Слободан Антонић: Украјина, Сребреница и колонијални олош

Бесправље је почело с Косовом (2008). А Срби санкције да уводе другим народима неће и не могу. Ако их нисмо уводили због нашег Косова, е вала нећемо их уводити ни због Украјине

Слободан Антонић (Извор: Искра)

Русија је ушла у Украјину и тиме озваничила крај америчке светске хегемоније, коју смо од милоште звали „Нови светски поредак” (1989-2022; овде).

Шта ће даље бити видећемо. САД је у типичној Тукидидовој замци. Док америчка доминација убрзано слаби, Вашингтон је у искушењу да углед спасава ратом против ривала у успону – Русије и Кине.

Но, англоамеричка империја је у фази сенилности, и то не само због Бајдена. Ненси Пелоси (82), председница америчког Доњег дома, у званичном обраћању, Украјину хладнокрвно зове „Хунгари” (овде). А Лиз Трас (45), британска министарка дипломатије, меша Балтичко и Црно море (овде), док током званичног састанка с Лавровом изјављује да су Ростов и Вороњеж у Украјини (овде).

Ненси Пелоси: Путин извршио инвазију на Мађарску

И таква склеротична и аналфабетска политичка елита да парира Путину и Ђинпингу? Па, тешко.

Али, да се држимо ми наше муке. Веселин Симоновић, колонијални новинар (овде), данас већ директор Nove.rs, објавио је следеће: „Предложио сам уредницима (Nove.rs) да све најважније кандидате на свим изборним нивоима (у Србији) питају да ли подржавају територијални интегритет Украјине” – као тест питање „за кога гласати” (овде).

Дакле, исти они који нам уши пробише с „прихватањем реалности на терену” и да смо „Косово добили ратом, па онда и изгубили ратом”, одједном су се сетили „међународног права” и „територијалног интегритета”.
Ено, колико још пре неки дан, Биљана Србљановић на питање зашто Запад (супротно Бадинтеровом 3. закључку) само Србији није признао њене ју-границе, одговара: „По принципу победника. Ко је јачи. То је међународно јавно право одувек” (овде 25:07-25:13).

Биљана Србљановић (Фото: Медија центар Београд)

Е, па лепо. Ако је за Косово међународно јавно право „ко је јачи”, онда не можете сада да се жалите како Руси крше међународно право. Не, они баш поштују то ваше право. Баш дословно како га је објаснила ова наша велика хуманисткиња и пацифисткиња.

Међутим, квислиншки трбухозборци сада покушавају да нас нахватају на недоследност. „Путин је овим забио нож у леђа Србији у њеној борби за Косово”, подучава нас самозвана „докторка политичких наука”, Александра Јерков. Она каже да је Путин, признајући Доњецк и Луганск, заправо ретроспективно легитимисао западно признање Косова (овде).

Извор: Курир

Неће бити. Међународно право је врста општег договора којим све стране јавно преузимају тачно одређене обавезе. Не може она страна која га је двапут брутално прекршила – најпре злочином против мира (1999), а онда признањем противправне сецесије (2008) – сада да се жали да неко други „крши међународно право”.

То сте право, господо, убили 1999. и 2008. Тада сте, и поред свих упозорења, безобзирно увели Србљановићкино „право јачега”. Зато сад не можете да се жалите на ма шта.

Једнако је безобразан покушај да се Украјина уведе као „тест питање” у наше предизборне борбе. Тиме се покушава избацити Сребреница и Косово, лакмус тест сваке аутоколонијалне идеологије и петоколонашке политике.

Извор: Нова.рс

Раније су отворено пропагирали да се призна „геноцид” у Сребреници. „Странка слободе и правде саопштила је да сваки 11. јул, Дан сећања на геноцид у Сребреници, треба да буде посвећен сребреничким жртвама”, јавила је Бета 11. јула 2020. (овде). „Садашње власти настављају с негирањем и релативизовањем геноцида у Сребреници”, оценила је, исти дан, и Демократска странка (овде и овде). „Назовимо ствари правим именом – геноцидом”, рекао је за Сребреницу, годину пре тога, Добрица Веселиновић (овде).

Да се у наш кривични законик унесе казна од 90 дана затвора за негирање „геноцида” у Сребреници, заложио се и Срђан Драгојевић, садашњи Поношев саветник („У случају малолетних лица, родитељи иду на одслужење казне”; овде и овде). Идеју кажњавања „негатора” подржала је и Биљана Србљановић. „Или си негатор или ниси – они инсистирањем на негацији геноцида постају живи доказ да је закон неопходан и да се мора примењивати” (овде).

Онда су, пред ове изборе, изненада променили плочу, те почели да говоре да они само поштују скупштинску Декларацију о Сребреници (2010). У њој се, наводно, прећутно признаје геноцид. То је међу првима устврдио Радомир Лазовић (НДВБГ-Морамо, овде 39:13-39:49), на шта се затим надовезао и Понош (овде 13:57-14:16).Ипак, за разлику од Лазовића, Понош није био изричит да резолуција признаје геноцид. Само је рекао да ће је поштовати – мада је остављао утисак да мисли исто што и Лазовић. Провладине новине одмах су га напале да се тиме отворено „сложио се да је у Сребреници био геноцид” (овде).

