Поседујемо јединствени словенски интелект и способности, но док не предузмемо адекватне, практичне кораке на путу сопственог “исцељења” и спасења таворићемо у месту

У прошлогодишњим данима обележавања годишњице агресије ,,колективног Запада“ на СРЈ[1], и трагичних догађаја из тог времена, присетио сам се стихова/речи патриотске песме ,,Родила се, сине, Армија Југославије“:

,,Да се црна марама не вије!
Да се суза невина не лије!
Да се живот суза и снова напије!
Родила се сине!
Родила се сине мој…
Армија Југославије!
Хеј, Армија Југославије!“

Конотацијом ових стихова саткана је матрица читавог нашег историјског битисања, другим речима, пасивна одбрана је историјска константа/трагедија, у којој ми живимо већ цео миленијум, не залазећи погледом даље у прошлост, без претеривања и патетике.

Целу своју (темељније познату) историју ми певамо и, рекао бих, ридамо над тиме како се ми ,,само бранимо“, ,,никога не нападамо и не угрожавамо“.

Не располажем подацима да ли ова формулација о ,,искључивој самоодбрани“ проистиче само из нашег природног, урођеног нам, словенско-православног пацифизма, или нам је сервирана у одређеном историјском моменту, у склопу прецизно дефинисаног, субверзивног ,,менија“ језуитског типа, а из кухиња које су лоциране на нама добро познатим, ,,пријатељским“ адресама на Западу.

,,Прецизна дефинисаност“ у овом случају подразумева остваривање могуће западне стратегије укорењивања мазохизма код Срба, а то је управо наше поменуто, вековно, ,,ридање“ над тиме како се ми ,,само бранимо и никога не нападамо“.

Релативно недавно, марионета ,,господара новца“, Џозеф Бајден, јавно је, у интервјуу телевизији АВС, назвао председника Русије, Владимира Путина, убицом, на шта је Путин дао убедљив и одмерен одговор који циља на суштину материје, а истовремено је у посредној вези са тематиком о којој је овде реч: „Али, погледати то питање шире. У историји сваке нације има много драматичних и крвавих догађаја, али када процењујемо друге људе и друге нације, изгледа да се увек гледамо у огледало, пребацујући своје проблеме на друге… У детињству, када смо се у дворишту свађали једни с другима, говорили смо: „Каквим именом другога називаш – сам се тако зовеш!“[2]

Које наше особине су у директној колизији са делом горе истакнутог/пренесеног контекста речи председника Путина? Па наивност, лаковерност, а у одређеним сегментима рекао бих и глупост. Да се послужим (не без ужасавања) другосрбијанским речником, ,,неуважавање реалности на терену“.

Шта имам у виду? Чињеницу да, благодарећи својој словенској и православној души, на спољни свет гледамо скоро као на Србе и Србију No2, мислећи да су сви други тако добродушни као ми. Да, обичан свет у сваком кутку света је, у основи, безазлен по природи, но обичан свет не учествује у дефинисању и спровођењу глобалне/ високе локалне политике, ни у једној сфери. У том смислу посебно треба истаћи Запад и његов англосаксонски део, као ,,елитистички“ структурирана друштва, и његову (више) миленијумску непријатељску политику и подухвате према (православним) Словенима.

Током досадашње историје, закључно са украјинским Мајданом 2014. године и прошлогодишњим покушајем извођења обојене револуције у Белорусији, Запад је (у различитим пројавним формама) извршио десетине различитих видова директне агресије на Русију / руски свет, где се примећује седам примера када је у питање била доведена сама руска државност.[3]

Не разматрајући питање њиховог успеха, односно, неуспеха у томе, овде је битно истаћи њихову намеру и постојаност/упорност која траје, како видимо, до данашњег дана у неизмењеном интензитету, и поставити нас у тај и самостални контекст.

Ако бисмо пошли само од почетка 19. века па надаље, треба истаћи да су Срби и данас, у елементима дугог трајања, виђени на Западу као руски савезници, као нека врста руске предстраже и испоставе на Балкану, будући да смо словенски и православни народ, док су њима, истовремено, сасвим добро позната вековна расположења апсолутно већинског дела српског народа спрам Руса и Русије.

Сетите се само ,,писанија“ (извештаја) које су нпр. британски ,,путописци“ (заправо обавештајци), достављали свом двору током 19. века, где су износили запажања да се Срби практично не разликују од Руса у контексту језика, појединих културолошких особености и др.[4]

Истовремено, простор који Срби насељавају је геостратешки најважнији део Балкана, који са једне стране представља одскочну даску за наступање ка западним руским границама, и има улогу стратешке позадине у случају сукоба са Русијом, а са друге полигон за оперисање према регионима Блиског Истока и севера Африке.

