Uprava za zaštitu kulturnih dobara ocjenjuje da bi se bista Josipu Brozu Titu, sa istorijskog aspekta, tematski uklopila u postojeću memorijalnu cjelinu, te da bi njeno postavljanje doprinijelo memorijalnom karakteru i značaju ove lokacije
Лубардина биста на Цетињу (Фото: Журнал)
Uprava za zaštitu kulturnih dobara dala je saglasnost Prijestonici Cetinje za podizanje spomen-obilježja postavljanjem spomen-biste Josipu Brozu Titu na dijelu katastarske parcele na Trgu Revolucije, u okviru Istorijskog jezgra Cetinja.
Kako se navodi u rješenju objavljenom na sajtu Vlade, bista je planirana na mjestu na kojem se trenutno nalazi spomen-bista posvećena istaknutom crnogorskom slikaru Petru Lubardi, za koju je predviđeno izmještanje na novu lokaciju u okviru Univerzitetskog kompleksa.
Uprava je, nakon uvida u raspoloživu i dostavljenu dokumentaciju, kao i obilaska lokacije, konstatovala da predmetna parcela predstavlja integralni dio Istorijskog jezgra Cetinja, koje ima status kulturnog dobra.
“Uređena je hortikulturalno i ima kamenom oivičene hodne staze nasute utabanim šljunkom, što joj daje karakteristike manje parkovske cjeline”, ističe se.
Јосип Броз (Извор: CdM)
U obrazloženju rješenja navodi se da se na ovom prostoru već nalazi više spomen-bista posvećenih ličnostima iz crnogorske istorije i antifašističkog pokreta, među kojima su biste Jovanu Tomaševiću, Marku Mašanoviću i Jovanu Vučkoviću, kao i bista Petru Lubardi. U neposrednoj blizini nalazi se i spomen-kosturnica posvećena 120 rodoljuba i žrtava fašizma sa područja cetinjske opštine, stradalih u periodu od 1941. do 1944. godine.
Uprava ocjenjuje da bi se bista Josipu Brozu Titu, sa istorijskog aspekta, tematski uklopila u postojeću memorijalnu cjelinu, te da bi njeno postavljanje doprinijelo memorijalnom karakteru i značaju ove lokacije.
“Zato se smatra opravdanim njeno postavljanje na mjestu na kojem je privremeno postavljena spomen-bista istaknutom slikaru Petru Lubardi, a za koju je predviđen postupak izmještanja na novu lokaciju. Takođe, posmatrano sa aspekta istorijskih, memorijalnih ambijentalnih, umjetničkih i drugih kulturnih vrijednosti postavljanje spomen-biste Josipa Broza Tita na ovoj katastarskoj parceli u velikoj mjeri doprinosi značaju ove lokacije”, ističe se u rješenju.
Ipak, do realizacije projekta neophodno je ispuniti propisane uslove zaštite kulturnog dobra. Prije izrade idejnog rješenja potrebno je pribaviti konzervatorske uslove, dok Uprava za zaštitu kulturnih dobara mora biti uključena u sve faze izrade i razrade tehničke i projektne dokumentacije.
Saglasnost je izdata na osnovu Zakona o spomen-obilježjima, kojim je propisano da je za podizanje spomen-obilježja na objektu koji je kulturno dobro ili na prostoru koji predstavlja zaštićenu okolinu kulturnog dobra potrebna saglasnost nadležnog organa državne uprave za zaštitu kulturnih dobara.
Rješenje je donijeto po zahtjevu Sekretarijata za kulturu Prijestonice Cetinje od 9. septembra 2026. godine.
Опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Цетиње – Дедиње. Тако сам као млади београђанин сазнао за ту локацију – феномен. Али тек после су ми зналци Црне Горе боље предочили. Да је Црна Гора вазда била забит, а Цетиње јербо у сред среде најгора забит. Вазда. А онда су прва формирања у државу баш због центричности изабрала Цетиње. И нарпасно а муњевито – оно властела постадоше. Јер су нешто за државу као службовали. И од тада баш је Цетиње врхунац лудила. Оно што дрма све црногорце, величина непојамна само се не зна на основу чега, код цетињана је тек турбо, мега и гига. Национални став, тај да је нерад узвишена позиција и звање, у Цетиње је израсло у метафизику али и бес, по себи. И уопште, црногоризам се одрсбљује као принципијелна бескичменост. То је била битна компонента и „лијевих скретања“, хоће рећи провале крволочности спрам сваког ко ишта ваља, од оних никојих. А тек потом… Није дакле случајно што су похрлили, незадрживо, да се погазе, и Подгорицу у Титов град преименују. Као самостални… суверено су се… продали Русима. А онда то погазили, и подали НАТО злу. А сада, све помно чувајући нерад као основ узвишености, препуштају територију демографском вишку Турске. Одсрбљеност као клетва, иста и за Хрвате, Македноце, „босанце“… Тумарање у потрази за господаром, омрази према свом пореклу и страст ка злочину наспрам Срба. Чак стигоше дотле да изметну и клановски рат. Сада монтенегрини одгајају кавчане јер су ове друге, из Шкаљара, прогласили за „Србе“.
Ипак, ово са бистом је заиста преко-и-јего. Да неко подиже крволочном бандиту Титу споменик може се схватити само као радост и страст антисрбизма. Уклањање Лубарде… је обавезна декорација пригоде. Тако слично је и Mарина Абрамов(a)-ић дошла, да буде она прва самостална презентација Србије на Венецијанском Бијеналу. Када је одбијена, а одабрани уметник остао – продужила је у Титоград. Да са концептуалним такође уметницима Милогорцима уреди да ће, мајку им њима у Београду, сад ће они да виде, Марина Абрамовић буде прва Црна Гора на Бијеналу. А одлични сликар Станић је уклоњен, без икакве дискусије. У оба случаја крајњи је показатељ најбитнији – а то је, као и са Титом – доминација путем гојимизације. Те се вртело у круг бесконачно, све док најзад уместо Мила није нађен ко треба. Јаков, отац Хане, Саре и Давида. Порука да ако црногорац јеси онда никако ниси србин.
На крају крајева још је и добро.Титови партизани су стрељали Лубардиног оца, а овде ће Тито само да избаци Петра. И треба, ионако је био превише у Београду…
Nazalost crna gora je u najtezem polozaju mozda i na balkanu.Prezaduzeni sve u stranoj valuti,koriste stranu valutu i nemaju ni promil kontrole.Proizvodnja nula,veliki kombinati pogaseni,preko 80 posto hrane iz uvoza,lekovi,materijali,gas,nafta…Narkoman tezak.Ogroman broj stranaca se doseljava,od siromasnih do bogatih,kulturom,verom nacijom povezani.Skorija buducnost ide ka tome da ce domicilno stanovnistvo,kako god sebe zvalo,nastaviti da se iseljava.Ono sto ostane bit ce sluge novim,organizovanijim,bogatijim zajednicama.Zgurano u Titograd.Opstanak bacen na kocku turizma,cije su perspektive,diplomatski receno,sumnjive.Srbija je isto na tom putu
Auuuu…to Cetinje je totalno izgubljeno. Oni su totalno propali. Oce da budu komunisti u 21. veku? Koja je to psihologija bolesna? Tito ce im oplemeniti trg? Cime? Krvlju nevinih zrtava koje su on i Djilas poubijali to Crnoj Gori? Kako je Djilas kasnije rekao: „Ruke su mi krvave do lakata.“
Могу само да нам завиде. Никад неће имати гроб и кућу цвећа у својој пријестоници, макар главном граду вратили име из срећних дана.