Један коментар на текст прот. В. Џомића „СПЦ се није одрекла свог духовног и културног наслеђа“

Право питање у ствари је чију сте политику према СПЦ и Старој Србији наставили, пита протојереја-ставрофора В. Џомића коментатор с надимком Једино питање на „Стању ствари“

Извор: Стање ствари

Одлука је пре свега издајничка и дубоко противсрпска, Џомићу. Донета је кукавички и у потаји, Џомићу. Мораш најпре нешто бити и нечему припадати да би могао издати а неке ствари не могу се издати више од једном, Џомићу.

Како није било, када је већ толика радост зацељења раскола у питању, нађено за сходно речену седницу јавно преносити, барем као што се преносе друге свечаности? Вероватно се радило о бризи да се верни народ превише не обрадује па да почне да навија као оно о Св. Ћирилу и Методију у престоници последњег македонског Цара.

Теби ћу оставити да причу о силовању српског народа, његове културе, историје и Цркве, а после и у току у историји незабележеног помора, преведеш на „превазилажење раскола“. И то тако што су нађени гласачи који бацају потпуно ново светло на карактерну особину да се „ничега не стиде“. Потпуно ново светло, зашто и то не рећи, пада и на изјаву о „исписанима из народа“ а за даље расветљење сасвим су довољни претходни и следећи чланак.

Више о томе ћемо када се сретнемо, Џомићу. Подсетићеш том приликом нас лаике, одрасле у комунистичком терору, још мало о „унутрашњем уређењу Цркве“ и подучити нас, нас неупућене и брзоплете, како да постављамо питања о унутарцрквеним променама.

Протојереј-ставрофор Велибор Џомић: Македонско црквено питање – СПЦ се није одрекла свог духовног и културног наслеђа

Позивање на „неупућеност у тему“ је безобразлук који се ретко виђа, Џомићу. Подметање несрећног великодостојника којег помињеш као главне мете напада у равни је са подметањем питања „манастира и цркава“ и осталих питања која сам себи постављаш и на њих одговараш. У коју врсту подметања спада реченица: „Постављено је и питање шта је у овом случају добила СПЦ“, Џомићу?

А Завод за статистику? То ли је била раван одлучивања и потоњег одлучења читаве архиепископије?

Право питање у ствари је чију сте политику према СПЦ и Старој Србији наставили, Џомићу?

То је, може бити, и једино питање.

Коментатор са надимком Једино питање



Categories: Разномислије

Tags: , , ,

13 replies

  1. После поклањања анђами садашњости и будућности на ред је дошла и прошлост..

    20
  2. Остављам коментар у нади да ће поштовано уредништво надахнуто овим коментаром отворити нови прозор на насловном зиду који гледа на свет, баш под називом “ Један коментар на један коментар на… “ Умолио бих остале коментаторе да начине ми задовољство и не пишу друге коментаре како би мој коментар био један и једини – тада су шансе да испаднем носећа каријатида на поменутом зиду најголемије…

