Руска народна линија: Митрополит Иларион смењен и због давања аутокефалности тзв. МПЦ?

Говоре да је митрополит Иларион страдао јер је био присталица признања аутокефалности тзв. Македонске цркве. А то никако није добро прихваћено у Москви, посебно као могући пут за Украјинску православну цркву

У редакцијском коментару „Руске народне линије“ (РНЛ) опширно се разматрају одлуке Светог Синода Руске православне цркве од 7. јуна 2022, укључив и разрешење митрополита Илариона (Алфејева) дужности председника Одељења за спољне црквене везе РПЦ. Митрополит Иларион „ослобођен“ је и дужности сталног члана Светог Синода Руске православне цркве и ректора Свецрквених постдипломских и докторских студија Свети Ћирило и Методије“.

РНЛ прво наводи речи самог митрополита да је њему објашњено да је његово разрешење „захтевала тренутна друштвено-политичка ситуација“, а онда наводи и неколико могућих конкретних разлога:

„Прво што пада на памет јесте да су митрополита Илариона окривили за фијаско у Украјини. Наравно, неуспех црквене политике у Украјини је очигледан.  Али, зашто је за то окривљен само митрополит Иларион? Није он једини крив. А чак и да је разлог његове смене неуспех у Украјини – он је могао бити склоњен само са места председника Одељења за спољне црквене везе (ОВЦС), али да га поставе за архијереја западноевропског (одакле долази његов наследник, митрополит корсунски Антоније – прим. Стања ствари) а не за администратора осиромашене Будимпештанско-угарске епархије. Такође, могли су му оставити место ректора Свецрквених постдипломских и докторских студија, као и друге позиције. Јасно, није ствар само у Украјини.

Говоре да је митрополит Иларион страдао јер је био присталица признања аутокефалности Македонске цркве. И како је јерархија Српске цркве кренула тим путем и дала – као Мајка Црква – аутокефалност архиепископу охридско-македонском Стефану, а он се потом обратио за томос и цариградском патријарху Вартоломеју. А то никако није добро прихваћено у Москви, посебно као могући пут за Украјинску православну цркву (УПЦ). Међутим, мало је вероватно да је утицај митрополита Илариона на јерархију Српске православне цркве толики да су ту одлуку донели руководећи се само његовим саветима. (…)

Једном речју, разлози за овако тешку одлуку Светог Синода у вези са митрополитом Иларионом нису у потпуности схваћени. То сугерише да је митрополит Иларион или био умешан у неке веома озбиљне интриге или је коначно изгубио подршку у врху државних структура.“

Цео текст на руском прочитајте ОВДЕ.

Приредило и посрбило с руског: Стање ствари

Прочитајте још



Categories: Посрбљено

Tags: , , , , ,

5 replies

  1. Биће да ту МПЦ не игра никакву улогу.

    Како изгледа, Митрополит је своје пацифистичке склоности из млађих дана пресликао у услове СВО.

    При томе, као да је испустио из вида да више није време распада СССРа него васпостављања Империје у својим историјским границама. Бити противник томе циљу има своју цену, а ова се у његовом случају испоставља минимална.

    17
    1
  2. Кад сам прочитао овај текст, назвао сам главног уредника Руске Народне Линије и питао са којим се србским епископом Иларион сусрео у Будимпешти уочи почетка приче о Томосу МПЦ и потом његове смене, и добио сам одговор да се сусрео са епископом Будимским и Темишварским Лукијаном. Да ли је Иларион тада сугерисао да ће РПЦ поздравити давање Томоса од стране СПЦ ми не знамо, али је после саопштења Одељења за спољње везе Московске Патријаршије (читај Илариона) о подршци РПЦ таквој одлуци СПЦ, убрзо стигло и разрешење Илариона, притом прилично брутално, са сменом и са свих других положаја и без речи захвалности за минули пастирски рад, тако уобичајене у црквеној пракси. Наравно да је пре свега државни врх Русије незадовољан оваквим развојем ситуације и чињеницом да су многи потези Илариона у црквеној дипломатији више одговарали Фанару него Московској Патријаршији и више одговарали западном фактору него интересима Русије…

    20
    1
  3. Кад сам прочитао овај текст, назвао сам главног уредника Руске Народне Линије… ради појашњења, ове речи се односе на 14 ЈУН, значи кад сам прочитао текст на РНЛ… Тада нисам знао да је и УПЦ МП своју седницу померила за два дана, са 24 на 26 мај. Да ли су чекали моменат давања Томоса од стране СПЦ који је уследио 24. маја, ми не знамо, али је чињеница да је давање Томоса 24. маја на неки начин била олакшавајућа околност за „сепаратистичке“ одлуке УПЦ МП које су уследиле 27 маја на Сабору УПЦ МП…

    5
    1
  4. @Don Quixote

    Прерано је говорити о васпостављању империје. „Специјална војна операција“ има одбрамбени карактер и изведена је последњи час, како и руски званичници кажу. Да Украјина није кренула путем АнтиРусије,тј. НАТО савеза, не би било ни „васпостављања империје“. Руску олигархија, која је себе сматрала „партнером“ западних елита у глобалној подели власништва над ресурсима, која је силан новац држала у западним банкама, (опљачкан од народа Русије преко специјалних служби) никада на Русију није тако гледала. Њих занимају само они. Корени, и њима и украјинским олигарсима су исти. Држава је само плен. Никада они нису били Руси. Њихови идеолошки и биолошки претходници су уништили империјалну царску Русију и поставили темеље украјинске државности и нације на рачун руског народа и његове државе. Јасно им је било шта се у Украјини спрема, али нису били ради да се растану од „партнерства“. Упропастили су комунизам, нису успели да сачувају ту бољшевичку наказу, зв. Совјетски Савез, а сада ће да васпоставе империју. Мора Вам се признати да сте врло маштовити, али не и реални. Никада не треба да мешате оно што Ви желите да видите, са оним што јесте. Русија има још много страдања до империје. Јер они, необољшевици, морају да оду, али то неће учинити мирним путем.Имао сам прилику и част да се упознам са доц. др Владимиром Григоревичем Сапуновим. Пита ме: шта мислите, ко је највећа опасност за Русију? Можда Кина, дугорочно, кажем ја? Не, каже он , ни запад ни Кина, већ руски тајкуни.

    17
    1
  5. Грешка, није Григоревич, већ Игоревич. Извињавам се.

Оставите коментар