Франкфуртер алгемајне цајтунг: Куртијева „победа на поене“

Компромис у конфликту око таблица је „победа на поене“ за Куртијев концепт „реципроцитета“, пише новинар Михаел Мартенс, уз закључак: „Ко жели сукоб, он на северу Косова има идеалне услове да га потпири“

Извор: Дојче веле

У немачком дневном листу Франкфуртер алгемајне цајтунг (ФАЗ) новинар Махаел Мартенс анализира напетост између Београда и Приштине, опомињући да би тај проблем могао да дестабилизује регион.

„Стари клише каже да је Балкан европско буре барута. Ако је то икада било тачно, тачно је и то да на Балкану више од две деценије влада мир. Кавказ, Украјина, Сирија и Либија доживљавају ратове, Русија и Белорусија су диктатуре, Турска је мање него икад демократска земља. Насупрот томе, Балкан је после окончања ратова при распаду Југославије доживео две мирне деценије. Једини велики изузетак су крвави изгреди на Косову марта 2004, који су углавном били усмерени против српске мањине.“

Новинар у тексту наводи број жртава, као и чињеницу да су паљене куће и православне цркве. Подсећа да је наводни повод била гласина да су Срби на северу Косова потерали албанску децу у Ибар и да су се она удавила.

Аљбин Курти (Фото: Armend Nimani/AFP)

„То није било тачно, као што се ускоро могло и доказати, али то је било довољно као изговор руљи косовских Албанаца да на Косову насилно крене на Србе и Роме. Није случајно да су немири изазвани гласином која се односила на Ибар. Та река је линија раздвајања између насеобина којима доминирају Срби и Албанци. Север Косова, у позадини етнички подељеног града Митровице, званично припада Косову, али Приштина једва да има утицај на то подручје насељено скоро искључиво Србима.“

Север – спорна територија

После таквог описа ситуације, Мартенс подсећа да Београд не признаје независност Косова проглашену 2008, али да од 1999. нема контролу над косовским подручјем јужно од Ибра, већински насељеном Албанцима – исто као што Приштина нема контролу над севером.

„Север је од 1999. спорна територија, на којој Београд води главну реч. Из те констелације стално долази до распламсавања насиља на северу Косова. Подручје је буре барута у (тобожњем) балканском бурету барута. То нарочито важи за границу између Косова и Србије, која је, према званичном тумачењу Београда, само административна линија раздвајања између Србије и њене јужне покрајине.“

Фото: РТВ Ким

„Када је јула 2011. специјална јединица косовског Министарства унутрашњих послова хтела да преузме контролу над два велика гранична прелаза, локални Срби су је напали. Један полицајац је убијен, јединица је морала да се повуче. Косовски Срби опустошили су гранични прелаз и уклонили граничне ознаке“, наводи се у тексту уз подсећање да је контролу над граничним прелазима привремено преузео КФОР, чији је највећи део тада сачињавала немачка војска.

„И на Бундесвер су пуцали – била је срећа да нико није настрадао. Локалној мафији није се допало да се граница регуларно контролише, јер су се туда обављали кријумчарски послови, шверцовао се пре свега бензин, уз велику зараду. ’Царински рат’ је превазиђен уз посредовање ЕУ, која је 2011. у региону имала више утицаја него данас.“

Реципроцитет

„Најновији конфликт се разбуктао око ’политике реципроцитета’ косовског премијера Аљбина Куртија, пред којим су локални избори. Према Куртију, Косово мора да третира Србију у свим питањима онако како Србија третира Косово. Пошто Србија не признаје таблице са ознаком РКС (Република Косово), Курти је недавно обзнанио да ће и српске таблице на Косову бити неважеће. Уместо њих, на граничним прелазима ће моћи да се купе привремене косовске таблице, сличне онима које власници аутомобила одавно морају да купе ако желе да уђу у Србију.“

Брдо код Крања: Курти тражио да се осуди лет српских мигова и уведе термин „Западни Балкан 6“

„Председник Србије Александар Вучић је реаговао тако што је преместио српске трупе у близину границе. Српски војни хеликоптери и авиони су узлетели, косовски Срби су блокирали граничне прелазе. Курти је послао специјалну полицијску јединицу на север. Додуше, ратоборно држање Вучића је било поза мотивисана унутрашњом политиком, јер би се могло искључити да би он сада озбиљно ризиковао војни сукоб са Косовом, где је стационаран остатак контигента КФОР-а. Бундесвер је своју базу у Призрену затворио 2018. после скоро две деценије, али је и даље укључен у састав КФОР-а са неколико десетина војника.“

Само прелазно решење

Најновија ескалација је подсетила на то да конфликт око севера Косова није окончан, те да је за разлику од остатка Косова, безбедносна ситуација ровита. Мирослав Лајчак, некадашњи министар спољних послова Словачке, а данас специјални представник ЕУ за Балкан, могао је да посредује прошле недеље у ’сукобу око таблица’ и да постигне компромис, који је значио ’победу на поене’ за Куртијев концепт ’реципроцитета’. Додуше, косовска полиција је морала да се повуче са севера, а српске таблице не морају да се замене косовским на граничном прелазу.“

Небојша Малић: Договор у Бриселу о регистарским таблицама – још један пораз или ипак победа?

„Ипак, убудуће ће за обе стране важити иста правила: државна ознака друге земље на таблицама биће покривена белом налепницом. То важи као прелазно решење, а трајно би требало да уследи. Оно ће зависити од Београда и Приштине, да ли ће следити прагматичан курс у интересу сопственог становништва. Ко жели сукоб, он на северу Косова има идеалне услове да га потпири“, закључује се у тексту „Франкфуртер алгемајне цајтунга“.

Драгослав Дедовић

Опрема: Стање ствари

(Дојче веле, 7. 10. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

Оставите коментар