Еуфемизми сакривају истину, госпођо министарко. Немојте ићи тим путем – па Ви, као шеф ресора просвјете Српске треба друге да учите
Никола Милованчев (Фото: Медија центар Београд)
У Козарској Дубици је 29. априла одржана меморијална академија „Поља смрти“, посвећена жртвама система усташких логора смрти Јасеновац. Главна говорница је била гђа Наталија Тривић, министар просвјете и културе Републике Српске. По наводима медија, она је том приликом рекла: „Изучавање и презентација историјске грађе и сјећања на геноцид и холокауст, није само цивилизацијски дуг према жртвама, већ неспорно и значајан чинилац у обликовању будућности… Вечерас обиљежавамо сјећање у Kозарској Дубици, страдалном мјесту, која је у Другом свјетском рату изгубила чак 54 одсто становништва, само зато што су били друге вјере. Свако њено село је било огромно стратиште на ком су усташе спроводиле геноцидну политику НДХ“.
Наталија Тривић на Меморијалнoj академији „Поља смрти“ (Извор: SrpskaInfo)
Коректна изјава – помислиће површан читалац. Да ли је заиста тако? Није. Ево аргумената:
- Упада у очи (извињавам се госпођи Тривић уколико је у Дубици ипак рекла да су велику већину жртава чинили Срби – то ни један медиј није пренио) да Н. Тривић није уопште споменула Србе, који су били најбројније жртве логора Јасеновац.
- Суштина је да су људи (већина жртава) убијани првенствено зато што су били Срби, односно Српско-православне вјере. Павелић је чак био спреман да призна православну цркву, под условом да се њени припадници декларишу као Хрвати („Хрватска православна црква“, основана настојањем усташа 1942. године); било је дакле главно да то нису декларисани СРБИ и да црква није СРПСКА!
- У вези изјаве о убијању од усташа „само зато што су били друге вјере“ можемо да питамо Н. Тривић: да ли је нпр. Смаилага Ћемаловић, српски политичар и национални радник из Мостара, у Јасеновцу убијен зато што је био Србин или зато што је био муслиман (православне вјере није био)? Одговор је, госпођо Тривић: зато што је био Србин!
Или да наведем примјер тројице познатих Дубровчана, који су разапети на крстове у долини ријеке Лашве 16. јуна 1941: двојица су били Срби католици (познати новинар Јаша Милославић и српски национални радник Божо Хопе), а трећи истакнути комуниста (атеиста) Никола Машановић. Ни један од њих није убијен као православац – него сва тројица као Срби! То је усташама било најважније.
Aутор: Сестра Марија, монахиња манастира Јасеновац
Еуфемизми сакривају истину, госпођо министарко. Немојте ићи тим путем – па Ви, као шеф ресора просвјете Српске треба друге да учите, а не да путем медија сазнајете елементарне ствари.
Да, има још једна ствар коју замагљивачи истине неће да чују, а која омогућава да се еуфемистичке подвале успјешно шире и даље. То је чињеница да (за разлику од Јевреја, Јермена, Рома), Срби немају општеприхваћени термин за геноцид почињен над нашим народом. Ви сте у Дубици рекли: „геноцид и холокауст“: тачно се дакле зна да се под ријечју холокауст подразумијевају јеврејске жртве уморене од безумничке злочиначке руке у логору Јасеновац (и другдје), за разлику од српских жртава, које досад нису добиле терминолошку одредницу. Ето Вам задатка дакле, за Вас и за ресор, којем сте на челу.
Categories: Разномислије
Христос Воскресе. Ако нема праве вере, нема ни Духа Светога. Значи нема Срба, католика, муслимана, атеиста, будиста…. То су све бивши Срби. Дај Боже да се покају и врате у Истину.,, Ја сам истина пут и живот.,, говори Господ наш Исус Христос. Амин.
Геноцид над српским народом за вријеме канибалистичке творевине НДХ почињен од стране Хрвата и Муслимана сакривених иза појма усташа, најтежа је и најболнија тема српске историје. Оно што се избјегава рећи, нажалост уз асистенцију Срба распоређених на различитим одговорним мјестима и функцијама, то је да је главни планер и инспиратор тог magnum crimena Ватикан односно РКЦ. Осим неколицине храбрих, одговорних и слободних српских интелектуалаца то нико жив не спомиње. Ту се крије и одговор на питање откуд та завјера ћутања и демонска релативизација почињеног зла над недужним, српским народом која траје и дан данас. Изгледа да је павелићев брат по српском страдању Броз бетонирањем јама у које су побацани поклани или живи Срби, забетонирао и очи, уши, уста али и савјест већине српског народа коју то не дотиче. Неки од нас су из егоистичних али инферналних интереса одлучили да се ангажују против истине о српском страдању. Нажалост међу њима има и црквених великодостојника што треба посебно да нас забрине. Запањује чињеница да и садашње “српске” власти избјегавају да изграде меморијални центар посвећен геноциду над српским народом, музеј геноцида над српским народом и храм посвећен јасеновачким и осталим српским мученицима. Умјесто конкретне акције добили смо патетичне говоре српских представника на мјестима српског, масовног страдања, истих оних који су предали јасеновачку грађу Хрватима односно оних који не дају да се усвоји резолуција посвећена геноциду над српским народом у НДХ у Народној скупштини Србије. Ако не постанемо бољи постаћемо гори, све дотле док отворено не проговоримо о мартиријумском страдању српског народа поново ћемо пролазити калварију као у недавним ратовима. Непокајан и накажњен злочин рађа нови. Свако ко умањује и релативизује геноцид над српским народом саучесник је тог злочина. Нека нам Господ помогне да схватимо и упознамо истину ма колико она била страшна и тешка.
Због додатног објашњења коментатору потписаном са „Вазал Царски“, додајем и мој post scriptum, који сам објавио на једном сајту, који је пренео овај чланак са „Стања ствари“:
P.S.
Горњи чланак је написан под претпоставком да је Н. Тривић мислила на то да је већина жртава била православне вјере; пишем „мислила“, јер се из новинарских извјештаја не види да је споменула ни вјерску припадност већине жртава јасеновачког логора (зато ми се поставља питање да ли јој је та чињеница позната или намјерно изостављена?). Превише случајности: нема ни Срба, ни православних, постоје у цитираном говору само припадници „друге вјере“. Свакога дана, у сваком погледу, све више напредујемо…
,, Без Мене не можете чинити ништа.,, говори Господ наш Исус Христос. Тако просто, до савршенства. Нисам ја драги господине Никола неки,, стручњак,, ни праведник али знам да нам само драги Бог може помоћи ако се држимо за Њега. П. С. То што смо овакви, није главно, већ ово да не оставимо Господа док дишемо.
Тешко је описати геноцид над Србима једном речју зато што је био доста сложен.
Nikola, cekam da vidim da li ce Dusan Bastasic odgovoriti ali evo i Vas da pitam – da li Vi znate koliko je zrtava (bilo koje vere) bilo u Ausvicu? Kazite samo da li znate ili ne. Ne morate da kazete broj ako necete.
RE: Disanje na trsku
Наравно, нико не може да зна тачан број жртава логора Аушвиц. Засигурно је било жртава које нису пописане. Колико ми је познато, процјене броја жртава кретале су се од 4.000.000 до 1.100.000.