Уз то, што је такође од особите важности, одлика српског националног кода је и слободарство, тежња ка правди, отпор свакој врсти угњетавања, непристајање на било каква морална и умна ишчашења, што је све у директној супротности са (глобалним) полит-коректним, мулти-култи, ,,толерантним“, либералним наративом који западни правищей[5] кругови намећу, у нашем случају, путем гаулајтерског (ауто) окупационог апарата, познатог под називом ,,српске власти“. Њима треба додати и тзв. опозицију, нарочито ону ДОС провенијенције, тзв. НВО про-западног усмерења, мејнстрим медије, руководства војске, полиције, специјалних служби, различитих државних установа и др.

Поновићу, у овом тренутку није ми до конца јасно да ли је наш проблем, у контексту теме о којој је реч, просто наивност, лаковерност и / или глупост, последице историјског развоја ситуације са таквим бременом, непријатељем индукована субверзија, тренутна (ауто) окупација или нешто друго.

Шта год било у питању, а с обзиром на целину горе истакнутог и ,,реалност на терену“ (непријатељство (управљачких кругова) Запада према нама), животно је нужно да дођемо до сазнања/стања свести да се суочавамо практично искључиво са регресијом, деградацијом и нестајањем, и то у историјском, не само у данашњем смислу!

Узмите у обзир само наше територијалне и демографске губитке. Окупациона историјска школа намеће тезу да српске земље обухватају само простор бивше Југославије. То је лаж, подлост, обмана, нискост. Према истраживањима Анатолија Кљосова, чувеног руског научника, генетичара, четири велика/већа европска народа имају доминантно словенску генетику – Мађари, Румуни, Албанци и Немци[6], при чему код сва четири народа постоји или доминантност српско – словенских гена (у случају Немаца, северних (Лужичких) Срба), или њихов велики удео, о чему су писали професор Зоран Милошевић, Олег Валецки и други.[7]

Анатолиј Кљосов (Фото: Снимак екрана)

Овде је битно истаћи да смо ми, Срби, процесом што присилног, што добровољног утапања у друге идентитете, физичким искорењивањем и на друге начине, изгубили око 335 341 km2, укључујући Румунију која је за нас била ,,пупчана врпца“ која нам је омогућавала директну везу са Русијом, док изгубљене територије других, асимилованих Словена, износе близу 700 000 km2![8]

Ако је у минулим временима и могло бити оправдања за таворење на пасивним позицијама, данашњи степен технолошког развоја и други фактори омогућавају циркулацију информација, материјалних добара и људи на глобалном плану, у 24 – ом режиму.

То у пракси значи да ми можемо свој извоз добара и услуга да преусмеримо са ,,ЕУ која нема алтернативу“ на земље које сарадњу са нама неће условљавати никаквим политичким, безбедносним, а још мање идеолошким, културолошким, ,,реформским“, територијалним и другим ,,уступцима“. Заправо, скретање са ,,безалтернативног ЕУ пута“ уопште не мора да подразумева престанак сарадње са земљама које припадају овом блоку, нити ,,улазак у конфронтацију са целим светом“.

Напротив, та сарадња може сасвим неометано да се одвија, на билатералној основи, са оним земљама које то желе, а што се тиче ,,света“, Срби су на обе хемисфере препознати и познати као умни, стручни, вредни, способни, поштени, одговорни, поуздани, англосаксонским речником ”trustworthy”, према томе проналазак нових тржишта и партнера за нас неће бити никакав нарочит ,,изазов“.

Уосталом, треба имати на уму да ни сам Запад уопште није ,,гадљив“ на сарадњу са ,,аутократијама“[9] и ,,ретроградним режимима“ онда када је то у њиховом интересу. Обратите пажњу само на сарадњу између Русије и САД у сфери космонаутике[10], или Русије и ЕУ у домену енергетике.

Нешто нисам приметио да су испоруку руског гаса, нафте, ракетних мотора и др, условљавали ,,унапређењем стања демократије и људских права у Русији“, ,,спровођењем правичне истраге у случају ‘тровања Наваљног’“, итд. О случају ,,ауторитарне комунистичке Кине“, разуме се, излишно је и говорити.

Према томе, страху и малодушности због промене нема места. А ако их ипак буде било, заправо, у сваком случају, лично препоручујем размештање на нашој територији делова руских ваздушно – десантних, ПВО/ПРО, оклопних, ловачко – бомбардерских и других војних формација и инфраструктуре, а у склопу претходно постигнутог уговора о савезничким односима између Србије и Русије, на политичком, војном и економском плану (као минимум), било на билатералној основи, или кроз директно учешће у интеграционим пројектима које предводи Русија.

