Бошко Јакшић: Златоуста декларација о Косову, опасне последице

Да ли је идеја потписника Декларације о реинтеграцији КиМ производ искреног великосрпства или жеље за популистичким поенима, ништа не мења на ствари

О чему причају ти академици, професори и део опозиционих лидера? Где они живе? Како ће пописивачима да објасне да им је адреса становања на небеској Србији?

Поново се чврсто језгро оних који себе ексклузивно називају патриотама, а друге нечастивим издајницима, окупило око програма који својом небулозношћу може да привуче пажњу необавештених и доктринираних грађана, али и на краћи, и на средњи и на дужи рок наноси неописиве штете земљи у коју се куну.

Елем, небеска скупина потписала је Проглас за окупљање у одбрани Косова и Метохије уз закључак да је последњи тренутак да се промени косовска политика Србије. Догматски визионари су чак припремили декларацију о „реинтеграцији покрајине у уставноправни поредак Србије, са свим светињама, грађанима који тамо живе и природним”. Фалила је само Српска православна црква, али она има толико утицаја на потписнике да и није морала да се појави.

Албанци из низа разлога једноставно не желе да живе у Србији. Годинама су игнорисали њен уставни поредак, сада су добили независност и само политички аналфабета може да размишља о њиховој „реинтеграцији”.

Да ли је идеја потписника производ искреног великосрпства или жеље за популистичким поенима, ништа не мења на ствари. Док живот поред њих протиче мењајући матрице понашања и захтева максимум хладне памети, ови људи зажарених умова сами су себе осудили да живе у преамбули илузија.

Декларација о реинтеграцији Косова и Метохије у уставно-правни поредак Србије

Њима су неприхватљиви сви предлози који подразумевају поделу, размену територија, одрицање од Косова и Метохије, предају дела или целе територије, чланство Косова у Уједињеним нацијама, или на било који начин угрожавају будућност целовите покрајине у саставу Србије.

„Нико нема ни право, ни легитимитет да ради у том правцу нити да потписује било какве међународно обавезујуће документе супротне Уставу Србије”, наводи се у декларацији.

Чак кажу да су спремни за отварање дијалога с представницима косметских Албанаца о изградњи поретка владавине права за све етничке заједнице и све грађане и начинима на који ће се ова уставноправна реинтеграција обавити на заједничку корист.

Ето нас поново код формуле више од аутономије, мање од независности. Готово освежавајући недостатак идеја чији је циљ да се избегне сукоб с главним српским преговарачем, иако га максимално минирају, посредно оптужују и спремају за распеће.

О каквој реинтеграцији они трабуњају? Питам их како мисле да остваре свој генијални пројекат? Тако што ће у дијалогу уверити Албанце да су починили историјску грешку што су се развезали од Србије? Тако што ће им подвикнути – враћајте се, а шта ако они и то одбију?

Реакције на „Проглас за окупљање у одбрани КиМ: „Једино гори од издајника су они који оптужују друге за издаје које су сами починили“

Можда прижељкују окупацију јер је то теоретски једини начин да се косовски Албанци ставе под контролу – српске чизме, а не политике.

Нисам приметио да Албанцима свакодневни живот ремети чињеница да не живе по кодексима српског Устава. Написали су свој. Више им сметају исти проблеми с којима су суочени и Срби: незапосленост, криза, проблеми у образовању и здравству. Изнад свега корупција.

То на неки парадоксалан начин говори да су укључени у живот Србије, али само преко границе. Као што Србија преко границе има много заједничког са ауторитарним режимом Мађарске, а мало тога – преко једне удаљеније границе – с политичком и економском стварношћу Француске.

Сви ти проблеми треба да буду предмет решавања у Европској унији, што је заједнички циљ и Србије и Косова, али људи попут потписника декларације то спречавају не само Албанцима већ и грађанима сопствене државе. Они су првоборци чувања статуса кво. Када се буде подвлачила црта, када се буду израчунале све штете због губљења времена, утврдиће се ко је патриота, а ко издајник, макар из нехата.