    Црквена хијерархија је нужно зло, наметнута је државом, јер држава, као хијерархија не препознаје ДУХ – толико о Хегеловом духу и његовом остварењу кроз државу – катастре, заводе за статистику и остали величанствени слепци за препознавање. ДУХОВНУ заједницу споља, према држави заступа хијерархија црквена, али она НЕ ВОДИ Цркву. Никако патријарх, но сам ЛОГОС који се јавља на ЛИТУРЂИЈИ. Хијерахија црквена је просто љуска, опна, зид који на себе прима ударце света и световности, те брани ДУХОВНУ заједницу. (велибор сведочи магијску иницијацију љуске у ђевђир и опне у сито – да би била јаснија језуитска “ СВЕТОСТ “ србске црквене хијерархије, рећи ћу да је наша опна omnipermeabilna). Хијерархија у ДУХОВНОЈ заједници је посве другојачија – лестве духовног успињања човека. И патријарх, и велибор морају, по оваквој хијерархији, да православно осете и доживе своју маленкост кад пред собом виде обичног монаха или верника духовно уздигнутијег и подвижнијег. Тај доживљај искричи и провејава кроз васцели бирократослов велиборов, зар не ? Без тог доживљаја НЕМА достојности, НЕМА чојства, верности и кајности ! Без чауре, то је голосеменица која, додуше, ванредно успева у ботаничкој башти заливена песмом радета шербеџије – КАКВА НЕДОСТОЈНОСТ !
    Да би нужно зло хијерархије, зло које држава и живот у свету намеће духовној заједници и духовном узрастању ( велибор сведочи закржљалост која у хијерархији црквеној заузима катастарску парцелу од, Господе, колико (зло) јутара ? Морам погледати статистику…) било сведено на грудву од које неима лавине, Црква не бива ауторитарна, Црква мора да јесте САБОРНА, сабор аутокефалних, помесних ДУХОВНИХ заједница. Тако у ПРАВОСЛАВЉУ. У велибора и патријарха, у владика је фанаропапизам, СВЕТОСТ је отета и присвојена за саму хијерархију, отуда и велиборово појашњење издаје и продаје, јадно и бедно, ништавно и тамно…
    Неће нас, верни и чојствени, кајни народ Србски, ОСВЕСТИТИ светост црквене хијерархије, но само ЊЕГОШЕВСКИ ПОЕТСКИ ЛИКОВИ који јесу изнад историје, науке, философије !
    П.С. Ко пронађе сличност велибора и владика, патријарха и бокана, шербеџије и ђорђа балашевића са игуманима Стефаном и Теодосијем, са Марком Миљановим, може да остави коментар и сруши мој каријатидни запис…

    П.С.
    Коментар је у благодарност чојству, верности и кајности Жарка Видовића, ПОЕТСКОМ Лику духовне заједнице Србља Заветног…

    28
    6
  3. Собом

    Собом
    Бити
    Живјети
    Не крити

    Право
    Исправно
    Собом
    Усправно

    Диши
    Вјеру
    Прескочи
    Вечеру

    Себе
    Дај
    Никад
    Не продај

    У Небо
    Гледај
    На се
    Не дај

    Момчило

    14
    3
  4. Између

    Између вјере и невјере
    Златна је удица превјере
    Између Раја и краја
    Плитка је лаж умишљаја

    Између воље и невоље
    Јалово поље зловоље
    Између сјаја и очаја
    Трен је ока што раздваја

    Између мрака и свјетлости
    Између трена и вјечности
    Између понора и извора
    Моје је право избора

    Момчило

    13
    3
  5. @Zoran Nikolic (Valjevo)

    Morali ste se oprostiti sa time da ce Vas komentar biti jedini, kada ste popljuvali Hegela. Ali, kazna Vas je sustigla odmah u Vasem sopstvnenom komentaru. Evo primera za @Marka Eugenikosa, kako stil ume da protivreci sadrzaju (Hegel je to znao).Naime :Zoran Nikolic (Valjevo) ne bi da bude noseci stub, vec karijatida (ostavicome sa strane zasto je odabrao zenski lik :)))). Samo u arhitetkuri stare Grcke je stub imao nosecu ulogu, posle toga, to postaju zidovi! Zene iz Karija su bili kaznjene zbog pomaganja Persijancima. Dok stub spaja nebo i zemlju otvarajuci zatvorene zidove naosa u kojima je statua boga, da Bog izadje i poduprue svojim bozanskim zidove grada (zidovi grada stite od sirine, od sirene koja izaziva u sirenje, videti sudbinu Atlantide.Pred pobednikom Olimpijskih igara se rusi deo zida, jer je grad pod miloscu Bogova pred svim Helenima), karijatida po kazni (kazna je causa na latinskom, buduca kauzalnost) nosi nebo, kao i muska figura Atlasa u razdvajajucem rascepu sa zemljom. Medjusobno obmanjivanje Atlasa i Herakla ko ce da pridrzi nebo, pokazuje da nebo i zemlja nisu vise u rascepu koji ih spaja, vec razdvaja i da je taj rascep izvor dve, naizgled, suprotne stvari: 1) slobode (kao lazi, videti: esej o istini, neistini i lazi :))) i 2) kauzalnosti.Tako se zavrsava uloga stuba kao noseceg.

