Слободан Антонић: Наши НАТО денунцијанти

Колико само лажу о Србима, брутално и огољено, толико исто лажу и о свему осталом. А наш задатак само је да сведочимо. И зато само храбро. Руси и Срби су две заветне нације. Биле су, јесу и увек ће бити

Слободан Антонић (Извор: ИН4С)

Атлантистичка хистерија се наставља. Фејсбук је дозволио постове у којима се позива на насиље против Руса (овде), а у Украјини се на ТВ већ отворено позива на „касапљење” руске деце (овде и овде). Плени се руска имовина на сваком кораку (овде), а Украјина је чак донела закон којим се Русима одузима буквално сва имовина и сав новац (овде). Шта би са светошћу приватне својине, због које је Запад данас, наводно, богат? Е, то се не односи на подљуде с афричких и азијских територија, а ни на Словене из белих колонија, већ само на наше супериорне беле господаре.

На конференцији за штампу у Белој кући новинари су се утркивали ко ће више да нападне Бајденову администрацију због тога што већ једном не уведе „забрану лета над Украјином” (овде) – иако је Русија јасно рекла да би то значило објаву рата (овде). Те добро плаћене преститутке (presstitutes) једноставно су жедне крви и коначног обрачуна с Русима (овде). Истраживања показују да што су Американци богатији, тим више желе рат с Русијом: виша средња класа и горња класа чак у две трећине случајева хоће рат (овде). Мисле, ваљда, да је то као са Србијом (1999) – не може узвратити, па ћемо је удобно сатирати до миле воље (овде).

Слободан Антонић: Беле колоније – Србија и Русија под окупацијом

Милош Ковић је, у прошли уторак, објавио текст (овде) у коме се уредно позвао на 30 докумената (1990-1991) с гаранцијама о неширењу НАТО на исток, а које су дали Буш старији, Бејкер, Кол, Геншер, Митеран, Тачерова, Мејџор, Херд и други (овде). Лагали су без гриже савести јер, како је објаснио Ковић, „они се, једноставно, нису сматрали обавезним да одрже реч дату ‘инфериорним народима’. Како је то отворено написао Р. Ф. Купер (овде), САД, ЕУ и Британија имају право да у односима с ‘премодерним државама’ користе ‘двоструке стандарде’, ‘силу, превентивни напад и превару’ ”.

Ковић је то написао у уторак, а већ у суботу више није могао да уђе у БиХ, ЦГ, С. Македонију „и још једну земљу које се Мехметагић (шеф бх. Ције) није могао сјетити” (овде). Култура поништавања захватила је и Србе, као метастаза.

Одмах су се јавили и домаћи денунцијанти ентузијасти. Стеван Дојчиновић (KRIK) позвао је „независне медије да кенселују про-Путин трола Ђорђа Вукадиновића, који добија невероватно велики простор у медијима” (овде). Томислав Марковић направио је први списак за поништавање на који је, осим Вукадиновића, поименице ставио још и Љубинку Милинчић, Млађана Ђорђевића и академика САНУ Наталију Нарочницку (овде).

Tomislav Marković: Srbija u raljama ruske propagande

Peščanikov коментатор задужен за СПЦ без икаквих аргумената оптужио је епископа бачког Иринеја да је „корифеј антизападњаштва у СПЦ-у и велики промотер политике Владимира Путина у Србији” (овде). Биљана Србљановић изјавила је да је „против доласка Никите Михалкова на ФЕСТ”, додавши „да не би сарађивала с људима који су за Путина” – „Ја сам против НАТО зато што сам пацифисткиња”, објаснила је наша паметница, поручивши НАТО земљама поводом Украјине: „Помозите људима војно”! (овде).

Ноторни Никола Крстић објавио је да су „сви који данас (у Србији) навијају за Русију најобичнији издајници и исти они који су изводили ђаке из школе да их нацисти стрељају”. (овде)

Много страшније од појединачног таргетирања био је нови талас аутошовинистичке дехуманзације Срба, те њихове денунцијације НАТО молоху по принципу: „Јесмо ли вам рекли да су Срби фашисти”.

