Александар Фатић, Александра Булатовић: Расуло у образовању или Вратимо се основном

Имплозија школства указује на имплозију друштва. Ово стање је неподношљиво и захтева озбиљно лидерство примером како би се ствари довеле у ред

Извор: Блог А. Фатића

Насиље и проблеми у српским школама постају неподношљиви. Последњи инцидент у коме ученици малтретирају наставницу енглеског у Трстенику и то снимају мобилним телефонима само је један у низу примера колика је количина нефункционалности у српском основном и средњем школству. Та нефункционалност је великим делом условљена начином на који се руководи школама, и различитим „правилницима“ и „тимовима“ који би требало да од виктимизације заштите све који учествују у образовном процесу. Све заједно узев, очигледна је некомпетенција у сваком аспекту од значаја за ефективно добро усмеравање образовања деце. Као и у другим областима живота у Србији, постоје неки документи и неке институције и нешто се ради. Али шта је садржај, ко заправо шта ради и како ради, ретко доспева у фокус јавности, и то по правилу само услед неког догађаја који је узнемирио ширу јавност. Образовање је темељ за постављање тзв. минималних стандарда квалитета у свему што омогућава благостање и процват друштва. А очигледно је да ми темеље немамо.

Резултат тог расула у образовању је насиље према рањивој деци, њихова маргинализација, мобинг који се спроводи према болесној деци, а који је досегао такве размере да се насилници сада иживљавају и на одраслима, на самим наставницима. Малтретирање наставнице енглеског у Трстенику слика је суноврата српског школства.

Разлог за овај суноврат лежи у чињеници да се више као друштво не бавимо оним што је основно, и што је, самим тим, конзервативно у сваком друштву: јачањем породице, разјашњавањем улоге оца, мајке, наставника, директора школе, фигура ауторитета и социјализације које су основа психичке нормалности младе особе. Уместо тога, упали смо у муљ постмодерног разумевања стварности које лишава стварност сваке структуре, а пошто је структура основа нормалности, она друштво лишава и нормалности. Тако, уместо да се друштвена енергија усмерава у очување функционисања породице и школе, ми силну количину те енергије инвестирамо у покушајима да нешто специфично учинимо видљивим, и у том процесу чинимо невидљивим нешто друго. Грађанско друштво у Србији, а и опозиционе странке у Скупштини, уместо да се баве школством, као и питањима живота грађана, екологијом, деценијском преваром око легализације која се и даље није завршила, темама од непосредног значаја за грађане и за друштво, баве се питањима високе политике за која нису квалификовани и на која немају никаквог утицаја: ратом у Украјини, санкцијама Русији, да ли ће победити Трамп или Бајден на изборима 2024. године итд.

На енглеском постоји израз за основна друштвена питања без којих заједница неминовно пропада, а у која спадају породица и школа. Тај израз је: „bread and butter“, или „хлеб и путер“, као основа. Без хлеба и путера, без породице и функционалног школства, неко ће остати гладан, или ће неко несрећно дете или чак наставник остати без главе у школи, док ће неки други уживати у кавијару бавећи се разним „алтернативним питањима“ и профитирајући од тог „постмодернизма“.

Trstenik: Nastavničko veće predložilo isključenje nasilnih učenika iz škole

Уместо да се политичке странке у Скупштини позабаве доношењем новог закона којим би се оснажила васпитна улога родитеља и васпитни ауторитет наставника у школи, они доносе законе о „родитељу старатељу“ и „алиментационом фонду“, дајући тако примарну пажњу распалим породицама, остављајући очување функционалних породица без икакве подршке.

Уместо да се потруде да се донесе декретни закон којим би се пресекла деценијска корупција и преваре власти у обећавању легализације грађанима, то јест закон којим би се аутоматски легализовали објекти у поступку легализације и наложило службама да их упишу у катастар, наша опозиција то оставља да виси и бави се тиме да ли ће Путин изгубити рат, и да ли ће Трамп поново доћи у Белу кућу за две године.

Уместо да се постарају да се хармонизују закони о возачким дозволама са европским (да се прекине са дискриминаторском праксом ограничења издавања возачких дозвола возачима старијим од 65 година, као што је учинила Хрватска, и као што практикују све развијене европске земље), они се баве Украјином и Кином.

Preokret u aferi u Trsteniku: Otac jednog od nasilnika zapretio da će tužiti Tehičku školu ukoliko mu izbace sina

Реч је о заборављању питања која представљају „bread and butter“ и без којих ће друштво остати разваљено, посвађано, заостало и ометено у развоју.

Насиље које сада дивља у школама индуковано је небригом друштва, арогантним и нарцистичким занемаривањем своје куће, свог прага, наше деце, коју смо препустили неадекватним и криминалним социјалним службама, дилерима по улицама и узорима попут оних које, нажалост, виђамо и по државним институцијама и по њиховим друштвеним мрежама: криминалцима, проституткама, педофилима, зликовцима сваке провенијенције. То насиље, када почне да бубри у школама, природно ће се пренети и ван школа, јер та иста деца, када изађу из школе у којој малтретирају наставнике, малтретираће и људе на улици, другу децу, друге одрасле, своје колеге на послу.

Имплозија школства указује на имплозију друштва. Ово стање је неподношљиво и захтева озбиљно лидерство примером како би се ствари довеле у ред.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Блог А. Фатића, 23. 11. 2022)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

3 replies

  1. Vratimo Srbiju na FABRIČKO PODEŠAVANJE.

    Prvo.

    Ukinuti CRNI PETAK i sve što nam taj CRNI i taj PETAK nose i donose.

    Drugo.

    Vratimo VELIKI PETAK i sve što nam je taj
    VELIKI i taj PETAK doneo i donosi.

    Vratimo od :

    Jaslica
    Obdaništa
    Osnovne
    Srednje i
    Visoke škole.

    Jednog jedinog PETKA u svakoj božijoj godini.

    Red je RED.

    Redosled je REDOSLED.

    Od VELIKOG PETKA nulte godine.

    Sa GOLGOTE.

    Ne sa GUGLA.

    11
    1
  2. Имплозиван текст, урушио се сам у себе. ‘Лебац је пао на ону страну са путером. Фатић, као и у свим развијеним земљама, тражи нову кришку, ја бих ову испуштену, као и свим неразвијеним земљама, подигао, дунуо бих у ситну прашину, крупнију нечистоћу одстранио прстом и јео ‘леба са осећањем неозбиљног лидерства…

    4
    2
  3. U vezi bread and butter, pravi primer bi bio know on which side bread is buttered. https://www.theidioms.com/know-on-which-side-bread-is-buttered/. Na srpskom bi bilo znati na kojoj strani hleb je namazan puterom,to je slobodno prevedeno a narodno bi bilo znati kome treba ulizati se da bi nesto usicarijo.

    2
    2

Оставите коментар