Фото: Воја Антонић/Профимедиа

То је, у ствари, и предуслов за било какав облик наше ресуверенизације и повратка слободе. Наши ресурси на територијалном, демографском, економско – финансијском, војно – безбедносном плану су занемарљиви за оне који имају стварну снагу и који су нам непријатељи. Не мислим на локалне ,,извођаче теренских радова“ за Запад у нашем комшилуку, већ на ,,колективни Запад“, предвођен његовим олигархијским круговима.

Ми више немамо ресурсе чак ни СРЈ, укључујући и војне и привредне. Чиме онда да подупремо и одржавамо, жељену у неким нашим круговима, ,,политику неутралности“? Чак и да имамо довољно ресурса за заузимање такве позиције, став аутора ових редова је да би они и у најбољем случају били стално пренапрегнути, што би нас постојано исцрпљивало, психолошки и финансијски на првом месту, и ,у крајњем, опет бисмо таворили у месту, неспособни да се ,,размахнемо“, што би с обзиром на садашњи тренд убрзаног биолошког ишчезнућа и територијалног растакања, основано је претпоставити, довело до нашег нестанка, или остваривања Тарабићевог пророчанства о томе да би нас остало таман толико да можемо сви да станемо испод једне шљиве.

Шта ми, према томе, чекамо да ,,прогледамо очима стратега“, извршимо темељну анализу тренутног стања ствари (кроз историјску ретроспективу), и предузмемо адекватне кораке на пољу, не просто опстанка о којем увек говоримо, већ обнове и размаха – цивилизацијског, културолошког, образовног, духовног, економско – финансијског, научног, технолошког, демографског, територијалног, војно – безбедносног, дипломатског – дакле стратешког?

Ми имамо све потенцијале за то. Народ смо Тесле, Миланковића, Пупина, Милоша Милојевића, 10 српских генерала који су се тукли са ,,уједињеном Европом“ код Бородина 1812, у склопу руске императорске армије, Саве Владиславића Рагузинског[11], војвода Синђелића, Мишића, Степановића, Бојовића, Милунке Савић, мајора Тепића, војника и старешина одбрамбено – отаџбинских ратова 90 – их, небројених инжењера, архитеката, уметника, научника на најразличитијим пољима, светског гласа и домета.

Поседујемо јединствени, креативни, ,,квантни“ словенски интелект и способности, но, док не предузмемо адекватне, практичне кораке на путу сопственог ,,исцељења“, спасења и процвата, а на првом месту то је цивилизацијски избор по горе (укратко) изложеним смерницама, таворићемо у месту, тачније у брлогу (недетоксикованог) осиромашеног уранијума, плутонијума, генетски модификоване ,,хране“, BigPharma ,,лекова“, зеленашких ,,кредита“, ,,страних инвестиција“ мулти – култи, полит – коректне ,,толерантности“, западно индукованог малтретирања најразличитије врсте, бивајући у статусу модерног робља са перспективом биолошког ишчезнућа.

Не подсећа ли Вас наше тренутно стање, као народа и државе, на нацистички ,,Генерални план Ост“[12] и планове Хитлера, Мартина Бормана и Хајнриха Химлераза Словене?

Рат против СССР нацистичка врхушка је, пре свега, посматрала као рат против словенских народа. У једном разговору са председником сената Данцига (Гдањск), Х. Раушнингом, Хитлер је разјашњавао: ,,Један од главних задатака немачке државне власти је да свим могућим средствима заувек спречи развој словенских раса. Природни инстинкти свих живих бића нам говоре не само о потреби да победимо своје непријатеље, већ и да их уништимо“.[13]

Адолф Хитлер (Фото: Википедија)

Аналогних поставки су се придржавали и други високи званичници нацистичке Немачке. Један од твораца плана Ост,,,референт за расне послове”, Е. Вецел, тврдио је да „без потпуног уништења” или слабљења свим силама „биолошке снаге руског народа” неће бити могуће успоставити „немачку доминацију у Европи”,[14] док је Мартин Борман, Хитлерова десна рука, износио следеће: ,,Никако не смемо допустити месном (словенском) становништву могућност високог образовања. Ако направимо такав пропуст, сами ћемо себи створити у будућности противнике. Због тога је сасвим довољно да се локално становништво, укључујући и такозване Украјинце, научи само да чита и пише. Уместо садашњег ћириличког алфабета у будућности у школама треба увести учење латиничког писма“[15].