Слободан Антонић: Беле „црнчуге“

Најпре је утврђено да су Срби листом „русофили” и „путинофили”. Србљановићка, објашњавајући зашто су се Срби „много обрукали демонстрацијама у петак”, а које су биле „подршка Путину и рату” („То је ужасно”!), с презиром је констатовала да у Србији „има јако много људи који су за Русију” (овде). Дарио Хајрић објаснио је да је „у Србији изражена русофилија, која се претходних дана манифестовала јавном подршком руској окупацији Украјине” (овде), а Динко Грухоњић исприповедао је застрашујућу причу: „Колегиница с једне телевизије пожалила се: `Два сата сам ходала Београдом да бих у анкети добила барем једног испитаника који осуђује Путинову агресију на Украјину, а нашла сам само једну саговорницу – страну туристкињу” (овде). О, грозних ли Срба!

Пошто су Руси=фашисти, а Путин=Хитлер (в. овде), тиме се само још једном потврдила ранија аутошовинистичка дисквалификација житеља Србије као „фашиста” и „четника”.

Biljana Srbljanović: Ne bih sarađivala s ljudima koji su za Putina

  • Аида Ћоровић: „Србија је фашистичко друштво” (овде);
  • Душко Радосављевић: „Србија је натопљена фашизмом” (овде);
  • Драган Бурсаћ: „У свакој пори српског друштва живи фашизам” (овде), „нема друштвеног слоја у Србији који није фашизован” (овде), Срби су „народ болесни, који се не либи ходати по ножу геноцидности” (овде).
  • Ђокица Јовановић: „Србија је четничка држава”, у којој се „већ у школама регртују мали четници” (овде).
  • Алексеј Кишјухас: Србија је „друштво које је већински националистичко” и у ком „одрастају генерације које једва чекају да саучествују у злочинима које су починили њихови очеви” (овде).
  • Павле Радић: Србија је „болесник с којим Европа не зна шта ће, који у инфицираном стању држи цели регион” (овде)
  • Томислав Марковић: „Српска духовност чисти каму од скореле крви; српска духовност је православни кукасти крст, на коме треба распети све што није српско” (овде).
  • Динко Грухоњић: „Србија и Р. Српска су духовне пустиње, то су духовни логори” (овде), у којима се „упорно слави смрт, а људски живот вриједи колико један метак – или трзај ножа” (овде); „Србија се одавно отцијепила од нормалности” (исто), „реч је о болесном друштву” (овде), а „у теорији геноцида нервира ме увођење концепта аболиције за обичне грађане” (овде) – јер, опште је познато да у Србији само камен није крив (в. овде).
  • Пошто је Србија фашистичко друштво, разуме се да је, констатује Грухоњић, „Србија на страни Путинове Русије”, да у њој данас „грађани по фејсбуцима каче кукасти крст нашега доба – слово Z”, да је, везано за „руљу с протеста у знак подршке Путину” – „о фашизму овде реч!”, да „Бањалуком и данас управљају фашисти”, те да „Вучић већ годинама спроводи класичну фашистичку превару: милитаризује друштво припремајући га за рат” (овде).

Слободан Антонић: Српски твитер-селебритиjи као овдашње секуларно свештенство

Друга пак школа мишљења наших грађаниста српску „русофилију” објашњава наводном доминацијом руске пропаганде. Дарио Хајрић каже да је „изражена русофилија у Србији” последица „деценија руске пропаганде”. „Ако бисмо били озбиљна држава”, вели овај N1 социолог (код мене свакако није студирао), „а која би истражила токове новца, сигуран сам да бисмо открили веома занимљиве ствари” – „Русија на свом платном списку у Србији има многе организације које заступају руске интересе”, а „СПС дословно функционише као експонент проруских интереса на Балкану” (овде).