Морам потписницима да поновим још једно питање које сам у јавности први пут поставио пре равно 15 година: Како видите политички живот Србије под условом да се ваш план оствари? Да ли сте ви, чувари косовског завета, српске чистоте и свете православне вере, приправни да добру четвртину српског парламента чине Албанци? Да Аљбин Курти буде потпредседник владе?

Проглас за окупљање у одбрани Косова и Метохије

У уставноправној демократској земљи они би морали да имају сва права, посебно као убедљиво највећа мањина. Али, постулати декларације демократију не узимају у обзир. Реинтеграција по сваку цену. Регрутација ако буде потребно.

Зар неко иоле разуман помишља да би окупио довољно пушака које би послао за КиМ да бране српски Јерусалим? Тачно је да има много оних који кличу: „Догодине у Призрену”, али они би да га неко други „ослободи”. Неко попут потписника. Матија Бећковић има поштеду због година, али Бошко Обрадовић или Милош Ковић још подлежу војној обавези.

Усвајање декларације се правда „новим таласом притисака” на српски народ, али и из страха да је 17. септембар, када је одржан Европрајд, поставио „преседан како страни фактори мисле да могу да решавају проблеме у Србији”.

Прво, „талас притисака” је усмерен на власт, а не народ, јер је обећање да ће проблем бити решен дала власт, а не народ. Друго, какве везе има уплитање Европрајда у ову причу, што је вештачко калемљење да би потписници поново исказали своју дубоко патријархалну и конзервативну опредељеност српској традицији и породици. Треће, више је него наивно мислити да је решавање проблема Србије могуће без „страног фактора”. Не само Истока, који прижељкују, већ и Запада, који не пропусте да анатемишу.

Бошко Јакшић: Како ће председник да заштити Србе на северу Косова ако није у стању да заштити Европрајд

Декларација је заводљива по својој златоустој реторици, неостварљива у својим програмским циљевима и токсично опасна јер укида била каква друга решења сем „реинтеграције”. Гура Србију у изолацију, али председник Народне странке Вук Јеремић се управо тиме поноси: „Ми не треба да признамо Косово чак ни ако га цео свет једног дана буде признао.” Амин.

Допуна наслова и опрема: Стање ствари

(Политика, 10. 10. 2022)

Прочитајте још

Бошко Јакшић

Бошко Јакшић је био дугогодишњи дописник Политике из иностранства, а у пензију је отишао 2014. са места уредника Спољнополитичке рубрике. Сада је коментатор који се бави домаћим и спољнополитичким темама, из пензије. Током извештавања из Рима, написао и чувени акростих. Отац му је био предратни париски ђак и послератни генерал ЈНА. Можда је ипак најпознатији по чињеници да је његов „фасцинантан текст о Косову“ био похваљен директно из Стејт департмента, из уста/пера Данијела Фрида, ондашњег заменика секретара САД за Европу и Евроазију. Занимљиво је да уредништво Политике и даље објављује овог „пензионера“ и вредно поставља сваки његов прилог на (ограничено) Интернет издање. У фебруару 2015. године написао текст „Зашто не понудити Косову столицу у УН?“. Био сарадник Стратфора. У Надзорном одбору је Ист-вест бриџа, члана Трилатерале



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

11 replies

  1. Бошко Кукавни Јакшић, сли.а од човека и ***** од новинара, поуздани следбедник ресавске преписивачке школе (првак света и околине), никако да зачепи своја ****** уста.

    47
    1
  2. Да парафразирам део реченице наведене овде као поднаслов. Да ли је идеја потписника чланка (а уствари пашквиле), о немогућности реинтеграције КиМ производ искреног титоизма или жеље за поенима код западних ментора, ништа не мења на ствари…

    46
    2
  3. Београд је почесто међу најзагађенијим градовима према онима који прате квалитет ваздуха.

    Ваздух је нечист, гадног мириса, нездрав, то јест, за здравље опасан. Срећом кошава повремено поврати ствари у нормалу.

    Али да постоји мерач новинарског загађивања инфо-атмосфере кладим се да би препукао да му се поднесе на мерење текст као овај од Ђ.Ј. Пукао би, експлодирао или изгорео од концентрације трулежног смрада петоколонашког гмизања пред окупатором уз обилно истицање фекалног отрова самомржње, од кога хвата мучнина чак и његове газде.

