Немојте да испаднете будале, избацујући Милоша Ковића због „неквалификованости“. Морате га истрпети. Јер ако овако наставите, сва је прилика да на крају неће бити довољно места на точковима авиона…
Слободан Антонић (Извор: Википедија)
Можете ли да замислите да на департману за историју државног универзитета у Тел Авиву постоје професори који на Јевреје сваљују кривицу за холокауст? Још горе, можете ли да замислите да су управо ти професори завладали департманом и да сада избацују све оне професоре који сматрају да су нацисти одговорни за холокауст?
Не можете ни да замислите… Е па да знате да такав случај постоји. Само не у Тел Авиву, него у Београду. И не у вези холокауста над Јеврејима, већ холокауста над Србима.
Реч је о избацивању професора Милоша Ковића са Одељења за историју Филозофског факултета у Београду (овде).
Фото: Стање ствари
Ковић има савршену професионалну биографију и испуњава све услове за редовног професора. Међутим, шеф катедре Никола Самарџић, који Ковића и судски прогони, направио му је типичну „непријатељску комисију“. Она ће поступити по моделу по коме је с историје већ избачено троје професора:
- биће написан негативан реферат;
- реферат ће одбити велико факултетско веће – пошто наставници на ФФ знају о чему је реч;
- онда ће бити формирана друга „непријатељска комисија“;
- биће написан и други негативан реферат;
- и он ће на великом већу бити одбијен;
- дотле ће већ проћи шест месеци, колико највише може да траје процедура (ре)избора;
- и – кандидат ће аутоматски остати без посла.
Ово је модел по коме су с историје већ избачени: др Александар Фотић, др Небојша Шулетић и др Маја Николић. Исто се сада спрема и др Милошу Ковићу.
Једини начин да се ово спречи је да декан формира непристрасну комисију. Он то има право по чл. 128 Статута ФФ у недостатку законитог предлога Катедре. А предлог није законит јер су га службено дала лица која су у директном сукобу интереса (чл. 40 Закона о општем управном поступку и чл. 30 Кодекса професионалне етике УБ).
Декан то, упркос писму неких других шефова катедри с историје, не жели да уради (засад). Јер, тиме би се замерио читавом ланцу моћника. Тај ланац, указује Ковић, почиње с Николом Самарџићем и Дубравком Стојановић, наставља се с Бебом Поповићем и читавом мрежом „пријатељских медија“, а завршава се ко зна где и ко зна с ким.
И сам већ више од 20 година радим на ФФ у Београду. Без обзира на сва идеолошка или друга неслагања, никада нисам гласао против нечијег унапређења, кад год су били испуњени строго формализовани услови, а ни моје професионално напредовање, хвала Богу, није било ометано. И Ковић каже да се, у случају кад год се могло помислити да је у сукобу интереса, сам изузимао из комисија за реизбор или унапређење.
Овакво наше понашање било је до сада уобичајено на Универзитету, јер су плурализам идеја и мишљења кључна претпоставка за напредак друштвених и хуманистичких наука. Универзитет није ни партија ни секта, па да сви морамо да мислимо исто или да се држимо исте партијске линије.
Али, у последње време појавили су се људи који на Универзитету безобзирно крше готово све норме пристојности и фер плеја. Није их брига не само за свој углед, већ ни за углед факултета и универзитета, само ако могу да обезбеде апсолутну моћ и контролу.
Јер, цела ова ствар може да се посматра и из угла „борбе за историју“, како то каже Ковић – жељом за уклањањем из наставе и струке сваког ко не пристаје на ревизионистичку интерпретацију историје.
А сада, замислите да је Горан Давидовић подржао („лајковао“) мишљење да су Карађорђевићи криви за стотине хиљада покланих у Јасеновцу, а не хрватски нацисти: „Србија је у глибу митоманије свињокрадице и коњокрадице Карађорђевића. Јасеновац је одговор на њихову владавину, нема већих злотвора“ (изворни твит овде; слика овде; лајк овде).