Исто мисли и Биљана Србљановић, која тврди да је „проблем што је већина јавног мњења (у Србији) инструисана проруским и руским медијима”, попут „Спутњика, Раше тудеј, Балкан.инфо и Србин.инфо” (овде). С тим се слаже Томислав Маринковић, који сматра да „кремаљска пропаганда у Србији траје несметано већ деценијама”, односно да се код нас „већина медија понаша као да су део кремаљске ратне машинерије под директном командом диктатора Путина” (овде).

Слободан Антонић: Украјина, Сребреница и колонијални олош

То је, заправо, директан позив за забрану (кенсловање) сваког мишљења у Србији које није атлантистичко, компрадорско и аутоколонијално. То је брутални антисрпски национализам привилеговане касте која мрзи и презире овдашњи обичан, већински радни свет „русофила” – управо онај који је храни и издржава.

И као што рече Његош: „Не бојим се од вражјега кота, нека га је ка` на гори листа, но се бојим од зла домаћега” (овде 528-530). Они с радошћу ишчекују проширење окупације Србије, с 15% на 100%. Они нас непрестано и безочно денунцирају, чекајући све нове и нове грантове НАТО молоха.

Они су ту, дрски и безочни. Али, ми ћемо да сведочимо истину. Ко се двоуми да одабере страну, само треба да погледа где је већа лаж – где је „отац лажи” (Јн 8,44). Колико само лажу о Србима, брутално и огољено, толико исто лажу и о свему осталом. А наш задатак само је да сведочимо (овде).

Мило Ломпар: Бити интелектуалац или Слово о Димитрију Богдановићу

И зато само храбро. Руси и Срби су две заветне нације (овде, 127-174). Биле су, јесу и увек ће бити. Во вјеки и вјеков, амин!

Текст је пренет уз дозволу редакције Правде

Опрема: Стање ствари

(Правда, 18. 3. 2022)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , , , ,

11 replies

  1. (ко у огледалу)

    Има на Царьград поглед «на исто» са руске стране, Юрий Пронько, 
    («Мы возвращаем утраченные смыслы очевидным вещам.»),
    Прича Шукшине, између осталог, јуче — прекјуче, вреди послушати,  

    Данас сам послушао амбасадора Укр у Срб у улози коментатора «iстоG». Иначе има карактеристично име презиме и оТчество, 

    «Олександр» (Oleksandr) 

    Име Александар начином на Украјини.  

    (Једна прича од Тјутчева, на руским друштвеним мрежама ових дана)

    Что такое „денацификация“? 
    Предоставлю слово классику:
    „— Сволочь он, — с ненавистью продолжал Турбин, — ведь, он же сам не говорит на этом проклятом языке! А? Я позавчера спрашиваю эту каналью, доктора Курицького, он, извольте ли видеть, разучился говорить по-русски с ноября прошлого года. Был Курицкий, а стал Курицький… Так вот спрашиваю, как по-украински «кот»? Он отвечает «кит». Спрашиваю, «а как кит»? А он остановился, вытаращил глаза и молчит. И теперь не кланяется“.

    #
    https://img.istend.com.ua/image/cache/catalog/vezdnyeznaki/2769/komplekt-dorozhnykh-znakov-sinij%283%29-500×400.jpg 

    А понекад је пред очима добар део приче а и не запитамо се.

    „Nomen est omen!“  

    ЛатинизациЈА и Я, бр(ат)е

    8
    1
  2. Па и нису баш неко зло домаће, Кишјухас, Хајрић, Сабахудин Абдулах Грухоњић и остали што Путин рече копилад, издајници и жгад. Него велика је грешка што се управо они не именују као фашисти и нацисти. Прво, јел НАТО и уопште званични запад није показао д су гори од хитлерових нациста (?) – па шта су онда ови који их срцем подржавају птомовићу и делују за њихове интересе него нацисти? Притом оне методе на које они позивају да нас преузму нису ништа друго нег нацистичке методе. Да могу, ти наркомани би нас черечили.

