Ива Бајковић: У црногорском Натоленду трбухозборци енглеских и НАТО интереса интензивирали активности

Црногорски Натоленд је очигледно све више налик травнатом полигону, којем је изгледа суђено да га велики изгазе у тренутном сукобу Русија–USA. Заборавите Украјину, она је важна колико и мишљење Џоа Бајдена

Ива Бајковић (Извор: Глас народа)

Последњих месец дана све чешће смо у прилици да се подсетимо изреке из далеке нам Кеније која гласи: ‘Када се слонови боре, трава је та која страда’.

Црногорски Натоленд је очигледно све више налик травнатом полигону, којем је изгледа суђено да га велики изгазе у тренутном сукобу на релацији Русија – USA. Заборавите Украјину, она је важна колико и мишљење Џоа Бајдена. Не толико због недостатка онога што имају слонови мужјаци, већ очигледних калкулантских потеза политичких елита без обзира на спектар који покривају.

Трбухозборци енглеских и про НАТО интереса су интензивирали своје активности, све чешће се sotto voce чује како у периоду новог хладног рата више неће бити могућ било какав руски сентимент те да је то нешто са чиме ће они који планирају да на било који начин учествују у политичком и јавном животу у овом делу интересне сфере морати, да се помире.

Уколико импотентни и већ сада поражени Запад одлучи да поврати какво – такво достојанство, (наравно само ако тај повраћај не подразумева потезање нуклеарног арсенала) – можемо ускоро очекивати преливање сукоба на чувени ‘Западни Балкан‘. Не зато што је тај сукоб неминовност, већ зато што је потребно показати мишиће а комплекси се обично успешно лече на неком ко је вишеструко слабији војно и економски као што је то данас Србија у односу на НАТО. Али Србија није она Србија из 1999. године, а ни долар од јутрос не врти цео свет као што је навикао.

ЕУ званичници као да се утркују ко ће више да забије прст у око српским државним интересима. Мање око Косова, више око друге неуралгичне тачке Републике Српске којој се прети готово свакодневно. Чак се иде дотле да је недавно предложено постављање НАТО трупа око Брчког а после ко зна.

Мило Ђукановић и Дритан Абазовић: Одлуке Русије о Доњецку и Луганску нарушавају међународно право

Подсећања ради, Србија је тек однедавно успела да се постави као репрезентативни заштитник интереса српског народа у широм региона, што није могло да прође непримећено од стране тзв. Западних партнера, којима не треба ни јака Србија ни стабилан Балкан.

Њима је потребна слаба Србија, поцепана изнутра са којом се лако манипулише и нестабилан регион који им омогућава стално присуство, мрцварeње држава насталих распадом бивше Југославије, контролу транзитних рута нарко картела под изговором мировних мисија, отимање ресурса, и треба им Црна Гора као носач авиона притисака на Србију.

НАТО нам је већ сломио кичму, потпуно нас је истргао из цивилизацијског и културолошког круга којем смо припадали. Слепо следећи сваки миг из главне команде НАТО штаба довели смо државу дотле да се сваком иоле озбиљнијем човеку нешто стегне у грлу кад год Александар Вучић најави забрану извоза стратешких намирница попут брашна и уља.

Да вас подсетим да још увек, у тренутку писања овог текста није усвојена Уредба којом би се изузеле БиХ, Црна Гора и Северна Македонија од ове забране, иако су оптимисти били у фазону: Ма неће Вучић, само прети без везе.

Заправо хоће, а ја бих баш волела да се тако и догоди. Просто ме занима како би нам то ЕУ и НАТО помогли? Као онда у време ковида са вакцинама? Медицинском опремом? Као што су помогли Авганистану или Ираку или Сирији?

Црногорски адмирал Драган Самарџић: Руска обавештајна хоботница обавила читав регион

У овој игри слонова Црна Гора ће бити трава. Слепо следећи и усклађујући своје политике са политикама Брисела, остала је сама, мислим онако ‘сама у заједници’. Уосталом, зар тај ‘врли, нови свет’ није показао колико му је стало до било каквог заједништва чим иоле загусти.

Зато данас треба слушати што мање НАТО и про НАТО пропагандисте који вам шукну ‘вредности’ у бубреге када се најмање надате.

Од дугиних боја до зеленог сојлента кратак је пут, зато нам је данас потребно више него икада враћање себи и традицији пре него што нас слонови захваљујући домаћим бескичмењацима не прегазе.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Глас народа, 24. 3. 2022)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , , ,

1 reply

  1. Na Božić 1916 godine, Mojkovac Crna Gora, stoji
    Serdar Janko Vukotić, sa svojih 6000 hiljada vojnika
    Crnogoraca Pravoslavaca, slabo naoružani i sa par topova, a prema njima ide 22.000 hiljade vojnika
    Austrougarskih, Katoličkih, dobro naoružanih i sa 10 baterija topova.

    Pred sami napad Austrougarskih Katoličkih okupatora
    Serdar Janko Vukotić, stojeći svojim junacima, peva:

    Ne damo im Mojkovac, da vide, pa car Josif da pred njima ide.

    Tako peva (pjeva) Svetosavska Crna Gora.

    Milo Gora peva (pjeva):

    Druže Josife mi sa TVOGA puta NE skrećemo.

    Tako peva (pjeva) Gora Crna Komunističko-Katolička.

    NA TO i TI TO.

    9
    1

Оставите коментар