Сав наш овдашњи антифа свет, ти празилук-хипстери у хеланкицама, намах би скочио: „Фашиста! Релативизује фашизам!“ – све кукајући и јепентесрбијајући. А спец. емисије, с призивањем Коче Поповића и запевањем „Ај Кармела!“, трајале би бели дан до подне…
Али, то није био Давидовић. То је био наш другар, професор бгд. факултета, који лепо каже да Србе треба натерати у НАТО и ЕУ („октроисан улазак у ЕУ и НАТО у највишем је интересу Србије“ – што ће рећи насилно, објавом, да нико никог ништа не пита).
Професору се допада и кад се, уз слику тракторских колона из Крајине, напише и „море МАРШ српска БАГРО од народа…!!“ (овде), па подстиче аутора: „ти си диван, вредан човек, немој никоме да се правдаш“! (овде). Јер, професор је духовит, Бљесак и Олуја за њега су тек сјајна прилика за просипање све нових и нових пошалица: „Српски трансформер: оде тенк, врати се трактор“ (овде). Ха-ха, баш је урнебесан Самарџа, сигурно се и оних 200.000 људи на тракторима тресло од смеха…
Никола Самарџић (Фото: Ана Блажић Павловић)
Међутим, тај проклети Ковић баш је без смисла за хумор, нема чак ни разумевање за релативизацију Јасеновца и пребацивање одговорности на великосрпски Београд. Зато је лоше прокоментарисао ово Самарџино витлање и аутовање (овде и овде).
Такође, историчар из Музеја жртава геноцида, Стефан Радојковић, позвао је Одбор за професионалну етику Универзитета у Београду да реагује, због овог својеврсног „оправдавања геноцида над српским народом“ (овде). Исти захтев изнели су и Јован Личина (председник Студентског парламента, 2008-2009) и Милан Поповић (студент проректор, 2008-2010; овде).
Историчар Бранислав О. Поповић директно је упитао др Слободана Првановића (Институт за физику), иначе оштрог критичара академских свињарија свих врста: „Пре неки дан сте тражили отказ уговора о раду за професора са ФОН-а који је био у етичкој комисији за плагијат Синише Малог. Да ли ћете тражити отказ и за @username_ns (за Самарџића) због саучесништва у правдању геноцида у Јасеновцу?“ (овде). Првановић је на то одговорио:
„Ко год да правда геноцид у Јасеновцу, апсолутно није нормалан. Наравно да таквима није место на Универзитету“ (овде).
И шта се догодило? Одмах је у спас Самарџи прискочио проф. Иван–упомоћ-Вимблдоне Виденовић, који је оптужио сиротог Ковића да „води талибанску идеолошку комисију на Универзитету“ (?!; овде), те да се може „судити лајку“ тек пошто се осуди „геноцид у Сребреници“ (?!; овде). А Крокодил Влајсе Арсенијевића жустро је покренуо „петицију против прогона и позива на линч критичких историчара“ (овде).
Дакле, ако нисте знали: када се с Хрвата на Србе пребацује кривица за Јасеновац, као и с Немаца на Србе за Старо сајмиште, е то се зове – „критичка историографија“.
И тако је НАТО друштванце обрнуло игрицу. Сада с бгд. Универзитета не уклањају Самарџу, него избацују Ковића…
Што каже студентарија: изневеровао сам кад сам видео. Чекајте другари, да нисте сад мало претерали? Нема ничег горег него кад ти паре поједу душу. Оставите Ковића на миру!
Забављајте се угроженим правима трансродних делфина, посећујте – у вашим струкираним сакоичићима – НАТО конференције, развијајте фенси лефт либерал стратегије инклузије антарктичких пингвина…
Јасно је да довека желите да будете буџетска виша-средња класа. Али, немојте толико преко границе. Ковићу су Енглези, баш на енглеску тему, објавили књигу у Oxford University Press. Немојте да испаднете будале, избацујући га због „неквалификованости“.
Милош Ковић (Фото: Соња Ракочевић)
Морате га истрпети. Јер ако овако наставите, сва је прилика да на крају неће бити довољно места на точковима авиона…
Текст је пренет уз дозволу редакције „Правде“
Други део наслова и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Има она појава, кад човек 100 пута безуспешно покушава да одради неку акцију, нпр. да стартује аутомобил са празном батеријом, или без “фртаљера”, мож’ бити и без горива, сваки пут на један те исти начин, и увек са истим резултатом – гурне кључ у браву, окрене… а оно ни зуц. Онда дође и тај 101. пут, све исто као и раније, само се, за промену, чека пун месец, или равнодневница, прошапће понека молитва, мислећи да ће звезде у низу допринети да канта једном кресне. А канта к’о канта, и даље ћути. То јој је пос’о, који она савршено одрађује. Ајнштајн је дао и посебно име овом низу догађаја, али сам заборавио како се то тачно зове.