Један провладин аналитичар чак је затражио да се Декларација, којом се, по њему, „посредно прихвата да се догодио геноцид, јер се позива на пресуде Хашког трибунала” поништи у наредној Скупштини (овде). Тиме је уношење конфузије у јавност подигнуто на енти степен.

Кога занима, изворни текст Декларације (20/2010-3) може се наћи овде. У њему се, најпре, уопште не помиње Хашки трибунал, већ Међународни суд правде. А ни за Сребреницу се нигде не употребљава реч „геноцид”. Сâмо „признање” гласи овако: „Скупштина најоштрије осуђује злочин извршен над бошњачким становништвом у Сребреници јула 1995. године, на начин утврђен пресудом Међународног суда правде”.

Израз „на начин утврђен” уопште се не односи на квалификацију злочина. Односи се на начин на који је злочин извршен. Како кажу правници: „начин је у кривичном праву радња извршења, а не правна квалификација”. Ратни заробљеници стрељани су, без суда, тада и на том месту, и тај део пресуде МСП-а се прихвата. Али, нема говора да се Декларацијом аутоматски пристаје и на правну квалификацију злочина. Поготово не у смислу ретардираних пресуда Хашког трибунала.

За Декларацију је, да подсетим, тада гласао и СПС. Зар би префригани Дачић пристао да себи намакне омчу „геноцидаша” око врата? Уосталом, да је Декларација фактичко признање, не би Мариника Тепић, шест година доцније, поднела „Предлог резолуције о геноциду у Сребреници” (овде).

Србија никада, ни посредно и непосредно, није пристала на дискурзивно насиље о „геноциду” у Сребреници. А Савет безбедности УН, који је оснивач и надређен Хашком трибуналу, одбио је 2015. британску резолуцију о сребреничком „геноциду”. Никада на ту неистину нећемо, ни отворено и прећутно, да пристанемо. Зато су Сребреница и Косово, а не Украјина, ордалија за сваког српског политичара који жели наше гласове.

Србија је само за доследну примену међународног права. Бесправље је почело с Косовом (2008). Одатле има започети и враћање у правне оквире. Дакле, само од Косова. А Срби санкције да уводе другим народима неће и не могу. Знамо колико обичан свет због њих страда. Ако их нисмо уводили због нашег Косова (2008), е вала нећемо их уводити ни због Украјине (2022).

Ето тако Срби мисле. А колонијални олош, како на власти, тако и у опозицији, можда им се ово не свиђа. Онда нека лепо нађу неки други народ коме ће засести на грбачу.

Текст је пренет уз дозволу редакције „Правде“

Опрема: Стање ствари

(Правда, 25. 2. 2022)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , , , ,

5 replies

  1. Нисам сасвим против жена у политици али ове „ наше “ се упорно труде да докажу да их је превише. Није то посао за њих . Има толико послова у кући на којима могу бити корисне и у потпуности се доказати. Само треба скинути тону шминке , лака са вештачких ноктију , одложити гардеробу од неколико хиљада евра и ето ти праве жене.

    32
    1
  2. Da bi jos bolje razumeli sta se desava u Ukrajini potrebno je znati svoju istoriju. Koreni svega ovoga su barem 4800 godina duboki I ako se napravi pregled istorije od tada do danas, moze se videti da se ona stotinama puta ponovila. To je sudbina onih koji ne znaju svoju istoriju ili od nje nista nisu naucili. Patrijath Porfirije juce izjavi da je Stefan Nemanja istinski rodonacelnik srpskog naroda. Da li su Srbi uopste postojali pre Nemanje? Kada je I gde onda nastao srpski jezik? Da li Nemanja vuce poreklo od rimskog ko-imperatora Likinija, koji je bio Srbin, I koji je poginuo u sukobu sa drugim ko-imperatorom, takodje Srbinom, Konstantinom koji je legalizovao hriscanstvo. Uzgred, I pomenuti Tukidid, najveci grcki istoricar, je takodje bio Srbin. U zemlji u kojoj istoriju odredjuje Nikola Samardzic, ovo ce jos dugo biti tabu teme koje ce cak I patriotski sajtovi cenzurisati.

    21
    2
  3. Pravo ime kolonijalni olos, to im prilici. Ti predlozi za kaznjavanjem zatvorom za negiranje da je u Srebrenica bio genocide, to mozda zamene oduzimanjem imovine. To su potomci onih koji su 45 otimali od postenih vlasnika. @ disanje na trsku, za mene je ovo 7530 godina .