    I hriscanska crkva okuplja iz razbacanosti u sirinu (zapravo ne, okupljenih hajdegerovskim predelom, ali sirina ovde probija zemlju predelskog, otuda pitanje etnofiletizma).Zato zid ovde ne stiti od sirine, vec je deli (sa drzavom).Sirina se zaustavlja na zidu, „visinom“ bozanskog, zato hriscanska religija zahteva prisustvo u crkvi (ovo ce se preneti na umetnost. Kakva je slika koju niko ne vidi, kompozicija koju niko ne cuje, kod Grka ovaj problem ne postoji, jer se kod njih „visina“ spusta u sirinu grada i podupire zidove grada. Ikonoborstvo je borba protiv iluzije, ne olicavanja, vec iluzije da zidovi nestaju u ikonama. Na zemlji, covek je uvek izmedju zidova, njihovo odsustvo je iluzija). Ovo deljenje zidom, zahteva katastar!

    Velimir Dzomic je nastupio kao pravi profesionalac koji prima platu od Boga. Obratio se „ljudima ovoga sveta“ sa visine, ne „onoga sveta“, vec „surovog profesionalca“. Njegov odgovor pokazuje da Crkva nije vise ni institucija, vec strukovno udruzenje, poput Drustva sociologa!

    10
    11
  6. @Foo fighter

    Врсно примећено и врсно показано – скидам капу ! Дође ми да столпујем на дорскоме стубу… Није правдање, али увод коментара је самоносећа духовитост, ако је пала, била је паду склона у противуречност… а то је већ феноменологија расцепа.
    Друштво социолога и инквизитора (малих)…

    10
  7. @Zoran Nikolic (Valjevo)

    Danas blistate! Izasao Vam je komentar kao tekst i jos je najbolji komentar Vaseg teksta – Vas komentar (mozda izadje kao tekst :))))) ! Cista dijalektika i Hegel bi bio zadivljen!!!!

    4
    1
  8. @Зоран Николић (Ваљево): ово је један од најдахнутијих коментара, Ваших а и уопште.

    У вези Џомића и његовог жалосног покушаја да „објасни“ ситуацију и поступке, морам да коментаришем оно што он није рекао. Пре неколико дана је на црногорском порталу Етос објављена анализа (текст пренет са грчког портала Ромфеа.гр) грчког адвоката Анастасиоса Вавускоса томоса који је СПЦ дала МПЦ. https://etos.press/post/6324

    Можемо да занемаримо грчки став да њима припада све и да они имају примат у свему, јер то је од њих и очекивано. Оно што је интересантно је правничка страна одговора, где г. Вавускос у седам тачака, ставку по ставку, лепо објашњава зашто такав томос не може да буде правно ваљан. Почевши од предуслова, до канона на којима се давање томоса заснива, до давања аутокефалности не само цркви него и лично епископу, па до имена нове цркве, њене територије, итд. Нема смисла да копирам цео текст овде, требало би да прочита свако кога занима.

    Занемарујући грчки став да су они једнакији од других, правна страна анализе делује врло логично чак и за лаике. Питање које се намеће је: зашто је давање томоса МПЦ од стране СПЦ урађено тако технички траљаво, да чак и лаици, када им се мало објасни, могу да виде да такав томос не држи воду као ваљан правни документ, јер не садржи оно што треба, а садржи оно што не треба? Понављам, не морамо да се слажемо с Грцима о томе ко има право да изда такав томос, али не треба да буде спорно како се правилно пишу уговори.