С доласком Зорана Ђинђића, на велику српску политичку, а самим тим и на културну, просветну, економску и сваку другу јавно-делатну сцену, помпезно је ступио и аморал++, за 21. век. То је она појава кад мајмун седне у тенак, почне да витла командама и хистерично се цери, радујући се сопственој забави, коју му причињава звук млевења испод гусеница, и мисли да сво оно што весели њега, мора бити лековито и за цело друштво. Премијер је, лако му подземље, одавно одложио кашику, али су рестлови тог тенковања одвећ метастазирали у српско духовно ткиво, изједајући га до кости голе.
Дојадио сам, поприлично, и и сам себи, кудећи Антонића, који, мајмунима у тенку, са свим овде, онде и ту, покушава предочити, како то што чине, није у складу за законом, Уставом, правилницима, моралом и осталим трицама и кучинама, којима се Ђинђина духовна деца само подсмевају. На Антонићев километарски текст, са двадесетак валидних доказа… вишка… и у коме нема ни труни лажи, они одговарају са “Еј, еве га опет онај брадати смрдљивко што се не купа“! То су они ликови, што прдну у пуном лифту, и први се ухвате за сурлу. И то је то. Антонић студију, а Самарџић твит.. па ти види ко има више читалачке публике и аплауза.
Свиња разуме само роктање, чак и кад јој набациш одело и кравату. Отуд моји силни саксофони изнад главе кад Антонић позива на разум код силоватеља. Па да има разума, морала, или присутност, бар у траговима, иједног елемента људскости, он то не би ни радио. Овако.. за такве постоји само један лек. То је да нађеш неког Црнивука, Белимеда, или како се већ зове, није да их фали, па да прошета с бананом у руци, и кад сусретне мајмуна од горе, да му гурне слатки део у уста, а кору подбаци под ципеле. Мајмунске. Па да се “онако смотан, оквизне, пет-шест пута… на ту кову од банане”. А на кори пише “не дирај у Ковића”. Не у тексту, не у новинама, не на митингу.. на кори од банане. У противном, Антонић, као редовни професор, кога не могу избацити, може до миле воље, ексклузивно, са страница Правде, да пише двосатне жалопојке о, ускоро, отпуштеном Ковићу. На то ће, Николица с приколицом Дуцом, да твитује “да си ваљ’о, не би те избачили с посла, к’о Жоржо кума“. Са све емотико смајлијем на крају. Е мотико.. ниси скупа да си милијарда!
Самарџићи, Стојановићке, и остале кон-зунзаре, што им се, улубљеним мегафоном, јавља кад мазга жели да махне репом, тек су бубуљице психопатског лудила које нам отима кисеоник. Лудила у коме су муве, уместо часне смрти човека, изабрале поноворођени лет изнад балеге. То лудило је отеловљено у колони од 85 аждаја, које јуче протутња Италијом, свака гутајући буре бензина на сат, а која је пратила оног што му на управу, уместо нуклеарног, дају плави, дечји кофер, са “ијууу” ефектима, и који је кренуо да нам “кућу напуни смијехом”, са самита о климатским променама, где са идиота муца “на бицикла, стоко“! Исту ту психопатију виђамо и у другој колони, оној од 40.000 мини-сателита, којима ће Маск ускоро заклонити Сунце, а астрономи, већ сад, ноћу, више не виде звезде. Та колона ће нам ускоро доставити прецизне координате уџерице, у дивљини Старе Планине, у којој живи чича коме, већ шести дан, недостају лекови за простату, али нема доставе, јер Вучић прави само аутопутеве, али не и калдрму до неког “аваксног” засеока, у коме Ђекна није чула за пандемију. Иста технологија која је пронашла нашег чичу, јавља нам и кад је Илонова крмача Дороти гладна, па јој газда одговара сигналом у мозак да заправо и није. Ови наши, из тенка, ликови су са самог краја дуге колоне лижисахана, којима су, попу Дорити, сад јавили да су гладни, и да тек врх језика могу омастити, пошто су се јахачи с чела ових колона већ добро исподригивали, и да своје слугерањско “духовно” задовољство сад могу тражити у плажењу таквог, овлаш омршеног, језика самоизабраном сужњу, што је и у ланцима од њих слободнији.