    Али, добро је да има оваквих Срба (а има их на много хиљада), доливају у чашу горчине срБског незадовољства. Па нека их, и нека овога, само нека „раде свој посао“. Доћи ће му у сан Свети из Клепаца, док ће „новинар“ у руци држати окрвављено перо уместо каме…

    39
    1
  4. Pisano u maju 2020. godine.

    Demografija i priznanje nezavisnosti KiM

    Prvi deo.

    Priznati nezavisnost KiM i otarasiti se vekovnih problema sa Albancima da bi ostatak Srbije krenuo u nekakvu „svetlu“ budućnost?!

    Da li je to jedino rešenje ili postoji i drugo rešenje? Uopšte, da li to može biti rešenje? Da li se ijedan narod dobrovoljno odrekao svoje teritorije?

    Pritisak Zapada raste, a mediji pišu da je Zapad navodno dobio obećanje da će zvanična Srbija potpisati nezavisnost KiM. U procesu pridruživanja EU, jedino Srbija ima dodatno poglavlje koje mora da otvori i zatvori da bi bila punopravni član EU. To je poglavlje broj 35 koje se odnosi na KiM! To poglavlje je prazno, jer još uvek ništa nije konkretno definisano u njemu. Ono što je očito i što su zvaničnici EU jasno rekli – priznanje nezavisnosti KiM je uslov za ulazak Srbije u EU. Ako sva poglavlja pre toga budu uspešno zatvorena, pred Srbiju će tada biti stavljen ultimatum da prizna nezavisnost KiM, kao uslov da bude otvoreno i poslednje poglavlje 35. Da bi bilo zatvoreno, Srbija će morati da se obaveže da prizna navodnu ratnu štetu tzv. Kosovu, da se obaveže na dugogodišnje reparacije koje bi uključivale i nadoknade porodicama ubijenih i ranjenih pripadnika teroristističke tzv. OVK, u iznosu koji odredi EU. Zato je poglavlje 35 za sada prazno, jer to treba da bude šlag na torti potpunog zatiranja Srbije.

    Naime, posle tolikog pređenog puta ka EU, odustanak pred poglavljem 35 bi za svaku vlast u Srbiji bio poguban. Ako to prođe „Kosovu“, po istom modelu bi reparacije od Srbije mogle da traže Hrvatska i Federacija BiH.

    Naslušasmo se medijskih priča da Albanaca na KiM ima oko 2 miliona (na KiM zvanično ima 1.872.000 birača i možemo samo da zamislimo koliko su ažurni njihovi birački spiskovi), a zajedno sa ostalim Albancima na jugozapadu Balkana, navodno ih ima preko 5.5 miliona, sa tendencijom da ih za 30 godina bude preko 8 miliona (?!?). Da li je to baš tako? Statistika kaže drugačije!

    Na KiM je najveći fertilitet po jednoj ženi, odnosno broj rođene dece po jednoj ženi bio 1982. g – 4.88 i 1984. g – 4.82. Objašnjene je jednostavno. Nosioci ovog bebi buma su bili Albanci, koji su se u dva navrata masovno nelegalno naselili na KiM, tokom 2. svetskog rata (oko 200.000) i posle 2. svetskog rata (oko 300.000). Promenom Ustava SFRJ 1974. g KiM je zvanično bila samo pokrajina u sastavu Srbije, ali je imala mnoge odlike republike. Najbitnija je bila u oblasti bezbednosti – MUP AP KiM (i SDB!) nije bio podređen MUP Srbije nego SSUP. Vlast je bila u rukama Albanaca! Oni su to obilno zloupotrebljavali za lično bogaćenje i velika socijalna davanja na račun ostatka Srbije, koja je finansijski pomagala KiM i pored činjenice da nije imala poluge vlasti na KiM. Tako je bilo do 1990. g. Od 1974. do 1990. godine, Srbija je na KiM upumpala nekoliko milijardi $ direktne socijalne pomoći i nekoliko desetina milijardi dolara kroz investicije u infrastrukturu i energetiku, od čega je znatan deo novca završio u privatnim džepovima privilegovanog sloja Albanaca i manjeg broja korumpiranih Srba. Korupcija je bila stravična!