    Џомић би, као правник, требао да побија ставове овог грчког адвоката, али се Џомић прави као да та критика не постоји па уместо тога прича о ономе што је неспорно, а то је историја.

    Ако је СПЦ дала правно ништаван томос МПЦ, интересантно питање је зашто? Да ли су намерно саставили „уговор“ за који су знали да би сваки способан адвокат могао да га обори са чисто техничке стране, и тиме Македонце намерно гурнули у правни вакуум? То више личи на сачекушу него на гест братске љубави. Или су заиста толико неспособни да не знају како се саставља правно ваљани томос? Ни једна ни друга опција не уливају поверење; има ли треће?

    9
    3
  9. @Zoran Nikolic (Valjevo)

    Izvinjavam se, ovaj tekst nije Vas komentar! Nista gore od propalog fazona, osim propale dijalektike! Hegel – nevera, sto bi klinci rekli!

    1
    4
  10. @Foo fighter
    Oдакле Вам податак да causa значи казна на латинском?
    Требало би да је казна poena, као у максими nulla poena sine lege.

  11. @Марк Еугеникос

    Хвала Вам, поштовани. Није до мене, до Жарка Видовића јесте…

  12. @Зоран Николић ( Ваљево )
    Καθολική=Саборна Церква је она која сабира, „саборнизира&саборнизује“(+еп.Данило) али католичанско је и целосно јер Пунота Церкве=Христос је тамо где су двоје или троје сједињени у Његово Име(„да се свети Име Твоје“). Жарко је говорио да државу не стварају правници него Благодат Божија. Маленкост тј смирење као врхунац церквене духовне хијерархије има да осети само онај који је свестан да смо у Путиру сви исти(нити) и да ни на Небу ни на земљи не постоји ништа узвишеније од Тела и Крви Христа Бога који нам је свима (за)дат како патријарсима тако и свим просјацима Љубави Христове. Јас бити Христове је „племство које обавезује“(+еп Данило)… било какав СПОЉНИ римокатолички папизам па и „фанорапизам“је мачији кашаљ за наш УНУТРАШЊИ КРИВОСЛАВНИ ЕПИСКОПИЗАМ… ЕПИСКОПИТИС је најгори проказани свраб властољубља и славољубља од кога пате и мирјани…

    6
    1
  13. @Jovan P

    google: causa latin etymology: povod, razlog, uzrok (uzrok ce se odvojiti od ova dva), ali i parnica i tuzda. Kod Aristotela aitia (google: aitia greek) je uzrok, ali njeno etimolosko znacenje je optuzba, krivica i sasvim sledi jedan cuveni Anaksimadrov fragment:“Stvari nastaju i nestaju, placajuci kaznu jedne drugima za svoju nepravednost, po redu vremena“, ali samo etimoloski, nema pravde kao poretka bica kod Aristoteta, za to ce biti potrebno da se njegov samomisleci Bog zameni voljnim Bogom. Dakle, ideja suda i kazne objedinjuje grcko i latinsko shvatanje uzroka.Onda dolazi hriscanstvo i u uzrocnost stupa i slobodna volja Boga! U kakvoj je vezi kauzalni poredak sveta sa Strasnim sudom? Da li je on cin slobodne bozije volje Boga ili ima uzrok u desavanjima u svetu, pa se onda iz desavanja u svetu, zakonito (i zakoni prvobitno pripadaju bicu i gradu, mnogo kasnije nastaju „prirodni zakoni“, Grci Arhimedove zakone nisu videli kao zakone, a jos manje celu prirodu kao nesto sto se moze svesti na formule), odnosno kauzalno moze doci do (proracuna) vremena Isusovog povratka? Dakle, ni u hriscanstvu kauzalnost nije odvojena od ideje suda i krivice, samo je ukljucen momenat volje, koji ce i omoguciti da se kauzalnost odvoji od volje kao Bozije.

    3
    2

Оставите коментар