Но, нама слобода поткресаних крила не треба. Или ће нас пола остати да маше крилима, или летача више неће бити. Треће опције нема. Како добри Маловић рече, постаје озбиљно, да озбиљније не може бити. Однекуд се мора кренути, а најбоље је из своје баште… и бананине коре.
Зато добре професоре, као најбоље међу нама, позивам да престану са гласним писањем… и почну шапутати. Можда неко и стави длан иза увета.
За “Амма”:
“Зато добре професоре, као најбоље међу нама, позивам да престану са гласним писањем… и почну шапутати. Можда неко и стави длан иза увета”.
Бравоооооо!!! Да није потписано човек би рек’о Зилахи… Каква лакоћа дексриптивно-псилошког набоја ослобођеног испод прстију над тастатуром…
Ко су то МИ? Ако су МИ, можда, лоши онда и није нека ствар бити најбољи међу лошима…
Ево, да Вам се не одговори сценариом Стива Тешића, пошто садржи неумесну реч: а ко сте Ви, па да ПОЗИВАТЕ, ни мање ни више, професоре и делите савете како треба да делају: да почну са шапутајућим писањем, ма шта то значило. Ви људима од науке и пера да причате како и шта. Лектор идеја, дискурса… шта ли…
И то кокетирање са, лично Вашим професором С. Антонићем, је дугутантно. Ви га, заправо, критикујете из оних истополних сентимената љубави каква се познају у антици. Превише лично, емотивно…
Мој Слоба, шмрц, понављао се, себе самог цитирао, шмрц, е сад ћу ја њему пацку – Слобо, Слобо – шмрц, па ће Слоба да се – неgо шта, да л’ неко сумња – поправи, дабоме, шмрц, па неће више бити шмрц… љубав на порталу у старе стазе се враћа…
@Катарина..
Дош’о Мујо код психоделичног доктора и жали се на недостатак среће у љубави. Листа доц неке слике, и каже Мујици да му одговори на шта га асоцира свака од њих.. и тако редом иду лептир, смоква, ласта, једрењак.. након сваке Мујо промптно кличе.. ахммм.. “она”!
— “Па добро Мујо, није ваљда да у свакој видиш њу”?
— “Е па нисам ја тај који показује њене слике”!
Катјице, .. да вам каже чика АммА. Након стерања оволиких поњава у виду коментара, силних ускличника и подебљаних слова, а иза којих стоји наредбодавни вапај “ја сам и другачија, и боља, и паметнија и лепша од свих вас, прихватите то и ставите на папир”, тешко је, целовековном човеку од науке, попут нас, не приметити да вам се лице осуло, ситним, али бројним, бубуљицама, које су сигуран симптом хроничног недостака крутог, злата вредног, супрапроводника (Швеђани би рекла “тешка стена”, зато га Кинези лупежују унутар златних полуга), кроз који би сте правилно каналисали своје узвичне, маснословне емоције. Супрапроводници стичу тај атрибут, пак, на ниским темпретурама, кад супражелелац, мало, или мало више, олади, да не кажем смрзне се.
Као сви људи од науке, вредни соли живе ваге, ми трагамо и за контролним узорцима, којима се отклања свака недоумица у доказу теореме. Отуд и претпотопни виц с почетка, који је, не само прво штрихирање у дијагностици, него и подсетник да ви, у туђим речима, налазите само оно што вам окице преведу међу уши, али не и оно што пише. Ви сте типичан пример надобудног, али у суштини неисквареног, девојчурка, које је неко, неодговорно, пустио на стрелиште, па кад повучете кокота на танџари, пушка остане где јесте, ви одлетите 4 метра у рикверц, а метак промаши, ни по јада мету, но васколико бојево брдо, па се молимо да заврши на каквој већ узораној ледини.