    Do 1990. g fertilitet je bio preko 3.9, a onda konstantan pad do 1997. g kada je iznosio jedva 2.46. Tome je doprinela inflacija i pad standarda. Međutim, Albanci su i u tom periodu na KiM imali više dece od Srba. Ovo je bitno, zbog dalje analize!

    Tokom 1998. g je zabeležen rast fertiliteta na KiM na 2.57, jer je počelo iseljavanje Srba, koji su im kvarili prosek rađanja, pa se to odrazilo na rast fertiliteta na KiM. Odlaskom 250.000 Srba 1999. g fertilitet se povećao na 2.88, a 2000. g čak na 2.95. Tome je doprineo i povećan broj brakova među Albancima, koji su posle nekoliko godina nesigurnosti ponovo pojačali aktivnosti na rađanju dece. Posle ratova se uvek rađa više dece! Manjak Srba im više nije kvario prosek rađanja.

    A onda sunovrat do 2003. g kada je fertilitet pao na 2.34. Progonom novih 50.000 Srba u martovskom pogromu 2004. g fertilitet je skočio na 2.53, a 2005. g. na 2.65. Podsećam da je bilo sve manje Srba koji su im kvarili visok prosek rađanja!

    Nakon toga, opet konstantan pad fertiliteta do 2018. g kada je bio samo 2. Za 2020. g će fertilitet sigurno biti 1.9, a narednih godina će još više padati, iz više razloga. Euforija zbog samoproglašene nezavisnosti polako splašnjava, frustracije rastu, jer mnoge zemlje povlače priznanje njihove „nezavisnosti“, privreda na KiM ne postoji, već samo trgovina i benzinske pumpe, nezaposlenost je blizu 35% (među mlađima do 30 godina čak 60%), iseljavanje je ogromno, budućnost zabrinjavajuća.

    Prema podacima KFOR, na KiM ima oko 120.000 Srba, a procena je da pripadnika ostalih narodnosti ima oko 30.000 – 50.000. Međutim, statistika i ovde laže. Od ukupnog broja Albanaca, najmanje njih 300.000 su samo formalno prijavljeni na KiM, a nastanjeni su u inostranstvu, bez želje da se vrate nazad. Procena je da stalno nastanjenih Albanaca na KiM ima oko 900.000 – 1.000.000.

    Setite se priče da ih navodno ima 2 miliona!

    I to nije kraj – prema broju korisnika mobilnih telefona i prema potrošnji nekih proizvoda i namirnica, procene kažu da ih ima manje od 1 miliona.

    Pitanje – ako se ovaj trend nastavi, koliki će biti fertilitet Albanki na KiM za samo 10 godina – verovatno ne veći od 1.6. To je već blizu proseka u regionu!

    Paradoks je da danas srpske porodice na KiM imaju u proseku više dece od albanskih porodica, što dodatno smanjuje ukupnu brojku fertiliteta na KiM, odnosno fertilitet Albanki, koji je već sada verovatno ispod 1.9. One se sve kasnije udaju, rađaju manje dece i hoće da se provode, pogotovo u gradovima. Narkomanija je u ogromnom porastu na KiM. Prostitucija cveta, pre svega zbog prisustva velikog broja stranaca i vojnika NATO. Kriminal i korupcija su alarmantnih razmera. Albanke su se emancipovale i maštaju da odu u inostranstvo, a ne da rađaju buljuk dece i budu „robinje“. Zapad je na Albance i Albanke delovao pogubno.

    Slobodan

    26
  5. Pisano u maju 2020. godine.

    Demografija i priznanje nezavisnosti KiM

    Drugi deo.

    Albanija je 1988. g imala 3.3 miliona stanovnika, a fertilitet je tada bio 3.1. Danas je u Albaniji fertilitet 1.6, a zvanično ima oko 2.8 miliona stanovnika, ali, kao i na KiM, iseljavanje je ogromno. Procena je da preko 300.000 prijavljenih ne živi u Albaniji, već u inostranstvu. Znači, u Albaniji ima oko 2.5 miliona ljudi, ali nisu svi Albanci.

    Albanaca ukupno na Balkanu ne može biti više od 3.8 miliona, zajedno sa Albancima iz Makedonije i sa juga Srbije. Napominjem, da imaju jako nizak fertilitet, kao i ostali narodi u regionu! Pa da li su oni stvarno demografska pretnja?!

    Srbija ima oko 7 miliona stanovnika. Najniži fertilitet je zabeležen 2007. g, samo 1.38, ali od tada beleži mali, ali konstantan rast i 2018. godine je iznosio 1.49. Fertilitet blago raste, ali je problem iseljavanje. Zbirno, Srbija svake godine gubi oko 35.000 stanovnika. Međutim, videli smo da je tako, ali i još gore kod Albanaca! Pa otkud povika da će nas Albanci brojčano nadjačati ?!

    Za razliku od Albanije i KiM, Srbija ima kakvu-takvu privredu i na ruku joj idu aktuelna geopolitička prestojavanja. Albanci su svoj zenit dostigli 2001. godine sa Ohridskim sporazumom u Makedoniji. Od tada, oni su kao nacija u defanzivi na celom Balkanu. Svetsko javno mnjenje se menja na njihovu štetu, nepovratno! Pa zašto bismo im poklonili nezavisnost na KiM?!

    Vreme konačno radi za pravoslavne narode na Balkanu!

    Izvor: podaci Svetske banke o populaciji na planeti.

    https://data.worldbank.org/indicator/SP.DYN.TFRT.IN

    Slobodan

    24
  6. Од једног бившег уредника и дописника тако значајне новинске куће очекивало се много више од обичног другосрбијанског памфлета. Како мисле, чиме мисле, шта сад поново таласају кукавци који неће лично оду на Косово… Овај текст могу да потишу и Кандићка, и Пешићка, и обе Соње, и Милићка, и било који педер и… И нико не би осетио никакав ауторски печат, никакву личну аутентичност реченог. Никакву разлику у наступу. Само гомила изанђалих фраза, етикета, омаловажавања. Потпуно је јасно да је бивши уредник само послушник свих система и да је на нивоу уредника Информера или Пинка. Његов тренутни статус у друштву је доказ да иста екипа балегара дрма Србијом. То су они јунаци социјалистичког самоуправљања, који су пљували по империјализму и Србима, а који сад пљују на све антиимперијалистичко и Србима. Отац му је био Титов официр, а син му је неки потрчко у Давосу. То је генетски код снисходњивости и подаништва. Нема ту става, мишљења, кичме, све је само пена парти. Све ће то вода однети и неће остати никакав траг, осим неке ситне стране валуте. Скуп таквих јадних створова узајамно једни другима дају на значају омогућавањем јавног иступања. Они се међусобно ословљавају титулама које су разменили, али јасно је да не смрде џабе. Они су велика го…мила малих брабоњака. Њима треба нађубрити Србију.

    40
    1
  7. Отац му је био частан официр. Ово је крпа. Тачније, закрпа. Она на туру дечјих лажигаћа. У коју деца вазда **** **** *** ****

    4
    3
  8. https://stanjestvari.com/2014/11/05/%d0%b1%d0%be%d1%88%d0%ba%d0%be-%d1%98%d0%b0%d0%ba%d1%88%d0%b8%d1%9b-%d0%b4%d1%80%d1%83%d0%b3%d0%b0%d1%80%d0%b8%d1%86%d0%b0-%d1%84%d0%b8%d0%bb%d0%b8%d0%bc%d0%be%d0%bd%d0%be%d0%b2%d0%b0/#comment-3025

