Највеће етничко чишћење после Другог свјетског рата: Годишњица „Олује“ и геноцида над Србима у Крајини

У првостепеној пресуди хашког Трибунала оцијењено да је „Олуја” била удружени злочиначки подухват, чији је „циљ био присилно и трајно уклањање српског становништва и насељавање тог подручја Хрватима”

Колона српских избеглица из Хрватске 1995. (Фотодокументација „Политике”)

Данас се навршава 27 година од почетка злочиначке хрватске војно-полицијске акције „Олуја“ у којој је погинуло и нестало 1.853 Срба, а са вјековних огњишта протјерано најмање 220 000 становника некадашње Републике Српске Крајине

Данас се навршава 27 година од почетка злочиначке хрватске војно-полицијске акције „Олуја“ у којој је погинуло и нестало 1 853 Срба, а са вјековних огњишта протјерано најмање 220 000 становника некадашње Републике Српске Крајине.

У хрватској-војно полицијској акцији „Олуја”, која је започела 4. августа, масивном операцијом оружаних снага Републике Хрватске, уз подршку НАТО-а, као и јединица Хрватског вијећа одбране и Армије БиХ, извршена је агресија на простору Републике Српске Крајине, односно сјевер Далмације, Лику, Кордун и Банију.

До агресије је дошло упркос чињеницама да се та област налазила под заштитом УН-а, као сектори „Југ” и „Сјевер”, као и да су представници Републике Српске Крајине у Женеви и Београду прихватили предлог међународне заједнице о мирном разрешењу.

Међу жртвама се налази 544 жена, од којих су око четири петине биле особе старије од 60 година.

Фото: Восток

Одлука о почетку акције „Олуја” је на предлог тадашњег команданта сектора Југ хрватског генерала Анте Готовине, донијета на Брионима 31. јула 1995.

На том састанку у Титовој вили на Брионима, предсједник Хрватске Фрањо Туђман је јасно дефинисао циљ операције поручивши да треба нанијети „такве ударце Србима да практично нестану с ових простора”.

У првостепеној пресуди хашког Трибунала, априла 2011. године, било је оцијењено да је „Олуја” била удружени злочиначки подухват, на челу с тадашњим предсједником Туђманом, чији је „циљ био присилно и трајно уклањање српског становништва и насељавање тог подручја Хрватима”.

Џелати на слободи

Трибунал је другостепену пресуду донио 17. новембра 2012. и њоме ослободио кривице хрватске генерале Анта Готовину и Младена Маркача.

Они су ослобођени кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995, чиме је поништена првостепена пресуда којом је Готовина био осуђен на 24 године, а Маркач на 18 година затвора. Жалбено вијеће је ослободило оптужене по свим тачкама оптужбе, мада нијесу негирани злочини утврђени у првостепеној пресуди.

Током ратова деведесетих на подручју Хрватске, односно некадашње РСК, акција „Олуја”, у потпуности може да се одреди као геноцид по дефиницији из Конвенције УН-а о спрјечавању и кажњавању геноцида.

Дечак у колони после “Олује”

У злочиначкој операцији „Олуја” учествовало је 138.500 припадника хрватске војске, МУП-а и Хрватског вијећа обране. Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге од око 31.000 војника.

Војна акција „Олуја” убраја се у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ.

Портпарол Стејт департмента Ричард Баучер изјавио је 2002. да су САД имале одређена сазнања да су припреме за акцију „Олуја” у току, али да нијесу биле „умијешане у планирање или извођење те операције”. То је поновио и бивши амерички амбасадор у Загребу Питер Галбрајт на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу.

У мају 2007. Галбрајт је у интервјуу хрватској телевизији рекао да вјерује да су хрватске власти биле умијешане у злочине.

„Нико не може порећи да су се злочини након ‘Олује’ догодили, укључујући и кораке чији је циљ био спречавање повратка Срба”, рекао је Галбрајт.

Радисав Ристић: „Олуја” – друга страна медаље

Предсједница Хрватске Колинда Грабар Китаровић „Олују“ назива блиставом побједом хрватске војске, а низом манифестација и концертима биће обиљежена прослава злочина над Србима. Прије пар године, срамној прослави је присуствовао официр Војске Црне Горе Иван Машуловић, а и касније, Црна Гора је имала свог представника.

Oпрема: Стање ствари

(ИН4С/Искра, 4. 8. 2022)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

2 replies

  1. Не ја

    Гумицом
    Бришем
    Сјећања
    Сва

    Између
    Лажи
    И
    Зла

    Ја
    Нисам
    Био
    Ја

    Момчило

  2. Како је СВК сведена са 140 на 20 хиљада војника? Највећи проблем СВК је био просек година њених војника. 47 година! Тако је било и у Дрвару, Гламочу, Грахову… Многи су послали своје синове у Србију а остали су они преко 40-50 година. То је био проблем целе Крајине. Поента је да је морал већ 93. у Крајини био лош, а тек94.! „Небо и земља“ морал код ВСК 91. и93.-`94. 1992. ЈНА се повлачи, а 27.4.1992. формира се СРЈ без РСК и РС. Никакве дугорочне политике није било, чак је и Русија почетком 1992. признала Хрватску у овим границама. Шта смо очекивали да буде? И није могло ништа да буде… нажалост.

Оставите коментар