На ове ,,констатације“ Бормана, одговор је дао и сам Хитлер, рекавши следеће: ,,У руске градове нећемо улазити, они треба потпуно да изумру. Нисмо ми никакве дадиље, немамо никакву обавезу у односу на тамошње становнике. Поправљање кућа, уништавање вашки, немачки учитељи, новине? Не! Најбоље ће бити да отворимо радио-станицу коју ћемо контролисати, а што се осталих ствари тиче, биће им довољно да познају саобраћајне знаке, како би нам се склањали с пута!“[16]

При свему горе истакнутом, имајте у виду уважени читаоци, да иако је план Ост подразумевао уништење источних Словена, јужни Словени, односно Срби, нису ни на који начин били изузети из планова елиминације ,,неподобних“ ,,нижих раса“. Верујем да Вам је наша историја из времена Другог светског рата добро позната, посебно она која се односи на тзв. НДХ, те се не бих на томе дуже задржавао, као и факт да смо ми на Западу, као минимум од времена Наполеонових ратова, виђени као ,,мали Руси”, те с тога предвиђени за одстрел.

Такође, скрећем Вам пажњу на дубоку, закулисну повезаност врха нацистичке Немачке, укључујући и самог Хитлера, са крупним англосаксонским капиталом, и финансијским и индустријским, који су одиграли енормну улогу у довођењу нациста на власт у Немачкој, потоњем немачком ,,привредном и војном буму / успону“ а након тога, спашавању истих кроз ,,пацовске канале“, односно ,,Операцију Спајалица“ (Operation Paperclip) при самом крају и непосредно након завршетка рата, Далесов план за Словене из 1948. године, и друге факте који се не могу прочитати у енциклопедији ,,Britannica“.

Но, о томе другом приликом, услед ограничености литерарног ,,маневра“.

За сада је довољно да добро промислите о изложеном у овом тексту, да се осврнете око себе и приметите ,,ЕУ/НАТО стварност која нема алтернативу“, домаће гаулајтере који су одушевљени ,,протестантском марљивошћу и предузетничким духом“, којима се, истовремено, јављају разне ,,визије“ о ,,животу у склопу европске породице народа“, који ,,имају храбрости да се суоче са мрачном прошлошћу“ и др.

Након промишљања, пут може бити двосмеран: или цивилизацијски избор у корист нашег опстанка и процвата, или ,,Генерални план Ост“.

Уверен сам да нам је правац свима јасан.

,,Наше дело правое, враг будет разбит, победа будет за нами!“

,,Наше дело је праведно, непријатељ ће бити разбијен, победа ће бити наша!“

Закључна фраза обраћања народу СССР министра иностраних дела Молотова, у 12 часова 22. јуна 1941, првог дана Великог Отаџбинског рата.

Ставови изнети у рубрици „Разномислије“ не одражавају нужно и становиште “Стања ствари“

[1] Формулација ,,НАТО агресија“ не одражава у потпуности историјат стања ствари из 1999. године, односно друге половине 90-их година прошлог века. У агресији и непријатељском држању према нама, у годинама које су јој претходиле, учествовале су, такође, и земље из нашег ближег окружења, које у том тренутку нису биле чланице Северно – Атлантске Алијансе, попут Хрватске, БиХ, Албаније. Иако у том времену још нису формално биле чланице поменутог савеза, у агресији на СРЈ су учествовале отворено (и предано), те су с тога у овом случају и сврстане у ,,колективни Запад“, док је у случају Хрватске/Хрвата припадност колективном Западу, у културолошком и цивилизацијском смислу, што подразумева и непријатељство према “шизматицима“, историјски континуум.

[2] http://fakti.org/putiniana/putin-podsetio-bajdena-na-istrebljivanje-indijanaca-crnce-robove-i-a-bombe-bacene-na-japan

[3] https://ok.ru/antimaydan1000000/topic/65564980002981

[4] “Српска револуција и обнова државности Србије. Двеста година од Другог српског устанка”, Београд 2016, 181–187. (овде)

[5] Управљачки.

[6] Прочитати: Клёсов, Анатолий Алексеевич Происхождение Славян. ДНК-генеалогия против ”норманнской теории”.

[7] Прочитати: З. Милошевић ,,О губитку територија и асимилацији православних Словена”, Београд 2021, https://www.ips.ac.rs/wp-content/uploads/2021/06/Ni-40-7.pdf

[8] https://www.ips.ac.rs/wp-content/uploads/2021/06/Ni-40-7.pdf

[9] Термин у употреби у западном јавном дискурсу којим се редовно означавају оне земље које не пристају на њихов диктат.

[10] Русија и данас прави ракетне моторе за америчке космичке бродове.

[11] Србин из Херцеговине, оснивач руске обавештајне службе.

[12] План врхушке Трећег Рајха о поробљавању и уништавању народа СССР и Словена уопште

[13] http://www.stoletie.ru/ww2/plan_ost_284.htm

[14] http://www.stoletie.ru/ww2/plan_ost_284.htm

[15] Овде.

[16] Овде

Categories: Разномислије

Tags: Џозеф Бајден, Владимир Путин, Нацистичка Немачка, Небојша Крајновић, Русија, СРЈ, Срби, армија Југославије, карусел