  4. Posto su Srbi poslusali EUropoide i ostali kuci za vreme referenduma, dobili su nezavisno samouspostavljajuce sudstvo, tako da ce sutra Natasa Kandic moci da tuzi drzavu da ne sprovodi ono na sta se obavezala medjinarodnim pravom prihvatajuci Haski tribunal i eto „genocida“ u Srebrenici kao krivicnog dela, hapsenja, placanja, gasenja jutjub kanala i portala i povlacenja udzbenika iz istorije u kojima nema kvalifikacije zlocina u Srebrenici kao „genocida“. Istim putem, privatne tuzbe, ce se uvesti istopolni brakovi, a verujem da ima i neka varijanta za KiM, ne referendum, mada bi prateci razne portale glede Ukrajine i price mog druga koji predaje u srednjoj medicinskoj, da niko nije za Ruse, da se cak pominju „moskalji“(verovatno neki Rusini koji su ovde svi unijate i preko unijacenja sebe vide kao Ukraince, imah okrsaj na basketu sa jednim kada sam ga zezao za majicu sa natpisom „Ukrajina“ i to dosta davno !!!! Elem, i ovde, gde je Srbima Rusija daleko, a Amerika blizu, nekima je Rusija dovoljno blizu da govore o „moskaljima), nisam siguran ni u rezultet referenduma, nego neki ugovor sa KiM, pa tuzba sudu…

    Pokazalo se da je neizjasnjavanje o EU, onaj korak koji je sve odlucio, jer sve sto cinimo, npr. problemi oko sankcija Belorusiji i Rusii, je skopcano sa opravdanjem da nam je strateski cilj ulazak u EU.Nasi neprijatelji sa Zapada su genijalni, to im se mora priznati, znali su da njihova kontrola moze puci na dva mesta: 1) tranziciji i osiromasenju, to je spreceno besomucnom propagandom o buducnosti u EU i time sto su sacuvani SPS i SRS sa ucenjenim rukovodstvima oko Haskog (poceh da kucam „Hadskog“) tribunala i spreceno stvaranje prve istinski patriotske stranke )(dotle su patriotske stranke bile Savez komunista Srbije (SPS), db-ovske SRS i SPO, ex-proEU DSS i minijatirne „Dveri“), koja bi oduvala DOS, k’o Janukovic prve majdanovce Timosenkovu i Juscenka 2) problemu KiM. to se resava postavljanjem autokrate koji opravdava „ostavljanje po strani programskih razlika“ (Antoniceva i Vukadinoviceva podrska Jeremicu i njegovom DS-u, kao predsednickom kandidatu, Obradovicev savez sa zutima, odlazak Sande sa vrha DSS-a u podnozje Djilasovog DS-a), ZAMENOM PROGRAMSKIH RAZLIKA AFERAMA I POLITICKE AKTIVNOSTI „RATOVANJEM U KULTURI“, SRPSKA POLITICKA SCENA, U CELINI, PREPUSTENA JE PRO-EU STRANKAMA, I U VLASTI I U OPOZICIJI, dok je EU iz bezalternativnosti, presla u bezupitnost. Jednopartijsku skupstinu SNS-SPS-DS, zamenice visepartijsko-jednopartijska skuptina SNS-DS i DS-DS-DS! Ideoloski krov tog jednopartizma koji postoji i sa jednom i sa vise partija je ideologija EU.

    Lustracije i hapsenja, o kojima zavijaju po nekim portalima koji su namerno komentatore koji su imali sta da kazu zamenili navijacima i zavijacima, nece biti, jer bi to dalo prostor za nastanak velike patriotske opozicije, a Zapad to nece dozvoliti. Isto je bilo i sa besmislenim vaskrsavanjima Djilasa i Jeremica koje su Vukadinovic i Antonic podrzali, a koji su „ozivljeni“ samo da se ne bi pojavio neko novi, ispod kontrole Zapada. Ako Srbija hoce u EU, a hoce, barem po stranackoj strukturi 130%, morace da prizna razlog bombardovanja KiM, isto genocid, a zatim sledi crnogorski scenario o tome ciji su manastiri, samo sto na KiM nece biti srpskih litija, pa za 100 godina…

    13
  5. @Ovde, ovde i ovde
    Уз плус за коментар, долази и коментар приде :
    Ако начиним отклон од монархистичко – православног – феудалног самодржавља, у простору празном који чека повратак клатна, ја у – виђам и сведочим “ најмање двогодишњу “ војну управу. Болну и сурову. Двосекло оштру – по вертикали и водоравни. Питатетелна изолација која свеколико растројство устројава и УТРОЈАВА. Ампутација где је анестезија дезинфекционо средство, каиш међу зубе приде. Враћа ми се клатно – завршавам коментар 🙂…

    @Disanje na trsku
    Колико још трпљенија и стрпљенија, да би истина о историјској истини Србља у Вашем коментару, поштовани, треба и мора се исцедити из Србске дреновине да трпљеније урасте и срасте у спасеније кроз истину ? Колико јоште до ПРАВОГ СРАСТАЊА ? Господ знаде, у Њега јесте да нас позове Истини, на нама јесте да одазовемо…

Оставите коментар