Зато, како рекосмо, оладите, па за почетак, уместо што залуд, из заседе, прскате мастилом и лево и десно, баците, лепо око, на читање истих таквих песама.. народних.. попут Месец кара звезду Даницу, или Његошеву Ноћ скупља вијека. Престаните да плашите мушкарце око себе, пустите их да каткад зажонглирају и загризу златни делишес. Закикоћите се понекад. Па се, лепо, чили и ведри, јавите на пролеће.
Дотле, од нас оволико. Ви сад можете да, и даље, простирете беле чаршаве, из јутра у јутро, све докле вам газда Аца не јави да сте протрли лан за овај месец. У међувремену, што рекли ови Швеђани, I rest my case, надајући се да наш, надасве добронамеран пост, неће бити искасапљен, и да нас се гос’н Лазић неће сетити на дан безбедности. А ако буде, мораћете да се метнете међ’ звездице, што вам ионако неће пасти тешко.
Препуштамо вам сцену, па се играјте, а ми одосмо у почин, ујутро чека ресто необраних јабука и жуто листје неограбљено.
За “АммА”: поред истополног сентимента љубави који детерминише Ваше коментаре према Слобици, Ви причате и вицеве: човек који се занима за виц и притом га уноси у писану реч довољно је назадан.
Тек бубуљице: шта особа да помисли осим да имате лице пуно ожиљка од истих!
Дакле, ШЕНА: одмаглили сте у Шведску, тамо немате са ким да причате о Србији, нека Инге је незаинтересована, па тлачите портал набеђеном изванредношћу, својатате га, и говорите људима у Србији шта и како, чак професорима, и Ви ПОЗИВАТЕ (срећа па имају апликације иначе би телефонски рачун толиких позива био позмашан), молим лепо. Ма одговорите: ко сте Ви да позивате, и то на малом порталу (хоће се рећи позовите на РТС-у, у Политици, Новостима, Информеру, не само професоре већ и председника и остале СНС назадњаке), професоре, да им делите лекције! Срамота особу Ваше срамоте. АммА(Н). Мислите С. Антонић једва чека Ваше опаске, држи до Вашег мишљења као дете до очевог… Јадан Сло (ово делује шведски), не зна где је лево.
Речи немају исту тежину када су написане у отаџбини, када носе одговорност, када доводе у опасност, када се остаје без посла због њих, последично егзистенције, када идеолошки наступ особу закуца за маргину постојања. У сигурности шведске социјалне свести, материјалног благостања, претеране толеранције, Ви држите лекције, проповедате патриотизам, љубав према домовини. РОДОЉУБАЦ. Молим лепо ВизАир и да сте дошли овде да осетите неправду, овог пута Вучић-стварности, директно, први пут или поново (ко зна кад сте отишли), али не неправду само по рацио, сваки вид нормалности, већ и по џеп, неправду коју осетите на пијаци кад све истресете како бисте купили што више пасуља који се, затим, данима подгрева. Овде да сте дошли да се борите, да мењате друштво, укинете корупцију!!! Овде!!! Са 50 хиљада платом – српских динара, а не хиљадама туђих круна – за високообразованог, па да покажете ентузијазам, спремност на жртву, а деца као птићи у гнезду искају…
Делује накако мангупски: 2000 км од Београда и соли се памет. Узгред, шта тражите у туђој држави, међу туђим народом, у туђој култури??? На шта то личи? Тамо плаћате порез уместо овде… Као неки ехо да одјекује: нннНнн-оооООоо-ввввВввв-аааААааа-цццЦЦццц. Да, као и сви: вратићете се једном (једном=никад), кад се поправи стање, грожђе на врби роди, а дотад ћете решавати српски проблем речима домета <2000 км. Деца ће Вам бити Шведи колико год се трудили… али њихова имена ће означавати оно Срби, који то нису наравно.
Чика Амма :))) чикице АммА а да Вама није нека нелагода што се неко “умешао”, у Ваш исконструисани свет сигурног портала бесктва од истине и реалног живота, неким скупинама речи! Чак Вас у Шведској дотиче: речи су чудо, нема, тог, бекства.
Ваша нагрижена усна, до крви, није успела остати затвореном већ је открила сву погубност сопственог умишљаја, па следи кључна реченица:
„ја сам и другачија, и боља, и паметнија и лепша од свих вас, прихватите то и ставите на папир“
КОЈИ ТО СВИ-ВИ, КО СТЕ ТО ВИ, КОЛИКА ТРЕБА БИТИ ПРОЈЕКЦИЈА ДА НЕКО РАЗМИШЉА ПИШУЋИ КОМЕНТАРЕ ЈА против ВИ, да имагинира опоненте. Заиста, ко сте Ви: другари са портала, познаници уживо, виђате се кад дођете у пакао српске стварности на недељу одмора, поједете бурек изјутра скупа, Ви частите наравно… Шта сте Ви, нека група “шведска рука” или сл.
Ви сте, овде, посведочили личном фрустрацијом, сујетом из којих произилази оваква једна аутопројекција: или сте толики мизогин да не бисте могли прихватити, у том аутопројектваном осећају, да је нека жена, у финим стварима интелекта, изнад мушкарца!
Међутим, ономе ко гледа у Микеланђела, Бергмана, Ви, и такви, сте небитни. Само, зашто би неко пропуштао прилику да Вам одговори.
Сви смо другачији, не постоје исти, али постоје слични; “боља” нико није рекао осим Вас; “паметнија” нико није рекао, такође, осим Вас; “лепша” ни то… Тек да то неко треба да прихвати, на начин стављања на папир… Дакле, лични, интимни, конструкт, налик ПОЗИВАЊУ професора, умишљај важности, глупост којој нема ткамаца међу глупостима. Човек у Шведској пројектује шта неко, о себи, мисли, и то намећући јој, бесловесно, толику нарцисоидност.
“Па се, лепо, чили и ведри, јавите на пролеће”. Како се то, по шведски, лежерно, позива на цензуру, на аутоцензуру, пошто портал то неће да учини након више позива од коментатора: позив на ућуткивање.
“Дотле, од нас оволико”. Је л’ то Вас 10-ак пише, па свако по реченицу, и тако укруг???
“…целовековном човеку од науке, попут нас…” – више особа на једну! Мало перверзно, зар не!
Знате, бадава Вама и Шведска: Ви сте исто што и српски политичари: они спречавају онај глас, ВИ бисте овај!!!
@ Катарина
Прво, хвала за ово “мали портал” 🙂
Друго, ово “позовите на РТС-у, у Политици, Новостима, Информеру” – тамо ни сам проф. Слободан Антонић не може да оде, а камоли коментатор АммА да говори о њему 🙂
Треће, због чега све ово пишем, у начелу бришем када неко покуша да открије (или “открије”) идентитет коментатора који жели да буде анониман. Пошто сте у овом случају тотално омашили (ми имамо IP адресу сваког коментатора), пустио сам Ваш коментар – да не би испало да Вас “мали портал још и цензурише”.
И кад већ узех реч, на овом малом порталу са мало више пажње и одмерености говорите о Сину Божјем (јер Христос за велику већину посетилаца то јесте).
Хвала на разумевању, и хвала пуно што сте учинили напор да скратите коментаре,
Александар Лазић
За “Александар Лазић”:
Можемо да се не слажемо али то на значи да се не поштујемо. Разумљиво.
“Прво, хвала за ово „мали портал“”: није све велико добро, то ваљда сви разумеју. Неко има мали филски опус – Тарковски – али непрестижан. Ето!
“Друго, ово „позовите на РТС-у, у Политици, Новостима, Информеру“ – тамо ни сам проф. Слободан Антонић не може да оде, а камоли коментатор АммА да говори о њему” – то и јесте суштина: знати где смо и шта смо!
Најискренија питања….
Нека људи верују у шта желе: у Синове Божије. Али где су ЋЕРКЕ Божије? И каква је конкретна улога Бога и Сина Божијег: икебане или имају моћ? Ако је имају када и како је испољавају? Откуд председник који разваљује Србију и парча је као деца парче пице? Ко је њега послао: да верујемо Иринеју???
Где ће то Срби кад остану без Србије? У царство Божије!? Ма ја хоћу у Шумадију, на Тару, Фрушку Гору, Жичу, не у нека царства: узгред превазиђена су, одавно. У којим ће то црквама обитавати Бог или Син његов? Доћи ће неко Западни или Далеко Источни и ту ће, “са Богом и Сином му”, затврати стоку, као што се чинило раније.
Пазите: Бог или Србија: Србија, Бог или Храст: Храст, Бог или река: река; Бог или птица: птица. И??? Да се неко не наљути (мисли се на Бога, Сина му, ванбрачног неког ако има)? О томе да се води рачуна! Молим Вас.
Неко се можда молио толико дуго па ништа. Уосталом, често питање: има ли се право неверовања?
Неко не жели да верује у Палестину, нити у било шта, све да се порађају као најставрнији сви свеци. Дакле, нећу да живим по правилима СНС-а, нећу ни по правили ове или оне религије. И то право на слободу нико не може ускратити никоме.
На шта личе приче неких коментатора: горећеш у паклу: па искрено то би било пожељно, макар да се види, тамо, како неко од српских политичара гори.
Aј Пи: нека пусти Бергманов народ на миру.
@Катарина
“У којим ће то црквама обитавати Бог или Син његов? Доћи ће неко Западни или Далеко Источни и ту ће, „са Богом и Сином му“, затврати стоку, као што се чинило раније”
“мисли се на Бога, Сина му, ванбрачног неког ако има”.
Ова папагајска понављачица скрнављења светиње Имена Божијег не престаје да богохули.
Била јој је скренута пажња на та непочинства више пута. Узалуд,
Да ли је треба подсетити на савет изречен кроз лик Заратустре:
Du gehst zu Frauen? Vergiss die Peitsche nicht!”
Мада, сумњам, да би и то помогло.
За заблуделу сестру ваља се помолити да је милосрдни Господ отме из канџи непомјаника.
Za “Don Quixote”: нема ту ничега, прихватите! Само велика празнина! Што пре, да Вам остане више временa за нову стварност.
„У којим ће то црквама обитавати Бог или Син његов? Доћи ће неко Западни или Далеко Источни и ту ће, „са Богом и Сином му“, затврати стоку, као што се чинило раније“. – А пре тога стоји: “Где ће то Срби кад остану без Србије”?
Дакле, кад нестане Србије онда ће се то, као што се дешавало већ, поново десити!!! А да не би нестала, Србија, мора да се учини толико тога у чему молитве немају ама баш никакв значај. То је бар лако утврдити.
Молити се за “заблуделу сестру” истог је значења као и молити се за Србију. Од молитиви нема никаве вајде, осим за субјективни осећај онога који то чини. Ево покуша(ва)јте па да видимо докле ћете стићи. Нико то не чује, будите сигурни.
Du gehst zu Frauen? Vergiss die Peitsche nicht! – Само право лице треба показивати. Хвала Вам. Дакле за жену бич, ни мање ни више. Замислте да имате законодавну, судску и извршну моћ: па АВ би био бебица спрам Вас, и таквих.
И такав човек позива на цензуру других!!!
Зa „Don Quixote“: -Du gehst zu Frauen? Vergiss die Peitsche nicht-
Да ли би Вам Бог рекао, да ли се то може и замислити, након онога што је о њему изрекла нека особа: узми БИЧ и научи је памети! Или би се одрекао оног који тако нешто заговара.
Невероватно је да дотични које се толико узбуди, САМО, на помен “Имена Божијег” истовремено залаже да се понесе бич кад се иде код жена: пазите тај однос: вербални критички поглед спрам религије=силеџијство, ударање, пребијање, бичем!
Дакле, човек је јавно, као у Саудијској Арабији, за бичевање, ударање, тучу, насиље, над живом особом, притом слабијег пола, и то само зато што она не мисли као он.
Па баш и овај последњи у низу тренутака показује да тај човек не може бити религозна особа на начин како се издаје, и да са хришћанством, православљем, не може имати никавих додирних тачака.
Дотични се већ ко зна који пут по реду изјаснио за цензурисање туђег мишљења, за насиље према неистомишљеницима: он каже да сумња да би и БИЧ помогао!!! Молим вас…
И онда се неко пита па како је Србија ту где је: па зато јер не важе универзални принципи: по истој логици гласачи СНС-а кажу за све мислеће, политички слободоумне, да и за њих треба бич, мада сумњају да би и он помогао: а шта би помогло, намеће се као питање! Одстрел или…
За „Don Quixote“:
Молило би се за кратак одговор: да ли Ви имате искуства у ударању жена, изванредно бичем???
Одакле да сте баш то, тако сочно, упамтили у књизи? Како Вам је то уопште блиско?