу-програми неће рећи ништа о псковском десанту, бурјатским тенкистима и одреду „Ахмат“.
Али, као и увек, биће мало касно да схватимо своје грешке.
Опрема: Стање ствари
(Телеграм канал З. Прилепина; превео Ж. Никчевић)
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар