Фонд за развој демократије: Да ли ће САНУ и наредних 60 година издавати „Речник српскохрватског језика“

Да ли ће и наредних 60 година САНУ и Институт за српски језик САНУ и даље издавати „Речник српскохрватског књижевног и народног језика“ или Речник српског језика САНУ

Извор: Политика

Помињући недавно промовисан 21 том Речника српскохрватског језика … у САНУ – Зоран Аврамовић (проф. др и до 1.8.2017. директор Завода за унапређење образовања и васпитања?) закључује: „Одржавање бившег назива државног језика заправо је колективно понижавање нације и њених припадника “ и пита „најзад, ко финансира рад на речнику с/х језика. Грађани, посредством буџета. Није нормално да грађани финансирају нешто што директно поткопава њихов идентитет, њихову културу, њихов језик“

Пре свега, нису Срби против речника свога језика већ су то функционери који о томе одлучују и који, стиче се утисак, не желе да САНУ и Институт за српски језик САНУ издају Речник српског језика. Поред „Закона о српској енциклопедији“, дана 12.12.2005. године, ступио је на снагу и „Закон о Речнику Српске академије наука“. Закон о САНУ усвојен је, како је наведено: „Ради обезбеђења сталне бриге о српском језику, као трајном и општенационалном добру и њиме се уређују израда и издавање Речника Српске академије наука, као подухвата од изузетног значаја за националну културу и светску и домаћу науку (чл. 1). Носилац израде Речника јесте Институт за српски језик Српске академије наука и уметности. Издавач Речника је Српска академија наука и уметности (чл. 2). Средства за израду и издавање Речника, односно његових томова, обезбеђују се у буџету Републике Србије (чл. 4). Одобрена финансијска средства из члана 4. овог закона строго су наменска. Надзор над благовременим извршавањем преузетих обавеза врши министарство надлежно за науку (чл. 5)“

Рада Стијовић: Нови том Речника српско(хрватско)г језика

Иначе, први том „Речника српскохрватског књижевног и народног језика“ издат је 1959. године, када је Едвард Кардељ постао редовни члан САНУ и 11 година након што је и Тито постао члан САНУ. Од тада па до 2005. године, за тих 46 година издато је укупно 16 томова Речника српскохрватског… а од тада па до данас издато је још 5 томова тог Речника. Према истој динамици, преосталих 19 томова САНУ и Институт за српски језик САНУ издаће за око 60 година. За то време паралелно ће се користити и Приручник о родно осетљивом језику са сајта Владе. Узгред, недавно је, на сајту САНУ, објављена је информацијама да ће се 5.10.2021. одржати  „Трибина библиотеке САНУ“ (у међувремену је одржана) на којој ће бити представљен 21. том Речника српскохрватског књижевног и народног језика: уредници Даринка Гортан Премк … и др., говоре академик Милосав Тешић итд.

Да ли ће и наредних 60 година САНУ и Институт за српски језик САНУ и даље издавати „Речник српскохрватског књижевног и народног језика“ или Речник српског језика САНУ, како је утврђено Законом о Речнику САНУ, зависи од Бранка Ружића Министра просвете и потпредседника Владе, Маје Гојковић Министарке културе и потпредседнице Владе, Владимира Костића Председника САНУ и Директора Института за српски језик САНУ.  Недавним доношењем „Закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма“ (15.9.2021.) Влада је основала „Савет за српски језик“ (чл. 4) уз истовремено утврђивање обавезе Министарства културе (Мин. Маје Гојковић) да врши надзор над спровођењем овог закона (чл. 9).

Опрема: Стање ствари

(Фонд за развој Демократије/НСПМ, 5. 11. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

7 replies

  1. Хоће. Кратко и јасно. Као што ће постојати у републичко ово и оно, као да су СФРЈ и највећи син у најбољем здрављу,

    18
  2. Неће !
    Даље неће моћи! Даље неће моћи!
    Тачка.

    8
    1
  3. Молим лепо, из најбоље намере, ради озбиљности, када пишете о битним питањима српског језика, покушајте да се држите правописања скраћеница. Наиме, скраћенице су падежне, а кад је кратичка ван (но)именатива, цртица и наставак су неопходне. Ово ни_је за објаву, већ јесте добронамеран предлог.

    4
    2
  4. U svoje vreme, stokavica je posluzila kao zajednicka osnova standardnog jezika, koji je dobio ime “srpsko-hrvatski”. To ime je prohujalo, ali NAS ZAJEDNICKI JEZIK JE OSTAO.Taj svakodnevni jezik – razumljiv svim Juznim Slovenima – je u opasnosti jer ga politicari razbijaju na pet-sest jezika sto dovodi do segregacije i diskriminacije u javnim i obrazovnim ustanovama, kao i do nepotrebnog i skupog « prevodjenja » u sudskoj i administrativnoj praksi. Mada taj jezik za sada nema ime, on je nas zajednicki jezik.
    U upotrebi od pirota do Portoroza.

    2
    16
  5. Заједнички језик је и у Немачкој и Аустрији,па га нико у Аустрији не зове аустрријски.Исто тако Енглески се говори и у Ирској ,Канади ,САД ,Аустралији ,па ником не пада на памет да га назове по свом имену већ је један језик Енглески дедице.

    13
    1
  6. Шта рећи, одавно није српска и одавно је комунистичка геријатрија. Средиће то Алцхајмер , зрели су ко крушке. А језик је српски ,ако није нек избаце све српске речи, па нек се споразумевају до миле воље . Језик не сме да буде средство за политичко додворавање и манипулацију. Језки је корен и извор и светиња.

  7. Њима Хроми Даба из гроба диктира литературу, план и програм .Друже Дабо, ми ти се кунемо, да са твога пута не скренемо!
    Ја мислим да ми за Дан младости организујемо слет, а да та академска лепотиња изађе да направи централну фигуру .Да им очи видимо па да бројимо :Таковић, Ћутовић, Партијаш, Пристајаш, Полтронаш, залутали несрећник .
    Та два три залутала несрећника да изађу сами да им они други не прљају образ.
    Празни киблу!
    То остарело без образа може једино да напише распоред слања мислећих Срба на Голи оток или неку сличну туристичку дестинацију. То би урадили са надахнућем.
    Него, да се то распусти, док још нешто не упропасти.

    2
    1

Оставите коментар