Притисци на Србију да уведе санкције су из потребе да тиме потврдимо не европски пут, него припадност западној сфери утицаја. Доводи се у питање независност и слобода избора Србије, рекао Зоран Миливојевић
Извор: Друштвене мреже
Где год је било прилике ових дана представници западне политичке хемисфере упућују Србију како најлакше да им покаже приврженост – увођењем санкција Русији. То баш и нису толико нове поруке, јер се исто од званичног Београда тражи и очекује још од првог пакета рестриктивних мера према земљи која је напала Украјину, али су овог пута одаслате у посебно занимљивом тренутку. Наиме, цео западни Балкан потонуо је у „евродепресију“ након што на недавном самиту ЕУ ниједна земља региона није добила ништа, а Украјини и Молдавији је експресно додељен статус кандидата за чланство у ЕУ. Одмах после тог самита председник Александар Вучић рекао је да је 16 од 27 чланица уније директно или индиректно говорило о неопходности придруживања Србије санкцијама против Русије.
Уз то, НАТО је управо закључио да су западни Балкан и Црноморски регион од стратешког значаја за алијансу. „Наставићемо да подржавамо евроатлантске тежње заинтересованих земаља у овим регионима. Уложићемо више напора како бисмо ојачали њихову способност да адресирају различите претње и изазове с којима се суочавају и повећамо њихову отпорност на њих, злонамерно мешање и принуду треће стране”, истиче се у документу „НАТО 2022 – стратешки концепт“, усвојеном на самиту НАТО-а у Мадриду, а у коме је Русија означена као „најзначајнија и директна претња безбедности савезника“.
Уз подсећање на речи некадашњег државног секретара Џона Керија да је и Србија „на линији ватре“, дипломата у пензији Зоран Миливојевић оцењује да се сада ствари одвијају „по концепту да се линија ватре освоји“. На линији ватре су и Украјина, и Грузија, и Молдавија и западни Балкан, у међувремену су Северна Македонија и Црна Гора ушле у НАТО, дали су кандидатуру за ЕУ Украјини и Молдавији, Грузија је на путу да је добије… И отуда притисак на Србију да се ова прича заокружи, каже Миливојевић за Политику. Реч је о просторима на којима Запад раније није имао пуну контролу, где је практично утицај делио с Русијом и делом и са Кином. А ЕУ сада почиње да добија изражену политичку функцију (иако је то мировни економски пројекат у првом плану) и преко ње се обезбеђује утицај на простору где то није било могуће са НАТО-ом у овом тренутку.
Зоран Миливојевић (Фото: Курир/Марина Лопичић)
„И притисак на нас је искључиво због потреба геополитике. Томе су била посвећења сва три недавно одржана скупа – самит ЕУ, Г-7 и НАТО-а. Све је томе посвећено“, сматра Миливојевић и додаје да пример Украјине показује колико сада доминира геополитика, а не суштинске ствари у вези с процесом приступања и проширења ЕУ. Последњег дана јуна Томаш Кухта, амбасадор Чешке, земље која је 1. јула преузела шестомесечно председавање Европској унији, изразио је уверење да за нас нема другог пута осим у ЕУ, нагласивши да и Србију и цео регион виде у ЕУ, „не само из економских већ и безбедносних“ разлога. На питање Танјуга очекује ли отварање нових кластера за Србију и да ли ће оно бити условљено увођењем санкција Русији, амбасадор каже да је природно да Србија са чланицама дели заједничке ставове, безбедности. „За чланице кандидате тешко је и да замисле да у неком кључном питању неко бира комплетно другачији начин. Очекујемо да се током нашег председавања нешто деси по питању санкција“, рекао је Кухта.