    34
    1
  3. Значи, у антисрбијанском (србождерском) зверињаку настала граја! И као што то увек бива, из ко зна ког разлога, редовно, убрзо после граје звери у зверињаку кидишу једна на другу. Хајде да им бацимо неку оглодану коску!

    18
    1
  4. @976
    Ко је Тјутчев? Чини ми се да је реч о сегменту из Булгаковљеве Беле гарде.

    1
    4
  5. Или схватимо и упамтимо професорове речи или заборавимо било какву наду. Сваки пут кад крену на нас, то је са намером истребљења. Њима чак и наши гробови сметају. Морамо једном схватити: или ми или они. Научимо нешто од Руса који су то схватили.

    24
    1
  6. Ruski tango:

    15
    1
  7. Posto vidim da je ruski tango lepo primljen, a tekstovi mi bas nemaju prodju, onda jedan valcer Natashe I Andreja iz Rata I Mira koji nikada nece moci biti ‘kenselovan’ a uz muzicku pratnju Leonarda Koena. Lepota ce spasiti svet (voleo bih da Slobodan objasni sta znaci da su Srbi I Rusi zavetne nacije).

    19
    1
  8. Одличан текст, хвала.
    Ужасно је колико смо самодеструктивни.
    „Не бојим се од вражјега кота, нека га је ка’ на гори листа, но се бојим од зла домаћега“..
    Растужим се јако када ме нешто на то подсети. Кроз цео живот сведочим тој ружној особини коју многи појединци у овом друштву имају а никад нисам научила да је прихватим као такву и будем равнодушна..
    А опет, онда помислим..
    Неће лепота спасити свет (Реед Дисање, хвала на тангу и валцеру, баш сам уживала!), јер свет не жели да буде спашен. Штавише, мислим да су и добро и зло, и светлост и тама заједно и само заједно оно што чини лепоту овог света.. Као ниски и високи тонови неке композиције или тамне и светле боје на сликарском платну.. Зато зло никада не може и неће бити побеђено, нити треба. Историја је врло неумољива и јасна, какву год њену победничку варијанту да одаберемо као истиниту, на крају када се измакнемо и погледамо – опет добијемо сличан поглед на човечанство.
    Наше је да одаберемо страну и да искрено и целим срцем дамо све од себе да што више допринесемо лепоти овог Божјег дела, не осуђујући притом оне друге, које видимо као тамне и ниске, него дајући из себе нааајлепше и најбоље што можемо. И, наравно, не дозвољавајући да тамне боје постану доминантне на нашем платну.
    Ако не уништиш кукољ остаћеш без жита. То је тако. Али нико од сељака се сентиментално не уживљава, не згражава се над кукољем нити га мрзи, он је такав какав је и само га треба уклонити из жита. Исто је и са свиме осталим у животу. Када су људи у питању наравно да смо сентиментални. Али принцип је исти. Ако не сузбијеш кукољ све пропада.
    Борити се али са свешћу о томе да сви учесници у тој борби, па и они са друге стране (укључујући и оне најтамније) ту са разлогом и да је њихова улога у историји једнако важна.. е, то је много бољи осећај него бити несвесни пијун и пустити да те струје носе.. Ако ништа друго, у стању си да се дивиш величини целог дела и да боље сагледаш своју улогу у њему како би могао што боље да је одиграш. Уместо да се згражаваш и кукаш..
    Нисмо беспомоћни. Људи су величанствена бића.
    Чврсто верујем у то. Имамо огроман потенцијал и сами бирамо ко ћемо бити.
    Свако добро свима!

    16
  9. @Кика,
    поштована, одавно нисам прочитао нешто овако лепо. Од срца Вам хвала .

  10. Sve ce to narod pomlatiti.

    7
    1
  11. Да ли би након читања овог текста дилер Шоне наставио да сарађује са Биљаном Србљановић или би јој увео санкције?

Оставите коментар