У првостепеној пресуди хашког Трибунала оцијењено да је „Олуја” била удружени злочиначки подухват, чији је „циљ био присилно и трајно уклањање српског становништва и насељавање тог подручја Хрватима”

Колона српских избеглица из Хрватске 1995. (Фотодокументација „Политике”)

Данас се навршава 27 година од почетка злочиначке хрватске војно-полицијске акције „Олуја“ у којој је погинуло и нестало 1.853 Срба, а са вјековних огњишта протјерано најмање 220 000 становника некадашње Републике Српске Крајине

Данас се навршава 27 година од почетка злочиначке хрватске војно-полицијске акције „Олуја“ у којој је погинуло и нестало 1 853 Срба, а са вјековних огњишта протјерано најмање 220 000 становника некадашње Републике Српске Крајине.

У хрватској-војно полицијској акцији „Олуја”, која је започела 4. августа, масивном операцијом оружаних снага Републике Хрватске, уз подршку НАТО-а, као и јединица Хрватског вијећа одбране и Армије БиХ, извршена је агресија на простору Републике Српске Крајине, односно сјевер Далмације, Лику, Кордун и Банију.

До агресије је дошло упркос чињеницама да се та област налазила под заштитом УН-а, као сектори „Југ” и „Сјевер”, као и да су представници Републике Српске Крајине у Женеви и Београду прихватили предлог међународне заједнице о мирном разрешењу.

Међу жртвама се налази 544 жена, од којих су око четири петине биле особе старије од 60 година.

Фото: Восток

Одлука о почетку акције „Олуја” је на предлог тадашњег команданта сектора Југ хрватског генерала Анте Готовине, донијета на Брионима 31. јула 1995.

На том састанку у Титовој вили на Брионима, предсједник Хрватске Фрањо Туђман је јасно дефинисао циљ операције поручивши да треба нанијети „такве ударце Србима да практично нестану с ових простора”.

У првостепеној пресуди хашког Трибунала, априла 2011. године, било је оцијењено да је „Олуја” била удружени злочиначки подухват, на челу с тадашњим предсједником Туђманом, чији је „циљ био присилно и трајно уклањање српског становништва и насељавање тог подручја Хрватима”.

Џелати на слободи

Трибунал је другостепену пресуду донио 17. новембра 2012. и њоме ослободио кривице хрватске генерале Анта Готовину и Младена Маркача.

Они су ослобођени кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995, чиме је поништена првостепена пресуда којом је Готовина био осуђен на 24 године, а Маркач на 18 година затвора. Жалбено вијеће је ослободило оптужене по свим тачкама оптужбе, мада нијесу негирани злочини утврђени у првостепеној пресуди.

Током ратова деведесетих на подручју Хрватске, односно некадашње РСК, акција „Олуја”, у потпуности може да се одреди као геноцид по дефиницији из Конвенције УН-а о спрјечавању и кажњавању геноцида.

Дечак у колони после “Олује”

У злочиначкој операцији „Олуја” учествовало је 138.500 припадника хрватске војске, МУП-а и Хрватског вијећа обране. Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге од око 31.000 војника.

Војна акција „Олуја” убраја се у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ.

Портпарол Стејт департмента Ричард Баучер изјавио је 2002. да су САД имале одређена сазнања да су припреме за акцију „Олуја” у току, али да нијесу биле „умијешане у планирање или извођење те операције”. То је поновио и бивши амерички амбасадор у Загребу Питер Галбрајт на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу.

У мају 2007. Галбрајт је у интервјуу хрватској телевизији рекао да вјерује да су хрватске власти биле умијешане у злочине.

„Нико не може порећи да су се злочини након ‘Олује’ догодили, укључујући и кораке чији је циљ био спречавање повратка Срба”, рекао је Галбрајт.

Радисав Ристић: „Олуја” – друга страна медаље

Предсједница Хрватске Колинда Грабар Китаровић „Олују“ назива блиставом побједом хрватске војске, а низом манифестација и концертима биће обиљежена прослава злочина над Србима. Прије пар године, срамној прослави је присуствовао официр Војске Црне Горе Иван Машуловић, а и касније, Црна Гора је имала свог представника.

Oпрема: Стање ствари

(ИН4С/Искра, 4. 8. 2022)

Categories: Вести над вестима

Tags: „Олуја“, Република Српска Крајина, Хрватска, етничко чишћење