Дан пре њега, Пјер Кошар, амбасадор Француске, земље која је председавала ЕУ у првој половини године, изјавио је да чињеница да Србија одбија да уведе санкције Русији утиче на српски имиџ у европском јавном мњењу. Кошар је Радио-телевизији Војводине рекао да је Париз „изненађен ехом који се види у српским медијима, у штампи, чак и у истраживањима јавног мњења“ по питању односа према руском рату у Украјини. Амбасадор је сигурно имао у виду истраживање Демостата, објављено тог дана, према којем у јавном мњењу Србије доминира мишљење да је Русија наш најважнији спољнополитички партнер, а 80 одсто грађана се не слаже са ставом да наша земља треба да уведе санкције Руској Федерацији. При томе, да Србија не треба да усагласи спољну политику са ЕУ сматра 56 одсто испитаника, док 33 одсто мисли да треба. Истраживање је показало, између осталог, и да би, када би сада био одржан референдум, 51 одсто грађана гласало против, а 34 одсто за улазак у ЕУ.
Демостат: Осамдесет одсто грађана Србије против увођењa санкција Русији
У таквој атмосфери, шеф делегације ЕУ у Србији Емануел Жиофре каже да је рат у Украјини учинио процес проширења још важнијим геостратешким приоритетом и да унија жели да се земље западног Балкана придруже њеном јединственом ставу према руској агресији, укључујући санкције. Амерички амбасадор Кристофер Хил рекао је у разговору с председником Србије Александром Вучићем да од Србије очекују „јасно становиште о поштовању међународног права и осуди руске агресије на Украјину“, а комесар за проширење ЕУ Оливер Вархељи сматра да је Србија „у тешкој позицији” и „пред великим изазовима“ у тренутним геополитичким околностима због рата у Украјини. Известилац Европског парламента за Србију Владимир Билчик изјавио је да ће Србија наредних недеља и месеци бити суочена с важним и стратешким одлукама, а немачки амбасадор у Србији Томас Шиб каже да земље као што је Србија треба да се придруже рестриктивним мерама против Русије „што би Србији помогло да напредује у процесу ЕУ интеграција“. По његовим речима, увођење санкција Москви мора да буде и морални императив.
Усклађивање спољне политике је наша обавеза која траје колико траје процес европских интеграција, указује Миливојевић и додаје да смо обавезни да је усагласимо у моменту потписивања приступног уговора, што је јасно дефинисано у Преговарачком оквиру. А то је, очигледно, на дугом штапу. „Друго, поглавље 31, које се тиче спољне политике, још нам није ни отворено. Према томе, ми немамо обавезе ни по том основу”, примећује он. Како истиче, овај притисак нема конкретне везе са чланством Србије у ЕУ. Може да има краткорочне или тренутне везе с напретком (отварањем кластера), али не са суштинским питањима повезаним са уласком Србије у ЕУ – а то су КиМ и оно што је обухваћено поглављима 23 и 24 (владавина права, демократске институције, људска права, борба против корупције и организованог криминала).
Кристофер Хил са Вучићем: Од Србије очекујемо јасну осуду руске агресије
Са оваквим ставом, Миливојевићево мишљење је негде између заступника опције да одмах треба прекинути европске интеграције, коју заступа рецимо лидер Двери Бошко Обрадовић, и становишта да је неопходно одмах увести санкције, како мисли адвокат и будући народни посланик Александар Оленик. Поводом самита лидера ЕУ у Бриселу, Обрадовић је саопштио да мора да се каже истина да су евроинтеграције Србије пропале и да јој се више не нуди ништа, већ да се од ње тражи да ради против својих националних и државних интереса. Србији се, по њему, намећу нове уцене на путу, како каже, нове НАТО окупације сада читаве Србије, а не само КиМ.
