Љубиша Спасојевић: Санкције Русији – „катил ферман“ за ЕУ

Увођењем санкција прекоокеански султан свилен гајтан није послао Русији него Украјини и, пре свега, чланицама Европске уније

Извор: Pixabay

Својевремено су турски султани слали подређенима које су желели да казне слали катил ферман – свилени гајтан да се сами обесе.

Увођењем санкција Русији прекоокеански султан катил ферман није послао тој држави него Украјини и, пре свега, чланицама ЕУ. Претње САД санкцијама Кини су пуцањ у празно, јер Кина и Русија имају веома јаке стратешке интересе, пошто имају заједничког непријатеља, заједнички проблем обојених револуција (Хонг Конг, Украјина), заједничке територијалне проблеме (Тајван, Украјина) и заједнички инструмент за њихово решење –  организацију Шангајске иницијативе (ШОС), која је своју делотворност већ показала почетком ове године у Казахстану када су руске трупе тамо спречиле обојену револуцију. Томе треба додати да је Кина незасити потрошач енергената, а Русија их има у изобиљу. Међутим оно што је дугорочно најопасније за САД јесте избацивање долара у међусобној трговини Русије и Кине, што је почетак краја долара као светске резервне валуте. Тај почетак доказује и одлука о плаћању „непријатељских држава“ руских енергената рубљама. Поред војне силе, долар је најзначајније оружје које САД користе за притиске и уцене у међународним односима.

Владимир Путин: Санкције Запада су цена за слободу и независност Русије

Високе цене енергената набављене од других извозника утицаће на повећање цена свих производа држава чланица ЕУ које су зависне од тих енергената што ће даље довести до пада конкурентности тих производа, увећање буџетских дефицита, привредних и политичких криза и пада стандарда становништва. Западњаци нису навикли на то, навикли су на лагодан живот заснован на вишевековној крађи природних богатстава и робовском раду у њиховим колонијама и сопственим државама. Добитници ће бити Русија јер главне производе – енергенте може продавати и продаваће Кини, може понудити ЕУ енергенте по знатно нижој цени од америчких и опет да задовољно трља руке, такође може да заплени, односно национализује, имовину предузећа из држава непријатеља Русије, што је већ и најављено, Кина која ће због пораста цена производа држава чланица ЕУ, увећано пласирати своје производе и САД јер не зависе од руских енергената. Свилен гајтан ЕУ сама себи затеже око врата, слушајући султана преко океана. Може га се ослободити по цену непослушности, ако је спремна да плати ту цену.

Како Русија добија санкцијама најбоље се може видети на примеру Бритиш петролеума (БП) који је најавио продају свог удела у Росњефту. Росњефт је главни снабдевач руске војске горивом. Русија има власништво од 40,40% а БП 19,75%. Продајом власништва – ако ико буде хтео да га купи после најаве Москве да ће национализовати страну имовину у Русији, чиме је посејана паника међу страним инвеститорима – Росњефт ће постати већински власник. Највероватнији исход је да ће Русија бесплатно добити те уделе страних компанија. Само у случају БП тај износ се процењује на двадесет пет милијарди долара. Компанија Шел, као и БП, најавила је излазак из Гаспрома, очекује се да то учине и француски Тотал и амерички Ексон. Губици иностраних компанија се процењују на десетине милијарди долара, а истоветни ће бити добитак за Русију, јер ће њихове уделе добити, а не купити. Путин је посејао панику, а жање добитке.

Виктор Орбан: Не свиђа нам се идеја да искључимо јефтини руски гас да бисмо имали скупи амерички

Питање је такође колико су чланице НАТО-а заиста спремне да ратују против Русије. Очајнички вапаји Зеленског да се затвори небо над Украјином су одбијени, испорука авиона је прихваћена, али тада настаје својеврсна Миг пинг понг дипломатија слична једино по имену и једном од учесница – САД . Украјина има само пилоте обучене да лете на руским борбеним авионима. За обуку на западним типовима борбених авиона треба око две године, што значи да авионе могу испоручити само бивше чланице Варшавског уговора које имају руске. САД су п(р)озвале Пољску да то учини, Немачка и Велика Британија су опоменуле Пољаке да то не чине, а САД су одбиле да Мигове прихвате у својој бази у Рамштајну у Немачкој, како им је Пољска то понудила у замену за половне америчке борбене авионе. Овакво понашање постаје разумљиво када се има у виду податак да је Немачка планирала да издвоји сто милијарди долара за опремање сопствене војске оружјем и једним изгледа актуелним и неопходним делом опреме немачких војника – гаћама. Колико ће на тај део опреме утрошити остале чланице НАТО, за сад није познато. Логично је претпоставити да је реч о значајној суми.

Упутнице:



Categories: Светске ствари

Tags: , , , , , ,

Оставите коментар