    Први пут чух за ремек-акростихове овога „мудраца“ и „просветитеља“ Срба.
    И, грешком, погледах, па се сад кајем због тога.
    Политика, објавивши му тај текст, није пљунула у лице Србима који је читају, него се помокрила, и њима и свима који су икад писали за њу и који су је икад читали.
    А они који и после тога настављају да је читају нису боље заслужили, од гнусних излучевина трулих мозгова и сифилитичних душа „посленика јавне речи“ попут Јакшића и његових колега у(не)редника.
    Све што објављују отворено порнографски таблоиди попут Курвира, Шитформера, Бљуца и иних, мање је скрнаво од овога јавног а сублиминалног, сатанистичког ругања умовима Срба.
    Јер, будући откривена гнусоба, њихова порно „информација“ оставља човеку Богом дану слободу избора да одврати поглед или ум од експлицитне гадости.
    А управо зато чак и у престоници порнографије и митрополији сваке мрзости земаљске, Содомским Америчким Државама, постоји закон по којем су медији дужни да експлицитно упозоре на потенцијално увредљиви садржај који следи.
    После ове екскрементације у умове Срба, Политика, и све у њој изречено, вреди мање него папир на којем се штампа – можда таман колико да се после једвадочекане пасје свадбе њени актери обришу.
    Овакви несоји и фукара су се у вријеме наших ђедова крили и тајили од људи, а ако би се усудили да међу људима прозборе ријеч, жене су их мршикале и шибикале – да не гаде собом збор и људовање.
    Генералов син, скрнаво семе сатанистичке револуције, поносно гади собом и својим несојским небићем и оно мало што је претекло неогађено.
    А изнад свега оно што је од Искони најсветије Србину, најдрагоценије дарове Божје човеку – логос, словесност и реч.
    Нека му буде по речи његовој, проклетој.
    И за крај и као крајегранесије (акростих), оно што би му моја покојна Баба – слава јој и милост – поручила, кад би могла.

    15
  9. Потписници Декларације истичу да је једино прихватљиво решење за Србију пуна реинтеграција целе територије КиМ са светињама и ГРАЂАНИМА који тамо живе у уставно-правни поредак Републике Србије.

    Бошко Јакшић их пита : “Како видите политички живот Србије под условом да се ваш план оствари? Да ли сте приправни да добру четвртину српског парламента чине Албанци ? Да Аљбин Курти буде потпредседник владе ?”

    15
  10. @Деда Ђоле скривен иза @Питање Бошка Јакшића без одговора ?

    Као што воњем трулежи поданичког улизивања окупатору одише текст Б.Ђ. и тако се препознаје а да не мора да се чита — тако и коментари @Деда носе печат истокрвног удвориштва уз константно подхебавање овде на СтСт — и препознатљиви су са даљине.

    Али ево одговора обојици петоколонаша — лаж је да је број Албанаца на КиМ толики да би им следовало четвртина скупштине. Не постоји валидан попис становништва на КиМ, а све што у вези са тим долази из колонизаторских извора су пажљиво скројене дезинформације, које без размишљања, као сом удицу, гутају симпатизери и колаборатори. Да би затим исти просипали брабоњке окупаторске пропаганде са својих малих новинарско-коментаторских позиција.

    Али, није ту важан само Деда или Б.Ђ. — ради се о злодуху запоседнутости свих моралних ништарија који су оличени у примеру оних што испијају кригле пива у Касини на Теразијама док се на оближњој бандери лелуја обешено тело 17-годишњег Србина. (Чувена фотографија са почетка Другог Рата.) Младић, то јест дете, пребегао из Босне једва спасавши живу главу од муслиманских усташа, да би га „српска“ полиција ухапсила и по наређењу Гестапоа обесили као наводног комунисту и саботера…

    И данас се точи пиво, док колаборационисти „сеире“. Истина, Срби не висе на бандерама, али им душу разапињу од Косова до Јадовна, од Братунца до Книна, па и у самој Србији, непомјаник и његове слуге дишу злобом и мржњом, срце чупају, кидају и хоће да Србаља нема, да их убију.

    Па да вам је наздравље пиће, господо колаборационисти, и да вам у сан дође невино чељаде са фотографије, које обесише ваши духовни претходници — и да вам каже — долази и ваш ред.

    16
  11. Проблем је у томе што редослед решавања питања у Србији није добар. Косовско питање треба да се решава након питања ЕУ. Дакле, да прво распишемо референдум и завршимо са тим фантазмом који неки зову евроинтеграције, па да онда видимо како да идемо даље. Тада ћемо лакше да решимо и косовско питање. А питање статуса тзв. НВО и осталих испостава западних агентура у Србији треба решити успут по угледу на руску праксу. Дакле, Србији и Србима треба потенцијал у Србији који ће то да изведе и доведе Србију у ред, а онда се таква Србија може ухватити у коштац и са широм проблематиком.

    9
    1

Оставите коментар