Оленик, опет, каже да сваки дан који прође без увођења санкција Русији, „Србију гура све дубље и дубље иза нове ‚гвоздене завесе‘ која је спуштена на границе Русије и Белорусије“. „Као пример, довољно је поменути да је пре разговора о цени руског гаса потребно осигурати да тај гас можемо допремити до наших граница, што је веома упитно јер се руски гас преноси преко територије ЕУ и она лако може забранити његов транспорт, као што је то већ урадила са забраном транспорта руске нафте“, рекао је Оленик за Бету. Навео је и да тренутна куповина времена Србији наноси само штету „јер је очигледно да ако би се агресија Русије завршила овог тренутка, ’гвоздена завеса’ и нови безбедносни и економски поредак ће бити на снази наредних више десетина година”. „Зато је најважније да се што пре позиционирамо на европској, људској и најважније западној страни историје и новог политичког поретка у Европи и у свету”, нагласио је он. Оленик је оценио да је „наивна и веома штетна својеврсна игра жмурке” коју Александар Вучић практикује у односима са ЕУ и САД по питању изостанка санкција „агресорској“ Русији.
Александар Вучић: Живели бисмо десетоструко боље да смо увели санкције Русији
Оленик је овакву изјаву дао након председниковог обраћања јавности после разговора с Мирославом Лајчаком у Београду, када је рекао да нема дијалога с Приштином, „нити разговора, ни било чега, биће само проблема“. Суштина је, како је Вучић навео, у томе да Запад себи дозвољава да може све што им падне на памет, да је за њих све на праву засновано, што они кажу, макар немало везе с правом, а са правдом још мање, док је све што други кажу – супротстављање демократским вредностима. „Срам вас било за све што радите, изазивате кризу за кризом овде…“, поручио је председник Србије и додао да ће бити интересантно и лето и јесен. „Не интересује мене он (Албин Курти), диригенти ме занимају и молим их да своју бахатост и ароганцију мало спусте, да поштују права оних које су већ убијали и да им не пада на памет да то понављају. А ми, буквално, немамо више куд“, поручио је Вучић.
На питање шта Србија треба да ради у наредном периоду, како да одговори на све изазове, Зоран Миливојевић одговара да „апсолутно треба да следи свој интерес и да то буде основна база и кључни критеријум за предузимање било којих акција и корака у вези с њеним међународним положајем и за питања која су од значаја на међународној сцени”. То важи и за став према санкцијама РФ. „Србија се принципијелно изјаснила и мислим да је то кључно у заузимању става према сукобу у Украјини, а санкције су питање интереса не само Србије него и сваке друге земље. Уосталом, питање санкција није решено ни у оквиру ЕУ и западне алијансе, па што би Србија онда морала ту на било који начин да доводи у питање и ризикује сопствене интересе за рачун интереса који нису њени“, закључује он.
Две трећине света ван западног клуба
Инсистирање на санкцијама није више питање принципа, него питање једне политичке стратегије коју је Запад заузео полазећи од сопствених интереса, са Америком на челу, због глобалних односа и због потребе да држи челну позицију на глобалном плану, указује Зоран Миливојевић. „То је суштина тих санкција и суштина је да се Русија елиминише као супарник, ривал, као неко ко доводи у питање западну супрематију на глобалном плану. И то се не поклапа не само с нашим интересима већ и у њиховом крилу има интереса где се то не поклапа“, истиче Миливојевић. Како каже, свет је подељен, имамо сукоб на глобалном плану, а у тим околностима и једна и друга страна желе да остваре свој утицај најшире могуће. Санкције су постале размеђе и граница поделе интересних сфера глобалног карактера. То је показао састанак БРИКС-а, понашање Африке, Јужне Америке, велики број земаља Азије…
Према његовим речима, притисци на Србију да уведе санкције су из потребе да тиме дефинитивно потврдимо не европски пут као циљ, него припадност западној сфери утицаја – и да дефинитивно своје односе с Русијом доведемо у питање. „Онда више не бисмо могли да вратимо на садашње стање односа које имамо ни с Русијом, а питање поверења према Кини и другима би било отворено на неки начин. Доводи се у питање не политичка неутралност Србије него независност, слобода избора. Али, ако уведете санкције ушли сте у клуб који Запад не може да прошири, јер две трећине света није увело санкције. Није Европа свет. Санкције су постале мерило поделе света и сфера утицаја и односа према овоме на чему Запад инсистира, а то је глобална доминација“, оцењује Зоран Миливојевић.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар